REGION

Poslednja faza puta CG ka EU biće najteža

Stanko Subotić više nije vlasnik vile na Svetom Stefanu

Jadranka Kosor kao slušalac protestovala zbog emisije

Optužnica za ratne zločine nad Srbima u Sarajevu

Josipović poverio mandat Zoranu Milanoviću

Putovanja između CG i Albanije uz ličnu kartu

Oko 15 miliona evra isplaćeno za lažne saobraćajke

Poslednja faza puta CG ka EU biće najteža

Crnogorski premijer Igor Lukšić ocenio je da će poslednja faza evropskog puta Crne Gore biti "najteži i najsloženiji posao" do sada. "Taj put neće biti ni lak, ni brz" , rekao je Lukšić u Skupštini Crne Gore u izlaganju posvećenom ostvarivanju vladine politike u 2011. godini. Pripreme za pristupne pregovore za članstvo u Evropskoj uniji kao i sami pregovori, kazao je Lukšić, nisu posao samo vlade nego i parlamenta, civilnog sekltora, pravosuđa, celog društva. Crna Gora je, po oceni Lukšića, postigla dobre rezultate u svim oblastima koje se odnose na proces evropskih integracija, a vlada je održala i kvalitet aktivnosti i tempo ka članstvu zemlje u NATO. Premijerovo izlaganje je "priča o velikoj Crnoj Gori", ocenio je poslanik opozicionog Pokreta za promjene Branko Radulović. "Iz ovoga ljudi ne vide istinu o Crnoj Gori", kazao je on. Njegov partijski kolega Nebojša Medojević je takođe rekao da je od Lukšića "očekivao više" i pozvao ga da odgovori "kako Crnu Goru spasiti od privatnog interesa" predsednika vladajuće Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića. Medojević je privatizaciju u Crnoj Gori označio kao "kockarsku ekonomiju", jer, kako je objasnio, oni koji o tome odlučuju, kad nešto uspe to pripisuju sebi, a kad nema uspeha, to plaća celo društvo. Poslanik Bošnjačke stranke Kemal Purišić je rekao da je vlada u ovoj godini "dosta radila" i zatražio od nje da se više posveti ostvarivanju prava manjinskih nacionalnih zajednica. Isto je tražio i poslanik Force, stranke koja predstavlja Albance, Genci Nimanbegu. "Mi, Albanci, ne želimo da pamtimo 2011. godinu, jer je u toj godini donesen novi izborni zakon koji nama ne odgovara", rekao je Nimanbegu. Poslanik Nove srpske demokratije Andrija Mandić je kazao da je Lukšić trebalo danas da "vrati poverenje" građana, da im obeća da će u narednih nekoliko meseci biti izvedeni pred sud svi oni koji su se obogatili "na grbači naroda". Poslanik Socijaldemokratske partije Raško Konjević je rekao da ta partija deli optimizam koji je iskazao Lukšić, i da se to posebno odnosi na uspehe na putu evropskih integracija. "Ali, čeka nas znatno teža faza u kojoj treba da primenimo zakone i da utemeljimo vladavinu prava", rekao je Konjević i zatražio od vlade da najveću pažnju posveti očuvanju finansijske stabilnosti. Konjević je rekao da treba posebno biti zabrinut podatkom da su 42 odsto nezaposlenih osoba u Crnoj Gori mladi do 25 godina. Prema oceni poslanika Socijalističke narodne partije Aleksandra Damjanovića, Lukšić je trebalo da kaže da li je vlada mogla više da uradi ove godine kao i da li građani danas žive bolje nego pre godinu dana kada je ona izabrana. Damjanović je takođe zatražio da se oporezuju svi oni koji su bogatstvo stekli lako, a posebno mimo zakona i izrazio spremnost stranke da vladi pomogne u ostvarivanju tih ciljeva. Šef poslaničkog kluba vladajuće Demokratske partije socijalista Milutin Simović pohvalio je Lukšićevu analizu ostvarivanja vladine politike.

Stanko Subotić više nije vlasnik vile na Svetom Stefanu

Kontroverzni srpski biznismen Stanko Subotić - Cane više nije vlasnik luksuzne vile "Montenegro" na Svetom Stefanu, u Crnoj Gori, javili su danas podgorički mediji. Kako prenose mediji, to je u ponedeljak na sednici budvanskog parlamenta potvrdila načelnica lokalnog katastra Mirjana Marović, koja je saopštila da je vila prodata i uknjižena na jednu stranu firmu, čije ime, međutim, ne zna, prenose mediji. Specijlani sud u Beogradu je u oktobru 2009. godine privremeno zabranio Subotiću raspolaganje imovinom u Crnoj Gori, što je prihvatio Viši sud u Podgorici. Na tu odluku žalili su se Subotićevi advokati. Žalbu je prihvatilo crnogorsko ministarstvo finansija i donelo rješenje kojim se Subotiću dozvoljava raspolaganje vilom "Montenegro". Obrazloženje ministartsva finansija je tada bilo da blokada Subotićeve imovine nije sprovedena po zakonu. Subotić je u međuvremenu osuđen u Beogradu na šest godina zatvora zbog šverca cigareta. Protiv njega je i u Italiji u toku suđenje za učešće u međunarodom švercu cigareta od 1994. do 2000. godine.

