SRBIJA

Ruski konvoj danas kreće sa Jarinja ka Mitrovici

Istina o Ceci - Bogatstvo od tri miliona evra

Uhapšen Arkanov ubica - Dobrosav Gavrić

Uticaj interneta u porastu

Srbija najbrže rastuća kongresna destinacija u Evropi

Na Dilojtovoj listi Top 25 četiri kompanije iz Srbije

Nema opasnosti od ukidanja viza Srbiji

Ruski konvoj danas kreće sa Jarinja ka Mitrovici

Ruski konvoj sa humanitarnom pomoći za Srbe na Kosovu krenuće u petak ujutro u sedam sati sa prelaza Jarinje ka Kosovskoj Mitrovici, rekao je posle sastanka u Leposaviću ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin (na slici). "U toku su završna usaglašavanja procedure", rekao je on, ali nije želeo da govori o detaljima operacije. Ambasador Rusije je objasnio da je plan razrađivan u trouglu Moskva-Beograd-predstavnici kosovskih Srba, a da je bilo i kontakata sa Evropskom unijom u ruskom delegacijom u Briselu. "Došli smo do rešenja da kolona nastavi kretanje", rekao je Konuzin. Načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković izjavio je da su srpski predstavnici dali saglasnost da se poštuje dogovor koji je postignut u Briselu, odnosno da tri džipa Euleksa prate konvoj do Kosovske Mitrovice. "Nismo želeli da se ovo pitanje više politizuje jer smatramo da je dovoljno ispolitizovano i mi ne želimo da kočimo da ova pomoć dođe do onih kojima je najpotrebnija", rekao je Nedeljković. Načelnik Okruga je dodao da odnos prema Euleksu narednih dana neće biti promenjen i podsetio da Srbi nemaju ništa protiv te misije, te će im kretanje severom Kosova "biti omogućeno onda kada se budu vratili svom mandatu i ne budu pomagali Albancima da na severu Pokrajine instaliraju svoje institucije". Ruski humanitarni konvoj je zaustavljen na Jarinju pre dva dana, a ambasador Rusije Aleksandar Konuzin optužio je Euleks da pokušava da politizuje situaciju. Euleks je odbacio te optužbe i naveo da je Konuzin najpre tražio, a potom opozvao pratnju misije EU. Problem su sinoć rešili u Briselu ruski i evopski zvaničnici. Pomoć za Srbe treba da bude predata u Kosovskoj Mitrovici.

