|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Božić na udaru krize |
| |
 Dužnička
kriza koja pogađa Evropu odraziće se i na predstojeću proslavu Božića na
starom kontinentu, pošto su lokalne vlasti u mnogim zemljama smanjile
praznični budžet, a stanovnici evropskih zemalja ove godine manje će
izdvojiti za božićne poklone.
Ulice u centru Lisabona u ovo doba godine obično blistaju od božićne rasvete
- ali, gradske vlasti su se ovoga puta odlučile za manje raskošno
osvetljenje, u skladu sa mračnim raspoloženjem koje nose stroge mere
štednje.
Mračno raspoloženje pred Božić je prisutno duž celog južnog oboda Evrope, a
vlasti u Atini i Madridu takođe su prigušile božićnu rasvetu kao znak
nesigurnosti i strahovanja od budućnosti.
U Lisabonu, gradske vlasti smanjile su praznični budžet sa prošlogodišnjih
850.000 evra na 150.000 evra, ostavljajući glavne gradske ulice bez
uobičajenog božićnog duha, prenosi AP.
Štednja je, ipak, inspirisala dovitljive. Umetnici pozvani da pomognu da
grad deluje veselije okačili su raznobojne kišobrane sa svetlima koja se
pale i gase nad prometnim centralnim gradskim Trgom Čile. Širom grada,
prolaznicima se dele svetlucave značke kao doprinos božićnoj rasveti.
"Sa manjim budžetom, nudimo nešto drugačije kako bismo ljudima izmamili
osmeh", kaže Katarina Pestana, koja je osmislila svetleće kišobrane.
U Portugalu božićni ukrasi nisu jedino na čemu se štedi. Vlada će ove godine
zadržati polovinu godišnjeg božićnog bonusa većine radnika - koji je u
vrednosti jedne mesečne prosečne plate - kao jednokratni porez koji bi
trebalo da doprinese rešavanju problema velikog duga zemlje.
U Atini, u kojoj su se zbili nasilni protesti protiv vladinih mera štednje,
vlasti pokušavaju da se organizuju posle raskošnog trošenja ranijih godina.
Gradske vlasti navode da će božićni i novogodišnji budžet biti desetina
prošlogodišnjeg i da će za praznik izdvojiti 200.000 evra.
Toliko je prethodna gradska administracija potrošila samo na centralnu jelku
u gradu koja je zapaljena prilikom protesta u decembru 2008.
U Španiji, gde je stopa nezaposlenosti 21,5 odsto, vlasti Madrida takođe su
smanjile sezonske troškove, korišćenjem dela prošlogodišnje dekoracije duž
gradskih avenija i manjeg broja sijalica. Planirani božićni budžet od 2,5
miliona evra je za 15 odsto manji od prošlogodišnjeg.
U prodavnicama u Madridu cene su snižene i do 50 odsto, a posledice krize
posebno osećaju vlasnici ekskluzivnijih radnji. "Samo jedna osoba ušla je u
prodavnicu u subotu - tri nedelje pred Božić!", požalila se je trgovac
antikvitetima Dolores Sanšez.
Navike i očekivanja menjaju se i u Irskoj, gde je era raskošnih božićnih
zabava i darežljivih poklona postala prošlost.
"Kompanijama je neprijatno da troše novac na zabave u trenutku kada
otpuštaju ljude, a to će se dalje pogoršati 2012", smatra katolički
sveštenik Šon Hili, koji vodi lobi grupu za borbu protiv siromaštva pod
nazivom Socijalna Pravda Irska.
Predviđa će da će Irci za Božić ove godine potrošiti 9,4 odsto, a Portugalci
7,8 odsto manje nego 2010, pokazalo je nedavno istraživanje konsalting firme
Deloit.
Ipak, ti procenti deluju skromno u odnosu na podatke iz Grčke, čiji će
građani prema očekivanjima božićne troškove ove godine smanjiti za 25 odsto.
Ipak, neke evropske zemlje predstavljaju drastičnu suprotnost trendu
štednje. U Nemačkoj, najbogatijoj zemlji Evrope, praznično trošenje je ove
godine veće za oko pet odsto.
Znakova da mere štednje kvare Božić nema ni u Švedskoj i Danskoj, zemljama
koje nisu deo zone evra.
Međutim, njihovi susedi Finci, koji jesu deo zone evra, ove godine će za
Božić potrošiti prosečno 492 evra manje po osobi, navodi najveća
skandinavska banka Nordea.
Francuski troškovi za Božić porašće za 1,85 odsto ove godine, navodi Deloit.
Nedavna strahovanja da druga najjača ekonomska sila evro zone ulazi u
dužničku "kaljugu" donela su i potrebu za ekonomičnošću.
