|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Pokret Okupiraj Volstrit dobija svoj album |
| |
 Protest
"Okupiraj Volstrit" dobiće i muzički album, na kome će se naći poznati i
nepoznati izvođači, a novac od prodaje namenjen je daljem finansiranju tog
pokreta.
Na albumu će se, među ostalim, naći pesme Džeksona Brauna, grupe "Terd Aj
Blajnd" (Third Eye Blind), "Krosbi end Neš" (Crosby & Nash na slici desno),
"Divo" (Divo), kao i Lusinde Vilijams (Lucinda williams) i pojedinih
bubnjara koji su pružali podršku učesnicima protesta u parku Zukoti na
Menhetnu.
Učesnici protesta rekli su da će na albumu "Occupy This Album", koji će na
tržište izaći tokom zime, nastupiti i Didžej Lodžik (DJ Logic), "Lejditron"
(Ladytron), Voren Hejns (Warren Haynes), "Tuts and d Mejtals" (Toots and the
Maytals), Majk Limbod (Mike Limbaud), "Erplejn pedžent" (Aeroplane Pageant),
"Jo La Tengo" (Yo La Tengo) i drugi.
Na albumu bi trebalo da peva i filmski režiser i aktivista Majkl Mur.
Džejson Samjuel, muzičar koji radi na disku, očekuje da će album zaraditi
između jedan i dva miliona dolara, namenjenih finansiranju pokreta usmerenog
protiv nejednakosti zarada.
Novac od prodaje albuma biće prosleđen neprofitnoj organizaciji "Alijansa za
globalnu pravdu" (Alliance for Global Justice). Polovina zarade pomoći će
finansiranje pokreta u Njujorku, dok će druga polovina biti namenjena
pokretu u ostalim delovima sveta.
Snimanje albuma u dobrotvorne svrhe ima dugu tradiciju koja je počela
"Koncertom za Bangladeš" Džordža Harisona, na kome su 1971. sakupljeni
milioni dolara za pomoć žrtava poplava.
Pesmom "We Are the World" je 1980-ih godina prikupljeno preko 60 miliona
dolara za pomoć gladnima u Africi.
Album pokreta "Okupiraj Volstrit" biće dostupan najpre u digitalnoj formi, a
planovi za izdanje kompakt diska još nisu poznati.
Album će većinom biti spoj živih snimaka sa protesta i novog materijala.
Grupa "Terd Aj Blajnd" već je objavila pesmu "If There Was a Time", koja se
posebno odnosi na pokret.
Voren Hejns je ponudio živu verziju pesme sa svog prošlog diska "Rivers
Gonna Rise".
U jednoj pesmi čuće se nasumice formirana grupa bubnjara koja je došla u
park Zukoti na Menhetnu i bukom iznervirala kako komšiluk, tako i
demonstrante.
Muzičari poput Toma Morela (Tom Morello), Dejvida Krozbija i Grejama
(Graham) Neša nastupali su na improvizovanim koncerte tokom protesta. |
|
Zahvalnost život čini lepšim |
| |
 Zahvalnost
je jedno od najsnažnijih osećanja koje ljude čini srećnijim i može da
promeni odnos prema životu, ukazuju istraživanja američkih psihologa
sprovedena poslednjih godina.
Naučnici pokušavaju da dokažu ne samo da zahvalnost pomaže, već i da utvrde
neurohemijske procese koji stoje iza tog osećanja, kao i najbolje načine za
iskazivanje zahvalnosti.
Profesor psihologije na Univerzitetu u Majamiju Majkl Makalok proučavao je
ljude od kojih je traženo da redovno izražavaju zahvalnost.
"Kada zastanete i prebrojite sve dobre stvari u svom životu, na neki način
preuzimate kontrolu nad svojim emocijama", objasnio je Makalok.
On je dodao da su psiholozi ranije potcenjivali snagu jednostavne
zahvalnosti: "Zaista čini ljude srećnijim, to je neverovatno osećanje".
Jedan od razloga zbog kojih zahvalnost deluje tako dobro je što nas povezuje
s drugim ljudima, pa zbog toga izrazi zahvalnosti treba da budu više
emotivni i lični, smatra Makalok.
Dnevnici zahvalnosti, u koje ljudi nedeljno ili svako veče beleže stvari
zbog kojih su zahvalni, postaju redovna psihoterapijska sredstva.
Važno je da ljudi u svojim dnevnicima više pažnje posvete drugima zbog čijeg
su prisustva zahvalni, rekao je profesor psihologije na Univerzitetu
Kalifornija u Dejvisu Robert Imons.
Imons kaže da bi ljudi trebalo da zamisle kako bi njihov život izgledao bez
dobrih stvari, a naročito ljudi kao što su supružnici i koliko su zahvalni
zbog njihovog postojanja.
Zahvalni ljudi se "osećaju budnije, življe, zainteresovanije, osećaju više
entuzijazma i povezanosti sa drugima", rekao je Imons, autor dve knjige o
zahvalnosti, koji često proučava efekte dnevnika zahvalnosti.
"Zahvalnost takođe ublažava stres. Manje je verovatno da će zahvalni ljudi
osećati zavist, ljutnju, nezadovoljstvo, kajanje i druga neprijatna osećanja
koja izazivaju stres", naveo je Imons.
