KANADA

Do kanadske vize i preko suda

Plate ne uspevaju da prate rast troškova života

Kanada ponovo robna marka broj 1 u svetu

BLIC VESTI

Ontario nije više najinteresantniji za imigrante

Bračni par dobio pedeset miliona na lotou

Kanada u vrhu po zaostalim predmetima posle operacije

Izjednačena primanja za zaposlene u Pošti

Do kanadske vize i preko suda

Preko tri stotine ljudi iz čitavog sveta zatražilo je preko Federalnog suda da kanadska vlada procesuira njihove prijave u razumnom vremenskom roku. U svojoj pravno zasnovanoj žalbi, oni tvrde da su oštećeni zbog dugotrajnog zastoja sa nagomilanim prijavama. Jedan od pravnih zastupnika tužilaca, Tim Liahi, napominjući da pojedini kandidati čekaju na rešenje još od 2004. godine, ističe da su svi oni uredno platili sve potrebne takse, ali da nadležna služba još uvek nije ni započela rešavanje njihovih prijava. Broj osoba koje su uložile prigovor raste, pošto je moguće i on-lajn prijavljivanje preko sajta unfaircic.com. Takođe, svi zainteresovani treba da znaju da će se doneta odluka odnositi samo na one koji su se priključili, a ne na sve koji su eventualno oštećeni. U obzir dolaze prijave podnete pre februara 2008. godine, od kada važi novi zakon o brzoj obradi prijava stručno osposobljenih radnika, kao i na one koji su se prijavili između 2008. i 2010. godine, kada su usvojeni novi propisi o ograničavanju broja prijava stručnih radnika. Neki od potpisnika prigovora sumnjaju da se nagomilana hrpa prijava uopšte može raščistiti i tvrde da je proces zastao naročito za prijave podnete pre 2008. godine. Vlada je, po njihovim rečima, obećavala da će prijave rešavati za šest do 12 meseci, međutim, to se odužilo i ne zna se kada će uopšte biti uzeto u razmatranje. Služba za imigraciju potvrdila je prijem obaveštenja o započetom zakonskom postupku, ali su nadležni odbili da daju svoj komentar o navodima iz optužbe. Portparolka službe za imigraciju Nensi Keron kaže da Federalni sud još nije odlučio da li će saslušati nekog od potpisnika prigovora, a nema ni odluke o vrednosti spora.

Plate ne uspevaju da prate rast troškova života

Po podacima Statističke službe, plate zaposlenih u Kanadi ne uspevaju da prate rast troškova života i njihova nominalna vrednost nastavlja da se smanjuje. Primera radi, u septembru je iznos plata smanjen za 0,3 odsto, što uz inflaciju od 3,2 odsto čini da je smanjenje još izraženije. Ako se tome doda i smanjenje prihoda od investicija, zbog nestabilnosti tržišta, onda je jasno upozorenje stručnjaka da je životni standard, u proseku, sve niži. Derek Holt, ekonomista u Skošijabenk, veruje da su sve nepovoljniji privredni uslovi, posebno strah od drugog udara globalne recesije, umanjili želju zaposlenih da se bore za povišice. On smatra da je veliki broj zaposlenih dovoljno srećan što uopšte ima posao, tako da im povećanje plate nije ni potrebno. Od recesije je zaposleno oko 600 hiljada ljudi, što je nedovoljno ako se uzme u obzir da je oko milion novih lica dospelo na tržište rada. To je dovelo do povećanja stope nezaposlenosti, koja je sada 7,3 odsto. Na smanjenje prihoda uticalo je i to da su od recesije uglavnom zapošljavani radnici za slabije plaćene pozicije u oblasti usluga i trgovine na malo. I u oblasti proizvodnje zapošljava se sve manje radnika za dobro plaćena radna mesta, a više za slabije plaćene pozicije. Pored toga što ovaj trend pogađa pojedince, on se može okarakterisati i kao upozorenje za celokupnu ekonomiju, zasnovanu na trgovinskim principima. Bendžamin Tal, ekonomista u CIBC-u, kaže da građani još uvek mogu ušteđevinom da nadoknade manjak u primanjima. No, i to je već postalo problematično, pošto su dugovi domaćinstava postali rekordno visoki u odnosu na raspoložive prihode. Banka Kanade je predvidela da će privredni rast iduće godine biti usporen i dostići 1,9 odsto, posle ovogodišnjih 2,1 i prošlogodišnjih 3,2 odsto.

