REGION

Dogovor o formiranju Saveta ministara BiH

U Zagrebu uhapšen bliski saradnik Sretena Jocića

Uskoro obnova starog mosta na Drini

Najvažniji događaji u regionu u 2011. godini

Optužena za ratne zločine izručena iz SAD

Milanović: Pred Hrvatskom odluka milenijuma

Dodik traži odgovornost onih koji su ga optužili

Dogovor o formiranju Saveta ministara BiH

Lideri šest vodećih stranaka u BiH u sredu su se u Sarajevu dogovorili o formiranju Saveta ministara BiH, 14 meseci posle parlamentarnih izbora održanih oktobra 2010. godine. Predsedavajući Saveta ministara BiH biće predstavnik hrvatskog naroda u BiH. Lider HDZ BiH Dragan Čović najavio je da bi ovih dana moglo biti poznato ime novog predsedavajućeg Saveta ministara BiH. Iz bošnjačkog naroda u Savetu ministara biće četiri ministra - spoljnih poslova, sigurnosti, odbrane i saobraćaja i komunikacija. Iz reda hrvatskog naroda pored predsedavajućeg u Saveta ministara biće još dva ministra - pravde i ministar za ljudska prava i izbeglica. Predstavnicima srpskog naroda pripala su tri ministrska mesta za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose, finansija i trezora, te civilnih poslova. Politički dogovor je postignut i o zakonu o popisu stanovništva i o sistemu državne pomoći. Postignut je i dogovor o budžetu te će to omogućiti privremeno finansiranje u prva tri meseca 2012. godine. Na sastanku su učestvovali lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović, HDZ 1990 Božo Ljubić, Socijaldmeorkatske partije (SDP) Zlatko Lagumdžija i Stranke demokrtaske akcije (SDA) Sulejman Tihić.

U Zagrebu uhapšen bliski saradnik Sretena Jocića

U Zagrebu je na osnovu međunarodne poternice Srbije uhapšen 45-godišnji Aleksandar Pejić, bliski saradnik Sretena Jocića, poznatijeg kao Joca Amsterdam, objavili su hrvatski mediji. Pejić je uhapšen na zagrebačkom aerodoromu u petak prošle sedmice, a u Zagreb je stigao iz Amsterdama. U međuvremenu mu je Županijski sud u Zagrebu odredio ekstradicioni pritvor, a navodno se na ročištu protivio izručenju Srbiji što bi moglo da oduži postupak, navodi portal Indeks.hr. Pejić ima držvljanstva Srbije i BiH, a navodno poseduje i pasoš Holandije. Hrvatski mediji pišu i da je MUP Srbije raspisao poternicu za Pejićem pre nekoliko godina i to navodno zbog poslova s drogom. Pejić je navodno sa Sretenom Jocićem, kome se u Beogradu sudi za ubistvo novinara Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franjića oktobra 2008, počeo da sarađuje početkom 1990, kada je bio njegov vozač i učestvovao u švercu droge iz Bugarske u Srbiju, piše Indeks.hr.

Uskoro obnova starog mosta na Drini

PreSusedne podrinske opštine Mali Zvornik u Srbiji i Zvornik u Republici Srpskoj obezbedile su sredstva za izradu glavnog projekta za sanaciju Mosta kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji preko Drine povezuje te dve opštine. Posao je poveren preduzeću za projektovanje i inženjering "Pin" iz Loznice, koje bi do kraja godine trebalo da završi izradu glavnog projekta, saopšteno je iz tih opštinskih uprava. Rekonstrukcija bi mogla da počne na proleće 2012. godine, a obuhvatiće peskarenje, farbanje, promenu podloge i kompletne rasvete. Kako očekuju u te dve opštine, svi radovi bi trebalo da budu završeni do kraja 2012. O obnovi mosta govori se poslednjih nekoliko godina, a dve opštine dogovorile su zajedničku akciju za popravku starog mosta tako da je 17. septembra prošle godine potpisan memorandum o saradnji. Most je sagrađen 1929, a svečano otvoren i osveštan 12. januara 1930. u prisustvu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, po kojem i nazvan. Most je dugačak oko 150 metara, a širok sedam metara i koriste ga samo pešaci.

