REGION

Ima li ustavnog okvira Sud i Tužilaštvo BiH

16 godina parafiranja Dejtonskog sporazuma

Đukanović i Nikolić politički prijatelji

Hapšenja u BiH zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima

Skoplje za razdvajanje pregovora sa EU od spora sa Grčkom

Nastavljen protest na Filozofskom fakultetu u Ljubljani

Ejup Ganić saslušan u Tužilaštvu BiH

Ima li ustavnog okvira Sud i Tužilaštvo BiH

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je juče da strukturalni dijalog o pravosuđu BiH treba da odgovori na pitanje da li ima ustavnog osnova za postojanje Suda i Tužilaštva BiH. On je rekao da će posle toga RS koncipirati svoju dalju politiku u strukturalnom dijalogu o reformi pravosuđa, navodeći da prema Dejtonskom sporazumu ne postoji nadležnost države BiH za pravosuđe, te da su državni Sud i Tužilaštvo "nelegalno formirani odlukom visokog predstavnika". Predsednik RS je izrazio uverenje da će predstavnici Evropske unije (EU), uključeni u strukturalni dijalog, uvažavajući pravne standarde utvrditi da li državni Sud i Tužilaštvo imaju ustavni osnov za svoje postojanje. "Ako Evropa podlegne političkom pritisku, koji je doveo do nelagalnog formiranja ovih institucija, mi ćemo koncipirati svoju politiku koja je mnogima već sada jasna", poručio je Dodik. On je odbacio tvrdnje da dosadašnji tok strukturalnog dijaloga o pravosuđu ima veze sa radom državnog Tužilaštva na procesuiranju ratnih zločina nad Srbima u BiH. "Kada su u pitanju pokušaji procesuiranja zločina nad Srbima, pre je verovati da je to farsa nego da će ti zločini biti procesuirani", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci. On je istakao da ne traži da se "etnički niveliše zločin, kako to navode pojedini strani zvaničnici", već da svi počinioci ratnih zločina odgovaraju, bez obzira kojem narodu pripadaju. "RS se sa tim problemom suočila i nije stavljala institucionalne blokade na procesuiranje zločina koje su počinili Srbi, ali je sve vreme vidljiva opstrukcija sa druge strane", ocenio je predsednik RS. Prema njegovim rečima, "ne radi se o traženju ravnomerne osude i balansa", već o zahtevu da budu procesuirani svi oni koji su počinili zločine.

16 godina parafiranja Dejtonskog sporazuma

U ponedeljak pre 16 godina, 21. novembra 1995. godine parafiran je Dejtonski mirovni sporazum, kojim je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum su potpisali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman. Sporazum je načelno parafiran u vojnoj bazi Rajt-Paterson kod američkog grada Dejtona, a zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Parizu. Američki diplomata Ričard Holbruk, nazvan "ocem" Dejtonskog sporazuma, preminuo prošle godine, u svojim memoarima je pisao o tome. "Poznato je kakve su igre vodili Franjo Tuđman i Slobodan Milošević čije politike mržnje, podele i razaranja BiH i nakon njihove smrti, i dalje truju odnose među građanima BiH. Jasno je da je Alija Izetbegović imao najmanje političkog iskustva i manevarskog prostora. Trebalo je završiti rat kako bi se prekinule patnje i stradanja ljudi", naveo je Holbruk o memoarima. Prema Dejtonskom sporazumu, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku, a Federacija je podeljena na 10 kantona. Bosna i Hercegovina godišnjicu dočekuje podeljena, a podeljeni su i stavovi političara iz RS i Fereacije BiH o potrebi menjanja Dejtonskog ustava. U RS danas je neradni dan, dok u Federaciji BiH nije. Zvaničnici RS smatraju da nije potrebno menjati Dejtonski ustav, dok u Federciji BiH smatraju da je on pun manjkavosti i da je predstavljao dobar sporazum, ali samo za zaustavljanje rata. Dejtonski sporazum se u Federaciji BiH naziva i "ludačkom košuljom za državu BiH". Zvaničnici EU i SAD su u više navrata pokušavali da sa vlastima BiH menjaju Dejtonski ustav i da ga prilagode mirnodopskim uslovima, ali je svaki takav pokušao prošao bez uspeha.