Magazin Pari mač je prošle sedmice objavio spisak jeftinih recepata za
božićnu trpezu koje su osmislili vrhunski kuvari u zemlji. Meni od četiri
jela čine školjke u marinadi od grejpfruta, bakalar sa lešnicima, guščija
pašteta sa pireom od šargarepe i božićni panj od kestena. Obrok košta 20
evra po osobi.
U Italiji, nove mere štednje koje se očekuju pre Božića bacile su senku na
praznik. Ipak, istraživanja su pokazala da Italijani još neće stezati kaiš.
Vertur, jedna od najvećih turističkih firmi u Italiji, navodi da su
rezervacije za vrhunac sezone za Novu godinu na nivou prošlogodišnjih, čak i
za Egipat, gde su novi sukobi u Kairu odvratili mnoge koji su planirali da
posete tu zemlju.
Takav luksuz trenutno je van domašaja za mnoge Portugalce, Žoze Kruz,
penzionisani državni službenik rekao je, prebirajući po gomili sušenog
usoljenog balakara - koji se u Portugalu tradicionalno jede za Božić - u
izlogu prodavnice u centru Lisabona, da je u njegovoj porodici ove godine
sužen izbor osoba koje će davati i primati poklone za praznik. Ranijih
godina, svi su jedni drugima davali poklone, kazao je Kruz.
Kruz nema velika očekivanja od ovonedeljnog samita evropskih lidera koji
poslednje dve godine pokušavaju da reše problem dužničke krize na
kontinentu. "Ishod ne deluje dobro, ne možemo da budemo optimisti, ali
moramo da se suočimo s tim. Biće veoma teško 2012", smatra on.
Jedan portugalski proizvođač pića pronašao je inspiraciju za božićnu
reklamnu kampanju u nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Nemačku kancelarku
mnogi smatraju krivcem za krizu i optužuju je da nije dovoljno učinila da
pomogne evropskim zemljama u krizi, ali je smatraju i potencijalnim
spasiocem koji može da pruži finansijsku pomoć.
Na posterima za alkoholno piće Likor Beirao na ulicama Lisabona, imitatorka
nemačke kancelarke u ruci drži bocu tog pića i upućuje poruku: "Draga
Angela, Portugal čini sve što može. Srećan Božić".
Česi odbijaju da im kriza i štednja kvare Božić
Česi odbijaju da im kriza i najavljena štednja pokvari Božić i svega 28
odsto dopušta mogućnost da će poklona pod jelkom ove godine biti manje, a
božićna trpeza skromnija.
Česi, prema anketi agencije Fokus, ove godine nameravaju da utroše za
božićne poklone između 160 i 200 evra.
Više od polovine, 54 odsto, izdvojilo je za poklone koji se u Češkoj daju
dva puta, danas na dan Svetog Nikole i na Badnje veče, kao i za božićnu
trpezu istu sumu kao i prošle godine, a četiri odsto čak tvrdi da će ovaj
Božić biti bogatiji.
U Češkoj praznične izdatke najviše smanjuju mlade porodice sa decom.
U susednoj Poljskoj, koju bi prema prognozama ekonomista i ova dužnička
kriza kao i prošla svetska ekonomska trebalo da pogodi osetno manje nego
Češku, stanovništvo pokazuje veću spremnost da odmah počne štednju.
Svega 41 odsto Poljaka u anketi firme Provident spremno je da ove godine za
Božić utroši istu sumu, 31 odsto izdvojilo je manje novca, a 17 odsto
utrošiće više.
Anketa je među Poljacima s nižim primanjima pokazala da će Božić taj deo
stanovništva u proseku koštati između 70 i 115 evra, od čega je polovina
namenjena poklonima. |
|
Centralna proslava Andrićevog jubileja 10. decembra |
| |
 Centralna
proslava dvostrukog jubileja Ive Andrića – veka od objavljivanja njegovog
prvog književnog rada i pola veka od kada je tom piscu dodeljena Nobelova
nagrada za književnost, biće održana 10. decembra u Beogradu.
U sedištu Jugoslovenske kinoteke u Beogradu 10. decembra, na dan kada je
Andriću 1961. godine u Stokholmu uručena Nobelova nagrada za književnost,
biće održana prigodna svečanost koju organizuje Ministarstvo kulture,
informisanja i informacionog društva Srbije.
Pre svečanosti, u tri galerijska prostora na Andrićevom vencu biće otvorene
izložbe koje na različite načine oslikavaju piščev život i stvaralaštvo,
rečeno je agenciji Beta u Muzeju grada Beograda koji realizuje taj program.
U Galeriji "Ozon" biće otvorena izložba "Zadržani pogledi – Andrić, svet
knjige i prijatelji", na kojoj će biti predstavljena likovna dela iz
Andrićevog muzeja, odnosno radovi umetnika s kojima se pisac družio.