Kanada ponovo robna marka broj 1 u svetu

Drugu godinu za redom Kanada je proglašena za robnu marku broj 1 među zemljama. Titula je dodeljena od strane globalne konsultantske firme Fjučrbrend (FutureBrand) koja listu pravi ispitujući poslovne ljude i obične turiste o utiscima sa putovanja. Ovogodišnjom anketom ocenjeno je 110 zemalja. Zanimljivo je da Kanada ni u jednoj oblasti nije ocenjena najvišim ocenama, ali u zbiru premašila ostale pretendente na najvišu poziciju. Visoke ocene dobijene su u oblasti političkih sloboda, tolerancije, stabilnog pravnog sistema, slobode govora i poštovanja životne sredine. Sveukupno, kvalitet života ocenjen je šesticom, malo nižom ocenom nego prošle godine. Posebno se potencira da je Kanada uspela da održi svoj primat, za razliku od mnogih zemalja koje su pokvarile svoj prošlogodišnji plasman. Mišel Mekenzi, predsednica Turističke komisije Kanade, smatra da je veoma značajno što je zemlja dobila laskavu titulu najjačeg brenda, jer je to određuje kao privlačnu turističku destinaciju. Zanimljivo je da su SAD prve po atraktivnom noćnom životu, Japan je prvi po atrakcijama, Italija po hrani, a Švajcarska po povoljnom poslovnom okruženju. U prvih deset po ukupnom plasmanu, posle Kanade je Švajcarska, a slede Novi Zeland, Japan, Australija, SAD, Švedska, Finska, Francuska i Italija.

