SVET

Kinezi se spremaju za izvoz vakcina

Mitovi o Balkanu pogrešni

Ministri odbrane EU razmatraju mere štednje

Rusija aktivirala radarski sistem u Kalinjingradu

Bezbedniji kozmetički proizvodi u SAD

Vlade ne uspevaju da zaštite stanovništvo od korupcije

Evropljani više strahuju od krize, nego od terorizma

Belgija nadomak nove vlade posle 535 dana krize

Kinezi se spremaju za izvoz vakcina

Svet treba da se spremi za novi kineski proizvod - vakcine. Kineski proizvođači vakcina pripremaju se da u narednih nekoliko godina masovno počnu da izvoze vakcine i time smanje troškove imunizacije za siromašne u svetu i postanu nova konkurencija farmaceutskim gigantima sa Zapada. Ipak, verovatno će potrajati dok neki delovi sveta ne postanu spremni da prihvate kineske proizvode kakve su vakcine, posebno imajući u vidu skandale sa hranom i lekovima u toj zemlji. Ipak, kineski ulaz na to tržište označiće "promenu igre", smatra Nina Švalbe iz Udruženja GAVI, koje svake godine kupuje vakcine za 50 miliona dece u svetu. "Sa entuzijazmom čekamo potencijalni ulazak kineskih proizvođača vakcina", kazala je. Kinesko umeće pravljenja vakcina dospelo je u žižu svetske javnosti 2009, kada je jedna od njenih kompanija za samo 87 dana napravila prvu delotvornu vakcinu protiv svinjskog gripa, dok se taj novi virus širio svetom. U prošlosti, nove vakcine uvek su se pravile u SAD i Evropi. Takođe, u martu ove godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je kineska agencija za bezbednost lekova ispunila međunarodne standarde u oblasti propisa o vakcinama. To je otvorilo vrata za kineske vakcine da konkurišu za odobrenje SZO nakon čega ih mogu kupiti agencije UN i udruženja GAVI. "Kina je velika sila za proizvodnju vakcina", sa više od 30 kompanija koje imaju godišnji kapacitet proizvodnje od blizu milijardu doza - najveći u svetu, navode u kineskoj Administraciji za hranu i lekove. Ipak, mnogo je potrebno da bi se ulilo poverenje u kineske vakcine u inostranstvu, smatra Helen Jang iz kompanije Sinovak koja je napravila prvu vakcinu protiv svinjskog gripa. Za Kinu će narednih nekoliko godina biti ključno, pošto će kompanije unaprediti postrojenja i procedure kako bi ih uskladile sa bezbednosnim i standardima kvaliteta - što je proces koji će biti skup i nimalo jednostavan. Potom će vakcine biti poslate zdravstvenoj agenciji UN na odobrenje, što bi moglo da traje nekoliko godina.