Đukanović i Nikolić politički prijatelji

Predsednik crnogorske vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović i lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić ocenili su u sredu u Podgorici da Crna Gora i Srbija treba da imaju najbolju moguću međusobnu saradnju. Đukanović i Nikolić su, nakon razgovora, pred novinarima razmenili komplimente o partijama koje vode. Đukanović je za SNS rekao da je to "veoma relevantan politički subjekt" u Srbiji, ali i u regionu, a Nikolić da je DPS stranka koja ima najveći uticaj na donošenje političkih i državnih odluka u Crnoj Gori. Oba sagovornika su izrazili veliko zadovoljstvo današnjim susretom i razgovorom. Nikolić je kazao da je "imao čast" da razgovara sa Đukanovićem, a lider DPS je rekao da su njegova stranka i SNS "politički prijatelji". Nikolić je, takođe, kazao da on ne želi da se podseća prošlosti, kada je o Đukanoviću iznosio negativna mišljenja. "Mi ćemo voditi dve države koje treba da sarađuju, a ne da se svađaju", rekao je Nikolić. On je razgovore sa DPS, kao i sa dve opozicione stranke u Crnoj Gori, Novom srpskom demokratijom i Socijalističkom narodnom partijom, okarakterisao kao nastojanje SNS da unapredi saradnju u regionu, u susret parlamentarnim izborima u Srbiji, na kojima će, kako je naveo, naprednjaci dobiti mandat da upravlljaju zemljom. Nikolić je rekao da Crna Gora i Srbija treba da imaju "najbolju saradnju", a Đukanović da se DPS "iskreno" zalaže za unapređivanje odnosa dve države. Prema rečima Nikolića i Crnogorci u Srbiji i Srbi u Crnoj Gori treba da imaju takav status da budu zadovoljni državama u kojima žive. Nikolić je kazao da za SNS "nije problem" to što je Crna Gora ranije priznala nezavisnost Kosova. Lider DPS je rekao da je sa Nikolićem razgovarao i o položaju Srba u Crnoj Gori, pri čemu je ponovio stav da je Crna Gora građanska država, bez "građana prvog i drugog reda". "U Crnoj Gori svi građani su građani istog reda", kazao je Đukanović. Đukanović je ocijenio da u odnosima Crne Gore i Srbije postoje "određene političke traume" iz prošlosti, posebno, nakon što je Crna Gora obnovila nezavisnost, ali da dve zemlje jednu na drugu upućuju "istorija i geografija" Na pitanje zašto se nije sastao sa liderom Socijaldemokratske partije Rankom Krivokapićem, Nikolić je odgovorio da ako je razgovarao sa DPS "računa da je razgovarao sa onima koji donose bitne odluke u Crnoj Gori". Nikolić je, na kraju, poželeo "mnogo sreće, uspeha i demokratije i Crnoj Gori i Srbiji". Lider SNS i njegov zamenik Aleksandar Vučić danas su razgovarali i sa rukovodstvima dve opozicione političke stranke-Nove srpske demokratije i Socijalističke narodne partije.

Hapšenja u BiH zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima

Osmoro ljudi jeuhapšeno u utorak po nalogu Tužilaštva Bosne i Hercegovine zbog zločina nad civilima i ratnim zarobljenicima srpske i hrvatske nacionalnosti kod Sarajeva. Kako je saopšteno, uhapšeni su Mustafa Đelilović, Fadil Čović, Mirsad Šabić, Nezir Kazić, Bećir Hujić, Halid Čović, Šerif Mešanović i Nermin Kalember. Oni se sumnjiče da su počinili ratne zločine nad civilima i ratnim zarobljenicima koji su držani u logoru "Silos" u Tarčinu, u prostorijama Osnovne škole "9. maj" u Pazariću, kao i logoru u magacinima kasarne "Krupa". Navedene lokacije se nalaze u blizini Sarajeva. "U tim objektima je veliki broj civila i ratnih zarobljenika bio protivpravno zarobljen, bili su izloženi nečovečnom postupanju, mučenju, namernom nanošenju snažnog fizičkog ili duševnog bola ili patnje, nanošenju velikih patnji i povreda fizičkog integriteta ili zdravlja, oduzimanju prava na pravično suđenje, prisiljavanju na prinudni rad", navodi se u optužnici.

