KULTURA&ZANIMLJIVOSTI

Demonstrant - Ličnost godine po izboru Tajma

Rambo Amadeus predstavlja Crnu Goru na Evrosongu

Plejboj sa Lindsi Lohan ranije na kioscima

Film Andželine Džoli nominovan za Zlatni globus

Džon Travolta doputovao u Sarajevo

Biser Elizabete Tejlor za 11 miliona dolara

Ćerka Majkla Džeksona debituje na filmu

Meril Strip nastavlja glumačku karijeru

Otvorene tri izložbe u Beogradu posvećene Ivi Andriću

Ugovor o osnivanju Epla za 1,6 miliona dolara

Filmu Andželine Džoli nagrada američkih producenata

Del Arno bendu nagrada za Novi optimizam

Oskar Orsona Velsa na aukciji

Portret Bilija Džoela u Stejnvej holu

Muzej u Prijepolju među kandidatima za evropsku nagradu

Kritičari u Los Anđelesu nagradili film Descendants

Srpski pisci u antologiji aforizama evropskih autora

Vesni Trijić nagrada Milan Bogdanović

Lis Asija nije uspela da se vrati na Pesmu Evrovizije

Gavriloviću i Dedoviću nagrada Brankovog kola

Novkoviću nagrada za filmsko stvaralaštvo u 2011.

Jubileji Lope de Vege i Kalderona de la Barke u Beogradu

Demonstrant - Ličnost godine po izboru Tajma

Američki časopis Tajm proglasio je za ovogodišnju Ličnost godine "Demonstranta", odnosno pojedince koji su učestvovali u demonstracijama širom sveta. Uredništvo Tajma podseća na demonstracije na Bliskom istoku koje su proširile na Evropu i SAD i dodaje da su ti demonstranti preoblikovali globalnu politiku. Tajm navodi da odaje priznanje demonstrantima zato što su dali novo značenje snazi koju narod ima. Urednici Tajma su prošle godine izabrali osnivača društvene mreže Fejsbuk Marka Cukerberga za Ličnost godine, dok su se čitaoci opredelili za Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa. Tu titulu su prethodnih godina poneli američki predsednik Barak Obama, Vladimir Putin, Bono, Džordž Buš, Bil Klinton, Džimi Karter. Titulu za 1972. godinu delili su tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson i državni sekretar Henri Kisindžer. Nagrada koja je ranije nosila naziv "Čovek godine", ustanovljena je 1927. Među dosadašnjim dobitnicima bilo je i osoba poput Hitlera 1938. i Staljina koji je dva puta poneo tu titulu, 1939. i 1942. Tajm je 31. decembra 1999. proglasio Alberta Ajnštajna za "Ličnost veka", a među kandidatima su bili Frenklin Ruzvelt i Mahatma Gandi. Ruzvelt je inače jedina ličnost koja je tri puta ponela tu titulu 1932, 1934. i 1941.

Rambo Amadeus predstavlja Crnu Goru na Evrosongu

Beogradski muzičar Antonije Pušić, poznatiji kao Rambo Amadeus, prihvatio je poziv Radio-televizije Crne Gore da u maju 2012. predstavlja Crnu Goru na Pesmi Evrovizije, objavljeno je na pevačevom Fejsbuk profilu. Takmičenje će biti održano u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana. Na pitanje zašto prihvata odlazak na Evroviziju, Rambo Amadeus je kazao: "Moj zadatak je da ovim projektom dodatno brendiram Crnu Goru kao atraktivnu turističku destinaciju, što je mnogo inspirativnije i teže od pravljenja same pesme". "Intenzivan razvoj turizma u Crnoj Gori ubrzaće razvoj čitave regije i otvoriti mnogo radnih mesta. Moje pojavljivanje na Eurosongu samo je mudro odabrano sredstvo da se taj kompleksni cilj ostvari", naveo je muzičar, poreklom iz Herceg-Novog u Crnoj Gori. Podgorički dnevnik Pobjeda najavio je da će Rambo Amadeus pesmu za takmičenje snimiti u Ljubljani, u studiju popularnog slovenačkog muzičara Roberta Pešuta, poznatijeg kao Manjifiko. Generalni direktor Radio-televizije Crne Gore Rade Vojvodić, čija je ideja bila da tu zemlju predstavlja Rambo Amadeus, potvrdio je da je uspešno okončao pregovore sa Rambom. "On (Rambo) nije tipičan predstavnik ovih prostora. Nije ni tipičan muzičar. Ima jednu važnu crtu koja ga odvaja od ostalih muzičara. Takođe je popularan na celom prostoru nekadašnje Jugoslavije, a još je ambasador UNICEF-a. Sve to je sjajna preporuka i velika mogućnost za promociju Crne Gore kao države", rekao je Vojvodić.