Mitovi o Balkanu pogrešni

Balkanske države, uprkos pustošenjima 1990-ih, razvijaju se demokratski i ekonomski, ali rasprostranjeni negativni mitovi o Balkanu i dalje opstaju, navodi se u članku objavljenom u akademskom časopisu Juropijan vju. Profesor političke filozofije Asteris Huliaras u tekstu "Neuspele države na Balkanu: sedam mitova" osporava, između ostalog, da je takozvana "balkanizacija" loša, da su ljudi na Balkanu posebno nasilni, da je mogućnost ulaska u EU jedina garancija mira i bezbednosti, kao i da je Balkan homogen region. On kao prvi mit navodi "Balkan je uvek bio Balkan", prema kome je ovaj geografski pojam "uvek bio ispunjen negativnim konotacijama nasilja, divljaštva, primitivizma - u meri za koju je teško naći paralelu u istoriji". Termin "balkanizacija", koji obično podrazumeva raspad većih političkih jedinica na manje međusobno zavađene države, posle Prvog svetskog rata dobio je negativne konotacije zbog navodne pretnje međunarodnom poretku, stabilnosti i miru, navodi Huliaras. Profesor Univerziteta na Peloponezu navodi da je Balkan opisivan i kao "Bure baruta Evrope" i citira nekadašnjeg britanskog premijera Vinstona Čerčila koji je rekao da "Balkan stvara više istorije nego što može da je potroši". Početkom 1990-ih termin je postao još negativniji, budući da su mnogi na Zapadu verovali da je do raspada Jugoslavije došlo usled mržnje iz prošlosti, ali se reč "Balkan" sada izbegava i češće se koristi "Jugoistična Evropa", mada opstaje i "Zapadni Balkan". Povodom mita "balkanizacija je loša stvar", Huliaras navodi da je "Balkan fragmentarniji nego ikada, ali su istovremeno, balkanske zemlje demokratičnije nego ikada pre". Iako to nisu savršene demokratije, vlast se bira na uglavnom slobodnim i poštenim izborima, gubitnici priznaju poraz, a nacionalne manjine imaju prava zapisana u ustavima ili zvaničnim sporazumima. "Balkanizacija i demokratizacija izgleda da idu zajedno", navodi autor i dodaje da za razliku od prošlosti, savremena balkanizacija izgleda da ne ugrožava ekonomiju, dok su granice u regionu otvorenije nego ikada pre. "Izgled ulaska u EU usklađuje razlike u zakonima, standardima i valuti i, kao ishod, protok ideja, dobara i ljudi preko granica na Balkanu događa se neviđenom brzinom. Na određeni način, nacionalna fragmentacija je dalji motiv za inteziviranje političke i ekonomske integracije. Jer, verovatno prvi put od ranog perioda Otomanskog carstva, Balkan postaje zaista ujedinjen", navodi Huliaras. Takođe je mit, kaže Huliaras, da posle proglašenja nezavisnosti Kosova, na Balkanu nema više secesionističkih pokreta koji bi mogli dovesti do stvaranja nove države. "I dalje postoje značajni i snažni zatevi za promenom granica", navodi autor i dodaje da predstavnici Republike Srpske često govore o referendumu o pripajanju Srbiji, dok je sličan zahtev popularan i među bosanskim Hrvatima. Slična inicijativa je moguća i među Albanicima u Makedoniji ili Srbima na severu Kosova. "Ipak, veći deo Balkana (uključujući srpsku vladu) i međunarodni faktori (uključujući SAD i EU) nisu naklonjeni daljoj promeni granica. Izgleda da trenutna ravnoteža moći štiti status kvo", navodi Huliaras. Govoreći o mitu "mamac članstva u EU održava Balkan stabilnim i mirnim", autor navodi da se stabilizacija Balkana smatra prevashodno odgovornošću Evropske unije, koja je u regionu prisutna više nego bilo gde drugde u svetu. Izgled članstva u EU značajno utiče na političke i ekonomske reforme, navodi autor, ali i dodaje da Unija nema jedinstvenu spoljnu politiku i da u Briselu "očigledno" postoji zamor od proširenja. Huliaras zaključuje da "angažman Evrope nije dovoljan za održanje stabilnosti i podsticanje rasta na Zapadnom Balkanu" i dodaje da je potrebna i trajna posvećenost SAD, a trebalo bi da bude umešana i Rusija. "Naposletku, lako je predvideti da će domaći politički akteri biti skloni da igraju na rivalitet Zapad-Rusija, kao što se događalo više puta u istoriji", ocenio je grčki profesor. Povodom mita "Balkan je posebno nasilan region", on navodi da ne postoje podaci koji ukazuju da su ljudi na Balkanu nasilniji od drugih ljudi i podseća na izveštaj UN iz 2008. koji pokazuje da je nivo zločina protiv ljudi i imovine - ubistva, pljačke, silovanja, provale i napadi - na Balkanu manji nego u Zapadnoj Evropi. Huliaras poriče i mitove da je "Balkan homogen region" i da su "balkanske države isuviše male da osuguraju bezbednost i jamče ekonomski razvoj". Tekst je izašao u novembarskom broju časopisa Juropijan vju koji izdaje Centar za evropske studije, tink-tenk organizacija Evropske narodne partije.