Istina o Ceci - Bogatstvo od tri miliona evra

- Oko zaostavštine mog zeta Željka Ražnatovića sve je jasno, kuća na Dedinju je u potpunosti Cecina. Zato se Cece zbog novih zahteva za ostavinskom raspravom ne sekira, jer to je rešena stvar! Ovako na naše napise o zahtevima za podelu imovine Željka Ražnatovića reaguje njegov tast Slobodan Veličković i otac Svetlane Ražnatović. Veličković je direktor Komunalnog preduzeća u Žitorađi i svakog meseca posećuje kćerke Svetlanu Ražnatović i Lidiju Ocokoljić u kućnom pritvoru u Arkanovoj vili. - Ceca i Lidija su mi dobro. Unuci Veljko i Anastasija su imali raspust u školi na Kipru, pa su došli kući i obradovali majku. Ceca se na nožnu narukvicu navikla. Uostalom, pristala je da je nosi i ne uzbuđuje se mnogo zbog narukvice i pritvora - kaže Slobodan Veličković, koji se priprema za novu posetu kćerkama. Svetlanu Ražnatović su u kućnom pritvoru na Dedinju, između ostalih, već posetili Dušan Bajatović, Goran Vesić, Dragiša Binić, Dragan Marković Palma, sveštenik SPC i producent Žika Jakšić. Za posetu se priprema i Aca Lukas. Vila Svetlane Ražnatović je dovoljno prostrana da primi mnogobrojne prijatelje, saradnike i članove porodice. Kuća ima oko 1.500 kvadrata, raspoređenih na tri sprata sa velikim podrumom. U prizemlju, gde su za života Željka Ražnatovića bili poslastičarnica i direkcija Stranke srpskog jedinstva, sada je smešteno obezbeđenje. Tu se nalazi i Cecin sekretarijat za prijem pošte i pokolona od njenih poslovnih partnera i obožavalaca. Od svih prostorija priča o Arkanovom i Cecinom podrumu je prva ušla u javnost, jer je tokom policijske akcije "Sablja" 2003. godine ovde u specijalnom bunkeru pronađeno zastarelo i porodično oružje. U podrumu se nalazi i bazen sa mozaicima na zidovima i palmama, koje je Svetlana Ražnatović uvezla iz Holandije. Prvi i drugi sprat namenjeni su za stanovanje. Na ulazu prvog sprata domirina velika dnevna soba sa kožnim kaučima, foteljama, televizorom i komodama. Tu su gostinska soba za slave i rođendane, kao i prostorije za igru. Na drugom spratu su spavaće sobe u kojima sada noćivaju Ceca, deca i njena sestra Lidija Ocokoljić. Tu spavaju i Cecini roditelji, otac Slobodan i majka Mira Veličković kada dolaze iz Žitorađe. Na trećem etažu je kula sa koje se pruža divan pogled na Beograd. Prema nekim svedočenjima, Arkan je dozidao ovu kulu da bi njegova kuća dostigla visinu hrama Sveti Sava na Vračaru. - Svetlana ima i svoje preduzeće za muzičku produkciju "Ceca mjuzik", koje dobro radi. Preduzeće je smešteno u gradu tako da Svetlana trenutno iz objektivnih razloga ne može da ide na posao. Ali, zato radi u kući. Priprema nove pesma i pravi plan za turneju posle isteka pritvora - kaže njen otac Slobodan Veličković. Od imovine Ceca pored vile na Dedinju od 1.500 kvadrata u Ulici Ljutice Bogdana broj 3, ima kuću na Kipru od 400 kvadrata u naselju Aja Napa i od 2004. godine preduzeće za muzičku produkciju "Ceca mjuzik". Vila je procenjena na 2,5 miliona evra, ali kako je Ceca prošle godine kuću kompletno renovirala, to je dodatno povećalo cenu ove luksuzne nekretnine. - Na Kipru moja ćerka ima kuću u kojoj trenutno borave njena deca, sin Veljko i kćerka Anastasija. Moji unuci su išli u Englesku školu u Beogradu, ali su se zbog boljeg obrazovanja preselili na Kipar. Kuća nije impozantna, jer je to obična prizemna zgrada za stanovanje - otkriva nam Slobodan Veličković, otac Svetlane Ražnatović. Kuću na Kipru Ceca je kupila 2006. godine posredstvom advokata Fatosa Pitađisa i u njoj boravi sa sestrom Lidijom i zetom Predragom Ocokoljićem. Ceca nikada nije htela da otrije pravi iznos. - Kuću na Kipru moja kćerka je kupila na kredit, kome isplata traje još 10 godina - rekla je jednom prilikom njena majka Mirjana Veličković, inače, aktivista u stranci Velje Ilića. Kako estradni mediji tvrde Ceca poseduje i poslovni prostor u Ulici Vase Pelagića (prizemlje, sprat, potkrovlje i garaža), stan od 32 kvadrata na Banjici, plovni objekat splav "Pelikan", terensko vozilo "ševrolet" i umetničke slike. Cecini prijatelji tvrde da njena kuća na Kipru i preduzeće u Beogradu vrede pola miliona, tako da danas ukupna imovina Svetlane Ražnatović vredi oko tri miliona evra. Svetlana Ražnatović planira da na proleće, po isteku pritvora, ima koncerte u Beogradu, Cirihu i Zagrebu. A potom da zatraži američku vizu za koncertnu turneju po SAD. Kraj