Skoplje za razdvajanje pregovora sa EU od spora sa Grčkom

Makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Popovski pozvao je EU da proces pregovora o članstvu Makedonije u EU odvoji od rešavanja spora oko imena sa Grčkom. U pismu upućenom visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton, komesaru za proširenje Štefanu Fileu i šefovima diplomatija zemalja članica Popovski je naveo da EU treba da pronađe model koji bi Makedoniji omogućio da počne pristupne pregovore sa EU uprkos neslaganju sa Grčkom. Makedonija od decembra 2005. ima status kandidata za članstvo u EU, ali još nije dobila datum za početak pregovora zbog blokade Grčke. Makedonski mediji prenose danas izjavu doskorašnjeg šefa italijanske diplomatije Franka Fratinija koji je za Dojče vele rekao da je inicijativa ministra Popovskog dobra opcija, ali da se ne može ostvariti bez konsenzusa. "To bi po meni bila dobra opcija, ali je nemoguća zato što nema konsenzusa. To je problem i biće problem sve dok se u spoljnoj politici EU odlučuje konsenzusom", rekao je Fratini.

Nastavljen protest na Filozofskom fakultetu u Ljubljani

Protest studenata Filozofskog fakulteta u Ljubljani nastavljen je a studenti najavljuju da će fakultet biti blokiran i dalje. Studenti okupljeni oko nevladinih organizacija "150" i "Mi smo univerzitet" blokirali su prostorije fakulteta zahtevajući pravednije društvo, demokratizaciju univerziteta i njihovo veće učešće u radu univerziteta. Studenti su, pored ostalog, za besplatno školovanje i protiv bolonjske reforme, kao i za bolje uslove na fakultetu. Na fakultetu je sinoć ostalo oko 50 studenata. Rukovodstvo fakulteta, kao i rektor univerziteta podržalo je studentske zahteve. Fakultet čuva obezbeđenje, koje će u toku noći zaključati zgradu. Studenti su poručili političkim partijama da se ne mešaju u protest, a predstavnik Partije zelenih koji je došao na fakultet izviždan je. Nekoliko profesora fakulteta rekli su da su spremni da svoja predavanja održe u holu fakulteta.

Ejup Ganić saslušan u Tužilaštvu BiH

Član ratnog Predsedništva tadašnje Republike BiH Ejup Ganić saslušan je u sredu u Tužilaštvu BiH u Sarajevu u predmetu "Dobrovoljačka ulica". Ganić novinarima nije želeo da otkrije razlog pojavljivanja u Sudu, ali je rekao da je "u Tužilaštvu BiH razgovarao o tome kako se branila BiH 2. i 3. maja 1992. godine". I Srbija vodi postupak u slučaju "Dobrovoljačka", koja je raspisala poternice za 19 državljana BiH, osumnjičenih za zločine nad pripadnicima JNA 3. maja 1992. godine. Među njima su Ejup Ganić i Jovan Divjak koji su uhapšeni prošle godine u Londonu, odnosno Beču, ali su oslobođeni i nalaze se u BiH. U Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu se 3. maja 1992. godine povlačila kolona JNA prema kasarni u Lukavici u Istočnom Sarajevu. Kolonu su presekli pripadnici Teritorijalne odbrane BiH kada je stradao jedan broj pripadnika JNA mada tačan broj žrtava još nije utvrđen. U krivičnoj prijavi koju je podneo Centar javne bezbednosti (CJB) Istočno Sarajevo navodi se da su ubijena 42 i ranjena 73 pripadnika JNA. Jovan Divjak, tadašnji zamenik komandanta Teritorijalne odbrane BiH, tvrdi da zna da je tada bilo "od sedam do devet stradalih". Danas se u Sarajevu održava sastanak predstavnika Tužilaštva BiH i Tužilaštva za ratne zločine Srbije na kojem će se usaglašavati konačni tekst Protokola o saradnji dva tužilaštva u progonu počinilaca ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.