Galerija Muzeja Ive Andrića biće domaćin izložbe "Moj prozor u knjigu", koju
čine radovi grafičke dizajnerke Željke Mićanović Miljković, odnosno modeli
knjiga inspirisani Andrićevim delima.
U Galeriji "Nova" posetioci će biti u prilici da pogledaju postavku "Ivo
Andrić – pisac i/ili diplomata" koja hronološki prati život velikog
književnika.
Ta izložba u četvrtak uveče je otvorena u sedištu UN u Ženevi, a do sada je
obišla još nekoliko evropskih gradova, među kojima su Temišvar, Minhen,
Frankfurt, Lajpcig.
Tokom naredne godine, kako je najavljeno u Muzeju grada Beograda, planirano
je da ta izložba bude predstavljena u gradova u kojima je Andrić boravio od
1919. do početka Drugog svetskog rata, među kojima su Vatikan i Rim, Trst,
Marsej, Pariz, Bukurešt, Grac, Berlin.
Jubilej će se obeležavati tokom cele naredne godine, odnosno do oktobra
2012. kada se navršava i 120. godišnjica rođenja Ive Andrića (Travnik, 1892
– Beograd, 1975). U tome učestvuju i Zadužbina Ive Andrića, Srpska akademija
nauka i umetnosti (SANU), Matica srpska i druge domaće ustanove kulture.
Jesenas je štampano novo, do sada najsveobuhvatnije izdanje Sabranih dela
Ive Andrića u 20 tomova, koje su uz pomoć i saradnju stručnjaka iz Andrićeve
zadužbine objavili "Nova knjiga" iz Podgorice i "Štampar Makarije" iz
Beograda.
Zadužbina je u saradnji sa SANU i Maticom srpskom objavila i obimnu
Andrićevu bibliografiju, a podržala je i objavljivanje Andrićevih priča u 10
tomova, od kojih je šest štampano u izdanju beogradske "Lagune", a četiri u
izdanju "Derete".
Upravnik Zadužbine Dragan Dragojlović rekao je agenciji Beta da je planirano
štampanje jubilarne poštanske marke s likom Ive Andrića, a Narodna banka
Srbije već je izdala kovanicu od 20 dinara s piščevim likom.
Tokom naredne godine, prema Dragojlovićevim rečima, Zadužbina će učestvovati
u organizaciji naučnih skupova o Andrićevom delu i brojnih drugih programa
posvećenih nobelovcu.
Ove godine, kako je istakao Dragojlović, štampana su i domaća i inostrana
izdanja Andrićevih dela, u skladu s uobičajenom dinamikom koja nije direktno
povezana s jubilejom, nego sa činjenicom da popularnost tog pisca,
prevedenog na 49 jezika, ne opada. |
|
Alek Boldvin izbačen iz aviona zbog igranja telefonom |
| |
Američki
glumac Alek Boldvin izbačen je iz aviona na aerodromu u Los Anđelesu zato
što se sa stjuardesom prepirao oko igre koju je igrao na mobilnom telefonu.
Boldvinov predstavnik za štampu Metju Hiltcik rekao je da je glumac u utorak
izbačen iz aviona za Njujork zato što je igrao igru "Words with Friends"
pred poletanje aviona.
U svoju odbranu, Boldvin je na Tviteru objavio da su ga izbacili i da mu je
to poslednji let sa Amerikan erlajnsom (American Airlines). Dodao je da
"nije čudo što je ta kompanija bankrotirala", kao i da je igrica "Words With
Friends" "zarazna" (http://www.wordswithfriends.com/).
Predstavnica policije Belinda Netls rekla je da se aerodromska policija nije
mešala u incident. |
|
Banka sperme razmatra napuštanje Danske zbog poreza |
| |
Najveća banka sperme na svetu Krios (Cryos) razmatra mogućnost da napusti
Dansku gde joj je sedište, zato što ta zemlja uvodi porez na dodatu vrednost
(PDV) na promet sperme, javila je danska državna televizija DR.
Ministarstvo za porez je procenilo da je sperma roba i od 1. januara naredne
godine uvodi PDV na tu robu, a u Kriosu ocenjuju da će udar na njihove cene
od dodatnih 25 odsto, koliki je PDV u Danskoj, dovesti do gubitaka u
poslovanju.
"Iznenada je za nas atraktivnije da se prebacimo u neku od zemalja Evropske
unije gde nema poreza na dodatu vrednost, tako da to sada razmatramo",
izjavio je Ole Šou, direktor te firme od koje spermu kupuje 500 klinika u
celom svetu. |
|
Zlatin ćuran Mileni Dravić |
| |
Glumica Milena Dravić dobitnik je "Zlatnog ćurana", nagrade za životno delo
na 41. festivalu "Dani komedije" koji će biti održan od 20. do 27. marta
2012. godine u Jagodini, saopštio je predsednik Upravnog odbora festivala
Dobrica Milićević.