Plejboj sa Lindsi Lohan ranije na kioscima

Američki magazin Plejboj ranije će objaviti januarsko-februarski broj s fotografijama Lindsi Lohan, pošto su snimci holivudske glumice procureli na internet, saopštio je osnivač časopisa Hju Hefner. Taj broj Plejboja biće u prodaji u SAD od iduće sedmice, ranije nego što je bilo predviđeno. "Imajući u vidu nestrpljenje i slike na internetu, ranije ćemo objaviti broj s Lindsi Lohan", napisao je Hefner na svom nalogu na Tviteru i ocenio da je Lindsi Lohan u četvrtak bila "najtraženije ime na internetu". "Toplo. Toplo. Toplo", naveo je Hefner, aludirajući na skoru pojavu magazina na kioscima. Internetom cirkuliše nekoliko fotografija iz Plejboja, uključujući snimak sa naslovne strane. Prema informacijama iz štampe, Plejboj je glumici za fotografije ponudio ugovor na blizu milion dolara. Poznatija po sukobima sa zakonom i lečenju zavisnosti nego po filmovima, Lindsi Lohan je početkom novembra provela pet sati u zatvoru posle osude zbog kršenja uslovne slobode u slučaju krađe ogrlice.

Film Andželine Džoli nominovan za Zlatni globus

Prvi film Andželine Džoli (Angelina Jolie), "U zemlji krvi i meda", čija je tema rat u Bosni i Hercegovini nominovan je za najbolji film na stranom jeziku za nagradu Zlatni globus, saopšteno je juče u Los Anđelesu. Najviše nominacija, ukupno šest, za prestižnu američku nagradu dobio je francuski film "The Artist" Mišela Hazanavičiusa, dok je film "The Descendants" Aleksandra Pejna (Alexander Payne) osvojio pet nominacija. Osim Hazanavičiusovog filma, i "The Descendants", za nagradu za najbolju filmsku dramu nadmataće se "The Help", "Hugo", "The Ides of March", "Moneyball" i "War Horse". Filmovi "50/50", "The Artist", "Bridesmaids", Vudi Alenov "Midnight in Paris" i "My Week With Marilyn", nominovani su za nagradu za najbolju filmsku komediju/mjuzikl. Nominacije za najboljeg glumca u drami dobili su Džorž Kluni (George Clooney) za ulogu u filmu "The Descendants", Leonardo di Kaprio (Leonard DiCaprio) za "J. Edgar", Majkl Fazbinder (Michael Fassbender) za "Shame", Rajan Gosling (Ryan Gosling) za "The Ides of March", i Bred Pit (Brad Pitt) za "Moneyball". Za najbolje glumice u drami nominovane su Glen Klouz (Glenn Close) za "Albert Nobbs", Viola Dejvis (Viola Davis) za ostvarenje u filmu "The Help", Runi Mara (Rooney Mara) za "The Girl njith the Dragon Tattoo", Meril Strip (Meryl Streep) za "The Iron Lady", u kome igra Margaret Tačer, i Tilda Svinton (Tilda Swinton) za "We Need to Talk About Kevin". Nominacije za režiju pripale su Vudi Alenu (Woody Allen) za "Midnight in Paris", Džordžu Kluniju za "The Ides of March", Mišelu Hazanavičiusu za "The Artist", Aleksandru Pejnu za "The Descendants", i Martinu Skorsezeu (Martin Scorsese) za "Hugo". Za najbolju glumicu u komediji/mjuziklu nominovane su Džodi Foster (Jodie Foster) za "Carnage", Šarliz Teron (Charlize Theron) za "Young Adult", Kristen Vig (Kristen Wiig) za "Bridesmaids", Mišel Vilijams (Michelle Williams) za "My Week with Marilyn", i Kejt Vinslet (Kate Winslet) za "Carnage". Nominacije za najboljeg sporednog glumca u komediji/mjuziklu pripale su Kenet Brani (Kenneth Branagh) za "My Week with Marilyn", Albertu Bruksu (Albert Brooks) za "Drive", Džoni Hil (Jonah Hill) za "Moneyball", Vigu Mortensenu (Viggo Mortensen) za "A Dangerous Method", i Kristoferu Plameru (Christopher Plummer) za "Beginners". Za najbolju žensku epizodnu uloge takmičiće se Berenis Bejo (Berenice ) za "The Artist", Džesika Čestejn (Jessica Chastain) za "The Help", Dženet Mektir (Janet McTeer) za "Albert Nobb" , Šajlin Vudli (Shailene Woodley) za "The Descendants", i Oktavija Spenser (Octavia Spencer) za "The Help". Za najbolji animirani film nominovani su "The Adventures of Tintin,'' "Arthur Christmas", "Cars 2", "Puss in Boots", i "Rango". Nominacije za nagradu za najbolji strani film su osim filma Andželine Džoli, koji prikazuje kompleksnu ljubavnu priču u vreme rata u Bosni, pripale i ostvarenjima "The Flowers of War", "The Kid with a Bike", "A Separation", i "The Skin I Live In". Zlatni globus je američka filmska nagrada koja se dođeljuje filmskim i televizijskim ostvarenjima jednom godišnje. Posle Oskara, Zlatni globus, osnovan 1943. godine, je druga najznačajnija filmska nagrada na svetu. Zlatne globuse dodeljuje udruženje stranih novinara akreditovanih u Holivudu.

