REGION

Odlazak HDZ - relaksacija u odnosima sa Srbijom

Đokoviću uručena nagrada Ličnost godine

Paljenje zastava - rat navijača uz podršku političara

Identifikovano 14 žrtava srpske nacionalnosti

Ništa od formiranja Saveta ministara BiH

Hrvatski indeks korupcije lošiji nego prethodnih godina

Vodi Janšin SDS, niko ne nudi rešenje za krizu Slovenije

Odlazak HDZ - relaksacija u odnosima sa Srbijom

Par dana uoči parlamentarnih izbora u Hrvatskoj izvesno je da će posle osam godina vladavine desne Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) vlast preuzeti Kukuriku koalicija, koju predvodi Socijaldemokratska partija. Očekuje se da će s promenom vlasti doći i do relaksacije odnosa sa susedima, posebno sa Srbijom, prema kojoj je HDZ-ova vlada poslednjih meseci zaoštrila odnose. "Sasvim izvesnom pobedom opozicione Kukuriku koalicije na predstojećim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, doći će do intenzivnije i više usmerene komunikacije sa susedima, kao i traženja većeg prostora za saradnju", ocenio je za Betu politički analitičar Ivan Rimac s Pravnog fakulteta u Zagrebu. On je izrazio uverenje da će jedan od prvih poteza buduće vladajuće koalicije u Saboru biti povlačenje zakona o ništavosti srpskih optužnica koji je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) donela uoči raspuštanja Sabora. "Politika prema susedima, kao i uopšte spoljna politika nove vlasti, ići će tragom onoga kako je zacrtao predsednik Ivo Josipović, koji je na izborima pobedio kao kandidat Socijaldemokratske partije (SDP)", ističe Rimac. On podseća da su pozitivne promene u hrvatskoj politici prema susedima nastupile odmah pošto je Josipović postao predsednik države. Rimac ne očekuje da će Kukuriku koalicija upadati u kontradikcije u politici prema susedima kao što je to činio HDZ zarad dobijanja bodova na unutrašnje-političkom planu. Kao primer on je naveo zakon o ništavosti koji je odmah izazvao negativne reakcije, pa i predsednika Ive Josipovića, tako da smatra da je sasvim izvesno njegovo povlačenju po dolasku na vlast Kukuriku koalicije. Iako procenjuje da će doći do relaksacije odnosa s Beogradom, politički analitičar Žarko Puhovski upozorava da će nova vlada u Hrvatskoj biti potpuno okrenuta Briselu, tako da se neće značajnije baviti odnosima sa Srbijom. "Mislim da će odnosi ostati na otprilike sadašnjem nivou, jer će Zagreb biti više okrenut Briselu, a Beograd Prištini", kaže Puhovski za Betu. Uprkos naporima Ive Josipovića za politiku saradnje i pomirenja u regionu, on ocenjuje da će predsednik Hrvatske prvo doći u sukob sa svojima. "Jedno je bilo dok su bili opozicija i protiv (sadašnje premijerke) Jadranke Kosor, a drugo je kad dođu na vlast", dodaje Puhovski. Od početka predizborne kampanje neizvesnosti gotovo da i nije bilo, jer sve ankete pokazuju ubedljivu pobedu stranaka okupljenih oko SDP-a, što je dovelo do jedne od najdosadnijih izbornih kampanja. Iako je pobednik izvestan, iz HDZ-a poručuju da je utakmica gotova tek kada sudija označi njen kraj, odnosno kada u nedelju u 19 časova budu zatvorena birališta. Profesor Ivan Rimac ocenjuje da se konačni rezultati neće promeniti u odnosu na rezultate predizbornih anketa koje daju ubedljivu prednost Kukuriku koaliciju. "Očekujem da se taj odnos neće promeniti završetkom kampanje. Naše iskustvo s anketama od 1992. dosta je povoljno", podseća Rimac. On se slaže da su katastrofalna ekonomska situacija u zemlji s velikim brojem nezaposlenih, kao i niz korupcijskih afera vezanih uz bivšeg premijera Ivu Sanadera, ali i druge visoke HDZ-ovce doprineli izuzetno lošem rejtingu i dalje vladajuće stranke. Neke ankete predviđaju čak i najlošiji rezultat HDZ-a u istoriji te stranke. "Tačka na 'i' jeste podizanje optužnice protiv HDZ-a kao pravne osobe zbog crnih stranačkih fondova", ocenjuje Rimac. Ono što ovu kampanju razlikuje od prethodnih jeste i loša i bleda kampanja Kukuriku koalicije i kandidata za premijera Zorana Milanovića, lidera SDP-a. Izostala je priča o pravim problemima i načinima njihovog rešavanja, već se činilo sve da se ne kaže nešto što bi ugrozilo pobedu. Analitičari ukazuju da je HDZ u poslednjih osam godina na vlasti napravio toliko štete da je SDP i strankama oko nje pobeda na izborima gotovo poklonjena, a da se nisu ni pomučili da je ostvare. Mirjana Vujović-Đurak, Zagreb