Naučnici proučavaju osećanja koja stoje iza zahvalnosti, kao i njihovu
neurohemijsku osnovu.
Preliminarne teorije proučavaju hormone u krvi i neurotransmitere u mozgu
koji su povezani s osećanjem zahvalnosti, dodao je Imons.
Prema njegovim rečima, leva prefrontalna kora velikog mozga, koja se
povezuje s pozitivnim osećanjima kao što su ljubav i saosećanje, verovatno
je ključna tačka.
Kako god da zahvalnost radi u mozgu, ostaje malo sumnje da zaista radi,
zaključio je Imons. |
|
Kluni i Ronaldo na listi svedoka odbrane Berluskonija |
| |
Američki glumac Džordž Kluni i portugalski fudbaler Kristijano Ronaldo biće
pozvani kao svedoci odbrane na suđenju bivšem italijanskom premijeru Silviju
Berluskoniju u procesu "Rubigejt" u kojem je optužen za plaćanje seksualnih
usluga maloletnici, saopštio je sud u Milanu.
Prema optužnici, Karima El Mahrug, poznata kao "Rubi - kradljivica srca",
koja je tada bila maloletna, imala je seksualne odnose sa Berluskonijem za
novac i druge nadoknade tokom 13 susreta u Arkoreu od 14. februara do 2.
maja 2010 godine. Berluskoni je optužen i zbog pritisaka na milansku
policiju da je oslobodi pošto je uhapšena zbog krađe.
Sud je prihvatio ukupno 78 svedoka odbrane i 136 svedoka optužbe od kojih su
32 mlade žene koje su navodno učestvovale na Berluskonijevim zabavama.
Međutim, sud može tokom samog procesa da odluči da nije neophodno pozvati
sve svedoke.
Džordž Kluni i njegova tadašnja partnerka, italijanska glumica Elizabeta
Kanalis pojavljuju se na listi jer je mlada Rubi tokom istrage izjavila da
ih je videla na večeri u Berluskonijevoj vili pored Milana.
I fudbalska zvezda Kristijano Ronaldo je na listi odbrane jer Rubi tvrdi da
joj je taj fudbaler, koga je srela u diskoteci u Milanu, platio 4.000 evra
da provede noć sa njim što fudbaler negira.
Nakon što je lista svedoka odbrane objavljena u martu 2011, Kluni je u
saopštenju odbacio da je bio iste večeri u Berluskonijevoj vili kada i Rubi.
"To mi je čudno jer sam Berluskonija sreo samo jednom i to kako bih zatražio
pomoć za Darfur", naveo je Kluni.
Na listi svedoka odbrane su i bivši ministri u Berluskonijevoj vladi
uključujući i nekadašnjeg šefa diplomatije Franka Fratinija. |
|
Željko Joksimović predstavnik Srbije na Evroviziji 2012. |
| |
Pevač i kompozotor Željko Joksimović predstavljaće Srbiju na takmičenju
"Pesma Evrovizije" u Azerbejdžanu u maju 2012. godine, saopštila je Radio -
televizija Srbije (RTS).
RTS navodi na sajtu da je zbog štednje promenjen način izbora pesme koja će
na takmičenju predstavljati Srbiju, i da RTS, kao punopravni član Evropske
radiodifuzne unije "ima ekskluzivno pravo izbora".
Joksimović će u Azerbejdžanu izvesti kompoziciju čiji je on kompozitor. Ona
će prvi put biti predstavljena početkom iduće godine, na televiziji.
Joksimović je 2004. godine, kao predstavnik Srbije i Crne Gore, s pesmom
"Lane moje", osvojio drugo mesto na takmičenju za Pesmu Evrovizije u
Istanbulu.
Za Eurosong 2006. godine komponovao je muziku za pesmu "Lejla", kojom je
Hari Mata Hari, predstavnik BiH, osvojio treće mesto u Atini.
Na beogradskoj Evroviziji 2008. godine Joksimović je bio domaćin-voditelj. |
|
Britanka se sprema da sama pređe Antarktik na skijama |
| |
Britanska avanturistkinja Felisiti Aston (Felicity) priprema se da sama
pređe Antarktik na skijama, a danas u baznom kampu čeka bolje vremenske
prilike da bi krenula na put.
Felisiti Aston (33) kaže da se ne samo fizički, već i mentalno, priprema za
usamljeničku ekspediciju preko zaleđenog kontinenta.
Ona je u telefonskoj izjavi agenciji Asošiejted pres iz baznog kampa na
Antarktiku rekla da se savetuje sa sportskim psihologom jer "ovde mnogo
zavisi od toga da li su ti noge na zemlji".
Cilj Felisiti Aston je da postane prva osoba koja će sama preći Antarktik
koristeći samo snagu mišića, a ako uspe da po planu krajem januara završi
putovanje, postaviće rekord najduže samostalne ženske polarne ekspedicije od
oko 70 dana.
Ona je objasnila da je vreme u baznom kampu relativno toplo za antarktičke
pojmove, ali da je na drugom kraju kontinenta dosta loše.