Džon Travolta doputovao u Sarajevo

Slavni glumac Džon Travolta (John) doputovao je u Sarajevo. On je sleteo na zagrebački aerodrom i automobilom se uputio u Sarajevo, gde će ostati tri dana. Glumac je sa svojom pratnjom, na putu prema Sarajevu, večerao na planini Vlašić. Mediji u Sarajevu navode da je razlog njegovog dolaska povezan sa filmom "Killing Season", čije snimanje treba da počne 16. januara 2012. godine. U tom akcionom filmu, osim Travolte glumi i Robert de Niro. Scenarista filma je Juen Dogerti (Evan Daugherty), dok će film režirati Mark Stiven Džonson (Steven Johnson). U osnovi scenarija nalazi se lični sukob dvojice muškaraca: veterana američke vojske Forda (De Niro) koji živi povučeno duboko u Apalačkim planinama SAD. Zaplet počinje kada ga tamo pronalazi Srbin Kovač (Travolta) koga je Ford ranio u Bosni, 90-ih, navodi se na filmskom sajtu "Indi vajer" (Indiewire). Njih dvojica će se potom preganjati po američkoj planinskoj zabiti, izravnavajući stare dugove, tokom čega će na površinu filmske naracije izbiti stare rane i potisnute uspomene dvojice nekadašnjih neprijatelja. Travolta je smešten u centru Sarajeva, u Hotelu Europa.