Uhapšen Arkanov ubica - Dobrosav Gavrić

Ubica Željka Ražnatovića Arkana, Dobrosav Gavrić, koji je u bekstvu od 2006, uhapšen je u Južnoj Africi i pojaviće se sledećeg meseca pred sudom zbog optužbi za posedovanje droge, piše danas list Nju ejdž, a prenosi agencija Rojters. Dobrosav Gavrić osuđen je 2006. na 30 godina zatvora za ubistvo Arkana, ali je od tada u bekstvu. List Nju ejdž navodi da je identitet Gavrića rasvetljen tokom policijske istrage o ubistvu jednog čoveka iz Kejptauna, povezanog sa organizovanim kriminalom. List navodi da Gavrićev identitet ne bi bio otkriven da policija nije zaustavila njegov automobil posle pomenute pucnjave u kojoj je i sam Gavrić ranjen, i u njegovom džepu otkrila kokain. Otisci prstiju Gavrića poslati su na verifikaciju Interpolu i, kako navodi južnoafrički list, očekuje se da Srbija zatraži njegovo izručenje kako bi odslužio kaznu. Arkan, koji je pred Haškim tribunalom optužen za zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata u Bosni 1992-95, ubijen je 15. januara 2000. u holu beogradskog hotela Interkontinental. Arkanovi "Tigrovi" bili su jedna od najozloglašenijih paravojnih formacija koje su delovale tokom rata u Bosni. Gavrić i njegov pomagač Milan Đuričić uhapšeni su 2001, a u oktobru 2006. osuđeni na 30 i 35 godina zatvora zbog ubistva i kovanje zavere za ubistvo Arkana. Obojica su od tada u bekstvu, jer su od oktobra 2003. bili pušteni da se brane sa slobode. Prema policijskim izvorima iz tog perioda, oni su prvo pobegli u Bosnu. Treći optuženi za ubistvo Arkana Dragan Nikolić, takođe je osuđen na 30 godina zatvora. Na suđenju je dokazano da je Gavrić ispalio hice koji su usmrtili Arkana i dvojicu njegovih prijatelja. Gavrić je tada ranjen i koristio je invalidska kolica i štake tokom suđenja. Veljović: Još nema potvrde o hapšenju Gavrića Direktor srpske policije Milorad Veljović izjavio je da MUP Srbije nije još dobio zvaničnu potvrdu iz Johanesburga da je uhapšen Dobrosav Gavrić, koji je u Srbiji osuđen zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana. "Kolege iz Južnoafričke Republike nisu potvrdile njegov identitet. Mi možemo da sumnjamo da se radi o tom licu, ali za sada još nije potvrđen identitet", rekao je Veljović novinarima u Palati Srbija nakon sastanka sa direktorom policije Slovenije Jankom Goršekom. Veljović je rekao da je MUP Srbije oko 15 časova kontaktirao policiju Južnoafričke Republike, ali da potvrde o identitetu nema. "Pre možda sat vremena smo dobili odgovor da se još vodi istraga o tom delu i da još nije u potpunosti utvrđen identitet tog lica", kazao je Veljović.