Milena Dravić je dobitnik tri "Ćurana" - 1987. za ulogu u predstavi "Ptic i
ptica" u izvođenju beogradskog Zvezdara teatra, 1998. godine za ulogu u
predstavi "Ćelava pevačica" Kruševačkog pozorišta i 2011. za predstavu
Beogradskog dramskog pozorišta "Harold i Mod".
Prema rečima predsednika Upravnog odbora festivla, Milena Dravić je
"zaštitni znak glumačke profesije u našoj zemlji, primadona igranog filma,
najomiljenija glumica u velikoj Jugoslaviji, veliki televizijski šoumen, a
iza nje su ostale i antologijske pozorišne uloge".
Nagrada za životno delo na Danima komedije dodeljuje se od 2001. godine.
Prvi dobitnik bio je Miodrag Petrović Čkalja, dok je na ovogodišnjim Danima
komedije "Zlatni ćuran" uručen Dušanu Kovačeviću. |
|
Tarnerova nagrada Martinu Bojsu |
| |
Britanski umetnik Martin Bojs ovogodišnji je dobitnik Tarnerove nagrade,
najpoznatijeg i najprovokativnijeg priznanja za savremenu umetnost u Velikoj
Britaniji.
Bojs (44) je nagrađen za skulpturalnu instalaciju u galeriji "Eva
Prezenhuber" u Cirihu koja objedinjuje "spoljnu" atmosferu parka sa
unutrašnjim uređenjem i visokim modernizmom.
Škotlanđaninu su nagrada i ček na 25.000 funti uručeni u ponedeljak u
engleskom gradu Gejtshedu, u kojem je upriličena izložba radova umetnika
koji su se našli u najužem izboru. Priznanje je uručio modni fotograf Mario
Testino.
Žiri je istakao Bojsov doprinos interesovanju savremenih umetnika za
istorijski modernizam. On je, kako se navodi, nagrađen za "skulpturalne
instalacije koje privlače pažnju posetilaca posebnom atmosferom i pažljivo
odabranim detaljima".
U najužem izboru bili su i vajarka Karla Blek, video umetnica Hilari Lojs i
slikar Džordž Šo. Njih troje dobili su po 5.000 funti.
Tarnerova nagrada, nazvana po slikaru pejzažisti iz 19. veka Vilijamu
Tarneru, ustanovljena je 1984. u čast mladih britanskih umetnika. Dodeljuje
se svake godine umetniku mlađem od 50 godina.
To priznanje je proteklih decenija imalo značajnu ulogu u podsticanju
rasprave o vizuelnoj umetnosti kao umetničkoj kategoriji. Uprkos kritikama,
Tarnerova nagrada bila je odskočna daska za karijere mnogih vodećih
britanskih umetnika, kakvi su Dejmijen Herst, koji ju je dobio 1995, Stiv
Makvin (1999) i Entoni Gormli (1994). |
|
Madona nastupa s poluvremenu finala Superboula |
| |
Američka pop zvezda Madona nastupiće u poluvremenu finala državnog prvenstva
u američkom fudbalu Superboul (Superbowl), koje se održava 5. februara sledeće
godine, saopštili su organizatori.
Prema saopštenju američke Nacionalne fudbalske lige i televizije En -bi-si (NBC)
svake godine ovaj događaj dostiže rekordnu gledanost.
Tokom poluvremena finala Superboula prethodnih godina su nastupale mnoge svetske
muzičke zvezde, među kojima su grupe Roling Stouns (Rolling Stones), Ju tu (U2),
i muzičari Pol Makartni (Paul McCartney) i Brus Springstin (Bruce Springsteen.)
Prošle godine je finale prvenstva u američkom fudbalu u SAD gledalo više od 162
miliona ljudi. |
|
Meril Strip nagrada Kenedi centra |
| |
Američkoj glumici Meril Strip uručena je nagrada za doprinos američkoj
kulturi u Kenedi centru u Vašingtonu, javlja Bi-Bi-Si (BBC).
Ostali ovogodišnji dobitnici te nagrade su pevač Nil Dajmond, čelista Jo Jo Ma,
veteranka sa Brodveja Barbara Kuk i džez saksofonista Soni Rolins.
Za dobitnike nagrada je održan prijem u Beloj kući nakon čega je priređen
svečani koncert u Kenedi centru.
Nagrade Kenedi centra se od 1978. svake godine dodeljuju zaslužnim pojedincima
čiji je rad imao značajan doprinos američkoj kulturi.
Meril Strip, koja u poslednjem filmu "Iron Lady" glumi Margaret Tačer, rekla je
da se veoma ponosi tom nagradom.