Biser Elizabete Tejlor za 11 miliona dolara

Čuveni biser poznat kao "La Peregrina", koji je Ričard Barton poklonio Elizabeti Tejlor, oborio je svetski rekord cenom od 11,8 miliona dolara na aukciji u Njujorku. Barton je biser kupio 1969. na aukciji za 37.000 dolara. Njegova vrednost je pre sadašnje aukcije bila procenjena na sumu između dva miliona i tri miliona dolara. Prethodni rekord za neki biser držali su Baroda biseri koji su 2007. u Njujorku prodati za 7.096.000 dolara. Dijamantski prsten od 33 karata koji je Elizabeti Tejlor takođe poklonio Barton, za koga se dva puta udavala, prodat je za 8,8 miliona dolara na aukciji nakita, odeće i uspomena na legendarnu holivudsku glumicu. Prsten, čija je vrednost pre aukcije bila procenjena na sumu između 2,5 miliona i 3,5 miliona dolara, deo je zbirke glumičinih ogrlica, minđuša, privezaka i prstenja ponuđene na prodaju na Kristijevoj aukciji u utorak uveče u Njujorku. Prsten je kupio neimenovani kolekcionar iz Azije, prenose agencije pozivajući se na predstavnika za štampu Kristija. Među predmetima na aukciji bila je i dijamantska narukvica koju je Elizabeti Tejlor poklonio Majkl Džekson. Procenjena cena bila je od 30.000 do 50.000 dolara, a prodata je za 194.500 dolara. Junakinja filmskih klasika "Kleopatra", "Baterflaj 8", "Ko se boji Virdžinije Vulf?" i "Mačka na usijanom limenom krovu" umrla je u martu u 80. godini. Bila je velika ljubiteljka nakita i posedovala je dragulje najpoznatijih imena iz juvelirskog sveta, uključujući Kartije, Van Klif i Arpels i Čopard. Aukcije njenih umetnina, odeće i uspomena biće održane kasnije ove sedmice. Deo prihoda namenjen je Fondaciji za sidu "Elizabet Tejlor", koju je glumica osnovala 1991. Aukcija glumičine zbirke impresionističke i moderne umetnosti održaće se u februaru u Londonu.

Ćerka Majkla Džeksona debituje na filmu

Ćerka Majkla Džeksona, 13-godišnja Paris, debitovaće na velikom ekranu u filmu koji će biti spoj igrane i animirane priče pod nazivom "Lundonov most i tri ključa". Paris Džekson igraće junakinju filma zasnovanog na serijalu knjiga za mlade Denis Kristene koji bi trebalo da bude prvi od pet planiranih filmova. Najavljeno je da će ćerka pokojnog "kralja popa" više detalja izneti u televizijskoj emisiji Elen Dedženeres (Ellen DeGerenes), piše na sajtu filma. Knjiga "Lundonov most i tri ključa" govori o devojci koja snagom svoje ljubavi uspeva da okonča rat između mora i zemlje. Na sajtu kompanije Si Aj-Ti entertejnment grup (C-IT Entertainment Group), koja je vlasnik prava na knjigu i film, navodi se da će 50 odsto prihoda od filma biti namenjeno školama u SAD. Majkl Džekson umro je 25. juna 2009. od prekomerne doze lekova za spavanje. Za njegovo ubistvo krivim je proglašen lekar Konrad Mari, koji je osuđen na četiri godine zatvora.

Meril Strip nastavlja glumačku karijeru

Legendarna američka glumica Meril Strip, koja je verovala da glumačku karijeru završila još pre 20 godina, snima novi film i naći će se na naslovnoj strani januarskog izdanja modnog američkog časopisa Vog (Voguue). Meril Strip (62) je u intervjuu za Vog rekla da joj je pošto je prešla 40. godinu tri puta ponuđeno da igra vešticu. Zato je, kaže, verovala da su žene tih godina na neki način groteskne i bila je sigurna da je njena glumačka karijera završena. Čuvena glumica je komentarišući vest da će se u januarskom izdanju Voga prvi put naći na naslovnoj sterani u šali rekla da je "najstarija osoba" kojoj je data takva vrsta publiciteta. Mada je još pre 20 godina bila sigurna da je završila sa glumačkom karijerom, Stripova igra bivšu britansku premijerku Margaret Tačer u filmu "Čelična dama" (Iron Lady), čija se svetska premijera očekuje 13. januara sledeće godine.