Ministri odbrane EU razmatraju mere štednje

Evropski ministri odbrane razmatraće danas u Briselu nastavak rada mirovnih misija EU, od Kosova do Indijskog okeana, u svetlu smanjenih sredstava zbog jake budžetske krize. "Imamo pravi problem u Evropi, nismo u stanju da mobilišemo dovoljno ljudstvo za naše misije", rekao je jedan visoki evropski zvaničnik za agenciju Frans pres uoči današnjeg sastanka ministara odbrane koji prethodi sutrašnjem sastanku evropskih ministara spoljnih poslova. EU je angažovana u civilinim i vojnim misijama za održavanje mira i bezbednosti na više kriznih mesta u svetu. Blok od dvadesetsedam zemalja ima drugi po veličini budžet za odbranu na svetu koji iznosi skoro 200 milijardi evra, navodi agencija AP. Međutim vojna potrošnja je već smanjena za 15 odsto tokom prošle decenije i očekuje se da će dalje biti smanjena tokom narendih nekoliko godina. Očekuje se da će ministri razmatrati smanjenje evropske mirovne misije u Bosni sa 1.400 na 600 ljudi, kao jedna od mogućih mera štednje, rekli su agenciji AP evropski zvaničnici. EU takođe ima "ozbiljne probleme na Kosovu" gde misija Euleks raspolaže sa samo "pedeset odsto od potrebnog broja policajaca za razbijanje demonstracija", a situacija je napeta na severu zemlje, rekao je drugi evropski zvaničnik agenciji Frans pres. U tom kontekstu šefica diplomatije EU Ketrin Ešton odlučila je da ne "razmatra pokretanje novih mirovnih misija dok se ne reše problemi u sadašnjim misijama", po rečima tog evropskog zvaničnika. Situacija je takođe kritična za evropske operacije u Gruziji. Medijski najpropraćenija evropska misija je Atalanta u kojoj se mobilizuju brodovi od 2008. za borbu protiv gusara kod obala Somalije. Ta misija će od početnih desetak brodova do kraja godine biti svedena na tri broda, rekao je taj zvaničnik, što je, dodao je, manje od minimuma potrebnog da bi bila efikasna. To se dešava uglavnom zbog budžetskih teškoća s kojima se suočavaju evropske zemlje, od kojih je većina smanjila budžete za odbranu od početka ekonomske krize 2008. Na današnjem sastanku takođe će biti razmatrano udruživanje i podela kapaciteta da bi se smanjili troškovi i poboljšala efikasnost. Biće pokrenuto oko desetak zajedničkih programa kroz koje će biti moguće ostvariti uštede, u oblasti snabdevanja aviona gorivom u letu, satelita za komunikacije, obuke pilota ili nadzora na moru.

Rusija aktivirala radarski sistem u Kalinjingradu

Rusija je aktivirala sistem za antiraketno uzbunjivanje u Kalinjingradu kako bi odgovorila na pretnje antiraketnog štita NATO u Evropi, rekao je danas ruski predsednik Dmitrij Medvedev. Radarska stanica "Voronej-TM" aktivirana je, rekao je Medvedev koji je 23. novembra zapretio razmeštanjem balističkih raketa u Kalinjingradu ako, kako je rekao, SAD i NATO nastave da Moskvu dovode pred "svršen čin", misleći na razmeštanje antiraketnog štita u Evropi. "Nadam se da će naši saveznici shvatiti ovaj potez kao prvi znak koji pokazuje da je naša zemlja spremna da adekvatno odgovori na pretnje sistema antiraketne odbrane po naše strateške nuklearne snage", rekao je Medvedev, a prenose ruske agencije. Ruski predsednik je dodao da je nova radarska stanica koja je aktivirana u Kalinjingradu, ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije, "instrument kontrole vazdušnog prostora" i da "sama po sebi" ne predstavlja "pretnju po susede". Rusija je do sada u više navrata pretila razmeštanjem raketa u oblasti Kalinjingrada. Moskva traži da bude uključena u američki antiraketni sistem u Evropi ili da dobije garancije da rakete neće biti usmerene na ruske odbrambene sisteme, uključujući i pristup instalacijama NATO kako bi se to potvrdilo. Medvedev je takođe izneo mogućnost da Moskva izađe iz novog sporazuma o razoružanju koji je postignut sa SAD, i obustavi ostale razgovore o kontroli naoružanja ako SAD nastave sprovođenje planova o razmeštanju antiraketnog štita u Evropi.

