REGION

Zoran Milanović najmlađi hrvatski premijer

Slovenija treba da se vrati na tolar

Pozitivna Slovenija pobedila na parlamentarnim izborima

Svađa predsednika dva doma parlamenta BiH

Vlada postupila u skladu sa arbitražom za Brčko

Makedonski premijer i predsednik pozdravili odluku suda

Na predizborno oglašavanje u Hrvatskoj 3,46 miliona evra

Zoran Milanović najmlađi hrvatski premijer

Predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović (45) postaće najmlađi hrvatski premijer nakon što je koalicija levog centra, Kukuriku koalicija na nedeljnim izborima ubedljivo pobedila Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) posle osam godina vlasti. Tom pobedom Milanović će postati drugi levičarski premijer u nezavisnoj Hrvatskoj. Prvi je na tom mestu, u jednom mandatu od 2000, bio njegov mentor i prethodnik na čelu SDP-a Ivica Račan. Zanimljivo je i da će prvi put od smrti hrvatskog predsednika i lidera Hrvatske demokratske zajednice Franje Tuđmana u Hrvatskoj predsednik i premijer biti iz iste stranke. Zoran Milanović slovi za veoma inteligentnog, ambicioznog i odmerenog političara koji zapravo i nije dugo u politici. U SDP je ušao tek 1999. godine, a na čelnu poziciju u stranci došao je 2007. nakon smrti dotadašnjeg predsednika Ivice Račana. Upravo se na Račanov nagovor posle izbornog poraza SDP-a 2003. Milanović angažovao u radu stranke, ali do 2006. nije obavljao neke značajnije funkcije. Tada je imenovan za medijskog koordinatora stranke, a nakon što se Račan zbog bolesti u aprilu 2007. povukao s čelne pozicije, a nedugo zatim i umro, Milanović je u trci za stranačkog predsednika porazio iskusnije stranačke funkcionere. Starija garda u stranci navodno mu nikad nije bila sklona, a zamerali su mu, osim kratkog staža u SDP, i navodnu bliskost HDZ-u 1990-tih godina. Milanović je završio Pravni fakultet u Zagrebu i od 1993. radio je u hrvatskom Ministarstvu spoljnih poslova, a zatim je od 1996. bio savetnik u hrvatskoj misiji pri NATO-u i EU u Briselu. Tada je na vlasti u Hrvatskoj bio HDZ na čelu s Tuđmanom. Dok je bio u misiji, Milanović je u Briselu završio i poslediplomske studije evropskog i komparativnog prava. Iako je SDP izgubio izbore 2007, što je deo javnosti pripisao neiskustvu novog šefa, Milanović se zadržao na poziciji i u međuvremenu znatno ojačao, posebno nakon pobede SDP-ov kandidata Ive Josipovića na predsedničkim izborima. Za razliku od kampanje za izbore 2007. u ovoj kampanji Milanović je bio odmereniji, a njegovi nastupi, kako su ocenili politički analitičari, bili su politički zreliji. Tako se trudio da u javnosti ne kaže ništa što bi poremetilo rezultate predizbornih anketa koje su previđale ubedljivu pobedu Kukuriku koalicije, a nije reagovao ni na stalne provokacije iz HDZ-a. Za tako ubedljivu pobedu, složni su analitičari, zaslužni su pre svega izuzetno loša ekonomska situacija koju ostvalja HDZ posle osam godina vlasti, kao i brojne korupcijske afera vezane uz tu stranku. Milanović je tokom kampanje bio veoma suzdržan