Felisiti Aston je i ranije bila na Antarktiku, do sada je skijala preko
kanadskog Arktika i Grenlanda, ali će ovo biti njena prva samostalna
ekspedicija.
Na putu će jesti ovsenu kašu, smrznute obroke i mnogo čokolade, što bi
trebalo da joj obezbedi unos od oko 4.000 kalorija dnevno.
"Super je zbog čokolade. Ješću čokoladu ceo dan i uspeću da smršam, što je
još jedna dobra stvar za mene", rekla je Felisiti Aston uz osmeh. |
|
Zadužbina Ilije Kolarca proslavila 133. godišnjicu |
| |
Zadužbina Ilije Kolarca proslavila je u utorak u Beogradu 133. godišnjicu
postojanja.
Na skupu povodom godišnjice i slave Ilije Milosavljevića - Kolarca, plakete
za izvanredne zasluge u programskoj delatnosti, uručene su profesoru
Filozofskog fakulteta u Beogradu Ljubodragu Dimiću, Astronomskoj
opservatoriji u Beogradu i Radio-televiziji Studio B.
Godišnja nagrada Galerije Kolarčevog narodnog univerziteta za najbolju
izložbu u protekloj sezoni, koja se dodeljuje od 1968. godine, uručena je
slikarki Nini Radoičić za izložbu "Avganistanke".
Dimić je kazao na svečanosti da Kolarčeva zadužbina nikada ne bi postala to
što je već decenijama da nije bilo umnih ljudi koji su je vodili, velikog
broja znalaca koji su realizovali njene programe i publike koja je
prepoznala težinu i značaj izgovorene reči, umetničkog dela i izloženog
likovnog sadržaja.
Direktorka Kolarčeve zadužbina Jasna Dimitrijević rekla je na svečanosti da
se u toj ustanovi godišnje održi više od 200 predavanja iz svih oblasti
nauke i kulture, izučava 10 stranih jezika, održi oko 280 koncerata i drugih
umetničkih programa.
Kako je navela, u Zadužbini Ilije Kolarca godišnje učestvuje više od 600
stvaralaca.
Povodom 133. godišnjice Kolarca, u ciklusu "Velikani muzičke scene" u
Velikoj dvorani večeras nastupa poljski kvartet Bester - nekadašnji "Krakov
klecmer bend".
Ilija Milosavljević Kolarac ostavio je 1878. godine testamentom svoju
imovinu za organizovanje Književnog i Univerzitetskog fonda, i za otvaranje
Kolarčevog univerziteta, u zgradi podignutoj na Studentskom trgu u Beogradu
1932. godine. |
|
Monografija o Andriću povodom uručenja Nobelove nagrade |
| |
Monografija "Ivo Andrić - most i žrtva" koju je priredio profesor Filološkog
fakulteta u Beogradu Jovan Delić, predstavljena je danas u Domu Vojske u
Beogradu, povodom 50. godišnjice uručenja Nobelove nagrade tom piscu.
U uvodu predstavljanju monografije, pročitane su dve Andrićeve pesme "U sumrak"
i "Blaga mesečina", objavljene u listu "Bosanska vila" pre tačno 100 godina.
Akademik Matija Bećković rekao je na promociji da je Andrić izabrao na kom će
jeziku pisati, kao i da je sve podredio jedinom cilju, pisanju.
Bećković je rekao da je Andrić uzdržano primio vest da je dobitnik Nobelove
nagrade, kako je dodao, verovatno u strahu zbog onoga što je mogao da izazove
konačni trijumf njegovog dela.
Prema njegovim rečima, Andrić se klonio i uzdržavao od tumačenja svojih knjiga i
prepuštao je drugima da objašnjavaju njegove radove.
Ističući da Andrić nikada nije govorio ni o sopstvenom poreklu, Bećković je
podsetio da su objavljivani različiti datumi i godine, kao i mesto njegovog
rođenja, koje taj pisac nije pokušavao da ispravi.
"Ne bih se iznenadio ako bi se ispostavilo da u monografiji ima svih Andrićevih
fotografija i dokumenata, osim njegovih oca i majke", konstatovao je Bećković.
Autor Jovan Delić rekao je da je tehničkom greškom sa korica monografije u
štampi izostalo njegovo ime i prezime, ali da je to potpuno u skladu sa
Andrićevim primerom.
On je kazao da je Andrić "časno proživeo iskušenja istorije", a da je pored
ostalog napisao najbolje eseje u srpskoj književnosti i izgovorio jednu od
najboljih beseda na dodeli Nobelove nagrade.
Knjigu o Andriću i njegovom delu u luksuznoj opremi i bogato ilustrovanu
fotografijama, objavili su Pravoslavna reč i Muzej grada Beograda.
Nobelova nagrada za književnost Ivi Andriću uručena je u Stokholmu 10. decembra
1961. godine. |
|
Zahtev da se Dragačevski sabor obogati novim sadržajima |
| |
Dragačevski sabor trubača mora biti obogaćen novim sadržajima, autentičnim
narodnim običajima i posvećen samo narodu, trubačima i srpskoj trubi, poruka je
sa skupa koji je organizovala Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i predstavnici
Dragačeva u Beogradu.
