SVET

Evropa prvog, drugog, trećeg četvrtog ili čak petog reda

Tajni zatvora CIA u centru Bukureštu

Merkel i Sarkozi tražili podršku evropskih narodnjaka

NASA: Postoji planeta u nastanjivoj zoni

Potpuno pomračenje Meseca u subotu

Deset osoba povređeno u sudaru luksuznih automobila

Albanci prebili policajce zbog saobraćajne kazne u Češkoj

Novi napad u Virdžinijskom politehničkom institutu

Jedinstvena Rusija osvojila 49,3 odsto glasova

Evropa prvog, drugog, trećeg četvrtog ili čak petog reda

Bez obzira šta će se desiti na dvodnevnom samitu Evropske unije u Briselu, na kojem će se raspravljati o budućnosti Unije i merama za spas evra, Velika Britanja će biti gubitnik, ocenjuje Njujork tajms . U britanskoj vladi se sve više uviđa da će "ako padne evro, Britanija pasti sa svim ostalima", ali i da će se "ako Evropa uspe da se sabere pravljenjem čvršće unije 17 zemalja koje koriste evro, Britanija suočiti s još većom marginalizacijom u odlučivanju na kontinentu". London je posebno zabrinut za britansku finansijsku industriju za koju se smatra da je mogu ugroziti novi evropski propisi, navodi se u tekstu na sajtu Njujork tajms. Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da želi da svaku promenu osnovnog sporazuma EU odobri cela Unija, tako da Velika Britanija teoretski može uložiti veto, ali su Francuska i Nemačka takođe poručile da će napraviti promene u radu samo evrozone, ako to bude jedini način odbrane zajedničke valute. Njujork tajms ocenjuje da je vlada Dejvida Kamerona osuđena na to da igra ulogu nemoćnog posmatrača, "razapeta između antievropskih snaga i poteza evropskih lidera ka većoj fiskalnoj integraciji na kontinentu - sa ili bez Britanije". Antievropski setimenet iskazan je u Donjem domu britanskog parlamenta kada su evroskeptici tražili od Kamerona da zauzme čvrst stav u Briselu - da "pokaže duh buldoga" u "odlučnoj i beskompromisnoj odbrani britanskih nacionalnih interesa". Kameron je poručio da je njegov glavni cilj u Briselu da "traži zaštitu za Britaniju" i sačuva nacionalne interese opirući se merama poput predložnog poreza na finansijske transakcije. "Što više zemlje evrozone budu tražile, više ćemo tražiti zauzvrat", rekao je Kameron navodi Njujrok tajms, ali i podseća da su Francuska i Nemačka jasno stavile do znanja da će raditi prema svojim planovima za evrozonu ne obazirući se na potrebe ili interese Britanije. Njujork tajms, međutim, navodi da "takva britanskocentrična retorika nervira brokere evropske budućnosti, nemačku kancelarku Angelu Merkel i predsednika Francuske Nikolu Sarkozija, koji traže način da spasu evro uvodeći zakonski obavezujuću fiskalnu disciplinu problematičnim privredama na jugu kontinenta". List podseća da je pre šest nedelja Kameron u pokušaju da učestvuje u razgovoru o evru, naišao na Sarkozijev nabusit odgovor: "Propustili ste dobru priliku da ućutite". "Muka nam je od vašeg kritikovanja i govorenja šta da radimo. Kažete da mrzite evro a sada hoćete da se mešate na našim sastancima", dodao je potom francuski predsednik. Direktor Centra za britansku politiku na Univerzitetu Notingem Stiven Filding ocenio je da Kameron nema mnogo sredstava za pregovore. "Jasno je da Francuska i Nemačka mogu da rade šta hoće i Britanija može reći da ili ne, ali to nema veze, pošto će oni to svakako uraditi". Problem je i što se planovima za čvršću integraciju 17 članica evro zone mogu stvoriti veće podele u Evropi - podele na zemlje koje koriste evro i na one koje ne koriste, ali podele u samoj evrozoni, prema zdravlju i značaju privreda tih zemalja. "Mogla bi da nastane Evropa prvog, drugog, trećeg četvrtog ili čak petog reda", ocenjuje Njujork tajms.