Otvorene tri izložbe u Beogradu posvećene Ivi Andriću

Izložbe koje oslikavaju život i stvaralaštvo Ive Andrića otvorene su u centru Beograda, povodom obeležavanju 50 godina od kada je tom piscu dodeljena Nobelova nagrada za književnost. U Galeriji "Ozon" otvorena je izložba "Zadržani pogledi – Andrić, svet knjige i prijatelji". Autor izložbe, kustos Muzeja Grada Beograda Nada Seferović je predstavila likovna dela iz Andrićevog muzeja - radove umetnika s kojima se on družio i koje je čuvao u svom domu. Galerija Muzeja Ive Andrića je domaćin izložbe "Moj prozor u knjigu", koju čine radovi grafičke dizajnerke Željke Mićanović- Miljković - modeli knjiga inspirisani Andrićevim delima. Takođe, povodom pola veka od kada je Andriću dodeljena Nobelova nagrada za književnost, u Galeriji "Nova" otvorena je izložba "Ivo Andrić - pisac i/ili diplomata" koja hronološki prati život tog književnika. Planirano je da ta izložba bude postavljena tokom 2012. godine u gradovima u kojima je Andrić boravio od 1919. do početka Drugog svetskog rata, među kojima su Rim, Trst, Marsej, Pariz, Bukurešt, Grac i Berlin. Ministar kulture Predrag Marković rekao je novinarima pre otvaranja izložbi na Andrićevom vencu: "Red je da na današnji dan njemu lično (Ivi Andriću) dodelimo malo radosti i da je podelimo između sebe, a trajna obaveza nam je to da moramo ponovo da čitamo Andrića". "Za ovih godinu dana više od 500 događaja u Srbiji i svetu biće posvećeno Andriću. Tri miliona ljudi će dočekati Andrić na aerodromu tokom godine, nekoliko hiljada diplomata već dočekuje u Ženevi", rekao je Marković. Kako je naveo, desetine hiljada knjiga novih izdanja, izložbe, televizijske emisije posvećene tom književniku imaju jedan cilj - "da ponovo čitamo Andrića". U Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu je, povodom dana kada je Andriću 1961. godine u Stokholmu uručena Nobelova nagrada za književnost, održana prigodna svečanost u organizaciji Ministarstva kulture. Jubilej će se obeležavati tokom cele iduće godine, odnosno do oktobra 2012. kada se navršava i 120. godišnjica rođenja Ive Andrića (Travnik, 1892 - Beograd, 1975).

Ugovor o osnivanju Epla za 1,6 miliona dolara

Partnerski ugovor o osnivanju američke računarske kompanije Epl prodat je za 1,6 miliona dolara na aukciji u Njujorku. Aukcijska kuća Sotbi saopštila je da se za dokument iz 1976. šest kupaca nadmetalo onlajn ili putem telefona, a da ga je kupio direktor korporacije Sisnero Eduardo Sisneros. Eplov dokument pripadao je Ronaldu Vejnu, koji je kompaniju Epl osnovao sa Stivom Voznijakom i pokojnim Stivom Džobsom, i koji se odrekao svog učešća u firmi za 2.300 dolara. Ugovor je pre aukcije bio procenjen na sumu od 150.000 dolara. Na aukciji retkih knjiga i rukopisa je, za 362.000 dolara, prodato i prvo pismo koje je Džordž Vašington kao predsednik uputio Predstavničkom domu američkog Kongresa. Prvo izdanje romana "Veliki san" američkog pisca Rejmonda Čandlera prodato je za 254.000 dolara, dvostruko više od procena pre aukcije.