i kada je reč o davanju intervjua medijima, posebno stranim. Budući hrvatski premijer rođen je u Zagrebu 30. oktobra 1966. gde je i odrastao. Bio je jedan od najboljih studenata prava u generaciji. U mladosti se bavio amaterskim boksom, a u nekim ranijim intervjuima govorio je da se znao i potući s dečkima. Oženjen je doktorkom i otac dva sina. Mirjana Vujović-Đurak, Zagreb Kukuriku koalicija apsolutni pobednik izbora u Hrvatskoj Koalicija levog centra, Kukuriku koalicija ostvarila je ubedljivu pobedu na nedeljnim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj i imaće 80 mandata u novom Saboru, saopštila je Državna izborna komisija na osnovu obrađenih svih biračkih mesta. Uz ovih 80 mandata, Kukuriku koalicija osvojila je i mandat u 12. Izbornoj jedinici za manjine gde je njihov kandidat izabran za poslanika slovačke i češke nacionalne manjine. Za formiranje vlade potrebno je najmanje 76 poslanika. Prema privremenima rezultatima DIP-a, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) s koalicionim partnerima osvojila je 47 mandata. Na izbore je izašlo 54,32 odsto upisanih birača što je manje nego na izbore 2007. kada je na birališta izašlo 57,27 odsto hrvatskih državljana s pravom glasa. Prema najnovijim podacima DIP-a, nema promena u broju osvojenih mandata ni kada je reč o manjim stranaka. Tako su Hrvatski laburisti sa šest mandata treća snaga u parlamentu i najveće iznenađenje proteklih izbora, a isto toliko mandata ima i stranka Branimira Glavaša, Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje (HDSSB). Nezavisna lista Ivan Grubišić ima dva mandata, dok su po jedan mandat osvojili Hrvatska seljačka stranka i koalicija Hrvatska stranka prava dr. Ante Starčević i Hrvatska čista stranka prava. Najveći gubitnici su Hrvatska socijalno-liberalna stranka i Hrvatska stranka prava koje nisu uspele da osvoje mandat za Sabor. Nacionalne manjine u Saboru imaju osam mandata, od kojih tri pripadaju srpskoj manjini. Sva tri mandata osvojila je Samostalna demokratska srpska stranka, pa će iduće četiri godine u Saboru sedeti Milorad Pupovac, Vojislav Stanimirović i Jovo Vuković. Po jednog poslanika imaće i mađarska i italijanska manjina, kao i zajedničkog češka i slovačka manjina (kandidat Kukuriku koalicije). Zajedničkog poslanika imaće austrijska, bugarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, ruska, turska, ukrajinska, vlašku i jevrejska, kao i albanska, bošnjačka, crnogorska, makedonska i slovenačka manjina. Zanimljivo je da je jedino poslanik italijanske nacionalne manjine Furio Radin osvojio sto odsto glasova - bio je jedini kandidat italijanske manjine kojoj je garantovan mandat u Saboru. Kukuriku koalicija, koju čine Socijaldemokratska partija, Hrvatska narodna stranka, Istarski demokratski sabor i Hrvatska stranka penzionera, osvojila je većinu u osam izbornih jedinica, a HDZ s koalicionim partnerima, među kojima je i straka splitskog gradonačelnika Željka Keruma, u dve izborne jedinice i u dijaspori koja je birala tri poslanika.