Tajni zatvora CIA u centru Bukureštu

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) godinama je koristila jednu zgradu Vlade Rumunije u Bukureštu kao zatvor za najvažnije osumnjičene teroriste pre nego što bi ih prebacila u logor Gvantanamo na Kubi. Među onima koji su saslušavani u podrumu zgrade čiji je tajni naziv bio "Brajt lajt" (Bright Light - jarka svetlost), bio je i glavni operativac Al Kaide Kalid Šeik Mohamed koji se smatra organizatorom terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine. Iako se za postojanje zatvora CIA u Rumuniji godinama znalo i o tome pisalo, tek sada su američka agencija AP i nemačka televizija ARD uspele da utvrde gde je ta zgrada. Zatvor u Rumuniji bio je deo šire mreže tajnih zatvora u svetu, pod kontrolom CIA. Bilo ih je i u Tajlandu, Litvaniji i Poljskoj. Svi su zatvoreni do maja 2006, a program CIA je obustavljen 2009. godine. Osobenost zatvora CIA u Rumuniji je što je bio nedaleko od centra Bukurešta, u zgradi Državnog registra Rumunije za poverljive informacije (ORNISS), gde se čuvaju i dokumenta NATO i EU. U drugim zemljama su ti zatvori bili u udaljenim mestima, daleko od očiju javnosti. Zatvor CIA u Bukureštu, jednoj od najbolje čuvanih zgrada u Rumuniji, radio je od 2003. godine, pošto je CIA odlučila da isprazni jedan objekat u Poljskoj, tvrdi bivši američki zvaničnik koji želi da ostane anoniman. CIA nije do sada želela da komentariše navode o postojanju tajnih zatvora u svetu.

Merkel i Sarkozi tražili podršku evropskih narodnjaka

Lideri Francuske i Nemačke, Nikola Sarkozi i Angela Merkel, tražili su juče od evropskih lidera desnog centra podršku za svoj predlog za spas evra od dužničke krize. Kancelarka Angela Merkel i predsednik Nikola Sarkozi sastali su se u Marseju sa šefovima država i vlada koji su članovi Evropske narodne partije u Marseju pre odlaska na dvodnevni samit u Brisel gde će se odlučivati o sudbini evra i evrozone. Sarkozi je upozorio da Evropljani imaju samo nekoliko sedmica da donesu neophodne odluke za izlazak iz krize, dok je Angela Merkel izrazila uverenje da će na samitu u Briselu biti pronađena "dobra rešenja" za izlazak iz krize. Merkel i Sarkozi su tražili podršku za plan da se članicama evrozone uvede znatno strožija kontrola budžeta i automatske sankcije za kršenje budžetskih pravila. "Evropa nikada nije bila toliko neophodna, nikada nije bila toliko u opasnosti. Nikada toliko zemalja nije želelo da se priključi Evropi, nikada nije bio toliko veliki rizik da Evropa eksplodira", rekao je Sarkozi. Sarkozi je ocenio da će na samitu EU biti postignut sporazum o reformama, dodajući da Evropa neće imati drugu šansu. Prema planu Sarkozija i Merkelove propisi o strožijoj kontroli budžeta biće pridodati postojećem sporazumu o EU ili, ako to ne bude moguće, biće stvoren novi sporazumaza 17 država evrozone kojima bi se mogle pridružiti i druge članice Evropske unije. "Treba odmah doneti odluku. Što duže čekamo sa donošenjem odluke, ona će biti skuplja, a manje efikasna ... ako u petak ne budemo imali dogovor, nećemo imati drugu šansu", upozorio je Sarkozi. Kancelarka Merkel je izrazila uverenje da će biti nađena dobra rešenja na samitu. "Naći ćemo dobra rešenja. Uverena sam da ćemo naći rešenje za sva pitanja", rekla je ona, ali i priznala da će rasprava biti teška. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da veruje da je moguće postići sporazum. "Pozivam, snažno pozivam, sve šefove država i vlada da pokažu posvećnost našoj zajedničkoj valuti. Mislim da je to važno, a liderstvo je učiniti mogućim ono što je važno", rekao je Barozo.