Najvažniji događaji u regionu u 2011. godini

Emitujemo listu od deset najvažnijih događaja u regionu u 2011. godini, po izboru Novinske agencije Beta: 1. HRVATSKA U EU, OSTALI NA ČEKANjU - Predsednik i premijerka Hrvatske Ivo Josipović i Jadranka Kosor i čelnici 27 članica Evropske unije potpisali su 9. decembra u Briselu Ugovor o pristupanju Hrvatske Uniji. Time će Hrvatska, koja je pristupne pregovore počela u oktobru 2005, 1. jula 2013. postati 28. punopravna članica EU. Ostale zemlje regiona ostaju na čelanju, u statusu kandidata ili potencijalnog kandidata za članastvo u EU. Crna Gora bi u junu 2012. mogla da počne pregovore o članstvu ako upotpuni reforme na planu vladavine prava i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, dok Makedonija koja ima status kandidata od 2005, još ne zna kada bi mogla da počne pregovore zbog spora oko imena sa Grčkom. Srbija sa BiH i Albanijom ostaje potencijalni kandidat za članstvo, kao i Kosovo po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN. Na začelju kolone u regionu je BiH koja je 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali jedina u regionu još nije ispunila potrebne uslove za podnošenje zahteva za članstvo. 2. KUKURIKU KOALICIJA PORAZILA HDZ - Hrvatska opoziciona Kukuriku koalicija okupljena oko Socijaldemokratske partije (SDP) ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima 4. decembra, dok je vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) pretprela najteži poraz dosad. Uprkos uspešno završenim pristupnim pregovorima s EU, HDZ je s partnerima osvojio samo 47 poslanika, čemu su doprinele afere s crnim fondovima i suđenje za korupciju bivšem lideru Ivu Sanaderu. Koalicija levog centra u kojoj su i Hrvatska narodna stranka, Istarski demokratski sabor i Hrvatska stranka penzionera dobila je 80 mandata u parlamentu sa 151 poslanikom. 3. IZNENAĐENjE U SLOVENIJI - Stranka Pozitivna Slovenija bivšeg direktora Merkatora i gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića odnela je najviše glasova na prevremenim parlamentarnim izborima u Sloveniji 4. decembra, uprkos predizbornim anketama koje su prednost davale Slovenskoj demokratskoj stranci bivšeg premijera Janeza Janše. Janković je osvojio 28, a Janša 26 mandata u parlamentu od 90 poslanika, pa se očekivalo da će bivši gradonačelnik Ljubljane sastaviti vladu uz podršku socijaldemokrata bivšeg premijera Boruta Pahora koji se kandidovao za predsednika parlamenta. Janković, međutim, nije uspeo da obezbedi većinu, pa je za predsednika parlamenta izabran Gregor Virant lider građanske Virantove liste koja ima osam poslanika. 4. OLUJA BILA ZLOČINAČKI PODUHVAT - Haški tribunal proglasio je 15. aprila hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača krivim za učešće u akciji Oluja, kao udruženom zločinačkom poduhvatu u cilju proterivanja srpskog stanovništva iz Kninske krajine. Gotovina koji je zapovedao Olujom, osuđen je na 24 godine zatvora, a Markač kao komandant specijalne policije na 18 godina zatvora za zločine nad srpskim stanovništvom tokom i posle operacije Oluja 1995. Tribunal je Ivana Čermaka oslobodio krivice. Presuda prema koji su Gotovina (53) i Markač (53) bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata pod vođstvom tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, sa ciljem proterivanja sprskog stanovništva iz Kninske krajine, izazvala je buru u Hrvatskoj. 