Slovenija treba da se vrati na tolar

Pojedini slovenački analitičari ne isključju da će se Slovenija vratiti na svoju nacionalnu valutu, tolar, jer je evro u krizi. Profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani Sašo Polanec i finansijski stručnjak Aleš Škerlak smatraju da bi eventualni raspad evrozone mogao izazvati rast inflacije, pad vrednost nekretnina, povećati rate za kredite, porezi i stopu nezaposlenosti, te se zalažu za povratak na staru valutu - tolar. Nemačka i Francuska danas će u Briselu predložiti zemljama-članicama da Evropska unija (EU) prepravi svoje osnovne ugovore, a možda čak donese i poseban ugovor za zonu evra. "Promene će sasvim sigurno doneti mehanizam kojim će biti određen obim javnog duga i mogućnost zaduživanja, a možda će odrediti i obim javne potrošnje i njenu strukturu", rekao je slovenačkim medijima dekan Pravnog fakulteta Rajko Pirnat. Na samitu u Briselu u petak učestvovaće i odlazeći predsednik Vlade Slovenije Borut Pahor koji zastupa stav da Slovenija mora uraditi sve da ne ispadne iz kluba "država prvog reda" jer, po njegovom mišljenju, "drugačije ne ide". "Nije održivo da područje evra ima sedamnaest različitih fiskalnih politika", smatra Pahor koji kaže da se jedinstvenom politikom i Slovenija odriče dela svojih nadležnosti. Privredna komora Slovenije nema dilemu da li se treba pridružiti takvoj fiskalnoj uniji i ističe da, ako Slovenija "želi da ostane u EU području, i ako ne bude u stanju da sama snizi javni dug, neće imati izbora". Ekonomista Jože Menciger koji je bio savetnik u programu Zorana Jankovića, najverovatnije budućeg slovanačkog premijera, ima uzdržaniji stav i smatra da "to nije nikakva fiskalna unija, već diktat Nemačke, koja određuje oštrije kriterijume". Mencinger smatra da "kada (Nemačka i Francuska) budu to nametnule, prisiliće i na zajedničke evro-obveznice i dozvoliće rešavanje dužničke krize mehanizmima Evropske centralne banke". Taj ekonomista smatra da Vladi Slovenije ne preostaje ništa drugo nego da podrži taj plan, ali pri tom mora insistirati na ravnopravnosti, dok Rajko Pirnat smatra da bi time deo državnog suvereniteta bio prenet na EU, za šta je potreban referendum. Referendum bi, međutim, izvesno vodio povratku na staru valutu - tolar, što predlažu Sašo Polanec i Aleš Škerlak. Aleksandar Mlač, Ljubljana

Pozitivna Slovenija pobedila na parlamentarnim izborima

Partija Pozitivna Slovenija gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića pobednica je na prevremenim parlamentarnim izborima, pokazali su nezvanični rezultati posle prebrojanih 99,3 odsto glasova. Pozitivna Slovenija je osvojila 28,54 odsto, dok je Slovenska demokratska stranka Janeza Janše dobila 26,24 odsto glasova birača, pri izlaznosti od 64,52 odsto. Janković je, komentarišući pobedu, izjavio da građani očito žele drugačiju Sloveniju. "Do sada smo imali vreme Janeza Janše i Boruta Pahora, a sada želimo da imamo demokratsku, ali efikasnu državu", poručio je Janković. On je naglasio da Slovenija mora biti "drugačija, ekonomski uspešna i socijalno solidarna," odnosno, kako je dodao, "Slovenija, koja će imati osmeh na licu." Na pitanje da li misli da će mu predsednik države Danilo Tirk pružiti mogućnost da sastavi vladu, Zoran Janković je novinarima rekao: "Ostavimo predsedniku Tirku, koji je izvrstan predsednik, da svoj zadatak obavi, a on će već pravilno odlučiti". Janković je dodao da će prihvatiti svaku Tirkovu odluku. Janša, koji je pre izbora slovio za favorita, u prvom komentaru na rezultate izbora rekao je da Slovenska demokratska stranka nije ostvarila rezultat koji je želela. On je dodao da će zbog rezultata izbora i "rasutosti glasova" biti teško formirati stabilnu vladu.

