SRBIJA

Ponovo blokirana oba administrativna prelaza

Istina o Ceca (3) - Naslednici bez prezimena

Ministri odluku o Srbiji i Crnoj Gori prenose na vođe EU

Srbi i Crnogorci najbrojniji doseljenici u Austriji

Krenuo ruski konvoj s pomoći za kosovske Srbe

Danas 21 godina od prvih višestranačkih izbora

Zaključci Saveta ministara EU o Srbiji

Ponovo blokirana oba administrativna prelaza

Oba administrativna prelaza sa Kosova prema centralnoj Srbiji ponovo su od juče popodne blokirana pošto su u blizini Brnjaka i Jarinja građani na kolovoze postavili balvane i kamenje. I dalje se koriste samo alternativni putni pravci kojima je otežano kretanje zbog kiše i snega koji su u toku dana padali na severu Kosova. Pored novih barikada dežuraju građani koji kažu da su na prelazima albanski carinici i pogranični policajci protiv čijeg dolaska na sever pokrajine protestuju četiri i po meseca. Na više mesta gde se danonoćno dežura postavljeni su šatori i kontejneri, a vojnici Kfora u Jagnjenici i Jarinju imaju kontrolni punkt ali ne ometaju saobraćaj. Dežura se i na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, gde je iza šatora betonska barikada, kod Dudinog krša barikada je više puta ojačavana i ona je sada široka više od 20 a visoka oko tri metra. Vozila se jednom kolovoznom trakom propuštaju u Zupču, Rudaru i na ulazu u Leposavić i na svim putnim pravcima prolaz je slobodan za pripadnike Kfora ali ne i za Euleks i privremene kosovske institucije.