Bezbedniji kozmetički proizvodi u SAD

Više od 400 američkih kompanija koje proizvode kozmetičke i druge proizvode za ličnu negu, odstranilo je iz njihovog sadržaja potencijalno opasne hemikalije. Do toga je došlo posle sedmogodišnje kampanje velike unije potrošačkih, zdravstvenih i ekoloških grupa. Koalicija pod imenom "Kampanja za bezbednu kozmetiku" saopštila je da su te kompanije prihvatile sve njene zahteve kako bi proizvodi - od sapuna i šampona, do kozmetike i preparata za aromaterapiju bili bezbedniji za potrošače. Koalicija 150 grupa je sarađivala sa proizvođačima da bi se iz kozmetičkih proizvoda uklone supstance koje su zdravstvene vlasti u drugim zemljama zabranile, posebno hemikalije koje se dovode u vezu sa rakom ili oštećenjima embriona. Te grupe su se zalagale i za zabranu prodaje prezervativa koji oslobađaju formaldehid koji može da izazove rak, ali i da izazove opekotine na očima, nosu i grlu. One su, takođe, tražile od kompanija da na poleđini proizvoda navedu kompletnu listu sastojaka, što mnoge od njih ne rade. "Vršili smo dugo pritisak na velike kompanije, ali nijedna od njih nije reagovala", rekla je za AP jedna od koosnivačica kampanje, Stejsi Molkan. Te grupe su dve i po godine vršile pritisak na "Džonson i Džonson" da uklone potencijalno opasne hemikalije iz svih proizvoda za ličnu negu. Taj kozmetički gigant sada polako uklanja te hemikalije iz proizvoda namenjenih bebama širom sveta, ali se nije obavezao da to učini i u proizvodima za odrasle. Molkan je navela da se prvobitno više od 1.500 kompanija obavezalo da će ukloniti opasne sastojke iz kozmetičkih proizvoda, ali većina naposletku to nije učinila. Ta koalicija se sada zalaže da u federalnom zakonu o bezbednoj kozmetici, predstavljenom jula, budu unapređene odrednice koje datiraju iz 1938, a ne štite zdravlje. "Tim zakonom bi trebalo da budu zabranjene hemikalije koje izazivaju rak ili nanose štetu plodu. To je ono što je Evropa već uradila", rekla je Molkan.

Vlade ne uspevaju da zaštite stanovništvo od korupcije

Vlade u mnogim zemljama širom sveta ne uspevaju da stanovništvo zaštite od štete koja nastaje zbog korupcije - zloupotrebom javnih resursa, podmićivanjem ili zbog nepreglednosti procesa odlučivanja, upozorila je nevladina organizacija Transparensi Internešenel povodom predstavljanja ovogodišnjeg indeksa percepcije korupcije. Protesti širom sveta koji su pojačani ogorčenjem zbog korupcije i ekonomski nestabilne situacije, za Transparensi su "jasan pokazatelj da mnogi ljudi imaju osećaj da vlade i javne institucije ne mogu u dovoljnoj meri da budu pozvane na odgovornost". Predsednica organizacije Iget Label je povodom objavljivanja izveštaja rekla da se "ove godine moglo videti da je za mnoge demonstrante bez obzira da li su siromašni ili bogati, korupcija tema od ključnog značaja". "Politička vođstva moraju da se povinuju zahtevima da odgovornije i bolje vladaju - bez obzira da li je reč o dužničkoj krizi u Evropi ili o početku nove političke ere u arapskom svetu", rekla je predsednica Transparensija. Na prvim mestima tabele, kao zemlje sa najnižom opaženom korupcijom, odnosno indeksom između 9,0 i 9,5, nalaze se Novi Zeland, Danska, Finska, Švedska, Singapur i Norveška. Sa takođe niskom percepcijom korupcije slede Holandija, Australija, Švajcarska, Kanada, Luksemburg, Hongkong, Island, Nemačka i Japan. Međutim, Transparensi skreće pažnju na to da dve trećine zemalja u kojima je istraživanje obavljeno imaju indeks korupcije manji od 5,0 - na poslednjim mestima, kao zemlje sa najizraženijom opaženom korupcijom su Somalija i Severna Koreja. Pre njih na dnu tabele, sa indeksom manjim od 2,0 su i Burundi, Ekvatorijalna Gvineja, Venecuela, Haiti, Irak, Sudan, Turkmenistan, Uzbekistan, Avganistan i Mjanmar. Većina zemalja arapskog sveta u kojima su od početka ove godine aktivni pokreti koji traže promene ima indeks opažene korupcije manji od 4,0. Još pre takozvanog "arapskog proleća" je Transparensi ocenio u posebnom izveštaju da su nepotizam i podmićivanje tako duboko ukorenjeni u svakodnevni život ljudi da ni primena postojećih antikorupcijskih zakona ne bi mnogo promenila. Transparensi ukazuje i da od zemalja Evropske unije najslabije pozicije na tabeli zauzimaju upravo one koje su zapale u dužničku krizu. Pri tome je, kako se navodi, veliku ulogu igrao upravo i neuspeh javne uprave da preduzme uspešne mere protiv podmićivanja i izbegavanja plaćanja poreza.