5. ISTRAGA O TRGOVINI ORGANIMA - Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je u januaru rezoluciju kojom se međunarodna zajednica i vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani pozivaju da preduzmu mere kako bi se rasvetlila trgovina ljudskim organima i drugi zločini tokom i posle sukoba na Kosovu. Izvestilac Dik Marti je u rezoluciji naveo da su kriminalni krugovi oko Oslobodilačke vojske Kosova otimali ljude za vreme sukoba na Kosovu 1999. i posle prodavali nihove organe koji su vađeni u ilegalnim klinikama u Albaniji, o čemu je pisala i bivša haška tužiteljka Karla del Ponte. Vlasti u Tirani i Prištini su ocenile da je Martijev izveštaj političkog karaktera, ali su se obavezale da će sarađivati u istrazi. Srpske vlasti traže da istraga bude pod mandatom Saveta bezbednosti UN uz obrazloženje da su tako procesuirani svi ostali rani zločini na prostoru bivše Jugoslavije i da bi time istraga mogla da se vodi izvan Kosova za šta Euleks u suštini nema nadležnost. Na čelo specijalne istražne jedinice Misije EU imenovan je Amerikanac Džon Klint koji je jesenas posetio Prištinu, Beograd i Tiranu. 6. SUĐENjE SANADERU, OPTUŽNICA PROTIV HDZ. Pred Županijskim sudom u Zagrebu 28. oktobra počelo je suđenje bivšem hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu za ratno profiterstvo, odnosno uzimanje provizije od austrijske Hipo banke od gotovo pola miliona evra dok je bio zamenik ministra spoljnih poslova sredinom 90-ih godina. Sanaderu se u istom postupku sudi i za uzimanje 10 miliona evra mita od MOL-a za prepuštanje toj mađarskoj naftnoj kompaniji upravljačkih prava u hrvatskoj Ini. Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala 9. decembra podigla je optužnicu i protiv Hrvatske demokratske zajednice kao pravnog lica, Sanadera kao bivšeg predsednika te stranke i još nekoliko osoba i pravnih lica u antikorupcijskom slučaju "Fimi media". Oni se terete za izvlačenje gotovo 10 miliona evra iz državnih preduzeća i institucija. Sanader koji je najviši državni funkcioner kome se sudi za tako teška krivična dela, pušten je iz zatvora 16. decembra gde je bio od kako je 18. jula izručen iz Austrije, pošto je za njega položena najviša kaucija u istoriji hrvatskog sudstva od 1,6 miliona evra. 7. BIH I OVE GODINE BEZ VLADE. Bosna i Hercegovina ni ove godine nije dobila novu vladu iako su izbori održani još 3. oktobra 2010, čime preti da obori neslavni rekord Belgije koja je bez izvršne vlasti bila 535 dana. Vođe šest najvećih stranaka u BiH uprkos izjavama o posvećenosti kompromisu, ali i pozivima iz Evropske unije i Saveta Evrope, na više sastanaka nisu uspeli da postignu dogovor o Savetu ministara, zbog čega državom upravlja vlada u tehničkom mandatu. Predstavnici parlamentarnih partija pre svega ne mogu da se dogovore o raspodeli ministarskih funkcija. Članovi Predsedništva BiH u junu su odlučili da novi predsedavajući Saveta ministara BiH bude nestranački kandidat, profesor Slavo Kukić, ali u Parlamentu BiH taj predlog nije dobio većinu. Situacija u BiH loše je ocenjnena i u izveštaju Evropske komisije u kojem se navodi da je glavni nedostatak u BiH nepostojanje političke volje za reforme. 