BLIC VESTI

TORONTO – Bivši britanski premijer Toni Bler izjavio je, posle panel diskusije o multi-verskim interakcijama na Univerzitetu u Torontu, da kanadska podrška različitostima predstavlja model za prihvatanje različitih kultura i religija, iz koga bi Evropa mogla ponešto da nauči i prihvati. Po njegovim rečima, globalizacija je spojila ljude najrazličitijeg porekla, vera i životnih okruženja, koji nisu najbolje prihvaćeni na starom kontinentu. Razlozi su ekonomske, ali i političke prirode, pošto na izborima pobeđuju stranke desnog opredeljenja, koje su stvorene da razdvajaju ljude. Bler je osnivač Fondacije za vere, koja nosi njegovo ime i bavi se razumevanjem najznačajnijih religija i njihovom pozitivnom ulogom. TORONTO – Klimatolog Dejvid Filips predviđa da će ova zima biti u rangu proseka ili hladnija nego obično, ali i upozorava da će biti sve teže prognozirati vremenske prilike. To potvrđuje i klimatska studija Univerziteta Prinston, koja kaže da je u poslednjih 25 godina za četvrtinu izmenjena šema sunčanih i kišnih perioda, što se odražava i na fotosintezu, odnosno na kvalitet vazduha koji udišemo, a potom i na pojačanje efekta staklene bašte i vremenske uslove. ST. DžONS – Kompanija Lifting & trefik sistems kažnjena je sa 500 dolara, a direktor sa 200 dolara, zbog nepoštovanja zakona o zabrani pušenja u službenim prostorijama, uvedenog u provinciji još 2005. godine. Postupak protiv kompanije sproveden je po prijavi jednog zaposlenog, kome je smetalo što je decembra prošle godine, šef pušio na radnom mestu. MISISAGA – Elajas Hazineh podneo je tužbu protiv gradonačelnice Misisage Hejzel Mekkalion, koju optužuje da je svoj položaj iskoristila za ličnu dobit i 2007. godine prekršila opštinski zakon o sukobu interesa. Hazineh, koji priznaje da je godinama podržavao harizmatičnu gradonačelnicu, pokušaće na sudu da dokaže krivicu Mekkalionove, što nije pošlo za rukom radnoj grupi tokom skupe, dvogodišnje istrage. Saslušanje je zakazano za 12. januar. TORONTO – Izveštaj Margaret Nori Mekkejn, Kerija Mekkjuejga i pokojnog dr Frejzera Mastarda, na osnovu velikog broja broja primera, sugeriše da bi deca trebalo da počnu sa obrazovanjem u svojoj drugoj godini, u lokalnoj školi. Oni insistiraju da to ne znači šablonizovanje dece kroz školu, već stimulisanje kroz izborne programe bazirane na igri. Novi programi bi se, zapravo, ostvarivali u školi koja bi u tom slučaju postala centar zajednice za podršku porodici, počev od trudnoće pa nadalje, i samo bi se nadovezali na ono što se već ostvaruje u postojećim obdaništima i predškolskim ustanovama. OTAVA – Izvršna komesarka kanadskih skauta Dženet Jejl podnela je ostavku na svoju funkciju 18. novembra. U saopštenju izdatim tim povodom, ona objašnjava da napušta organizaciju u ’svetlu filozofskih razlika’ u vezi sa pravcem budućeg razvoja. Njena ostavka usledila je nekoliko nedelja nakon istrage CBC-a o sporovima protiv izviđačke organizacije i otkrivanja činjenice da je postojao ’poverljiv spisak’ pedofila, ali po rečima Jejlove, to nije uticalo na njenu odluku o odlasku. Do naimenovanja novog prvog čOveka skautske organizacije, tu dužnost obavljaće Rob Stjuart. OTAVA – Posle izveštaja Ujedinjenih nacija o atomskoj energiji i upozorenja o obimu teheranskog nuklearnog programa, Kanada se pridružila Velikoj Britaniji i SAD-u i uvela nove, još strože sankcije protiv Irana. Sankcije zabranjuju gotovo sve finansijske transakcije sa iranskom vladom, jednim brojem pojedinaca, kompanija i banaka, među kojima je i centralna banka. Takođe, proširena je lista zabranjenih trgovinskih artikala, koje obuhvataju materijale koji se koriste u petrohemiji i industriji nafte i gasa. TORONTO – Za predsedavajućeg ontarijskog Parlamenta izabran je Dejv Levak, po obrazovanju prosvetni radnik, koji je u drugom krugu neočekivano dobio više glasova od favorizaovane Done Kensfild. U svojoj prvoj izjavi, Levak je izrazio uverenje da će manjinski parlament funkcionisati. Upućeni ocenjuju da je do izbora Levaka došlo kada je on dobio podršku jedne grupe liberala, koji su se priključili poslanicima iz redova Progresivno konzervativne stranke i NDP-a. TORONTO – Predstojeći američki ’crni petak’, koji praktično označava početak sezone prazničnih kupovina i nudi izuzetne popuste kupcima, i ove godine će u tamošnje trgovine privući veliki broj Kanađana. Jak kanadski dolar dodatni je razlog što će se mnogi odlučiti da odu u kupovinu preko granice. Ali i najveće kanadske trgovačke mreže planiraju da ovog puta uzvrate tako što će ponuditi kupcima dodatna sniženja cena i duže radno vreme. Neki najavljuju da će na igračke, televizore i druge aparate davati i po upola nižim cenama. TORONTO – Naučnici sa Univerziteta u Torontu veruju da postoji veza između upale srednjeg uha i prirodnog zaslađivača ksilitola, koji se upotrebljava u pojedinim gumama za žvakanje, pastama za zube i lekovima. Primećeno je, naime, da se kada se žvaće guma sa ksilitolom kod 25 odsto dece inhibira dejstvo bakterija, uzročnika upale uha, pored toga što se sprečava pojava karijesa. Jedan od istraživača koji su učestvovali u studiji, dr Herenija Lorens kaže da bi se ova naučna saznanja mogla iskoristiti pri prevenciji obe ove hronične bolesti, ali je pre toga potrebno izvršiti dodatna istraživanja i iznaći alternativu za žvakaću gumu, posebno kada su mala deca u pitanju. VANKUVER – Vrhovni sud Britanske Kolumbije zaključio je da nepovoljan uticaj koji poligamna zajednica ima na decu i žene koji u njoj žive, predstavlja dovoljan razlog da se takav brak proglasi za krivično delo, te da je, shodno tome, u skladu sa ustavom zakon donet pre 121 godine protiv takve zajednice. Odluka je doneta nakon šestomesečnog iznošenja mišljenja eksperata, ali i onih koji su živeli u takvim zajednicama i izašli iz njih. Osobe optužene za život u poligamiji mgu biti osuđene na zatvorsku kaznu u trajanju do pet godina. TORONTO – I u Torontu, kao i u ostalim većim kanadskim gradovima, demonstranti iz pokreta Okupiraj posle sudske odluke povukli su se sa svojih pozicija u centralnim gradskim zonama, na kojima su kampovali poslednjih nekoliko nedelja. Gradonačelnik Rob Ford je rekao da je ponosan na profesionalizam koji su pokazali policija i nadležne gradske službe.