Uticaj interneta u porastu

Uticaj interneta među građanima Srbije raste i oko 3,6 miliona ljudi u Srbiji koristi tu mrežu, rezultati su istraživanja agencije Ipsos Stratedžik Marketing. Rezultati su pokazali da je za čak 20 odsto građana internet glavni izvor informacija, kao i da je porastao broj porodica koje imaju pristup internetu. "Vezanost za određeni medij u korelaciji je sa godinama, pa je glavni izvor informisanja za mlade internet, a za starije od 66 godine televizija", rekao je predstavnik agencije Predrag Kurčubić. On je naveo da je televizija i dalje dominanatan medij, ali da je njen uticaj 2011. godine u odnosu na prethodnu opao, a da je uticaj interneta porastao. "Oko 20 odsto građana navodi da im je internet glavni izvor informacija, a 2010. on je to bio za 13 odsto građana. Takođe, porastao je i procenat domaćinstava koje imaju pristup internetu, sa 51 na 60 odsto", naveo je Kurčubić. Prema njegovim rečima, 56 odsto građana Srbije se izjašnjava da bar nekad koristi internet, a oko šest odsto njih svakodnevno ga koristi preko mobilnog telefona. "Četovanje, čitanje foruma, blogova, kao i aktiviranje na društvenim mrezama je u porastu", rekao je Kurčubić i naveo da dve trećine ljudi koji koriste internet ima profile na Fejsbuku, a oko sedam odsto njih na Tviteru. Profil ni na jednoj mreži nema 34 odsto populacije koja koristi internet, dodao je Kurčubić. Jasna Milošević, takođe predstavnica agencije Ipsos Stratedžik Marketing, rekla je da se internet koristi tokom celog dana, ali najviše uveče od 20 do 24 sata. "Oko 69 odsto korisnika interneta odvoji više vremena nego što je planirao za korišćenje njegovih sadržaja, a samo jedan odsto korisnika kontroliše svoje vreme", navela je Milošavićeva. Kad je reč o izboru vesti, ona je rekla da korisnici manje traže političke i ekonomske vesti, a više vremensku prognozu, zbivanja u gradu i slične laganije teme. Miloševićeva je ocenila i da nije dovoljno iskorišćena interaktivnost koju nudi internet, odnosno ostavljanje komentara i preporuka na vestima, blogovima i slično. Agencija Ipsos je ovo istraživanje sprovela u okviru Programa za podršku medijima u Srbiji koje sprovodi Američa agencija za međunarodni razvoj (USAID) preko partnera IREH Serbia. Istraživanje su podržali Institut za održive zajednice (ISC) u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva", Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i agencija Media S.

Srbija najbrže rastuća kongresna destinacija u Evropi

Srbija je od 2007. do 2010. godine, prema zvaničnoj listi Međunarodne kongresne asocijacije (IČA), bila najbrže rastuća kongresna destinacija u Evropi, objavio je danas Kongresni biro Srbije. Prema zvaničnoj listi IČA, Srbija je 2007. bila na 69. mestu po broju održanih međunarodnih kongresa, dok je 2010. zauzela 43. poziciju, rečeno je na predstavljanju rada Kongresnog biroa. "Time je sa poslednjeg mesta došla među vodeće destinacije u istočnoj Evropi i u kratkom periodu pretekla Sloveniju, Estoniju, Rumuniju i druga odredišta u regionu", rekao je direktor biroa Miloš Milovanović. Podaci Kongesnog biroa pokazuju da je 2010. u Srbiji održano četiri puta više međunarodnih kongeresa nego 2007. i da se taj broj popeo sa 11 na 46. On je istakao i da je Beograd sa 168. pozicije 2007. dospeo na 55 mesto 2010. na svetskoj rang listi kongresnih destinacija i da je sada treće najznačajnije kongresno odredište u Istočnoj Evropi nakon Praga i Budimpešte, a u rangu sa Talinom, Varšavom, Krakovom i Viljnusom, ali i Firencom, Čikagom i Dubaijem. "Na listi IČA se prošle godine prvi put pojavio i Novi Sad", kazao je on i dodao da Kongresni biro radi na tome da Srbija dobije još reprezentativnih odredišta na međunarodnom kongresnom tržištu. Kako je naglasio, "Srbija je prva destinacija u Evropi koja je uradila mobilnu aplikaciju kongresnog turizma koja je namenjena organizatorima i učesnicima kongresa". Korišćenjem aplikacije na mobilnom telefonu, koja je dostupna na srpskom i engleskom jeziku, posetioci mogu da se upoznaju sa najznačajnijim turističkim i poslovnim sadržajima u Srbiji, hotelima, konferencijskim prostorima, restoranima. Mogu da se istraže gradske aplikacije, manifestacije, mesta za kupovinu i zabavu. Kongresni biro je aktivan i na socijalnim mrežama (Facebook, Tnjiter, LinkedIn). Milovanović je kazao da je Kongresni biro, koji je osnovan 2007. godine, kao deo Turističke organizacije Srbije (TOS), opravdao svoje postojanje, i dodao da je nužno da turistički radnici, ali i građani shvate da kongresni turizam obezbeđuje dobar finansijski priliv svakoj zemlji i istovremeno predstavlja odličan marketinški potez na promociji zemlje. Direktorka TOS-a Gordana Plamenac kazala je da se na projektu kongresnog biroa radilo mnogo godina i da je Srbija sada na dobrom putu da se kroz kongresni turizam bolje pozicionira u svetu i postane poželjna turistička destinacija.