Istina o Ceca (3) - Naslednici bez prezimena

ČOd devetoro Arkanove dece i petoro unučadi samo sinovi Mihailo, njegova kćerkica, i Cecina deca, sin Veljko i kćerka Anastasija, nose prezime Ražnatović. Ostali potomci i naslednici su bez prezimena svog oca i dede Željka Ražnatovića. Kćerka Anđela Ražnatović iz prvog braka sa Borisom Stevanovićem, ima ćerkicu i sina. A sin Vojin je svojoj kćerkci Miji, čija je majka Kineskinja dao drugo prezime. Željko Ražnatović je imao tri sestre Jasnu, Biljanu i Mimu. Kada su se Željkovi roditelji 1964. razveli Ražnatović je ostao da živi sa majkom Slavkom i sestrama. U međuvremenu su Arkan i sestra Mima preminuli. Sestra Jasna Diklić živi sa majkom Slavkom, koja je ozbiljno bolesna, u Beogradu. A sestra Biljana je penzioner u Kraljevu i živi sa suprugom i dvoje dece. Jasna Diklić iz Beograda je sestra Željka Ražnatovića, koja je ponajviše brinula o njemu kada je bio mlad. Arkan je rastao pored nje i zato Jasna Diklić i danas ima nežna osećanja prema svom pokojnom bratu. Ujedno je zabrinuta za majku Slavku Ražnatović, rođenu Josifović, kao i za sve Arkanove potomke. Održava korektne odnose sa snajom Svetlanom Ražnatović i njenom decom, ali kako sama kaže, drži stranu ostale Željkove dece. - I ja mislim kao što to tvrde Željkovi sinovi Mihailo i Vojin da je testament njihovog oca, a mog brata Željka izmišljen. I da je Željkov potpis na tom testamentu falsifikovan - kaže za "Novosti" Arkanova sestra Jasna Diklić. Ona tvrdi da njen brat Željko Ražanatović nije razmišljao o testamentu, već je još za života svojoj deci poklanjao stanove, ne bi li ih zbrinuo. Šira porodica Ražnatović je za postojanje testamenta saznala tek kada je Arkan ubijen u januaru 2000. godine. - Posle Željkove sahrane u njegovoj kući je održan sastanak, na kome su bili Ceca i njeni advokati i prijatelji, a u ime porodice prisutan je bio Željkov najstariji sin Mihailo Ražnatović. Sin, koji je rođen u Švedskoj, koji godinama nije viđao oca, poverovao je da je na testamentu Željkov potpis i saglasio se da sva imovina njegovog oca i mog brata bude poklonjena Svetlani Ražnatović - tvrdi Arkanova sestra Jasna Diklić, koja nas odseća da je to bio razlog da prva žena Natalija Martinović tuži drugu ženu Cecu za falsifikovanje i testamenta i ugovora o darovima. Na sudu veštaci za rukopis nisu mogli da potvrde, ali ni da ospore Arkanov potpis, ali je to učinio jedan od svedoka. Na osnovu njegovog svedočenja testament je proglašen punovažnim i samim tim porodici je oduzeto pravo da kolektivno traži svoj deo nasledstva od Svetlane Ražnatović. Prema nekim procenama Arkanova imovina se merila desetinama miliona nemačkih maraka i obuhvatala je Fudbalski klub "Obilić", nekoliko menjačnica i pekara, SDG kompaniju, Grand kazino, dve građevinsko-stambene zadruge, lance butika, brojne nekretnine i mnoge firme o čijim se pravim vlasnicima nije znalo. Arkanova deca, sinovi Mihailo i Vojin su posle smrti oca 2000. godine tražili od Cece da se imovina podeli na pola. Dogovor je napravljen, kažu sinovi, ali nije realizovan. - To je glavni razlog zašto i danas mi kao porodica, a i Željkova deca tražimo ostavinsku raspravu i deo imovine koji nam pripada - kaže Jasna Diklić. U porodici Ražnatović, međutim, vlada uverenje da je snaja Svetlana Ražnatović potrošila nasleđe svog muža i da ima dana ozbiljne probleme sa imovinom i sredstvima za život. Zato i ne žele lično da pritiskaju Cecu da se ostavinska rasprava obavi i okonča. - Najpošetnije bi bilo da se sud ponovo oglasi i da pravedno presudi o podeli imovine mog brata Željka Ražnatovića - smatra Jasna Diklić. Arkanova sestra Jasna danas brine o ostareloj majci Slavki Ražnatović, sa kojom odlazi na Arkanov grob. I čuva uspomene na svog brata Željka, koga je kao mlada stjuardesa JAT-a često posećivala i spasavala iz evropskih sudnica i zatvora. Kako sama kaže, Jasna Diklić svakodnevno razmišlja o svom bratu: - Pišem knjigu o familiji Ražnatović. Neće to biti knjiga o mom bratu Željku, već od našim precima, roditeljima i čitavoj porodici. Sakupljam porodična dokumenta i fotografije porodice, ali i samog Željka kada je bio dečak i živeo sa nama. Bratu Željku ću u knjizi posvetiti jedno veliko poglavlje, jer se mi kao porodica danas odnosimo prema njemu kao da je živ - kaže Jasna Diklić. Londonski advokat Đovani di Stefano, bio je devedesetih veliki Arkanov prijatelj. Spreman je, kaže ako bude trebalo da svedoči o Ražnatovićevom biznisu i imovini. Đovani di Stefano planira sa Arkanovima prijateljima iz Amerike i Engleske da snimi film o Željku Ražnatoviću: - Istina o Arkanu je njegova najbolja odbrana. Razmišljao sam da bi lik mladog Arkana mogao da igra beogradski glumac Sergej Trifunović, a da bi lik Željka Ražnatovića u poznim godinama mogao da tumači slavni Miki Manojlović - kaže advokat Đovani di Stefano. Nastavlja se... BOGATSTVO OD TRI MILIONA EVRA

Ministri odluku o Srbiji i Crnoj Gori prenose na vođe EU

Lideri Evropske unije će u petak najverovatnije morati da donesu konačnu odluku o davanju statusa kandidata za članstvo Srbiji i o pregovorima o članstvu s Crnom Gorom, jer, nasuprot povoljnom stavu ubedljive većine članica EU, Nemačka i Austrija traže da se za Srbiju da neka vrsta "probnog statusa" koji bi bio dodatno proveravan. To su naveli izvori više delegacija zemalja EU, a španski državni sekretar Antonio Lopes Garido je agenciji Beta preneo da je Španija za bezuslovno davanje kandidatskog statusa Srbiji i naglasio da je to jasan stav velike većine članica Unije, "dok Nemačka i dalje ima više uzdržan, pa i neodređen stav". Garido je objasnio da u predlogu zaključaka zasedanja zasad stoji da "Savet ministara prima na znanje predloge Evropske komisije", koja je svojim izveštajima i Mišljenjem o Srbiji u oktobru naglasila da Srbija i Crna Gora zaslužuju da dobiju kandidaturu, odnosno datum pregovora. Španski državni sekretar je primetio da bi se lako moglo dogoditi da Savet ministara danas konačnu odluku o tome prenese na Evropski savet - šefove država ili vlada EU. Luksemburški ministar inostranih poslova Žan Aselborn je Beti rekao da Luksemburg potpuno podržava davanje statusa kandidata za članstvo u EU Srbiji, da bi, kako je naglasio, "u Srbiji podržali oni koji evropski misle i deluju". Prema nemačkim izvorima na zasedanju, i Holandija je bliža stavu Berlina, iako se o kandidaturi Srbije zasad nije izričitije izjasnila. Francuska, Švedska, Grčka, Italija, Kipar, Rumunija, Slovačka, Češka, Portugalija su jasno stavili do znanja da podržavaju status kandidata za Srbiju.