Glen Klouz, Emili Blant i Metju Broderik bili su među zvezdama koje su na
koncertu u Kenedi centru odale svoje poštovanje nagrađenima. |
|
Najstariji pas uginuo u 27. godini |
| |
Najstariji pas na svetu po Ginisovoj knjizi rekorda uginuo je sa 26 godina i
osam meseci u Japanu, javile su svetske agencije.
Pusuke, čupavi smeđi mešanac japanske rase šiba, uginuo je u ponedeljak nakon
što se razboleo i prestao da jede, kazala je njegova vlasnica Jumiko Šinohara.
"Želim da mu se zahvalim što je toliko dugo živeo. Bio mi je kao sin", rekla je
ona televiziji FNN. Pusukeov životni vek je ekvivalent za 125 ljudskih godina.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, pas je rođen 1. aprila 1985, a u decembru prošle
godine proglašen je za najdugovečnijeg živog psa.
Rekorder u Ginisovoj knjizi rekorda je australijski ovčar Blui, koji je živeo 29
godina i uginuo 1939. |
|
Liza Johansen tužila porodicu Elvisa Prislija za klevetu |
| |
Šveđanka Liza Johansen koja tvrdi da je ćerka Elvisa Prislija tužila je
porodicu legendarnog američkog muzičara za klevetu, i tražila odštetu od 130
miliona dolara.
Liza Johansen (43) tvrdi da je ona prava ćerka "kralja roka" i njegove bivše
žene Prisile, i da joj je Liza Mari Prisli, inače bivša žena Majkla Džeksona,
ukrala prezime i nasledstvo.
Ona je 21. novembra sudu u Memfisu predala tužbu protiv porodice Elvisa
Prislija, zbog načina na koji su reagovali, pošto je ona 16. avgusta, na dan
Prislijeve smrti, sa svojom porodicom posetila njegovu rezidenciju Gresjlend u
Memfisu.
Članovi Prislijeve porodice su tada Johansenovoj zapretili sudskim tužbama
ukoliko ne prestane sa "čudnim" ponašanjem.
"Neobična opsesija Lize Johansen mojim klijentima, i njena navika da se
predstavlja kao "prava" Liza Marti Prisli u potpunosti uništava njen
kredibilitet", naveo je advokat Prislijeve porodice Martin Singer u pismu u koji
je agencija Frans pres imala uvid.
Prema Singerovim rečima, Liza Johansen se 1992. godine predstavila kao Liza Mari
Prisli da bi pokrala stvari iz Grejslenda.
U knjizi koju je objavila 1998. godine Johansenova tvrdi da je 1977. godine
otišla iz SAD i Švedsku jer joj je bezbednost bila ugrožena.
Dve godine kasnije izdavačka kuća koja joj je objavila knjigu je tužila Lizu
Johansen zato što je ona u više navrata odbila da uradi DNK testove. |
|
Gans end Rouzis u Kući slavnih rokenrola |
| |
Američka rok grupa "Gans en Rouzis" (Guns N' Roses) koja se proslavila
krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina, dobila je mesto je u Kući slavnih
rokenrola.
U Kuću slavnih idu i grupe "Bisti Bojz" (Beastie Boys) i "Red Hot Čili
Pepers" (Red Hot Chili Peppers), pokojna pevačica i kompozitorka Lora Najro,
Donovan i grupa "Smol Fejsiz" (Small Faces), u čijem su sastavu bili Rod
Stujart i gitarista "Roling Stonsa" (Rolling Stons) Roni Vud.
Lora Najro je jedina žena na ovogodišnjoj listi. Među kandidatkinjama koje
nisu uspele da uđu u Kuću slavnih su Dona Samer, Džoan Džet sa grupom
"Blekharts" (Blackhearts) i En i Nensi Vilson iz grupe "Hart" (Heart).
Svečanost u čast novih članova Kuće slavnih rokenrola održaće se 14. aprila
u Klivlendu u američkoj saveznoj državi Ohajo. |
|
Filmu Melanholija nagrada za najbolji evropski film |
| |
Nagrada za najbolji evropski film 2011. pripala je filmu "Melanholija"
danskog reditelja Larsa fon Trira, saopšteno je u Berlinu na 24. dodeli filmskih
priznanja koje dodeljuje Evropska filmska akademija.
Film "Melanholija" prikazan je na Filmskom festivalu u Kanu, a glavna glumica
Kirsten Danst je dobila nagradu za najbolju glumicu na tom festivalu.
Međutim, ovogodišnji kanski festival je ostao upamćen i po skandalu i zahtevu
organizatora da poznati danski reditelj napusti tu filmsku smotru jer je postao
"persona non grata".