Đokoviću uručena nagrada Ličnost godine

Prvom reketu sveta Novaku Đokoviću u sredu je u Banjaluci uručena nagrada Ličnost godine, koju tradicionalno dodeljuju banjalučke Nezavisne novine. Pre uručenja nagrade, Đoković se nakratko u Palati predsednika sastao sa predsednicima Srbije i RS Borisom Tadićem i Miloradom Dodikom. Od Palate predsednika do hotela Bosna, gde je održana ceremonija Nezavisnih novina, Đokovića je pozdravilo nekoliko hiljada ljudi. Na manifestaciji, koju već devet godina organizuju Nezavisne novine, izabrani su i najbolji ministri u vladama Republike Srpske i Federacije BiH, kao i privrednik i novinar koji su obeležili 2011. godinu. Nagrada za najboljeg ministra u Vladi RS dodeljena je ministru pravde Džeraldu Selmanu, nagrada za najboljeg ministra u federalnoj vladi pripala je ministru unutrašnjih poslova Predragu Kurtešu, dok je za najboljeg privrednika proglašen je direktor kompanije Nestro Petrol Aleksandar Đakonov. Po izboru Nezavisnih novina, za najboljeg novinara u 2011. proglašen je Esad Hećimović, zamenik glavnog i odgovornog urednika sarajevskog Oslobođenja, kome je uručena nagrada Nikola Guzijan. Manifestaciji su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić, srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, predsednik RS Milorad Dodik, premijeri RS i Federacije BiH Aleksandar Džombić i Nermin Nikšić, i predsednik parlamenta RS Igor Radojičić. Svečanosti su prisustvovali i visoki predstavnik u BiH Valentin Incko i drugi međunarodni službenici, kao i reditelj Emir Kusturica.

Paljenje zastava - rat navijača uz podršku političara

Makedonski mediji objavili su video na kome nepoznata lica pale makedonsku zastavu. Sa snimka se ne može utvrditi kada i gde se incident dogodio, ali prema izjavama svedoka, zastava je zapaljena 28. novembra uveče na trgu "Skenderbeg" u Skoplju, na proslavi Dana albanske zastave. Ovo je drugi slučaj paljenja makedonske zastave u proteklih nedelju dana, što su oštro osudile gotovo sve političke stranke ali je malo ko spomenuo da je prethodno u Makedoniji zapaljena i albanska zastava. Sve je počelo prošlonedeljnom fudbalskom utakmicom reprezentacije Makedonije protiv reprezentacije Albanije u Prilepu, kada su sa tribina na kojima su bili makedonski navijači, tokom cele utakmice, uzvikivane antialbanske parole i pretnje Albancima. Utakmica nije prekinuta, a ni Fudbalska federacija Makedonije ni mediji nisu osudili ovakvo ponašanje makedonskih navijača. Nekoliko dana kasnije na fudbalskoj utakmici makedonskog i kosovskog kluba u Kačaniku, na Kosovu, spaljena je makedonska zastava. Navijači sa Kosova pred kamerama su se osvetili za događaj u Prilepu, a tu vest preneli su svi makedonski mediji. Osude incidenta stigle su sa svih strana, od političkih partija, fudbalskih federacija, medija... S druge strane, zamenik predsednika makedonske Fudbalske federacije Kenan Idrizi izjavio je za list na albanskom jeziku Koha da opravdava paljenje makedonske zastave kao reakciju na prethodni incident koji se dogodio u Prilepu. On je, međutim ocenio da je osveta trebalo da se dogodi na stadionu u Tirani, a ne u Kačaniku. Povodom poslednjeg incidenta, paljenja makedonske zastave na Dan albanske zastave u Skoplju, policija je najavila istragu i kažnjavanje počinilaca. Sve političke partije osudile su paljenje zastava ali je opoziciona Demokratska partija Albanaca zastražila da se utvrde i razlozi za to. Predsednik ove partije Menduh Tači krivicu za incidente vidi na makedonskoj strani. "To što se dogodilo rezultat je ukupne klime koju stvara Makedonija a bez sumnje vlada pothranjuje takve ispade počevši od parola o gasnim komorama na utakmici Makedonije i Albanije u Prilepu, pa sve do ovog na Kosovu. Stvari ne idu na bolje", kazao je Tači. Sociolog Tanja Stojanovska, autorka više knjiga o govoru mržnje na fudbalskim stadionima, smatra da ovakve ispade treba strogo kažnjavati. "Ako bi sankcije bile stroge, onda bi svako razmislio pre nego što učini tako nešto", kazala je. Iako rat makedonskih i albanskih navijačkih grupa uz podršku političara već dugo traje, izazivanje nereda na utakmicama ili govor mržnje retko dobijaju epilog na sudu. Slučajevi podnošenja prijava protiv navijača veoma su retki, a od šezdesetak podnetih prijava svega je 10 odsto rezultiralo presudama, i to s minimalnim kaznama. Snežana Lupevska, Skoplje