NASA: Postoji planeta u nastanjivoj zoni

NASA je potvrdila postojanje prve planete izvan Sunčevog sistema na kojoj bi mogao postojati život, saopštila je ta američka agencija za svemirska istraživanja. Planeta Kepler-22b, za koju je potvrđeno da se nalazi takozvanoj "nastanjivoj zoni", udaljena je od Zemlje 600 svetlosnih godina. "Kepler misija NASA-e potvrdila je prvu planetu u 'nastanjivoj zoni', oblasti u kojoj voda može postojati na površini planete", navodi se u saopštenju objavljenom na internet strani NASA-e. Za planetu Kepler-22b potvrđeno je da se nalazi u sredini nastanjive zone u orbiti oko zvezde slične Suncu. Ta planeta ima prečnik 2,4 puta veći od Zemljinog, a naučnici još ne znaju da li je Kepler 22-b pretežno stenovitog, gasovitog ili tečnog sastava, ali je njeno otkrivanje korak bliže pronalaženju planete nalik Zemlji. Pomoću teleskopa Kepler otkriveno je više od 1.000 novih planeta koje su kandidati za planetu na kojoj bi mogao potojati život, što je gotovo dvostruko više nego što je do sada bilo poznato. Desetine ovih kandidata su velike otprilike kao Zemlja i imaju orbitu u nastanjivoj zoni. Da bi se potvrdilo da je zaista reč o takvim planetama potrebna u dodatna istraživanja, saopštila je NASA. Prethodna istraživanju su ukazala na postajanje planeta sličnih Zemlji u nastanjivoj zoni, ali je bilo teško potvrditi njihovo postojanje. Nedavno je potvrđeno postojanje dve manje planete koje se kreću oko zvezda manjih i hladnijih od Sunca na samoj ivici nastanjive zone, čime njihove orbite nalikuju orbitama Venere ili Marsa. Kepler pronalazi kandidate mereći promene u svetlosti više od 150.000 zvezda kada moguće planete prolaze ispred zvezda. Potrebno je makar tri ovakva prolaska da bi se nešto potvrdilo kao planeta u nastanjivoj zoni. Iako je Kepler-22b veći od Zemlje, ta planta obiđe svoje sunce za 290 dana. Ta zvezda pripada istoj klasi zvezda kao i Sunce, premda je nešto manja i hladnija. Od 54 kandidata za planete u nastanjivoj zoni koje su otkrivene u februaru ove godine, Kepeler-22b je prva za koju je potvrđeno da je zemljolika, a otkriće će biti objavljeno u Asrofizikal žurnalu. Za sada je otkriveno 2.326 kandidata za planete u nastanjivoj zoni od kojih je 207 otprilike veličine Zemlje, 680 nešto većih od Zemlje, 1.181 veličine Neptuna, 203 veličine Jupitera i 55 većih od Jupitera.

Potpuno pomračenje Meseca u subotu

Potpuno pomračenje Meseca biće vidljivo u subotu od 14:06 sati po srednjeevropskom vremenu i trajaće skoro jedan sat u Aziji, Australiji i delu Severne Amerike, Istočne Evrope i Skandinavije. Ako bude vedro, pomračenje, računajući delimične faze, "videće se od Azije do Australije", naveo je američki atronom Fred Espanak. "U Evropi i Africi, posmatrači neće videti prve faze pomračenja, koje će se dogoditi pre izlaska Meseca", naveo je Espanak na sajtu svemirske agencije Nasa. Faza potpunog pomračenja videće se samo sa krajnjeg istoka afričkog kontinenta, Roga Afrike i obala Crvenog mora. Sa zapada Severne Amerike moći će da se vidi dobar deo pomračenja do zalaska Meseca. Pomračenje Meseca može da se dogodi samo kada je Mesec pun. Kada su Sunce, Zemlja i Mesec u istoj liniji, moguće je da Mesec bude nakratko u kupi Zemljine senke, te na njega tada ne pada Sunčeva svetlost. Čak i kada je u senci Zemlje, Mesec nije potpuno nevidljiv, već tamno crven. Do toga dolazi jer atmosfera razlaže Sunčeve zrake koji stižu do Zemlje, a pošto crvena boja iz spektra najviše skreće - "krivi se", na Mesecu se pojavljuju upravo crvenkaste nijanse. Boja koja varira od svetlonarandžaste do tamnocrvene, zavisi od temperature te i gustine atmosfere i od prašine, a zavisi i od Sunčeve aktivnosti i razdaljine između Zemlje i Meseca u vreme pomračenja. "Severna polovina Meseca trebalo bi da deluje tamnije od južne, pošto će biti više u senci" tokom pomračenja u subotu, naveo je Espanak. Mesec će u Zemljinu senku početi da ulazi u 12:45 po srednjeevropskom vremenu. Ta senka, čije su konture jasno vidljive golim okom, nastaviće kretanje po Mesecu dok ga potpuno ne prekrije od 14:06 do 14:57 sati. Pomračenje će potom ponovo biti delimično do 16:18 sati po srednjeevropskom vremenu. Ove godine se događaju četiri delimična pomračenja Sunca i dva potpuna pomračenja Meseca, uključujući 10. decembar, što je retka kombinacija. Naredno potpuno pomračenje Meseca dogodiće se 15. aprila 2014.