8. ODLAZAK POSLEDNjEG PREMIJERA SFRJ - Poslednji premijer bivše SFRJ Ante Marković koji će ostati upamćen po tome što je uspeo da zaustavi hiperinflaciju, ali ne i da spreči raspad zemlje, preminuo je 28. novembra u 88. godini. Na funkciji saveznog premijera na kojoj je bio od 1989. do raspada države, Marković je osnovao Savez reformskih snaga Jugoslavije, postavši tako prvi državni funkcioner koji je osnovao političku stranku izvan okvira Saveza komunista Jugoslavije. Stranku nisu prihvatili ni zvaničnici u Srbiji niti u Hrvatskoj, a reformiste su kao sinonim za izdajnike proganjali nacionalisti. Nakon odlaska sa mesta premijera Marković je otišao i iz politike. Njegovom ispraćaju na zagrebačkom groblju Mirogoj prisustvovali su, između ostalih, i poslednji predsednik Predsedništva SFRJ Stjepan Mesić i poslednji ministar spoljnih poslova SFRJ Budimir Lončar. Dan nakon smrti Markovića, 29. novembra umro je i Živko Pregl, slovenački privrednik i političar i potpredsednik Saveznog izvršnog veća u vreme kada je na njegovom čelu bio Ante Marković. 9. HAG NIJE REŠIO SPOR SKOPLjA I ATINE - Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je 5. decembra da je Grčka prekršila Privremeni sporazum protiveći se ulasku Makedonije u NATO, na samitu u Bukureštu 2008, ali nije naložio Atini da ubuduće poštuje sporazum. Privremenim sporazumom iz 1995. predviđeno je da Makedonija promeni zastavu i da u međunarodnim organizacijama u kojima je članica i Grčka, koristi ime Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, a da Grčka zauzvrat ne stavlja veto i ne otežava prijem Makedonije u međunarodne organizacije. Zvanično Skoplje je pozdravilo odluku suda, dok je Atina navela da to ne može da se odnosi na donošenje odluka NATO-a iz kojih proističe da pitanje imena Makedonije mora biti rešeno pre poziva za prijem u Alijansu. Posrednik UN Metju Nimec pozvao je Atinu i Skoplje da iskoriste tu presudu kako bi na konstruktivan način rešile spor o imenu Makedonije. Prema stručnjacima, odluka suda je politička, a ne pravno obavezujuća i dve strane moraju da se vrate dijalogu i pronalaženju kompromisa. 10. AL DžAZIRA DOŠLA NA BALKAN - Televizijska mreža Al Džazira Balkans počela je 11. novembra da emituje program na jezicima naroda bivše Jugoslavije, kao prvi program te globalne mreže, prisutne već 15 godina, koji se emituje na nekom drugom jeziku osim engleskog i arapskog. Najavljujući početak rada, direktor programa Goran Milić rekao je da će se na toj televiziji govoriti na nekom od jezika koji se u regionu razumeju, zvao se srpski, hrvatski, bosanski ili crnogorski. Al Džazira Balkans emituje program u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Kosovu, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Sloveniji, a preko satelita i kablovskih sistema program se emituje širom sveta. Centralni studio televizije je u Sarajevu, a regionalni centri su u Beogradu, Zagrebu i Skoplju.