Identifikovano 14 žrtava srpske nacionalnosti

Posmrtni ostaci 14 osoba srpske nacionalnosti, ubijenih u Lici, Kordunu, Baniji i Slavoniji od 1991. do 1995. godine identifikovani su na zagrebačkom Medicinskom fakultetu, saopštio je Vertitas. Prema navodima Veritasa, identifikovani su Draginja Čanak (1919) i Rade Čanak (1907) iz Medara, Milovan Crnić (1967) iz Smrtića, Nedeljko Stojanović (1940) iz Rajića, Vukašin Tešanović (1944) iz Banjaluke, Nikola Milikšić (1938) iz Bodegraja i Predrag Stapar (1974) iz Gornje Bačuge. Među identifikovanima su i Petar Milaković (1927) iz Ličke Jasenice, Matija Miščević (1953) iz Katinovca, Miljka Borota (1933) iz Batinove Kose, Ana Mraović (1905) iz Bovića, Mićo Dodos (1930) iz Donjeg Selišta, Momčilo Mandić (1933) iz Karlobaga i Eugen Biki (1932) iz Vukovara. Od 1.049 ekshumiranih tela u poslednjih deset godina, do sada je kako je saopštio Veritas, iz zajedničkih, masovnih i pojedinačnih grobnica na području Hrvatske i bivše Republike Srpske krajine identifikovano 656 posmrtnih ostataka srpskih žrtava. Na "Veritasovom" spisku nalaze se imena još 2.074 osobe srpske nacinalnosti, nestale između 1991. i 1995. godine na području Hrvatske i RSK. Među nestalima je 1.381 civil, među kojima je 548 žena, naveo je "Veritas", dodajući da raspolaže pouzdanim podacima o još 544 registrovanih grobnih mesta u kojima se nalaze neidentifikovani posmrtni ostaci Srba stradalih na pomenutom području u tom periodu.

Ništa od formiranja Saveta ministara BiH

Predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić izjavio je juče da Savet ministara BiH neće biti formiran u skorije vreme i da su za to odgovorne bošnjačke i hrvatske stranke iz Federacije BiH. "Situacija u vezi s formiranjem Saveta ministara postaje sve ozbiljnija. Nema nikakvih pomaka i situacija je ozbiljnija nego što je bila u proteklom vremenu", rekao je Bosić novinarima u Banjaluci. On nije isključio mogućnost da međunarodna zajednica reaguje zbog toga što BiH više od godinu dana od izbora nema novi Savet ministara, navodeći da stranke iz RS nisu krive zbog neformiranja nove državne vlasti. "SDS je u više navrata nudila rešenje ovog problema, ali to nije naišlo na razumevanje stranaka iz Federacije BiH, posebno (lidera SDP) Zlatka Lagumdžije", rekao je lider SDS-a. On je još poručio da RS neće nikada prihvatiti radikalne promene Ustava BiH i uspostavljanje građanske BiH, što zagovara Lagumdžija. Bosić je pozdravio otvaranje autoputa Banjaluka-Gradiška, navodeći da je to trebalo da se desi mnogo ranije i da bi neko trebalo da odgovara što je na izgradnju puta potrošeno mnogo više novca nego što je prvobitno bilo predviđeno. Komentarišući prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadića na ceremeniji otvaranja puta, on je kazao da je to služilo u "političke svrhe". "Tadiću je bilo bolje da je juče bio u severnoj Kosovskoj Mitrovici sa svojim narodom", kazao je Bosić.