Ontario nije više najinteresantniji za imigrante

Delovi Kanade koji su tradicionalno bili najinteresantniji za imigrante, prestaju da privlače onoliko novodošlih građana koliko je to bilo ranije. Tako, stručnjaci navode da je u Toronto pre dolazio svaki drugi, a u Ontario gotovo dve trećine ukupnog broja useljenika, da bi prošle godine u čitavu provinciju došlo tek oko dve petine imigranata. Njihovo novo odredište postaje sve češće zapadni deo zemlje, posebno Alberta, Saskačuan i Manitoba, gde je broj imigranata u poslednjoj deceniji uvećan i do četiri puta. Razlozi su uglavnom ekonomske prirode. Imigranti idu tamo gde mogu da nađu posao, a to su ove provincije, koje nude zaposlenje u poljoprivredi i rudarstvu. Takođe, promene su nastale i zbog provincijskog nominalnog programa, koji obezbeđuje provincijama veću autonomiju, brzo zapošljavanje i svake godine izbor određenog broja imigranata koji odgovaraju lokalnim potrebama, tako da oni dolaze na ugovoreno radno mesto. Po podacima Ministarstva za imigraciju, najveći priliv novih imigranata i dalje je iz Azije, tačnije iz Indije, Filipina i Kine. Nik Nurani stručnjak za pitanja imigracije, objašnjava da je sa ekonomskog stanovišta dobro što ljudi dolaze. To podrazumeva, između ostalog, otvaranje prodavnica u kojima će moći da nabave i hranu iz starog kraja, ali podstiče i gradnju i prodaju nekretnina. Profesor sa Univerziteta u Otavi i bivši predsednik nacionalnog Saveta za imigraciju i izbeglice Piter Šouler ističe da ima problema, jer ne dobijaju svi pomoć neophodnu oko dobijanja dozvole boravka, što ide u prilog poslodavcima. On takođe napominje da bi federalna vlada trebalo da reducira vreme čekanja i smanji nagomilane nerešene predmete, koji su prešli brojku od milion.

Bračni par dobio pedeset miliona na lotou

Bračni par Linda i Don Ingram iz Ošave, koji rade kao kuvari u jednom lokalnom restoranu, dobio je prošle subote premiju od 50 miliona dolara na Loto maks džekpotu. Poslednjih nekoliko godina Linda je svake nedelje kupovala tikete u istoj radnji, blizu stana u kojem žive, i ispostavilo se da se isplatila vera da će im sreća osmehnuti. Prijatelji koji znaju da se par u poslednje vreme muči sa dugovima zbog narušenog Donovog zdravlja, kažu da su pare došle u prave ruke. Ingramovi kažu da će im dobitak pružiti šansu da žive udobnije i u kući o kakvoj maštaju, ali i da usreće njima drage ljude. Prvi na spisku su svakako njihovo dvoje dece i troje unučadi, koji će dobiti najviše. Dobitak su proslavili, kako i dolikuje, u restoranu u kojem rade, okruženi prijateljima i kolegama. Ali, prva stvar koju Linda treba da uradi je da izvadi ličnu kartu, kako bi mogla da podigne dobitak.