Fon Trir je izazvao veliko nezadovoljstvo javnosti kada je predstavljajući svoj
film na konferenciji za novinare izjavio da iako Hitler "nije dobar momak", ipak
ima "ima malo" razumevanja za njega, kao i da nema nikakvih problema s
Jevrejima, ali da je Izrael "davež".
Danski reditelj nije se pojavio na ceremoniji u Berlinu već je umesto njega
nagradu preuzela njegova supruga Bente Frog.
"Lars mi nije ništa poručio šta da vam kažem, njegova odluka je da ne daje
izjave, zaista ne znam zašto... Rekao je, ipak, da vas pozdravim na lep i
prijatan način", rekla je Bente Frog.
Drugi veliki pobednik filmske večeri u Berlinu bio je reditelj Tom Huper sa
ostvarenjem "Kraljev govor", jer je osvojio tri nagrade - nagradu publike,
nagradu za najboljeg evropskog glumca koja je pripala Kolinu Fertu, kao i
nagradu za najbolju montažu.
Nemački reditelj Vim Venders, inače predsednik Evropske filmske akademije,
nagrađen je za najbolje dokumentarno ostvarenje za film "Pina" o čuvenoj
nemačkoj koreografkinji Pini Bauš. |
|
Skorsezeovom filmu nagrada Nacionalnog odbora kritičara |
| |
Film "Igo" Martina Skorsezea proglašen je za najbolje ostvarenje po izboru
američkog Nacionalnog odbora kritičara (The National Board of Review).
To udruženje je Skorsezeu dodelilo i priznanje za najboljeg režisera, za
priču o siročetu koji 1930-ih godina živi na železničkoj stanici u Parizu.
Prvi film koji je Skorseze snimio u 3D tehnici zasnovan je na knjizi "Izum
Igoa Kabrea" Brajana Selznika.
Nacionalni odbor kritičara izdvojio je filmove koji su, po oceni tog
udruženja, najbolja ostvarenja u protekloj godini. To su "The Artist", "The
Descendants", "Drive", "Muškarci koji vole žene", "Hari Poter i relikvije
smrti 2", "Martovske ide", "J. Edgar", "Drvo života" i "War Horse".
Džordžu Kluniju pripala je nagrada za najboljeg glumca, za ulogu u filmu
"The Descendants" Aleksandra Pejna, koji je nagrađen za scenario. Za ulogu u
tom filmu, Šajlen Vudli dobila je priznanje za epizodnu ulogu.
Za najbolju glumicu proglašena je Tilda Svinton, za ulogi u drami "We Need
to Talk About Kevin". Kristofer Plamer nagrađen je za epizodnu ulogu u filmu
"Beginners".
Prošle godine, Nacionalni odbor kritičara je za najbolji film proglasio
"Društvenu mrežu".
Te nagrade druga su po redu priznanja dodeljena u periodu koji se smatra
pripremnim pred dodelu Oskara. Udruženje njujorških kritičara je ove sedmice
za najbolji film proglasilo ostvarenje "The Artist".
Nominacije za Oskara biće saopštene 24. januara. |
|
Suzan Sarandon i Robert De Niro među zvezdama Sandensa |
| |
Na idućem filmskom festivalu Sandens, koji počinje 19. januara, publika će
moći da vidi brojne holivudske zvezde, uključujući Kirsten Danst, Ketrin Zitu
Džons, Brusa Vilisa, Roberta De Nira, Suzan Sarandon i Sigorni Viver.
Među najvažnijim premijerama festivala su "Baccelorette" sa Kirsten Danst
režisera Leslija Hedlanda, "Lay the Favorite" sa Ketrin Zitom Džons i Brusom
Vilisom reditelja Stivena Frirsa i saga o Vol Stritu "Arbitrage" sa Ričardom
Girom i Suzan Sarandon u režiji Nikolasa Džarečkija.
Sigorni Viver i Robert De Niro pojaviće se u paranormalnom Trileru "Red Lights"
Rodriga Korteza.
Kao značajna se najavljuje i premijera filma "2 Days in Nenj York" glumice i
režiserke Džuli Delpi, nastak njene romantične komedije "2 Days in Paris".
Publika će Suzan Sarandon premijerno gledati i u komediji "Robot and Frank"
Džejka Šrejera u kojoj glume Frenk Lanđela, Liv Tajler i Džejms Marsden.
Zvezde serije i filmova "Dosijea Iks" Dejvid Dukovni i Džilijan Anderson
pojaviće se u dva filma koja će biti premijerno prikazana na Sandens festivalu.
Dukovni i Vera Farmiga glume u filmu o ocu i sinu "Goats" Kristofera O'Nila, dok
Džilijan Anderson, Klajv Oven i Andrea Rajsboro igraju u "Shadow Dancer", priči
o terorizmu u Irskoj reditelja Džejmsa Marša.