Hrvatski indeks korupcije lošiji nego prethodnih godina

Hrvatska je na godišnjoj listi Transparensi internešnela (TI) zabeležila mali pad ili stagnaciju korupcije i sada se nalazi na 66. mestu sa indeksom percepcije korupcije 4, što je za desetinu boda niža ocena nego prošle godine, rekao je juče predsednik TI Hrvatske Nikola Kristić. "Na osnovu indeksa može se zaključiti da u Hrvatskoj reforme zakonodavstva, javne uprave i sudstva treba još odlučnije sprovoditi ako se želi suzbiti korupcija", istakao je Kristić na konferenciji za novinare predstavljajući Indeks percepcije korupcije za 2011. Hrvatska je prošle dve godine imala ocenu 4,1, a najviša ocena zabeležena je 2008. godine 4,4. Kristić je objasnio da se smatra da u zemljama s ocenom 5 i višom korupcija ne ugrožava dalji razvoj ekonomije i društva u celini dok s nižom ocenom ugrožava. Indeks se sastavlja na osnovu istraživanja koja su sprovele strane nezavisne ustanove, a ocene se kreću od 0 (potpuna korupcija) do 10 (bez korupcije). Član upravnog odbora hrvatskog TI Zorislav Antun Petrović dodao je da se ispitivanje bavilo takozvanom "šalterskom" i najvišom - političkom korupcijom. Na prvom mestu rang liste je Novi Zeland sa 9,5, a najgore plasirane s indeksom jedan su Somalija i Severna Koreja. Najbolja u regionu je Slovenija koja je s ocenom 5,9 zauzela 35. mesto. Hrvatska 66. mesto deli s Crnom Gorom i Slovačkom.

Vodi Janšin SDS, niko ne nudi rešenje za krizu Slovenije

S približavanjem prevremenih parlamentarnih izbora, predizborna kampanja u Sloveniji postaje sve oštrija, a analitičari ocenjuju da će završnica presudno uticati na konačan rezultat na osnovu kojeg će šef države odlučiti kome da poveri mandat za sastav nove vlade. Slovenačko biračko telo tradicionalno je podeljeno na levicu i desnicu, a predizborne ankete najviše izgleda za sastav nove vlade daju dosadašnjoj opozicionoj desnici na čelu s bivšim premijerom Janezom Janšom. Brojna istraživanja pokazuju da će na izbore izaći oko 70 odsto birača. Janšina Slovenska demokratska stranka uživa podršku 31 odsto birača, dok će oko 18 odsto birača glasati za Pozitivnu Sloveniju Zorana Jankovića. Socijalni demokrati Boruta Pahora i Lista Gregora Viranta zauzimaju treće mesto sa podrškom od oko 8 odsto birača, dok su ostale partije na ivici ulaska u parlament. Zanimljivo je da su u dosadašnjim predizbornim sučeljavanjima u medijima predstavnici svih partija ocenili da su istraživanja javnog mnenja na ivici verodostojnosti i da će pravi poredak dati jedino birači na glasačkim mestima. Od izbora se očekuje pre svega rešenje za izlazak iz ekonomske krize pa su sve partije u kampanji obećavale isto - jačanje privrede, nova radna mesta, smanjenje broja zaposlenih u institucijama javne uprave. Istovremeno sve stranke i kandidati izbegavali su da govore o nepopularnim, ali neophodnim reformama kao što je, recimo, reforma penzionog sistema što zahteva i Evropska unija (EU). Oko 1,6 miliona građana Slovenije u nedelju 4. decembra bira parlament od 90 poslanika. Izbori su već počeli danas za one koji će u nedelju biti izvan mesta stalnog prebivališta. Aleksandar Mlač, Ljubljana