Kanada u vrhu po zaostalim predmetima posle operacije

Međunarodna studija koja se bavila upoređivanjem zdravstvenih sistema u razvijenim zemljama, ustanovila je da postoji velika mogućnost da u telu pacijenta u Kanadi zaostane neki predmet posle operacije. Štaviše, po tome je Kanada na trećem mestu među sedamnaest ispitivanih zemaljma, odmah iza Švajcarske i Australije. Ništa nije bolja situacija ni kada su u pitanju slučajne punkture ili razderotine tokom hirurških intervencija. Sa 525 takvih slučajeva na sto hiljada pacijenata, Kanada višestruko nadmašuje Veliku Britaniju i SAD, koje imaju najvišu stopu takvih incidenata među zemljama G7. Brenda Tajper, iz nacionalnog Instituta za zdravstveno informisanje, kaže da ovdašnji hirurški timovi treba bolje da poštuju postojeće procedure o sigurnosti pacijenata. No, iako je priznala da su podaci alarmantni, ona je pokušala da objasni da su oni tako nepovoljni po kanadsko zdravstvo zato što se ovde prijavljuje svaki incident takve vrste.

Izjednačavanje primanja za zaposlene u Pošti

Vrhovni sud doneo je presudu u korist grupe službenica Pošte Kanade koje su se borile da budu plaćene isto kao i njihove kolege muškarci i time okončao najdužu sudsku raspravu o izjednačavanju plata zaposlenih. Spor, koji je trajao punih 28 godina, koštaće Poštu mnogo više od prvobitno određenih 150 miliona dolara, odbačenih od strane Tribunala za ljudska prava. Slučaj je tada preuzela Alijansa javnih službi, PSA, dovela ga do Vrhovnog suda, tako da se sada procenjuje da bi zaostala primanja i kamate na njih za oko 2.300 radnih mesta, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, mogla dostići i 250 miliona dolara. Vrhovni sud je odluku doneo jednoglasno, ali je odbio dalje prigovore za nova obeštećenja. Odluka će se odnositi na radnice koje su u Pošti bile zaposlene od 24. avgusta 1982. do 2. juna 2002. godine, od kada se računa da više nije bilo razlike u primanjima. Peti Dičarm, potpredsednica PSA, naglašava da se ne može računati da će do isplate doći odmah, ali treba znati da je zakonska borba završena i da je sasvim izvesno da će čekovi stići. Istini za volju, ima i onih koji nisu dočekali ovu veoma važnu odluku, ali će njihovi naslednici dobiti zaostala primanja. Ona napominje i da borba za izjednačavanje svih primanja nije završena i da bi sindikati i zaposleni trebalo da pozitivnu zakonsku obavezu da zajedno nastupaju. Portparol Stivena Flečera, federalnog ministra resorno odgovornog za Poštu, kaže da je Pošta Kanade uverila vladu da će ispoštovati odluku suda. Ovaj spor započeo je 1983. godine, kada je sindikat službenika podneo žalbu protiv Pošte, optužujući je da krši odredbe iz Zakona o ljudskim pravima, kojima se određuje da treba da budu podjednako plaćeni muškarci i žene koji obavljaju rad iste vrednosti. Međutim, u PSA iznose podatke da je i dalje žene dobijaju za četvrtinu manja primanja od svojih kolega muškaraca. Privremeni lider Liberalne stranke Bob Rej naglašava da se odluka suda mora poštovati i veruje da će ubuduće to svi raditi.