Na Dilojtovoj listi Top 25 četiri kompanije iz Srbije

Četiri srpske kompanije nalaze se na Dilojtovoj listi 25 vodećih trgovinskih lanaca u regionu - Delta Maksi grupa je treća na listi, DIS je zauzeo 16. poziciju, Univereksport 18. a Delta Sport 20. Delta Maksi je sa ostvarenih gotovo 997 miliona evra ukupnog prihoda od prodaje bio najveći maloprodajni lanac u Srbiji u 2010, potvrdio je Dilojt u svojoj analizi sektora maloprodaje. Kako je rečeno na današnjoj konferenciji za štampu, Delta Maksi je sa 1,1 milijardi evra prihoda od prodaje ostvarenih na svim tržištima na kojima posluje u Adrija regionu ujedno i jedan od tri najveća trgovinska lanca u ovom regionu. Adria region obuhvata Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH, Makedoniju i Crnu Goru. Ukupni prihodi od prodaje hrvatske kompanije Agrokor u 2010. godini iznosili su 2,86 milijardi evra, a slovenačke grupe Merkator u Adrija regionu 2,80 milijardi evra. Prema rečima direktora u Dilojtu Aleksandra Kneževića, vrlo je verovatno da će se trendovi započeti u maloprodajnom sektoru nastaviti. "Tako se u Adrija regionu može očekivati dalja polarizacija kupaca, koja će ići na ruku diskontnim trgovcima i lancima koji nude sopstvene robne marke. Očekivanja su da će učešće privatnih robnih marki u narednom periodu rasti i da će predstavljati jednu od oblasti na koju će se trgovci fokusirati", dodao je Konežević.

Nema opasnosti od ukidanja viza Srbiji

Srbiji ne preti nikakva "neposredna ili posebna opasnost" od ponovnog uvođenja viza za putovanja u zemlje Evropske unije, izjavio je danas agenciji Beta jedan zvaničnik u Evropskoj komisiji. Mikele Čerkone, predstavnik za štampu evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem, istakao je da se instrument o mogućem vanrednom vraćanju viznog režima EU nekim zemljama na šest do dvanaest meseci, koji se predviđa u slučaju naglog i velikog porasta broja ilegalnih boravaka ili lažnih azilanata, ne odnosi ni na jednu zemlju konkretno i da je potpuno neutralan. Čerkone je ukazao na to da je ovakvo obrazloženje dala i komesarka Malmstrem na samom ministarskom zasedanju, naglasivši da je to "sada samo politički dogovor i još uvek nije formalan sporazum i mehanizam" u ravni Evropske unije. Portparol evropske komesarke Malmstrem je to rekao na molbu da se osvrne na izjavu poslanice Evropskog parlamenta Tanje Fajon medijima u Srbiji da "postoji opasnost da se za Zapadni Balkan ponovo uvedu vize zbog lažnih azilanata", kao i da se zemljama članicama EU "veoma žuri" i da je za Srbiju "u atmosferi koja danas vlada u EU, situacija opasna". Čerkone je rekao da ne može da komentariše izjave poslanika EP, ali je naglasio da se odluka ministara EU tiče usvajanja "potpuno neutralnog instrumenta" koji će, kad ga prihvate i druge institucije EU moći da se primenjuje u izuzetnim situacijama i prema zemlji za koju se bude procenilo da bitno narušava sporazum o ukidanju viza. Evropska unija ima sporazume o ukidanju viza sa pedeset zemalja širom sveta. Ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa EU u utorak su dali povoljno mišljenje o mehanizmu stavljanja van snage bezviznog režima, ali to treba da odobri i Evropski parlament, a potom da se konačan oblik mehanizma usaglasi i sa Savetom ministara. Ceo postupak mogao bi da potraje između šest i 12 meseci.