Razgovor je vođen pod nazivom "Dragačevski sabor trubača - juče, danas i sutra"
a učestvovali su njegovi osnivači od pre 50 godina, kulturni radnici,
etnomuzikolozi, darodavci, novinari, turizmolozi i saboraši.
Osnovna poruka je da ubuduće organizacija Sabora bude poverena Ustanovi kulture
a ne opštini, a da predsednik opštine ne može biti predsednik Saborskog odbora,
jer je to sukob interesa.
Skupu nije prisustvovao niko od članova sadašanjeg organizacionog odbora niti
lokalne vlasti u opštini Lučani ili mesnoj zajednici u Guči, a usvojeni
zaključci su prosleđeni novinarima i institucijama u Srbiji.
Predsednik Saborskog odbora i predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović
agenciji Beta je rekao da je "očigledno da ljudi čije je vreme prošlo ne mogu da
prihvate uvođenje sabora u legalne tokove i kontrolu najviših organa lokalne
vlasti, jer više nema honorara".
On ističe da su pojedinci, koji su se okupili u Beogradu, svojim sitnim
interesima doveli u zabludu značajna imena iz sveta kulture a da je Žika
Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije zahtevao da se
Sabor iz Guče premešti na Zlatibor.
"Sada o Saboru brine lokalna samuprava, a kada je god o Guči i Saboru više
brinuo neko iz Beogarada, nego mi koji u njoj živimo, Guča i Sabor su nazadovali
i stagnirali", rekao je Jolović.
On je rekao da je na Saboru u proteklih 12 godina ostvarena dobit od oko 2,4
miliona evra, a samo u njegovom mandatu od 2004. godine skoro dva miliona, pri
čemu najveću korist ima država od poreza, koja vrlo malo vraća kroz ulaganja u
investicije u opštini.
Jolović je dodao da su zahvaljujući stavljanju svih prihoda pod kontrolu organa
lokalne samouprave, ostvarena značajna sredstva koja se ulažu u komunalne
projekte koji doprinose razvoju te manifestacije i životu samih građana Guče i
okoline. |
|
U Moskvi otvorena Nedelja srpskog filma |
| |
U okviru dana kulture Srbije u Rusiji, projekcijom filma "Crna mačka, beli
mačor" Emira Kusturice, u Moskvi je u sredu otvorena Nedelja srpskog filma.
Tokom Nedelje srpskog filma, biće prikazano još sedam filmova iz različitih
perioda, od 1998. do 2011. godine - "Žena sa slomljenim nosem", "Besa", "Medeni
mesec", "Šišanje", "Gringo", "Montevideo" i "Beli, beli svet".
Otvaranju Nedelje srpskog filma, odnosno prikazivanju filma "Crna mačka, beli
mačor", prisustvovao je pored autora Emira Kusturice i ministar kulture Srbije
Predrag Marković.
Kusturica je, predstavljajući svoj film, govorio o velikom uticaju na njegov
stvaralački rad filmova ruskog režisera Nikite Mihalkova, koji je takođe, bio
prisutan, kao i pisaca Antona Čehova i Fjodora Dostojevskog.
Nedelja srpskog filma biće održana i u Velikom Novgorodu, od 23. do 30.
novembra.
Dani kulture Srbije u Rusiji otvoreni su u septembru koncertom Slobodana
Trkulje, a nastavljeni su promocijom monografija Svetska baština Srbije i
otvaranjem izložbe fotografija srpskih crkava i manastira koji su pod zaštitom
Uneska i izložbom fotografija "Tolstoj i Srbi".
Naredne godine očekuje se velika izložba dela srpskih slikara iz kolekcije
Narodnog muzeja Srbije. |
|
Reizdanje albuma Some girls u formi duplog diska |
| |
Reizdanje albuma "Some girls" engleskog benda Roling Stouns (The Rolling
Stones) iz 1978, zajedno sa materijalom koji nije prvobitno objavljen, pojavilo
se danas u muzičkim prodavnicama u formi duplog kompakt diska.
Frontmen Roling Stounsa Mik Džeger nazvao je album "Some girls" ključnim albumom
za bend. Taj album iz 1978. spada u najprodavanije albume grupe, a pesma broj
jedan na A strani "Miš you" bila je i jedan od najvećih hitova.
Gitarista Kit Ričards rekao je da sada objavljene dodatne pesme nisu mogle da se
nađu u prvobitnoj verziji albuma iz 1978, jer u to vreme nisu bile gotove.
"Nismo mogli da objavimo dupli album jer smo bili u cajtnotu", rekao je Ričards
povodom izdanja iz 1978. i dodao da su tada želeli da se na ploči nađu i pesme
koje, nažalost, nisu mogle da budu gotove na vreme.
Džeger je ocenio da je sadašnje duplo izdanje bolje nego prethodno.
Roling Stounsi će sledeće godine proslaviti 50 godina postojanja, a u medijima
uveliko kruže spekulacije da bi bend mogao povodom toga da održi turneju.
"Nadam se da ćemo uraditi nešto povodom toga. Trenutno, ne želim previše da
ulazim u to. Radim na okupljanju momaka (iz benda) i videćemo šta će se desiti.