Filmu Andželine Džoli nagrada američkih producenata

Film "U zemlji krvi i meda" Andželine Džoli dobio je nagradu Stenli Krejmer koju dodeljuje Udruženje američkih producenata, objavljeno je na filmskom sajtu Dedlajn (Deadline). Priznanje će producentima filma biti uručeno na svečanoj dodeli nagrada udruženja producenata, 21. januara u Beverli Hilton hotelu u Los Anđelesu. Nagrada Stenli Krejmer ustanovljena je 2002. kao priznanje filmovima, producentima ili drugim pojedincima za doprinos skretanju pažnje na provokativne društvene teme. Kao reditelj i producent, Krejmer je bio tvorac brojnih klasika američke kinematografije, kakvi su "Pobuna na brodu Kejn", "Tačno u podne", "Prkosni" i "Pogodi ko dolazi na večeru". Među ranijim dobitnicima nagrade su filmovi "Hotel Ruanda", "Neugodna istina" i "Antoan Fišer", a priznanje je ove godine pripalo Šonu Penu, koji je tako postao prvi pojedinac dobitnik te nagrade. Producenti filma "U zemlji krvi i meda" su Andželina Džoli, Tim Hedington, Grejam King i Tim Mur. "'U zemlji krvi i meda' je izuzetan film koji prikazuje kompleksnu ljubavnu priču u vreme rata u Bosni. Ovaj film istinski ilustruje nasleđe Stenlija Krejmera", naveli su predsednici Udruženja američkih udruženja producenata Hok Koh i Mark Gordon. Film govori o ljubavi izmedu Srbina i Muslimanke pre rata u Bosni. Par se u ratu sreće u drugim okolnostima - on je oficir, a ona njegova zarobljenica. Andželina Džoli i njeni koproducenti naveli su u saopštenju da su počastvovani nagradom. Film "U zemlji krvi i meda" biće na programu američkih bioskopa od 23. decembra. Andželini Džoli važne reakcije u Srbiji na njen film Rediteljka filma "U zemlji krvi i meda" Andželina Džoli izjavila je da joj je veoma važno kako će filmska priča o ljubavi Bošnjakinje i Srbina tokom rata u Bosni i Hercegovini u devedesetim godinama prošlog veka biti prihvaćena u Srbiji. Poznata holivudska glumica je u izjavi za beogradski "Blic" na premijeri filma u Njujorku istakla da taj film nema političku pozadinu. Prema njenim rečima, premijera njenog režiserskog prvenca u Beogradu biće na proleće. Poznata glumica je i scenaristkinja i producentkinja filma. "Predstavljanje filma u Srbiji za mene će predstavljati veliki izazov. Važno mi je da ga publika prihvati na pravi način. To je univerzalna priča o nasilju nad ženama na međunarodnom nivou i nepostojanju dovoljno inicijative da se ono spreči", rekla je Džolijeva novinarima "Blica".

Del Arno bendu nagrada za Novi optimizam

Beogradskoj rege grupi Del Arno bend je u Zrenjaninu uručeno priznanje "Dobar primer Novog optimizma", povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra. Nakon dodele nagrade održan je anplagd koncert Del Arno benda u Pozorišnom klubu "Zeleno zvono". Prošlogodišnja dobitnica ove nagrade bila je glumica Mirjana Karanović. Od 2005. godine, kada je nagrada ustanovljena, dobili su je i Goran Pruginić, čovek koji je prilikom pada autobusa u Tisu na Žabaljskom mostu jedini priskočio u pomoć stradalima, zatim glavni urednik kikindske VK televizije Zoran Milešević i pokret "Kapiraj-kopiraj". Nagradu su dobili i osnivač "Domboš festa" u Malom Iđošu Laslo Horvat, bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković i zrenjaninska Muzička škola "Josif Marinković". Pokret "Novi optimizam", čiji je lider vlasnik Pozorišnog kluba "Zeleno zvono" Branislav Grubački Guta, zalaže se za kritičko mišljenje i njegovo javno ispoljavanje i zagovara pravo na različitost, kao vrhunsko pravo svake individue, i podstiče solidarnost među ljudima.

Oskar Orsona Velsa na aukciji

Oskar koji je Orson Vels dobio za scenario filma "Građanin Kejn", biće ponuđen na prodaju na aukciji zakazanoj za 20.decembar u Los Anđelesu. Vels je za film iz 1941. dobio i nominacije za režiju i glumu. Akademija za filmsku umetnost, čiji su predstavnici odbili da komentarišu najavu aukcijske kuće Nejt D. Sanders, od 1950. od dobitnika zahteva obećanje da statuetu Oskara neće prodavati pre nego što pokušaju da joj je vrate za jedan dolar. Orson Vels je umro 1985, u 71. godini.

Portret Bilija Džoela u Stejnvej holu

Portret američkog muzičara i pijaniste Bilija Džoela izložen je u Stejnvej holu u Njujorku, u zgradi čuvenog proizvođača klavira Stejnvej & Sans. Džoel je jedan od dva živa umetnika koji imaju portret u kolekciji u kojoj se nalaze velikani poput mađarskog kompozitora Franca Lista. Bili Džoel je i jedini neklasični izvođač čiji je portret izložen u toj galeriji. Džoel je na slici prikazan u kožnoj jakni, sa Stejnvej klavirom u prvom planu.