Jadranka Kosor kao slušalac protestovala zbog emisije

Predsednica Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i dosadašnja premijerka Jadranka Kosor jutros se telefonom kao slušalac javila u emisiju Hrvatskog radija da bi protestovala zbog njenog sadržaja. Glavne teme emisije bile su antikorupcijski slučaj "Fimi- media", HDZ i bivši predsednik te stranke i premijer Ivo Sanader. Kosorova je zamerila uredniku emisije Darku Laboru što se ne priča i o drugim korupcijskim slučajevima, te što nema sagovornike iz HDZ-a. "Jedan od vaših sagovornika izrekao je laž - da sam ja uzela novac. To odlučno demantujem, a to ću učiniti i preko advokata. Vi na radiju niste dobili spis i ne znate o čemu se radi i molim vas da ne vršite pritisak na pravosuđe", rekla je Kosor, a prenosi Hrvatska radiotelevizija (HRT). Voditelj emisije saslušao je Kosorovu, a zatim joj se zahvalio. "Oprostite, ali imamo drugog slušaoca na liniji", poručio je voditelj. Deo emisije Hrvatskog radija "U mreži Prvog" s uključenjem dosadašnje premijerke već se pojavio na svim portalima.

Optužnica za ratne zločine nad Srbima u Sarajevu

Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv tri osobe koje se terete za ratni zločin nad civilima srpske nacionalnosti 1992. godine u Sarajevu. Optužnice su podignute protiv Besima Muderizovića, Ramiza Avdovića i Julijana-Nikolae Vintile koji je rođen u Bukureštu, a nastanjen je u Sarajevu i državljanin je BiH. Posebno odeljenje za ratne zločine Tužilaštva BiH ih sumnjiči da su tokom 1992. godine u prostorijama bivše kasarne "Viktor Bubanj" i u Centralnom zatvoru u Sarajevu počinili ratni zločin nad civilima. U optužnici se navodi da je Besim Muderizović bio zamenik upravnika na petom spratu Okružnog zatvora u Sarajevu i komandir vojnog zatvora u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", da je osumnjičeni Ramiz Avdović bio komandir straže, dok je Vintila bio stražar u vojnom zatvoru u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj". Oni su optuženi da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu koji je počeo početkom maja 1992. godine i trajao do kraja novembra 1992. godine, a čiji je cilj bilo zarobljavanje civila srpske nacionalnosti sa područja grada Sarajeva u nehumanim uslovima u vojnom zatvoru u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj". Oni su optuženi da su uhapšene civile prihvatali i protivzakonito zatvarali u kasarni gde su bili podvrgnuti namernom nanošenju snažnog telesnog ili duševnog bola i prisiljeni na prinudni rad, što je imalo za posledicu smrt 18 zatvorenika. "Tako je u bivšoj kasarni 'Viktor Bubanj' zarobljeno najmanje 200 civila srpske nacionalnosti kojima nije bio saopšten razlog zarobljavanja, niti je protiv većine njih vođen krivični postupak", navodi se u saopštenju Tužilaštva BiH. Optužnica je prosleđena na potvrđivanje Sudu BiH.