Na festivalskom programu biće i priča o književnom plagijatu "The Words"
režisera Brajana Klugmana i Lija Sterntala sa Bredlijem Kuperom, Džeremijem
Ajronsom, Denisom Kvejdom i Olivijom Vajld u glavnim ulogama.
Režiser Spajk Li, koji se na Sandensu prvi put pojavio 2009. sa komedijom
"Passing Strange" vraća se na festival filmom "Red Hook Summer", pričom o dečaku
iz Atlante koji provodi leto sa svojim dedom u Bruklinu.
Među premijerama van takmičarske selekcije su "Liberal Arts", glumca i režisera
Džoša Radnora sa Elizabet Olsen i Alison Džejni, dokumentarac Timotija
Grinfild-Sandersa o ostarelom supermodelu "About Face" sa Kristi Brinkli,
Paulinom Poriškovom i Kristi Tarlington, kao i portret Etel Kenedi "Ethel" Rori
Kenedija.
Značajna su i dva muzička dokumentarca - jedan koji još nema naziv o Polu
Sajmonu režisera Džoa Berlingera i "Something From Nothing: The Art of Rap"
repera Ajs Tija u kome se pojavljuju Snup Dog, Doktor Dre, Eminem, Kanje West i
drugi izvođači.
Očekuje se da će "Bachelorette" Kirsten Danst i "For a Good Time, Call....",
farsa o seksu preko telefona, imati veliku gledanost zbog uspeha koje su ovog
leta imale "Deveruše" i "Loša Učiteljica", komedije sa sličnom tematikom.
Filmski festival Sandens, u organizaciji istoimenog instituta Roberta Redforda,
trajaće do 29. januara u Park Sitiju, u američkoj saveznoj državi Juta. |
|
Rendgenska analiza otkrila Rembrantovu sliku |
| |
Slika "Starac s bradom" za koju se smatralo da potiče od jednog Rembrantovog
učenika, zapravo je delo slavnog holandskog umetnika.
Ernst van de Vetering iz Rembrant risrč prodžekta (Rembrandt Research Project)
rekao je da je analiza rendgenskim zracima slike "Starac s bradom" otkrila
konture autoportreta Rembranta kao mladog čoveka.
On je rekao i da analiza stila i posredni dokazi podržavaju zaključak da slika
zamišljenog i setnog čoveka s neočešljanom sedom kosom jeste delo majstora iz
17. veka.
Taj stručnjak navodi da je slika dimenzija 15 s 20 centimetara urađena 1630.
kada je Rembrant van Rejn imao 24 godine. Tada je njegova reputacija kao
portretiste bila u usponu i spremao se da se preseli iz Lajdena u Amsterdam koji
je bio u zlatnom dobu kao pomorska sila.
Van de Vetering je rekao da stil i kvalitet slike daju snažan argument za njenu
autentičnost, ali da je i postojanje portreta ispod slike takođe značajno.
"Svetlo je tipično Rembrantovo po tome što je potpuno ubeđujuće: opažate ga kao
da gledate stvarnost a ne sliku", objasnio je on.
Slika "Starac s bradom" pripada neidentifikovanom privatnom kolekcionaru a biće
prikazana od maja do jula sledeće godine u Rembrantovom muzeju u Amsterdamu. |
|
Nagrada za Dobar primer Novog optimizma Del Arno bendu |
| |
Nagrada za "Dobar primer novog optimizma", koju dodeljuje zrenjaninsko
udruženje građana "Novi optimizam", biće uručena beogradskom muzičkom sastavu
Del Arno bendu, saopštilo je danas zrenjaninsko udruženje.
Nagrada će biti uručena na Međunarodni dan ljudskih prava u subotu, 10. decembra
u Zrenjaninu, posle čega će biti održan koncert i proslava 25 godina rada Del
Arno benda.
Nagradu za "Dobar primer Novog optimizma", od osnivanja pokreta 2005. godine do
danas dobili su Goran Pruginić koji je 2005. godine prilikom pada autobusa sa
Žabaljskog mosta u Tisu jedini priskočio u pomoć, urednik kikindske VK
Televizije Zoran Milešević, pokret "Kapiraj-Kopiraj".
Dobitnici nagrade bili su i osnivač optimističnog poduhvata - "Domboš Festa" u
Malom Iđošu, Ivana Dulić-Marković, zrenjaninska Muzička škola "Josif Marinković"
i glumica Mirjana Karanović. |
|
Majk Li predsednik žirija Berlinala |
| |
Britanski režiser Majkl Li predsedavaće žirijem međunarodnog filmskog
festivala u Berlinu, od 9. do 19. februara, saopštili su organizatori.