To je stvar koja se razvija. Nisam Nostradamus, ali svi želimo da napravimo
nešto za velikih 50 godina", rekao je Ričards. |
|
Veče Srbije u Evropskom parlamentu |
| |
U Evropskom parlamentu u Briselu u sredu uveče je održano "Veče Srbije" na
kojem su srpski umetnici odabranim muzičkim i pevačkim numerama predstavili
zemlju pred mnogobrojnom publikom, a prisutan je bio i potpredsednik srpske
vlade Ivica Dačić.
Uz sjajan duvački orkestar Dejana Petrovića publika je zaigrala i kolo, a
ceo splet muzičkih numera od džeza do narodne muzike naišao je na buran
aplauz prisutnih.
Virtuoz na violini Siniša Zlatić je pokazao vrhunsko umeće isto kao i
operska pevačica Suzana Suvaković-Savić, koja je otpevala nekoliko klasičnih
pesama na oduševljenje prisutnih.
U pozdravnom govoru, Dačić je rekao da se prvi put u Evropskom parlamentu
čula srpska truba i zaigralo srpsko kolo, jer je ipak došlo vreme da se,
kako je naveo, čuju i prijatni tonovi sa Balkana.
Dačić je rekao da Srbija treba da postane članica Evropske unije, a da je po
svojoj kulturi ona to već odavno.
"U Evropsku uniju ulazite samo ako ste ponosni na svoju kulturu i na svoj
narod", rekao je Dačić. |
|
Nataši Ninković uručena nagrada Raša Plaović |
| |
Nagrada "Raša Plaović" za najveće glumačko dostignuće u pozorišnoj sezoni
uručena je u sredu glumici Nataši Ninković, na svečanosti povodom 143.
godišnjice osnivanja i Dana Narodnog pozorišta.
Nataša Ninković nagrađena je za ulogu Hede Gabler u istoimenoj predstavi po
tekstu Henrika Ibzena, u režiji Snežane Trišić.
Kandidati za nagradu bili su i Dragan Mićanović, Igor Đorđević, Nebojša Dugalić,
Nikola Ristanovski i Hana Selimović.
Ninković je posle uručenja nagrade rekla da bi bila zadovoljna da je bilo ko od
kandidata dobio nagradu i da joj je to priznanje zbog takve konkurencije još
značajnije.
Ona je rekla da glumci po prirodi svog posla moraju stalno da se dokazuju, a da
je nagrada "Raša Plaović" obavezuje na još više dokazivanja u glumačkom radu.
Na svečanosti povodom Dana Narodnog pozorišta dodeljena je i godišnja nagrada
tog teatra ansamblu predstave "Kanjoš Macedonovcih" pisca i reditelja Vide
Ognjenović.
Za najbolja individualna premijerna umetnička ostvarenja iz repertoara Narodnog
pozorišta uručene su i nagrade glumcima Nataši Ninković, Igoru Đorđeviću, Jovanu
Veselinoviću, operskim pevačima Snežani Savičić Sekulić i Ivici Tomaševu i
kostimografu Marini Vukasović Medenici.
Povodom 143. godišnjice Narodnog pozorišta režiseru Jiržiju Menclu uručena je
plaketa za značajne aktivnosti u životu i radu Nacionalnog teatra, a to
priznanje dodeljeno je i Telenor fondaciji.
Uručene su i nagrade pozorišta za doprinos radu pozorišta, pohvale za rezultate,
zlatne značke za 20 godina rada u pozorištu i povelje penzionisanim radnicima i
umetnicima. |
|
Saopštena imena nagrađenih na konkursu Ulaznica 2011 |
| |
Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" u Zrenjaninu saopštila je imena
nagrađenih učesnika književnog konkursa za neobjavljene priče, pesme i eseje
"Ulaznica 2011", u konkurenciji više od 2.700 prijavljenih radova.
Kako je saopštio žiri, radovi su stigli iz Sjedinjenih Američkih Država,
Kanade, Švedske, Velike Britanije, Nemačke i svih šest država nekadašnje
Jugoslavije.
Prva nagrada za poeziju dodeljena je Vinku Hut Konou iz Zagreba, druga
Bojanu Marjanoviću iz Užica, a treća Tanji Milutinović iz Beograda. U toj
kategoriji pohvaljen je rad Andreja Hlupića iz Zagreba.
Za prozu prva nagrada pripala je Bojanu Krivokapiću iz Bačke Topole, druga
nagrada Milku Valentu iz Zagreba, a treća Ladi Vukić iz Zadra.
Za najbolji esej proglašen je "Primjenjeni čovek" Duška Mrđe iz Banja Luke.
U toj kategoriji druga nagrada biće uručena Milanu R. Simiću iz Velike
Plane, a treća Maši Prihotko iz Pančeva.
Časopis "Ulaznica", u izdanju Gradske narodne biblioteke "Žarko Zrenjanin" u
kontinuitetu se objavljuje više od 40 godina, a svake godine raspisuje
književni konkurs za neobjavljene priče, pesme i eseje.
|
|
Otvorena izložba predmeta Stevana Sremca |
| |
Izložba "Stevan Sremac, akademik i akademac" otvorena je u sredu u Muzeju
Narodnog pozorišta u Beogradu povodom proslave prve godišnjice tog muzeja.