Srbi i Crnogorci najbrojniji doseljenici u Austriji

U Austriji živi 188.000 doseljenika iz Srbije i Crne Gore i oni čine najbrojniju imigrantsku zajednicu u toj zemlji, pokazuju podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat. Građani poreklom iz Srbije i Crne Gore čine 14,7 odsto svih doseljenika u Austriju i nešto ih je više nego Nemaca koji žive u toj zemlji, pokazala je publikacija Migranti u Evropi, u kojoj su analizirani podaci zaključno sa decembrom 2008. godine. Kako je preneo EurAktiv Srbija, srpski migranti se po stopi aktivnosti imigranata u EU, odnosno udelu zaposlenih i nezaposlenih koji traže posao, nalaze u gornjem delu liste. Stopa aktivnosti srpskih muškaraca migranata u EU iznosi 89 odsto, a žena 61 odsto, što znači da od pet Srpkinja u imigraciji u EU tri rade ili traže posao, a dve su neaktivne što znači da ne traže posao ili su domaćice. Kad je reč o muškarcima, od deset Srba, skoro devet njih radi ili traži posao. Manju stopu aktivnosti od Srpkinja imaju Indijke 59 odsto, Albanke 55 odsto, Turkinje 47 odsto, dok stopa aktivnosti žena iz Pakistana iznosi samo 17 odsto, a te razlike se mogu objasniti između ostalog kulturnim razlikama, a zavise i od razloga iz kojih žene odlučuju da dođu u EU. U apsolutnim iznosima, najviše građana inostranog porekla živi u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Italiji, dok je zemlja sa najvećim udelom doseljenika u stanovništvu Luksemburg, u kojem imigranti čine 32,2 odsto. Udeo doseljenika inostranog porekla manji od 5 odsto karakterističan je za Finsku, Češku, Poljsku, Slovačku i Rumuniju. U gotovo svim članicama, osim Irske, Luksemburga i Slovačke, većina stranih doseljenika rođena je van EU. Najvise stranih državljana u EU dolazi iz Turske, njih 2,4 miliona ili 7,5 odsto svih stranana u EU. Na drugom mestu su Marokanci sa 1,8 miliona, a na trećem mestu sa Albanci kojih u EU ima više od milion. Eurostatova publikacija je pokazala da je položaj migranata vrlo nepovoljan u EU kad je reč o zaposlenosti, uslovima života i nivou prihoda. Stopa nezaposlenosti ljudi rođenih u inostranstvu starosti 25-54 u 2008. godini bila je 10 odsto što je četiri procentna poena više nego za one rođene u članicama, a dosta veliki procenat radi posao koji je ispod njihovih kvalifikacija. Opširnije na www.euractiv.rs.

Krenuo ruski konvoj s pomoći za kosovske Srbe

Iz Rusije je ka Srbiji u sredu krenuo konvoj 25 kamiona sa humanitarnom pomoći za Srbe na Kosovu. Kosovskim Srbima su poslati prenosivi elektro-agregati, pokrivači, hrana, posuđe, kamp-oprema. Očekuje se da će konvoj sa 284 tone pomoći, koji je krenuo iz sedišta Ministarstva za vanredne situacije u podmoskovskom Noginsku, 12. decembra stići na Kosovo. Transportnim avionom 76 Ministarstva za vanredne situacije Srbije novembra je prevezeno do Niša 36 tona pomoći za kosovske Srbe.