Evropljani više strahuju od krize, nego od terorizma

Evropljani smatraju da ekonomska kriza predstavlja veću opasnost za njihovu bezbednost nego terorizam ili organizovani kriminal, rezultati su ankete sprovedene u zemljama članicama EU. Na pitanje da navedu šta predstavlja najveću opasnost za bezbednost evropskih građana, 34 odsto ispitanika smatra da je to ekonomska i finansijska kriza, 33 odsto navodi terorizam i 21 odsto organizovani kriminal. Kao što se i očekivalo, stanovnici onih zemalja čije su privrede više pogođene krizom više i strahuju od posledica ekonomske krize nego od terorizma. Tako, 61 odsto Iraca, 57 odsto Španaca, 56 odsto Grka, 44 odsto Italijana i 41 odsto Portugalaca vide u ekonomskoj krizi najveću opasnost po svoju budućnost. Za razliku od tih zemalja, u Nemačkoj taj strah deli 28 odsto ispitanika, a u Francuskoj samo 15 odsto. Osim toga, Evropljani strepe i od siromaštva (njih 18 odsto) i ilegalne imigracije (njih 16 odsto).

Belgija nadomak nove vlade posle 535 dana krize

Zemlja u kojoj se nalazi centar Evropske Unije i NATO saveza posle 535 dana najzad će dobiti Vladu. Načelni dogovor postignut je u sredu u Belgiji o novoj vladi koju će prvi put posle 32 godine voditi jedan frankofoni političar, Elio di Rupo. Dogovor je postignut posle 535 dana političke krize, što je svetski rekord. Šest flamanskih i frankofonih stranaka pregovara od avgusta i sada je postiglo kompromis o programu buduće vlade. Prestaje da se formira kabinet i rasporede portfelji da bi Belgija konačno okrenula tešku stranicu svoje istorije. "Postoji opšti sporazum" o sadržaju programa "za reformu države, o društveno-ekonomskim pitanjima i programu vlade", rekao je za AFP izvor blizak pregovaračima. Elio di Rupo (60), predsednik valonske Socijalističke partije, otišao je s pregovora u sredu uveče sa osmehom, bez komentara. "Sporazum će biti predstavljen na kongresu te stranke predstojećeg vikenda da bi ga formalno odobrila", rekao je taj izvor. "Krajem vikenda biće raspodela portfelja, a vlada bi mogla preuzeti dužnost u ponedeljak ili utorak", kaže izvor. Tek tada može biti zvanično proglašeno da se kriza završila. Nova belgijska vlada će iduće nedelje pred Parlament čime će se završiti najduža faza političkog vakuuma u istoriji tog kraljevstva. Od aprila 2010. na vlasti je tehnička vlada, ovlašćena samo za upravljanje tekućim poslovima, a na njenom čelu je Flamanac Iv Leterm.