Izložbu su zajednički priredili Muzej Narodnog pozorišta i Narodni muzej iz
Niša, a autori su Zorica Janković i Jovan Mladenović.
Upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović rekao je da je srećan što se Stevan
Sremac vratio u "svoju kuću".
On je rekao da nije tačna izreka da su mladost i starost dva odvojena kontinenta
i da to potvrđuje saradnja "starog, renomiranog Narodnog muzeja iz Niša, i
najmlađeg, Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu".
Direktor Narodnog muzeja iz Niša Slaviša Popović rekao je da je Stevan Sremac
ovekovečio ambijent Niša s kraja 19. veka i da taj muzej čuva sve što je on
ostavio kao legat.
"Svesni smo misije da je potrebno da se otrgne od zaborava ono što ne sme da se
zaboravi, da u Srbiji ne bude zaboravljenih umova", rekao je Popović.
On je Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu uručio fotografiju Kalče, jednog od
Sremčevih junaka iz "Ivkove slave".
Autorka Zorica Janković rekla je da je izložen deo ličnih predmeta Stevana
Sremca, kao što su njegove beležnice, rukopisi i ordenje.
Prema njenim rečima, izložene su i fotografije Stevana Sremca i junaka koji su
bili njegova inspiracija, kao i orginalni plakati predstava "Ivkova slava" i
"Zona Zamfirova".
Izložba predmeta koji su vlasnistvo Narodnog muzeja iz Niša biće otvorena u
Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu do februara 2012. godine. |
|
Razvode se Demi Mur i Ešton Kučer |
| |
Holivudska glumica Demi Mur saopštila je da se razvodi od muža Eštona
Kučera.
Demi Mur (49) i Kučer (33) venčali su se u septembru 2005, ali je njihov odnos
poslednjih meseci postao tema pisanja tabloida, zbog glumčeve navodne prevare.
"Sa velikom tugom sam odlučila da okončam šestogodišnji brak sa Eštonom. Kao
ženi, majci i supruzi neke vrednosti i zaveti su mi sveti i u tom smislu
odlučila sam da nastavim dalje. Ovo je vreme iskušenja za mene i moju porodicu i
zato bih zamolila za privatnost koju biste podarili svakom ko prolazi kroz
sličnu situaciju", navela je glumica u saopštenju.
Glumački par često je komunicirao putem Tvitera, što su pratili milioni njihovih
obožavalaca.
"Zauvek ću ceniti vreme koje sam proveo sa Demi. Brak je jedna od najtežih
stvari na svetu i, na žalost, ponekad ne uspe", napisao je Kučer na Tviteru.
Demi Mur je 2007. rekla da ju je veza sa 15 godina mlađim junakom serija "Vesele
sedamdesete"i "Dva i po muškarca" "uhvatila nespremnu".
"Da mi je neko rekao: 'Evo proročanstva: Upoznaćeš 25-godišnjaka i biće sa tobom
i kao bonus će dobiti tvoje troje dece', rekla bih mu: 'Samo ti sanjaj'. Mislim
da nas je to oboje iznenadilo, posebno njega", kazala je glumica u intervjuu
Veniti feru.
Demi Mur ima tri ćerke iz 13-godišnjeg braka sa Brusom Vilisom, od koga se
razvela 2000. |
|
Kolin Fert prodaje sebe na aukciji |
| |
Britanski glumac Kolin Fert ponudiće sebe jednom od svojih obožavalaca na
dobrotvornoj aukciji 6. decembra, objavio je američki magazin Pipl.
Junak "Dnevnika Bridžet Džons" udružio se sa dobrotvornom organizacijom Oksfam
Amerika i organizovao akciju za prikupljanje novca za borbu protiv siromaštva.
Pobednik na aukciji imaće mogućnost da sa jednim prijateljem upozna Kolina Ferta
na premijeri filma "Dečko, dama, kralj, špijun" 6. decembra u Los Anđelesu, a
dobiće i ulaznice za zabavu povodom premijere u hotelu Šato Marmon.
Fert je rekao da on lično ne bi želeo da se sastane ni sa jednim svojim idolom
pošto se, kako je objasnio, "prilično izgubi" kada se nađe u društvu nekoga koga
veoma ceni.
"Veliki sam obožavalac ličnosti iz sveta muzike i literature. Ako sam nečiji
veliki fan, više volim da se držim na bezbednom odstojanju jer ne znam šta ću
uraditi", dodao je.
Kolin Fert je nedavno dobio ponudu da glumi u rimejku južnokorejskog filma
"Stari momak" iz 2003, koji će režirati Spajk Li.
Film "Dečko, dama, kralj, špijun", po romanu Džona Le Karea, ranije je ove
godine bio najgledaniji film u britanskim bioskopima, a u SAD će početi da se
prikazuje 9. decembra. |
|
Obama doveo kantri zvezde u Belu kuću, citirao Dž. Keša |
| |
Predsednik SAD Barak Obama je u utorak uveče pretvorio Belu kuću u kantri
mjuzik hol, dovevši kantri zvezde svih generacija na koncert čiji je cilj bio da
"emocije svakodnevnog života" dobiju glas.