Danas 21 godina od prvih višestranačkih izbora

Danas se navršava 21 godina od prvih višestranačkih parlamentarnih izbora u Srbiji. U tom periodu samo je vlada premijera Mirka Marjanovića, izabrana u martu 1994, izdržala ceo mandat, a tom cilju teži i aktuelna vlada Mirka Cvetkovića. Od uvođenja višestranačja u Srbiji održano je ukupno osam parlamentarnih izbora, samo u dva slučaja su to bili redovni izbori, dok su ostali bili vanredni. Prvi višestranački izbori održani su 9. decembra 1990. i na njima je ubedljivu pobedu odnela Socijalistička partija Srbije (SPS) koja je, od 250 poslaničkih mesta u Skupštini Srbije, osvojila 194 mandata. Prvi predsednik vlade Srbije kojem je poverenje dala višestranačka skupština bio je Dragutin Zelenović, kojeg je posle rekonstrukcije vlade, u decembru te godine, zamenio Radoman Božović. Posle godinu dana došlo je do prevremenih parlamentarnih izbora, koji su održani 20. decembra 1992, pošto je 27. aprila te godine, nakon raspada SFRJ, proglašena SR Jugoslavija (SRJ), federacija Srbije i Crne Gore. Na tim izborima je SPS ponovo osvojila najviše poslaničkih mesta, 101, Srpska radikalna stranka (SRS) Vojislava Šešelja 73, a treće mesto zauzeo je DEPOS sa 50 osvojenih mandata u republičkom parlamentu. Za novog premijera izabran je Nikola Šainović, kojeg je Haški tribunal 2009. osudio na 22 godine zatvora. Godinu dana kasnije usledili su novi prevremeni izbori, koji su održani 19. decembra 1993, nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević raspustio skupštinu "zbog blokiranja mehanizma za odlučivanje". Najviše mandata osvojila je SPS (123), drugi je bio DEPOS sa 45 osvojenih poslaničkih mesta u republičkom parlamentu. Ti izbori su na mesto premijera doveli Mirka Marjanovića, a njegova vlada je jedina izdržala ceo mandat. Na parlamentarnim izborima u septembru 1997. najviše mandata osvojila je jedinstvena lista SPS-JUL-Nova demokratija, a nosilac liste je bio Slobodan Milošević. Ta lista je osvojila 110, a SRS Vojislava Šešelja 82 mandata. Za premijera Srbije ponovo je izabran Mirko Marjanović koji je na taj položaj podneo ostavku posle poraza Slobodana Miloševića na izborima za predsednika SR Jugoslavije u septembru 2000. godine. On je izbubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS), lidera DŠ Vojislava Koštunice. Posle pada režima Slobodana Miloševića održani su vanredni parlamentarni izbori u decembru te godine i na njima je koalicija DOS odnela ubedljivu pobedu sa 176 osvojenih poslaničkih mesta. Za premijera prve demokratske vlade izabran je lider DS Zoran Đinđić koji je u martu 2003. ubijen u atentatu ispred Vlade Srbije. Vanredni parlamentarni izbori održani su u decembru 2003. i na njima je najviše glasova osvojila SRS Vojislava Šešelja kome se sudi u Haškom tribunalu. Druga po broju osvojenih mandata (53) bila je DŠ. Manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je u martu 2004. uz podršku SPS. Sedmi parlamentarni izbori usledili su posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore u junu 2006. Izbori su održani u januaru 2007. i na njima je najviše mandata osvojila SRS (81), DS je osvojila 64, a koalicija DŠ-NS 47 poslaničkih mesta. U maju te godine Srbija je dobila koalicionu vladu (DS, DŠ, NS i G17 plus) na čijem je čelu ponovo bio Vojislav Koštunica. Ta vlada je trajala devet meseci. U martu 2008. Vlada je predložila predsedniku Srbije Borisu Tadiću da raspusti Skupštinu Srbije i raspiše vanredne parlamentarne izbore, koji su održani u maju. Na tim izborima najviše mandata (102) osvojila je Lista za evropsku Srbiju-Boris Tadić. SRS je osvojila 78 mandata. Vlada premijera Mirka Cvetkovića formirana je u julu, a čine je koalicija DS-SPO-G17 plus i SPS-PUPS-JS. Ulaskom u vladu Srbije SPS se vratila na vlast posle osam godina, a lider te stranke Ivica Dačić je prvi potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova. Albanci na Kosovu bojkotovali su sve savezne i republičke izbore. Njihove političke stranke organizovale su parlamentarne i predsedničke izbore 24. maja 1992, koje su vlasti u Srbiji proglasile nelegalnim. Za predsednika Kosova je tada izabran Ibrahim Rugova i formirana vlada u egzilu. U februaru 2008. Kosovo je proglasilo nezavisnost.