Muzej u Prijepolju među kandidatima za evropsku nagradu

Prijepoljski Muzej je dobio i zvanično obaveštenje da je uvršten u najuži krug kandidata za nagradu "Evropski muzej godine", rekli su agenciji Beta u toj instituciji. "Obavešteni smo od Evropskog muzejskog foruma iz Liverpula da smo zvanično nominovani za ovo prestižno priznanje", rekao je Beti direktor Muzeja u Prijepolju Slavoljub Pušica. Prema njegovim rečima, odluka Evropskog muzejskog foruma o nagrađenima biće objavljena 19. maja 2012. godine u Portugalu. U prvom krugu nacionalne institucije kulture kandidovale su 59 muzeja iz svih delova Evrope. Muzej iz Prijepolja je, na predlog kolega iz Hrvatske, kandidovan na inicijativu Mile Popović Živančević, direktorke Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu. Kandidatura je ozvaničilo Ministarstvo za kulturu, infmorisanje i informaciono društvo Srbije.

Kritičari u Los Anđelesu nagradili film Descendants

Porodična drama "The Descendants" sa Džordžom Klunijem u glavnoj ulozi izabran je za najbolji film u protekloj godini po oceni Udruženja filmskih kritičara iz Los Anđelesa. Za najboljeg glumca proglašen je Majkl Fasbender za glavne uloge u filmovima "Shame", zatim za tumačenje Karla Junga u "A Dangerous Method" i glavnu ulogu filmu "Džejn Ejr". Holivudski kritičari ove godine su izostavili slavna glumačka imena proglasivši južnokorejsku glumicu Jun Jung-he za najbolju žensku ulogu za film "Poetry". Filmski reditelj Terens Malik izabran je za najboljeg režisera za film "The Tree of Life", u kojem glavnu ulogu igra Bred Pit. Glumica Džesika Častejn, koja takođe igra u tom filmu, dobila je nagradu za najbolju sporednu ulogu. Priznanje za najbolju sporednu mušku ulogu dobio je glumac Kristofer Plamer za ulogu u filmu "Beginners". Zanimljivo je da su losanđeleski kritičari potpuno ignorisali velikog favorita za Oskara, film "The Artist". Taj film je krajem novembra proglašen za najbolje ostvarenje u protekloj godini po oceni njujorškog udruženja filmskih kritičara.

Srpski pisci u antologiji aforizama evropskih autora

Izdavačka kuća "Veče" iz Moskve objavila je antologiju aforizama autora iz Evrope, u kojoj su predstavljeni i radovi oko 60 srpskih pisaca, saopštilo je danas Udruženje književnika Srbije. U antologiji pod naslovom "Mudrost Evrope" koju je priredio Vladimir Šojher, objavljeno je više hiljada izjava, maksima, aforizama i misli filozofa, umetnika, književnika, naučnika, vojskovođa i političara od 11. do 21. veka. Objavljeni su citati Dantea, Spinoze, Kanta, Getea, Šilera, Flobera, Ničea, Šopenhauera, Kamija, Sartra, Okara Vajlda, Sigmunda Frojda, a od sprskih pisaca Ive Andrića, Aleksandra Baljka, Milana Beštića, Borislava Bogdanovića, Radivoja Bojičića, Vladimira Bulatovića Viba i drugih. Aforizmi su tematski svrstani u poglavlja: Svet i život, Odnos prema životu, Čovek, Razum, Istina, Moral, Ljubav i brak, Ponašanje, Odnosi među ljudima, Društvo, Država, Politika i Istorija, navodi se u saopštenju.

Vesni Trijić nagrada Milan Bogdanović

Književna nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Srbije "Milan Bogdanović" za najbolju književnu kritiku domaće knjige dodeljena je Vesni Trijić za prikaz objavljen u listu "Blic" u novembru 2010. godine, saopštio je danas žiri. Nagrada "Milan Bogdanović" za 2011. godinu Vesni Trijić dodeljena je za tekst "Eho", o knjizi Radovana Belog Markovića "Gospođa Olga" u izdanju Evro Đuntija (Evro Giunti), navodi se u saopštenju. Nagrada "Milan Bogdanović" dodeljuje se svake godine za najbolju književnu kritiku domaće knjige objavljenu u dnevnoj štampi, na radiju i televiziji.