S kaubojskim šeširima na glavi, u Istočnoj sobi Bele kuće nastupili su Dirks
Bentli (Dierks Bentley), Elison Kraus (Alison Krauss), Lajl Lovet (Lyle Lovett),
Kris Kristoferson (Kristofferson), Darijus Ruker (Darius Rucker), Džejms Tejlor
(James Taylor), grupa "Bend Peri" (The Band Perry) i Loren Alejna (Lauren
Alaina).
"Večeras ćemo Istočnu sobu pretvoriti u kantri mjuzik hol", rekao je Obama.
Samo nekoliko dana pošto se vratio sa devetodnevne turneje po Havajima,
Australiji i Indoneziji, predsednik SAD je rekao da je "Džoni Keš (Johnny Cash)
stvarno pevao našu pesmu kad je pevao: 'Čoveče, svuda sam bio (I'v been
everywhere, man)'".
Prema Obaminim rečima, kantri muzika je povezala mnoge niti imigrantske
zaostavštine kao što su irska violina, nemačka čimbala, italijanska mandolina,
španska gitara i zapadnoafrički bendžo.
"U svom najčistijem obliku, u kantri muzici je reč o životu u Americi; o
pripovedanju - davanju glasa emocijama svakodnevnog života", rekao je Obama,
koji je sa suprugom Mišel (Michelle) posmatrao svirku iz prvog reda.
Predsednik SAD je takođe ocenio da je koncert odgovarajuće posveta uticaju
kantri muzike na američki život.
"Vozio sam se avionima između velikih gradova, vozio se autobusima kroz male
gradove, i usput sam počeo da razumem zašto kantri muzika tako znači tolikom
broju Amerikanaca", rekao je Obama, prisećajući se vremena dok još nije postao
predsednik države.
Njegova supruga je 2009. godine pokrenula seriju tematskih koncertnih večeri u
Beloj kući, pa su se tamo mogli čuti džez, kantri, latino kantri i klasnična
muzika.
Bilo je i večeri posvećih muzici sa Brodveja i muzici pokreta za ljudska i
građanska prava. |
|
Dodeljene televizijske nagrade Emi |
| |
Kristofer Eklston (Christopher Eccleston) i Džuli Volters (Julie Walters)
dobili su glavne glumačke nagrade Emi, na ceremoniji održanoj tokom noći između
ponedeljka i utorka u njujorškom hotelu Hilton.
Eklston je nagrađen za ulogu u Bi-Bi-Sijevoj TV seriji "Accused" (Optuženi),
koja je takođe dobila Emija za najbolju dramsku seriju.
"Accused" predstavlja antologiju kriminalističkih priča - ispovesti ljudi koji
su u pritvoru zbog krivičnih dela i čekaju presudu. Autor serije je Džimi Mek
Govren (Jimmy Mc Govern).
Džuli Volters je nagrađena za glavnu žensku ulogu u TV filmu "Mo" za koji je
ranije dobila britansku TV nagradu BAFTA. Ona tumači pokojnu britansku
političarku Mo Moulam (Mowlam), poznatu po uspešnoj borbi za mirovni sporazum u
Severnoj Irskoj i paralelnoj borbi sa tumorom mozga.
Britanske TV produkcije su ove godine dobile pet Emija, a među njima su i TV
film "Gareth Malone Goes to Glyndebourne" i rijaliti serija "The World's
Strictest Parents".
Počasnog međunarodnog Emija, kojeg dodeljuju osnivači te nagrade, dobio je
Najdžel Litgou (Nigel Lythgoe), izvršni producent rialitija "Američki idol" i
"So You Think You Can Dance", a nagradu mu je uručila pop zvezda Lejdi Gaga
(Lady Gaga).
Ona je rekla da joj je Litgou omiljeni producent i zahvalila mu na "svim prvim
šansama koje joj je ukazao za nastupanje na televiziji".
Počesnog međunarodnog Emija, kojeg dodeljuje direktorat nagrade, dobio je
indijski medijski mogul Subaš Čandra, koji je pre dvadesetak godina osnovao prvu
indijsku privatnu televiziju Zi. Ona danas ima više od 600 miliona gledalaca
širom sveta.
Voditelj na dodeli bio je Džejson Pristli (Jason Priestley), zvezda nekada veoma
popularne serije "Beverli Hils 90210".
Za međunarodne Emije bilo je 40 nominovanih, a nominacije su stigle iz 20
zemalja, što je najviše u istoriji ove nagrade.
Među dobitnicima su švedska TV serija "Milenijum", prema istoimenoj trilogiji
romana Stiga Larsona (Stieg Larsson), i kanadski dokumentarac "Life With Murder"
(Život sa ubistvom) - o roditeljima koji ne znaju kako da se postave prema sinu
koji je optužen za ubistvo mlađe sestre. |
|
Elizabet Šu u Mestu zločina |
| |
Američka glumica Elizabet Šu (Elisabeth Shue) pridružila se glumačkoj
postavi serije "Mesto zločina: Las Vegas", objavio je list Varajeti (Variety).
Glumica će u seriji zameniti Marg Helgenberger. Prva epizoda sa Elizabet Šu biće
prikazana 15. februara.