Optužena za ratne zločine izručena iz SAD

Rasema Handanović zvana "Zolja", osumnjičena za ratne zločine u selu Trusina kod Konjica, 16. aprila 1993. godine iz SAD JE izručena pravosuđu Bosne i Hercegovine. Handanović je pod istragom Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH. Osumnjična je da je, kao pripadnica Specijalnog odreda za posebne namjene pri štabu Vrhovne komande Armije BiH "Zulfikar", počinila ratni zločin učestvovanjem u napadu na civile hrvatske nacionalnosti u selu Trusina. Tada su ubijeni 18 civila i četiri vojnika HVO koji su se predali, a ranjeno više osoba, među kojima i dvoje dece. Rasema Handanović je osumnjičena da je 16. aprila 1993. godine učestovala u streljanju tri vojnika HVO koji su se prethodno predali, i streljanju tri civila. Izručena je BiH na osnovu zahteva Tužilaštva BiH i drugih pravosudnih institucija. Pritvorena je u Sarajevu gde će biti predata tužiocu Posebnog odeljenja Tužilaštva BiH za ratne zločine. Handanović je posle rata napustila BIH i nastanila se u SAD.

Milanović: Pred Hrvatskom odluka milenijuma

Premijer Hrvatske Zoran Milanović ocenio je da je predstojeći referendum o ulasku u Evropsku uniju, 22. januara 2012. godine, odluka milenijuma za Hrvatsku. "Ovo je prvi referendum nakon 1991. godine i referenduma o nezavisnosti, odnosno drugi u hrvatskoj istoriji i jako je važno da bude organizovan uzorno, čisto, da ne ostanu nikakvi sumnjivi tragovi i zato nikoga nećemo ućutkivati", poručio je juče Milanović sa prve sednice nove Vlade Hrvatske. Ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić rekla je da će u pripreme za održavanje referenduma, kroz javne prezentacije, biti uključen ceo državni vrh, kao i nevladine organizacije. Ona je istakla da ono što se radilo poslednjih deset godina "ide na proveru hrvatskih građana". Hrvatska je podnela zahtev za članstvo u EU 2003. godine, a pregovori su formalno počeli dve godine kasnije. Pristupni pregovori završeni su 30. juna ove godine, a ugovor o pristupanju potpisan je 9. decembra. Predviđeni datum ulaska u EU je 1. jula 2013. Tu odluku prethodno moraju da potvrde sve države članice EU, ali i građani Hrvatske na referendumu koji će biti održan 22. januara iduće godine.

Dodik traži odgovornost onih koji su ga optužili

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da će insistirati da odgovaraju svi koji su, kako je ocenio, zloupotrebili položaj i pokrenuli pravne postupke protiv njega zbog sumnje da je sa saradnicima u više građevinskih projekata oštetio budžete RS i BiH za 58 miliona evra. "Milorad Dodik, iako se očekuje da to kažem, neće oprostiti", rekao je on novinarima u Sarjevu posle današnjeg objavljivanja odluke Specijalnog tužilaštva RS da obustavi istragu protiv njega. Dodik tvrdi da je postupak protiv njega pokrenut iz političkih razloga i da su iza svega stajali stranci. "Zajedno sa domaćim poslušnicima i poltronima iz SIPE (državna Agencija za istrage i zaštitu) i drugih pravosudnih institucija, ti stranci su imali ambiciju da otvore politički proces i onemoguće Savezu nezavisnih socijaldemmokrata (SNSD) da dobije izbore", rekao je Dodik. On je ocenio da je od početka bilo jasno "da tu nema ništa i da je sve fingirano". "Tužilaštvo BiH koje je sporno, samo je sebe diskvalifikovalo i svesno činjenice da nema elemenata optužbe namerno sve spustilo na pravosudne institucije RS", ocenio je Dodik. On je rekao da je zadovoljan odlukom Specijalnog tužilaštva RS, ali ne i srećan jer je "prošao užasan period, u kojem su uzdrmani i njegova porodica i prijatelji". Taj proceš, kako je rekao, imao je uticaja i na rezultat SNSD na proteklim izborima. Danas je potvrđeno da je Specijalno tužilaštvo RS obustavilo istragu protiv Dodika i njegovih saradnika, osumnjičenih da su na više građevinskih projekata oštetili državni u entitetski budžet za oko 58 miliona evra. Specijalno tužilaštvo je tu odluku donelo pošto je utvrdilo da "nema dovoljno dokaza" da su bivši premijer RS Milorada Dodik i njegovi saradnici Aleksandar Džombić, Mladen Lazendić, Nedeljko Čubrilović, Fatima Fetibegović, Milenko Dakić, i direktor Radio-televizije RS (RT RS) Dragan Davidović izvršili krivično delo. Predmet "Dodik" je Tužilaštvo BiH juna ove godine ustupilo Specijalnom tužilaštvu RS. SIPA je u februaru 2009. godine podnela Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv tadašnjeg premijera RS Milorada Dodika, nekoliko ministara u njegovom kabinetu, bivših direktora preduzeća "Putevi RS", i vlasnika firmi "Integral inženjering" i "Integra" Slobodana i Slavice Stanković, zbog sumnji da su na građevinskim projektima oštetitili budžete RS i BiH za 115 miliona KM (oko 58 miliona evra). To su izgradnja auto-puta Banjaluka-Klašinica, RTV doma i Administrativnog centra RS, ukupne vrednosti od gotovo pola milijarde konvertibilnih maraka (250 miliona evra).