Lis Asija nije uspela da se vrati na Pesmu Evrovizije

Prvoj pobednici u istoriji Pesme Evrozivije, 87-godišnjoj Lis Asiji (Lys Assia) nije uspelo da se vrati u to takmičenje - kao najstarija učesnica. Asija je 1956. pobedila na tek osnovanoj Pesmi Evrovizije sa kompozicijom "Refrain". Pedesetpet godina kasnije, u predselekciji za predstavnika Švajcarske na ovom takmičenju, Lis Asija je bila osma od 14 kandidata, saopštili su danas organizatori. Žiri je ocenio da njenoj baladi "C'etait ma vie" manjkaju "moderni elementi". Nova Pesma Evrovizije biće održana 2012. godine u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana.

Gavriloviću i Dedoviću nagrada Brankovog kola

Nagrada Brankovog kola "Pečat varoši sremskokarlovačke" za najbolje pesničke knjige na srpskom jeziku dodeljena je pesnicima Manojlu Gavriloviću i Dragoslavu Dedoviću, saopštila je danas ta kulturna institucija. Nagrada za poeziju objavljenu između dve jesenje manifestacije, Gavriloviću je dodeljena za knjigu pesama "Crna plavet" u izdanju Srpske književne zadruge, a Dedoviću za zbirku izabranih i novih pesama "Za klavir i didžeridu". U najužem izboru bile su i knjige Ranka Pavlovića, Tomislava Marinkovića, Milene Marković, Ivana Lalovića i Radmila V. Radovanovića. Nagrada "Pečat varoši sremskokarlovačke" biće svečano uručena laureatima u martu, na dan rođenja Branka Radičevića, u Karlovačkoj gimnaziji u kojoj se veliki pesnik školovao od 1835. do 1841. godine, navodi se u saopštenju.

Novkoviću nagrada za filmsko stvaralaštvo u 2011.

Reditelj Oleg Novković dobitnik je nagrade za filmsko stvaralaštvo u 2011. godini, za režiju filma "Beli, beli svet", saopštilo je danas Udruženje umetnika Srbije. Nagrade za celokupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji dodeljene su doajenima srpskog filma Vlatku Giliću i Gordanu Mihiću, navodi se u saopštenju. Diplomu za doprinos primeni i ostvarivanju autorskih prava u oblasti filma, Udruženje je dodelilo Gordani David. Nagrađenima će priznanja biti uručena na svečanosti u Dvorani Doma Sindikata, 15. decembra 2011. godine u 13.00 sati, navodi se u saopštenju.

Jubileji Lope de Vege i Kalderona de la Barke u Beogradu

Izložba "Dramski pisci zlatnog doba Španije" biće otvorena u beogradskoj Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković", povodom 450 godina od rođenja Lope de Vege i 330 godina od smrti Kalderona de la Barke, najavili su danas organizatori. Tekuće 2011. godine navršava se 330 godina od smrti Kalderona de la Barke, koja označava i kraj takozvanog Zlatnog doba u Španiji, a naredne 2012. biće 450 godina od rođenja Lope de Vege sa kojim započinje procvat španskog baroknog pozorišta. Izložena su originalna dela dva autora, prevodi na srpski i druge jezike, kao i naučne, kritičko-teorijske i istorijske publikacije koje tumače i analiziraju različite aspekte stvaralaštva ovih pisaca. Zastupljene su monografije, članci u periodici, zbornici, istorije književnosti, jedan broj master radova koji svedoče o obimu izučavanja Lope de Vege i Kalderona de la Barke na Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta u Beogradu i druge publikacije. Dodatnu zanimljivost izložbe čini ilustrativni materijal, fotografije, programi i plakati, koji su pratili postavke komada ovih autora na srpskim pozorišnim scenama. Pripremljen je i bogato ilustrovani katalog sa popisom izloženih publikacija i Hronologijom života i stvaralaštva Lopea i Kalderona u španskom i evropskom kulturno-istorijskom kontekstu. Izložba posvećena španskim književnicima koji spadaju u red najvećih majstora dramskog žanra i najuticajnijih pisaca španskog baroka i celokupne književne istorije, organizovana je u okviru serije "Klasici svetske književnosti". Autori izložbe su bibliotekari savetnici Univerzitetske biblioteke Vuka Jeremić i Nataša Vasiljević. Izložbu je organizovala Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" u saradnji sa Filološkim fakultetom i Institutom Servantes u Beogradu.