"Iako je teško pozdraviti se sa likom Ketrin Vilouz, uzbudljivo je krenuti na
putovanje sa novim likom u 'Mestu zločina', posebno kada taj lik igra Elizabet
Šu", rekla je izvršna producentkinja Kerol Mendelson.
Elizabet Šu je najpoznatije ime u glumačkoj postavi od kada je Ted Danson
preuzeo glavnu ulogu od Lorensa Fišberna, koji je prethodno zamenio Vilijama
Pitersena.
Elizabet Šu nominovana je za Oskara za film "Napuštajući Las Vegas", a publika
je pamti i iz filmova "Karate Kid" i "Koktel". |
|
Andželina Džoli kao Gertruda Bel u novom filmu |
| |
Glumica Andželina Džoli (Angelina Jolie) izabrana je da igra lika
Gertrude Bel, koja je sa Lorensom od Arabije radila na određivanju granica
između Jordana i Iraka, preneo je danas list Holivud riporter (Hollywood
Reporter).
Film, u produkciji Skota Frija (Scott Free) i Ridlija Skota (Ridley), jeste
biografska priča o Britanki Getrudi Bel (1868-1926), koja je podržala arapsku
pobunu protiv britanske imperije i nacrtala, zajedno sa Lorensom od Arabije,
granice tadašnje Mesopotamije.
Ćerka glumca Džona Vojta je snimila nekoliko filmova, među kojima "Kiborg 2" ,
"Pustinjski mesec", " Manekenka", kao i serijal o Lari Kroft "Pljackas grobnica"
i "Kolevka života", kao i "Gospodin i gospođa Smit" gde joj je partner bio
suprug Bred Pit. |
|
Glavna nagrada američkom filmu Sklonište |
| |
Glavnu nagradu ljubljanskog međunarodnog filmskog festivala LIFE "Vodomec" u
sekciji "Perspektive" dobio je američki film "Sklonište" režisera Džefa Nikolsa.
Prestižnu nagradu "Fipresci" dobila je brazilsko-francusko-argentinska
koprodukcija "Priče kojih se sećamo" režiserke Julije Murat, a nagradu publike
švedsko-finska koprodukcija "S one strane" rediteljke Pemile August.
U žiriju za glavnu nagradu bili su srpski režiser Želimir Žilnik, selektorka na
Sarajevskom filmskom festivalu Vanja Kaluđerćić i kritičar i pisac Karlos
Revigiero.
Nagrada za najbolji kratki film pripala je "Svijetu vani" režisera Dejvida
O'Relija, a posebni je spomenut i film "Onda ugledah Tanju" u režiji Juraja
Lerotića.
Ljubljanski međunarodni festival je gledaocima u Ljubljani i Mariboru ponudio
preko stotinu filmova.
Festival je završen u subotu. |
|
Otkrivena spomen-ploča Živojinu Pavloviću u Beogradu |
| |
Ministar kulture Srbije Predrag Marković otkrio je prošlog
petka u Beogradu spomen-ploču reditelju i knjiženiku Živojinu Pavloviću.
Spomen ploča okrivena je na ulazu u zgradu u kojoj je Pavlović živeo, u ulici
Majke Jevrosime 39.
"Živojin Pavlović je živeo u doba koje je bilo tako sivo, da je on morao da ga u
svojim filmovima i knjigama razlaže na boje do te mere, da su oni koji su svemu
davali sivi ton to nazvali 'crnim talasom' ", rekao je Marković.
Ministar je ocenio da je Pavlović davao samo tačne slike, i upečatljive
dokumente.
"Zato je meni prilikom našeg prvog susreta pokazivao svoje dnevnike jer je
smatrao da su dnevnici najvažniji", rekao je Marković.
Marković je podsetio da je u opštini Stari grad do sada otkriveno nekoliko
spomen-ploča istaknutim pojedincima i dodao da je možda ploča posvećena Živojinu
Pavloviću možda trebalo da bude prva.
"Ima milion razloga da se ovog izuzetnog umetnika i stvaraoca sećamo, ali još
više da njegova delo iznova čitamo, analiziramo i tumačimo", rekao je književni
kritičar Dragoljub Stojadinović.
Glumac Radoš Bajić čitao je odlomke iz Pavlovićeve šeste knjige dnevnika.
Živojin Pavlović jedan je od najznačajnijih jugoslovenskih reditelja i pisaca
20. veka. Rođen je 1933. godine, a najznačajniji filmovi su mu "Povratak",
"Buđenje pacova" i "Kad budem mrtav i beo".
I u romanima i u književnim delima opisivao je mračnu stranu svakodnevice, a
glavni likovi u njegovim ostvarenjima su sa socijalnog dna, zbog čega je
proglašen rediteljem "crnog talasa".
Njegova književna ostvarenja bila su na udaru ideoloških osuda, ali i
nagrađivana. Objavio je 12 romana među kojima su "Raslo mi je badem drvo",
"Vašar na Svetog Aranđela" i "Za zid smrti", za koji je 1985. godine dobio
Ninovu nagradu.
Objavljivao je i dnevnike, između ostalog "Ispljuvak pun krvi" iz vremena
studentskih demontracija 1968. godine. Posthumno, 2000. godine štampano mu je
šest knjiga dnevnika. |
|
Oglasavanje Marketing
|