Deset osoba povređeno u sudaru luksuznih automobila

Deset osoba je lakše povređeno u sudaru osam ferarija, tri mercedes-benca, lambordžinija i još dva luksuzna sportska vozila u prefekturi Jamagući, javili su japanski mediji . Nesreća se dogodila u ponedeljak, a mediji navode da se šteta procenjuje na 2,86 miliona evra. Prema pisanju list "Asahi Šimbun", automobile su vozili entuzijasti koji su u konvoju putovali za Hirošimu. Policija veruje da je do incidenta došlo kada je jedan od vozača pokušao da pređe iz trake u traku i udario u središnju barijeru. Neindetifikovani očevidac je za japanski javni servis TBS rekao da se grupa automobila kretala brzinom od 140 do 160 kilometara na sat kada se jedno od vozila zarotiralo a sva ostala završila u "ovom velikom kršu." Policija je navela da je u lančanom sudaru deset ljudi lakše povređeno i da su zadobili modrice i posekotine, kao i da se neka od tih vozila više ne mogu popraviti. Autoput je zbog sudara bio zatvoren šest sati.

Albanci prebili policajce zbog saobraćajne kazne u Češkoj

Češka policija uhapsila je petoricu Albanaca iz bivše Jugoslavije koji su u Varndsdorfu na severu Češke napali i pretukli policajce sveteći se za saobraćajnu kaznu, javili su danas češki mediji. Policija je juče saopštila da je uhapsila grupu stranaca iz bivše Jugoslavije, ne precizirajući nacionalnost niti državljanstvo, koji se terete da su u noći između petka i subote u jednom baru u Varnsdorfu napali policajca u civilu, a tuča je izbila kada su mu u pomoć pritekle kolege. "Policija je uhapsila petoricu stranaca, svi su u istražnom zatvoru. Istraga se sprema da ih optuži za izgrede, povrede i nasilje protiv službenog lica", rekla je agenciji ČTK portparolka lokalne policije Petra Tripesova. Mediji, pozivajući se na nezvanične izvore u policiji, javljaju da je osam do deset napadača iz redova albanske mafije, izuzetno jake na severu Češke. Televizija Nova javila je da je među uhapšenima i Tahir Alija, čijeg je maloletnog sina pre pola godine zaustavila saobraćajna konotrola i kaznila ga zato što je vozio bez vozačke dozvole. "On je bio uvređen što smo to uopšte sebi dozvolili, tvrdio da je on ovde neko i nešto i pitao kako to da se time uopšte bavimo", rekao je televiziji Nova jedan od policajaca povređenih u tuči. Brat uhapšenog, međutim, tvrdi da nije reč o osveti, nego da je alkohol uzrok incidenta. Češki mediji podsetili su da je još jedan član te porodice umešan u nasilje, Rušdi Alija, osuđen na 11,5 godina zatvora zbog ubistva u Varnsdorfu 1998. godine. Rušdi Alija je u bekstvu.

Novi napad u Virdžinijskom politehničkom institutu

Naoružani napadač ubio je juče iz pištolja policajca i još jednu osobu u studentskom naselju Virdžinijskog politehničkog instituta, a svim studentima naloženo je da ne izlaze dok policija ne pronađe osumnjičenog. Virdžinija politehnički institut je studentsko naselje koje je poznato po napadu iz 2007. godine kada je jedan student ubio 33 ljudi i ranio 25, najviše u jednom napadu u novijoj američkoj istoriji. Univerzitet Virdžinija saopštio je da je saobraćajni policajac zaustavio nekog u automobilu. Ta osoba je zatim pucala u policajca i ubila ga, zatim otrčala na obližnji parking, gde je potom pronađena još jedna mrtva osoba. Na televizijskim snimcima američkih televizija vide se dobro naoružani pripadnici specijalnih jedinica kako pretražuju studentsko naselje.

Jedinstvena Rusija osvojila 49,3 odsto glasova

Prema obrađenih 99,99 odsto glasova birača sa nedeljnih parlamentarnih izbora, Jedinstvena Rusija osvojila je 49,3 odsto glasova, saopštio je predsednik ruske Centralne izborne komisije Vladimir Čurov. To znači da će Jedinstvena Rusija u parlamentu od 450 mesta imati 238 poslanika. Na drugom mestu je Komunistička partija sa 19,2 odsto, odnosno 92 poslanička mesta. Pravedna Rusija osvojila je 13,25 odsto, ili 64 mesta, a Liberalno demokratska partija 12 odsto glasova i 56 mesta. Odživ birača iznosio je 60,2 odsto, saopštio je Čurov. Predstavnici opozicionih partija izjavili su da su tokom glasanja kršena izborna pravila, a posmatrači OEBS-a naveli su da je kršenja bilo u prebrojavanju glasova i da je bilo slučajeva ubacivanja lažnih listića. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton danas je ocenila da izbori nisu bili pravedni. Predsednik Dmitrij Medvedev, koji je bio nosilac liste Jedinstvena Rusija, i zamenik šefa predsedničke administracije Vladislav Surkov odbacili su te optužbe, ocenivši da su rezultati pravedni.