SRBIJA

Najneodgovorniji među političarima

Otvaranje mosta na Adi

RTB Bor proizveo 180 tona zlata

Najvažnij događaji u Srbiji u 2011.

Mišomor u zimnici srpskih povratnika u Klinu

Predsednici Kosova plata od 2.837 evra, Tači na 13. mestu

Srbija dobila i 82. političku stranku

Najneodgovorniji među političarima

Najmanje odgovornosti za datu reč, među političarima čije su izjave ocenjivane tokom 2011. godine na sajtu Istinomer, pokazao je ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić. Kako je saopštio tim Istinomera, najveći broj funkcionera čije su izjave ocenjivane, ima više negativnih nego pozitivnih ocena, i ocenjivani su prema kriterijumima istinitosti, doslednosti i ispunjenja obećanja. Mrkonjić od ukupno 38 izjava ima 31 negativno ocenjenu, pet je ocenjeno pozitivno, a dve su srednje ocenjene. Mnogo više pozitivnih nego negativnih ocena po pitanju odgovornosti za datu reč ima i Verica Kalanović kod koje je od ukupno 16 izjava, 13 ocenjeno kao negativno, jedna kao pozitivna, dok su dve srednje ocenjene izjave. Od ukupno 11 izjava lidera SNS Tomislav Nikolić, negativno je ocenjeno devet. Kao najefektnija izjave u kategoriji doslednosti ocenjena je izjava izjava potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića o spremnosti da podnese ostavku ako Srbija ne dobije status kandidata, dok je kao primer nedoslednosti izdvojena izjava lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića o tome da ne poštuje Ustav Srbije. Kako navodi Istinomer, u kategoriji istinitosti izdvojena je izjava guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića o javnom dugu Srbije, dok je kao neistina zapažena izjava predsednika Srbije Borisa Tadića koji je rekao da nikad u životu nije rekao da "Evropa nema alternativu". Među "neistinama", kako je navela ekipa Istinomera, zapažene su bile izjave ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića da nikada nije rekao da će Koridor 10 biti završen do kraja 2010. i da su sve pogrešne interpretacije. Kao ispunjeno obećanje izdvojena je izjava predsednika Srbije Borisa Tadića pred hapšenje haškog optuženika Gorana Hadžića, a kao neispunjeno obećanje izjava Mrkonjića o završetku radova na Koridoru 10 do 1. januara 2011. godine.

Otvaranje mosta na Adi

Most na Adi preko reke Save biće, uz vatromet, otvoren u novogodišnjoj noći, 31. decembra i građani će tada preko njega moći da pređu s jedne na drugu obalu Save. Novi most, sa centralnim stubom visokim 200 metara, dugačak je ukupno 964 metra i širok 45 metara, imaće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze. Most će kompletno biti završen 2013. godine. Izgradnja će koštati oko 120 miliona evra, a pristupne saobrćajnice još toliko. Most na Adi je sedmi beogradski most, prvi novi most za drumski saobraćaj posle Gazele koja je izgrađena pre 41 godinu. Preko novog mosta od 1. januara 2012. godine saobraćaće gradski autobusi na dve linije, saopštila je Služba za informisanje Grada Beograda. Kako je saopšteno, na liniji 94 saobraćaće 13 vozila u intervalu od 10 minuta. Vozila na liniji 94 kretaće se od ulice Doktora Ivana Ribara, preko Mosta na Adi, do naselja Miljakovac. Autobusi na liniji 85 će saobraćati od Čukaričke padine, do naselja Belvil. Na toj liniji saobraćaće dva minibusa u intervalu od 20 minuta.