Svađa predsednika dva doma parlamenta BiH

Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Mevlut Čavašoglu sastao se juče u Sarajevu s rukovodstvom Parlamentarne skupštine BiH, nakon čega su se obratili novinarima. Na konferenciji za novinare je došlo do svađe između predsedavajućih dva doma Parlamenta BiH. Predsedavajući Doma naroda Ognjen Tadić kazao je da predsedavajući Predstavničkog doma Denis Bećirović zloupotrebljava sastanak s predsedavajućim Saveta Evrope Mevlutom Čavušogluom i da priziva intervenciju međunarodne zajednice u BiH. On je optužio Bećirovića i da traži da Tužilaštvo BiH procesuira svako ugrožavanje teritorijalnog integrigeta BiH, uključujići i ako je ono verbalno. Sukob između Tadića i Bećirovića se desio kada je Bećirović rekao da smatra da je ugrožen Dejtonski sporazum "zbog opstrukcija iz Republike Srpske" i da je "neophodan jači angažman i pomoć međunarono zajednice na putu BiH u EU i NATO". Bećirović je Čavušogluu rekao da neki lideri u Republici Srpskoj žele da se povedu razgovori o secesiji, navodeći kao izgovor da se izbegne "nekontrolisani raspad BiH". On je rekao da o tome trebaju da povedu računa Tužilaštvo BiH i institucije međunarodne zajednice, jer niko nema pravo da dovodi u pitanje teritorijalni integritet BiH. Tadić je kazao da posetu visokog gosta ne treba koristiti za "unutrašnje obračune" i da Bećirović ovo ne može izreći u ime Parlamentarne skupštine BiH, nego samo kao lični stav. Ognjen Tadić je predstavnik iz Republike Srpske, a Denis Bećirović iz Federacije BiH. Čavušoglu je rekao da je danas razgovarao i s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. "Optimista sam jer je Dodik spreman da se vrlo konstruktivno angažuje u procesima koji će povesti BiH napred. On je jasno naglasio da prihvata sve inicijative, pod uslovom da se o određenim stvarima dogovore političari iz Federacije BiH", rekao je Čavušoglu. On je rekao da očekuje od svih političara u BiH da budu "spremni da postignu konsenzus kada je reč o jačanju države". Čavušoglu je pozvao i da što pre dođe do imenovanja novog Saveta ministara BiH, na što hitnije usvajanje zakona o popisu stanovništva BiH, o sistemu državne pomoći i državnoj imovini. Predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Europe upozorio je da BiH zaostaje za zemljama regiona i da će zbog toga međunarodna zajednica možda morati da preduzme određene mere ukoliko u skorijoj budućnosti ne dođe do promena. Istakao je da je ekonomska situacija u BiH znatno gora nego u ostatku regiona zbog nedostatka političke stabilnosti.

Vlada postupila u skladu sa arbitražom za Brčko

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je Vlada RS nedavno izbrisala međuentitetsku liniju razdvajanja na području Brčko distrikta i da je time u potpunosti postupila u skladu s Arbitražnom odlukom za Brčko. On je novinarima rekao da je vladina odluka samo "realna aplikacija onoga što je ranije urađeno", jer Brčko distrikt funkcioniše zasebno. "On je u zajedničkom vlasništvu dvaju entiteta i pod jurisdikcijom BiH", rekao je Dodik. Prema njegovim rečima, vladinom odlukom se "ništa novo nije desilo", osim što su vlasti RS na ovaj način "dale svoj doprinis i uvažile realnost". Šef Delegacije EU u BiH Peter Sorensen kazao je da supervizija za Brčko distrikt ne spada u evropska pitanja, već je to pitanje u nadležnosti supervizora za Brčko. On je kazao ne očekuje ništa posebno od predstojeće sednice Upravnog odbora Saveta za provođenje mira (PIC) u vezi s pitanjem supervizije za Brčko distrikt. Dodik je ponovio svoj stav da OHR u BiH treba da bude ukinut, navodeći da je možda najrealnije da sedište visokog predstavnika bude izmešteno iz BiH. Predsednik RS danas je odgovorio i na pitanje u vezi s zbirkom naučnih radova pod nazivom "Secesija", grupe anglosaksonskih autora, koje su se mogle videti u Palati predsednika RS. Dodik je kazao da je knjige naručio "za edukaciju svih onih koji žele da se upoznaju o toj temi", dodajući da je "potpuno legitimno kupiti knjige i čitati".