Josipović poverio mandat Zoranu Milanoviću

Mandatar za sastav nove hrvatske vlade, lider Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović, izjavio je da Hrvatsku treba izvući iz krize za šta su preduslovi sređivanje finansija i privredni rast. Milanović je u sredu dobio mandat za sastav vlade od predsednika Hrvatske Ive Josipovića. Mandatar je najavio da će među prvima posetiti Srbiju, BiH i Sloveniju. "Kako i kojim redom, ima još vremena da odluku", dodao je Milanović i ocenio da Hrvatska ima veliku odgovornost u regionu, posebno za BiH. On je istakao da u vezi sa Srbijom treba gledati pre svega poslovne, trgovinske interese. "To je zemlja s kojom ćemo rado sarađivati i s kojom ostvarujemo relativno dobre spoljnotrgovinske rezultate", istakao je Milanović. Josipović je jutros primio čelnike pobedničke koalicije SDP, Hrvatske narodne stranke (HNS), Istarskog demokratskog sabora (IDS) i Hrvatske stranke penzionera (HSU) koja je na nedavnim izborima osvojila 81 mandat od kojih je jedan predstavnik slovačke i češke nacionalne manjine. Za formiranje vlasti potrebno je najmanje 76 mandata. Josipović je na konferenciji za novinare rekao da mandat poverava Milanoviću jer su ga čelnici Kukuriku koalicije uverili da imaju većinu za sastavljanje nove vlade. Buduća vlada s programom mora da dobije podršku u Saboru, a predsednik Hrvatske je najavio da će konstitutivna sednica Sabora biti iduće sedmice. Pošto je primio mandat, Milanović je istakao da će prva važna poruka hrvatskoj javnosti i međunarodnim finasijskim institucijama biti donošenje budžeta koji, kako je rekao, mora biti razvojni i socijalni. "Borićemo se za to da za svaku meru dobijemo podršku javnosti. Čeka nas 'dijeta' ", poručio je mandatar. Milanović je istakao i da će nova vlast raditi na tome da na predstojećji referendum o pristupanju Hrvatske EU izađe što više građana i glasa za ulazak u EU jer je to nacionalni interes. On je rekao da je spreman za saradnju sa predstavnicima nacionalnih manjina i posebno ukazao na važnost saradnje sa srpskom nacionalnom manjinom. Proces imenovanja mandatara odužio se zbog prigovora na rezultate poslaničkih izbora održanih 4. decembra. Državna izborna komisija (DIP) Hrvatske je u utorak objavila konačne rezultate čime su se stvorili uslovi za imenovanje mandatara. Oko imena mandatara nije bilo nedoumica budući da je koalicija levog centra na izborima obezbedila natpolovičnu većinu. Na parlamentranim izborima u Hrvatskoj izabran je 151 poslanik. Uz prvu Kukuriku koaliciju, druga snaga u sedmom sazivu Sabora biće Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) koja je s koalicionim partnerima osvojila 47 mandata i posle osam godina odlazi u opoziciju. Po šest mandata imaju Hrvatski laburisti i stranka Branimira Glavaša, Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje (HDSSB). Nezavisna lista Ivan Grubišić ima dva mandata, dok su po jedan mandat osvojili Hrvatska seljačka stranka i koalicija Hrvatska stranka prava dr. Ante Starčević i Hrvatska čista stranka prava. U Saboru će biti osam predstavnika nacionalnih manjina, od kojih tri iz Samostalne demokratske srpske stranke.

Putovanja između CG i Albanije uz ličnu kartu

Građani Crne Gore i Albanije moći će da prelaze međusobnu granicu samo sa biometrijskom ličnom kartom. Aneks međudržavnog sporazuma o putovanjima državljana dve zemlje danas su u Tirani potpisali šefovi diplomatija Crne Gore i Albanije Milan Roćen i Edmond Hadžinasto, saopštilo je crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija. Dopunjeni sporazum o lakšem putovanju državljana dve zemlje će ojačati njihove međusobne odnose, ocenili su Roćen i Hadžinasto. Roćen je posetio i albanskog premijera Saljija Berišu, koji je trebalo da u utorak dođe u Crnu Goru, ali je posetu otkazano zbog zdravstvenih razloga.

Oko 15 miliona evra isplaćeno za lažne saobraćajke

Gotovo 15 miliona evra je bruto isplata osiguravajućih kompanija od početka 2011. godine zbog štete u 15.302 saobraćajnih nesreća uključujući i lažne nesreće. Zbog lažiranja saobraćajnih nesreća, makedonska policija je danas privela 57 osoba uključujući i 17 policajaca. Današnja policijska akcija nazvana "Brisač" obuhvatila je period od 2007. do 2011. godine. Makedonska ministarka unutrasnjih poslova Gordana Jankulovska rekla je za televiziju Kanal 5 da je to bila šema lažiranja saobraćajnih nesreća i da je policija duže vremena sumnjala da se nešto nezakonito događa u toj oblasti. "Kada smo napravili analizu uvideli smo da se u određenim slučajevima radi o fiktivnim saobraćajnim nesrećama", rekla je ministarka. Ona je objasnila da su uhapšeni po prethodnom dogovoru obezbeđivali vozila sa određenim oštećenjima, postavljali ih u položaj kao kada se dogodi saobraćajna nesreća, pravili fiktivne zapisnike i izdavali fiktivna dokumenta o povredama u tim nesrećama. Privedeni se nalaze kod istražnog sudije, a očekuje se nastavak akcije "Brisač". Tom akcijom nisu obuhvaćeni advokati i notari za koje se takođe sumnja da su deo lanca.