Li (68), će na tom mestu naslediti glumicu Izabelu Roselini, koja je
predsedavala žirijem Berlinala 2011.
Britanski režiser je za film "Tajne i laži" 1996. nagrađen Zlatnom palmom u
Kanu.
Li je u Berlinu indirektno nagrađen, pošto je junakinja njegovog filma
"Happy-go-Lucky" Sali Hokins 2008. dobila nagradu za najbolju glumicu.
Lijev poslednji film "Another Year" je bio nominovan za Oskara i prikazan je u
takmičarskoj selekciji u Kanu 2010.
Žiri ovogodišnjeg Berlinala dodelio je Zlatnog medveda iranskom režiseru Asgaru
Farhadiju, za film "Nader and Simin, a Separation". |
|
Endi Kubert crtač prednastavka Nadzirača |
| |
Prednastavak stripa "Nadzirači" (Watchman) crtaće Endi Kubert, objavljeno je
na britanskom šou biznis sajtu Didžital Spaj.
Na blogu Bleeding Cool navodi se da će američki crtač stripa "Betmen" biti jedan
od ilustratora prednastavka "Nadzirača". Blog Bleeding Cool pozvao se na svoje
izvore iz kompanije Di-Si Komiks (DC Commics).
Među ostalim autorima ranije su pominjani Darvin Kuk ("Catwoman", "DC: The New
Frontier", "The Spirit", "Richard Stark's Parker: The Hunter"), pisac i
televizijski producent Džej Majkl Stračinski, Džej Džons ("Tražen", "Final
Crisis") i Brajan Azarelo ("Sto metaka").
Novi strip činiće četiri priče čija se radnja odvija pre događaja originalne
grafičkog romana.
Očekuje se da će autori "Nadzirača", Dejv Gibons i Džon Higins, imati udela u
novom projektu. Gibons je, međutim, 2009. izjavio da je svojevremeno odbijao
prilike da radi na nastavcima tog stripa.
"Di-Si komiks jeste jednom predložio da napravimo nastavak, ali kada se Alan i
ja nismo složili, mislim da su shvatili da 'Nadzirače' treba ostaviti na miru.
Smatram da, ukoliko se uradi bilo šta novo sa njima, veće su šanse da se priča
razvodni nego obogati", rekao je on.
Pisac "Nadzirača" Alan Mur ranije je priznao da nema primerak svog stripa.
Di-Si komiks tek treba da potvrdi rad na prednastavku "Nadzirača." |
|
Bendžamin Brat u akcionom trileru |
| |
Zvezda serije "Privatna praksa" Bendžamin Brat pridružio se Dvejnu Džonsonu
u glumačkoj postavi akcionog trilera "Snitch" u režiji Rika Romana Voa, objavio
je dnevnik Varajeti.
Snimanje filma počelo je ove nedelje u Los Anđelesu.
"Snitć" je inspirisan istinitim događajima i govori o ocu koji je primoran da
postane doušnik američke agencije za borbu protiv droge DEA kako bi smanjio
zatvorsku kaznu svom sinu koji je nepravedno osuđen na 10 godina. Brat glumi
pripadnika narko kartela koga razotkriva amaterski rad junaka filma.
U glumačkoj postavi biće i Suzan Sarandon, Bari Peper, Džon Berntal, Melina
Kanakaredes, Majkl Kej Vilijams, Rafi Gavron i Nadin Velaskez.
Film će u bioskope stići 2013. |
|
Advokat iz linkolna dobija nastavak i tv seriju |
| |
Kompanija Lajonsgejt entertejnment (Lionsgate Entertaiment)
najavila je nastavak filma "Advokat iz linkolna", četiri meseca nakon početka
rada na TV seriji zasnovanoj na filmu, objavio je dnevnik Varajeti.
Potpredsednik Lajonsgejta Majkl Burns rekao je u intervjuu za Si-En-Bi-Si (CNBC)
da je ta kompanija veoma zadovoljna "Advokatom iz linkolna" i da je nastavak
filma u pripremi, kao i da televizija Ej-Bi-Si (ABC) već radi na televizijskoj
adaptaciji te priče.
Kompanija će seriju koproducirati sa kućom Lejkšor entertejment (Lakeshore
Entertaiment), koja je sa njom sarađivala na filmu. Scenarista Džon Romano i
književnik Majkl Koneli, po čijoj knjizi je taj film snimljen, zajedno će pisati
scenario za pilot epizodu.
"Advokat iz linkolna" je priča o advokatu (Metju Makonahi) koji brani klijente
sa zadnjeg sedišta svog linkolna. Film je u bioskope stigao u martu i od tada je
u SAD zaradio 58 miliona dolara.
Protagonista Majkl "Miki" Haler pojavljuje se u pet romana Majkla Konelija. |
|
Oglasavanje Marketing
|