Zaključci Saveta ministara EU o Srbiji

Ministri spoljnih poslova Evropske unije pozdravili su preporuku Evropske komisije da Srbiji bude odobren status kandidata za članstvo u EU, a odluku o tome doneće lideri zemalja EU (Evropski savet) 9. decembra u Briselu. Kako se navodi u zaključcima usvojenim u utorak kasno uveče u Briselu, Savet ministara EU takođe očekuje da se Srbija pozabavi pitanjem regionalne saradnje. Deo zaključaka sa sastanka Saveta ministara EU koji se odnosi na Srbiju prenosimo u celini: "Srbija 50. Savet pozdravlja Mišljenje Komisije o zahtevu Srbije za prijem u EU. Srbija je napravila značajan napredak u ispunjavanju političkih kriterijuma postavljenih na Evropskom savetu u Kopenhagenu i uslovima Procesa stabilizacije i pridruživanja. Savet potvrđuje da je Srbija dostigla zadovoljavajući nivo saradnje sa Haškim tribunalom hapšenjem Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Nastavak pune saradnje sa Haškim tribunalom ostaje izuzetno važan. Savet takođe pozdravlja činjenicu da Srbija ima sve aktivniju ulogu u unapređenju pomirenja u regionu, naročito sa Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom. Kada su u pitanju ekonomski kriterijumi, Srbija je napravila značajne korake ka uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije i postigla određeni nivo makroekonomske stabilnosti. Srbija je ostvarila pozitivan učinak u ispunjavanju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Srbija bi bila u stanju da preuzme obaveze članstva na srednji rok, u gotovo svim oblastima tekovina Evropske unije (acljuis). 51. Potrebno je održati zamah reformi usmerenih ka postizanju neophodnog nivoa usklađenosti sa kriterijumima članstva, uključujući i doslednu primenu usvojenih zakona, s posebnim akcentom na vladavinu zakona. Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na nediskriminativni odnos prema nacionalnim manjinama i poboljšanje poslovnog okruženja. 52. Savet ponavlja svoju punu podršku Dijalogu Beograda i Prištine i do sada postignut napredak, posebno po pitanju carina, priznavanja univerzitetskih diploma, matičnih knjiga, slobode kretanja ljudi, katastra i IBM (integrisano upravljanje granicom/administrativnom linijom). Savet poziva obe strane na konstruktivan razgovor o nizu pitanja, što pre i u pozitivnom duhu. Savet poziva na nastavak primene do sada postignutih sporazuma, kako bi se do opipljivih rezultata došlo brzo, efikasno i na održiv način. Savet ističe važost Dijaloga za napredak u sveobuhvatnoj regionalnoj saradnji, uključujući i trgovinu. Savet podseća da će Dijalog i sporazumi postignuti kroz Dijalog i dalje biti od presudne važnosti za obe strane u njihovom daljem napretku ka ostvarivanju evropske perspektive i poziva obe strane da intenziviraju aktivnosti u narednom periodu radi postizanja ciljeva utvrđenih Saopštenjem Evropske komisije o strategiji proširenja i glavnim izazovima u 2011. i 2012. godini. 53. U svetlu napretka koji je Srbija postigla dosad i uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija ponovo ušla u dijalog i ubrzano ide ka iskrenoj primeni postignutih sporazuma, Savet pozdravlja pozitivnu ocenu Komisije i preporuku za odobravanje statusa kandidata, koju će razmotriti Evropski savet u skladu sa postojećom praksom. Savet očekuje da se Srbija pozabavi pitanjem regionalne saradnje. 54. Savet potvrđuje da će Evropski savet, u skladu sa postojećom praksom, razmotriti otvaranje pristupnih pregovora kada Komisija utvrdi da li je Srbija dostigla neophodan nivo ispunjenosti kriterijuma članstva, posebno u pogledu ključnog prioriteta preduzimanja koraka ka vidljivom i održvom poboljšanju odnosa sa Kosovom, u skladu sa uslovima Procesa stabilizacije i pridruživanja, definisanih u Mišljenju Komisije, punim poštovanjem principa inkluzivne regionalne saradnje; temeljnim poštovanjem odredbi Sporazuma o energetskoj zajednici; pronalaženjem rešenja za telekomunikacije; nastavkom primene svih postignutih sporazuma u dobroj veri; i aktivnom saradnjom sa Euleksom. Savet poziva Komisiju da predstavi izveštaj o realizaciji ključnog prioriteta Srbije čim bude postignut dovoljan napredak. 55. Savet pridaje veliku važnost neometanom ostvarivanju mandata Euleksa i Kfora".