Makedonski premijer i predsednik pozdravili odluku suda

Makedonski premijer Nikola Gruevski pozdravio je odluku Međunarodnog suda pravde prema kojoj je Grčka prekršila privremeni sporazum iz 1995. time što je stavila veto na članstvo Makedonije u NATO 2008. godine. Gruevski je pozvao građane da ne shvataju to kao pobedu i da ne prave odnos koji postoji između pobedniika i poraženih. Komentarišući to što sud u Hagu nije naložio Grčkoj da ubuduće ne koristi veto, Gruevski je objasnio da se pretpostavlja da će Grčka delovati sa dobrom namerom i da neće ponoviti nezakonito delovanje i time prekršiti Privremeni sporazum. Gruevski je naglasio da će Makedonija "poštovati odluku suda, pravne obaveze i implementaciju istih, a da će se Grčka uzdržati od nezakonitog blokiranja ulaska Makedonije u NATO i da će uzeti u obzir presudu". On je ocenio da je presuda pozitivan podsticaj u odnosima dve zemlje u rešavanju problema oko imena, ali i dokaz da Privremeni sporazum iz 1995. treba poštovati. Makedonski presednik Đorđe Ivanov, koji se posle odluke suda u Hagu sastao sa premijerom Gruevskim, ocenio je da je presuda od velikog značaja za Makedoniju. "Presuda je potvrda koja daje dodatni međunarodni ugled državnoj politici Makedonije vođenoj u prethodnom periodu. Hag je presudio da je Grčka prekršila Privremeni sporazum sprečavanjem našeg članstva u NATO", kazao je Ivanov. Ivanov je zatražio od Grčke da sada podrži članstvo Makedonije u NATO i drugim međunarodnim organizacijama, što je u skladu s Privremenim sporazumom. Oglasili su se i lideri albanskih partija u Makedoniji. Predsednik Demokratske unije za integracije Ali Ahmeti smatra da nakon objavljivanja presude nema pobedničke strane. "Smatram da u ovoj situaciji nema pobedničke strane. Mi smo sa Grčkom susedi i treba da se nastave razgovori za pronalaženje rešenja za spor o imenu. Naša je procena da nema pobednika u ovim odlukama nego se treba fokusirati kako da se ovo pitanje reši", kazao je Ahmeti. Lider Demokratske partije Albanaca Menduh Tači skeptičan je da će presuda pozitivno doprineti evroatlantskim aspiracijama Makedonije. "Mislim da neće uopšte uticati. Nisam saglasan sa takvom euforičnom atmosferom koju stvara vlada. Ja bih još jednom pozvao da se iskoristi pozitivna klima da se ovaj problem reši", rekao je Tači. Odluka Međunarodnog suda pravde danas je glavna vest u svim makedonskim medijima koji prenose i reakcije grčke vlade i grčkih medija.

Na predizborno oglašavanje u Hrvatskoj 3,46 miliona evra

Političke stranke, koalicije i nezavisne liste u Hrvatskoj potrošile su na oglašavanje u izbornoj kampanji oko 3,46 miliona evra, saopštile su nevladine organizacije GONG i Transparensi internešenel Hrvatska (TIH). Na oglašavanje su najviše potrošile vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), oko 1,3 miliona evra, i opoziciona Kukuriku koalicija koju predvodi Socijaldemokratska partija, oko 1,2 miliona evra. Vrednost oglasnog prostora procenila je agencija Promocija plus, a odnosi se na period od 15. oktobra do 26. novembra, sa javno objavljenim popustima i bez PDV-a. Iza HDZ-a i Kukuriku koalicije po potrošnji su Hrvatska seljačka stranka sa oko 332.000 evra i Nezavisna lista Milana Bandića (gradonačelnika Zagreba) sa oko 160.000 evra. "Stranke su ostvarile napredak u transparentnosti finansiranja izbornih kampanja, ali i dalje postoje sive zone", upozorio je predsednik TIH-a Nikola Kristić i objasnio da su te sive zone cenovnici i popusti po kojima su dogovarane cene oglasnog prostora. Ovim istraživanjem nije obuhvaćena poslednja nedelja kampanje, a najjače oglašavanje obično je upravo u sedmici uoči izbora.