RTB Bor proizveo 180 tona zlata

Direktor borske topionice bakra Boban Todorović izjavio je da je od 1961. godine u pogonu Zlatare Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor izliveno 180 tona zlata čistoće 99,99. "Po proizvedenom zlatu spadamo u srednje svetske proizvođače tog plemenitog metala", rekao je Todorović u pogonu Zlatare, gde je danas obavljeno livenje poluga. Novinari su imali retku priliku da prisustvuju i snime izradu zlatnih poluga, koje se isporučuju Narodnoj banci Srbije. "Pored zlatnih poluga, proizvodimo paladijum, platinu i srebro, ali ćemo od naredne godine primeniti novu tehnologija za dobijanje novog plemenitog metala", rekao je Todorović novinarima, ali nije želeo da kaže o kom dragocenom metalu je reč. "U ovdašnjoj livnici proizvodimo zlato standardne čistoće, čija je trenutna cena na tržištu 35 evra po gramu. Još koristimo finsku tehnologiju firme Ototek, koja je stara pola veka, i koja garantuje dobar kvalitet poluga", dodao je on. U livnici zlata važe stroga pravila diskrecije, zabranjeno je slikati radnike, a kamere su postavljene u svim delovima preduzeća. Krije se broj zaposlenih, a na ulazu su oštre mere bezbednosti, pa svi bivaju prekontrolisani metal-detektorom. Novinari su saznali da livenje zlata traje dva do tri meseca, a taj plemeniti metal dobija se od mulja koji se taloži prilikom dobijanja čistog bakra. Rekordna izrada zlata bila je 1979. godine, kada je izliveno 5,2 tone tog metala. Inače, cena jedne poluge zlata po sadašnjoj berzanskoj ceni je 437.500 evra. Poluga je teška 12,5 kilograma, i zbog specificnog konusnog oblika navodno je nemoguće podići sa dva prsta. "Anegdote kažu da je polugu ipak pre mnogo godina podigao jedan mađarski ambasador koji je posetio livnicu, a to je navodno uspelo i nekadašnjem generalu Nikoli Ljubičiću", rekao je jedan od radnika koji nije želeo da mu se pominje ime. Saša Trifunović, Bora

Najvažnij događaji u Srbiji u 2011.

Emitujemo listu od deset najvažnijih događaja u Srbiji u 2011. godini po izboru Novinske agencije Beta: 1. HAPŠENjE MLADIĆA I HADžIĆA - U selu Lazarevu u blizini Zrenjanina 26. maja, posle 16 godina skrivanja, uhapšen je haški optuženik i bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić. Dva meseca kasnije, 20. jula posle sedam godina skrivanja, u Vojvodini je uhapšen poslednji haški begunac Goran Hadžić. Najviši zvaničnici Srbije posle hapšenja Mladića i Hadžića obećali su da će biti istraženo gde su se skrivali i ko im je u tome pomagao, ali do danas nema objavljenih rezultata te istrage. 2. KANDIDATURA - Lideri EU nisu 9. Decembra dodelili Srbiji status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, iako je Evropska komisija dala pozitivnu preporuku 12. oktobra i iako je većina članica EU bila za takvu odluku. Umesto toga, Evropski savet je odlučio da će u februaru biti data ocena napretka Srbije i da će početkom marta na samitu EU biti doneta odluka o kandidaturi Srbije za članstvo u Uniji. Od Srbije se očekuje da nastavi dijalog sa Prištinom i da primeni postignute sporazume. 3. RESTITUCIJA - Skupština Srbije usvojila je 26. septembra 2011. godine Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, posle burne polemike i protivljenja Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), članice vladajuće koalicije. Na donošenje tog zakona čeka se 11 godina, od kako su nove, demokratske vlasti obećale povratak nacionalizovane imovine pravim vlasnicima kao prioritet. 4. PREGOVORI I BARIKADE - Pregovori Beograda i Prištine počeli su 8. marta u Briselu i održano je ukupno osam rundi razgovora. Prvi dogovori postignuti su početkom jula, o slobodi kretanja i matičnim knjigama. U pregovorima su postignuti i dogovori o carinskim pečatima, katastru, univerzitetskim diplomama i integrisanom upravljanju prelazima. Od Beograda je iz EU zatražen i dogovor o predstavljanju Prištine na međunarodnim skupovima, ali su srpske vlasti to odbile uz obrazloženje da Kosovo ne može da bude predstavljeno kao ostale države, niti Beograd može da odustane od Rezolucije 1244 UN. Posle neuspeha dogovora o carinskim pečatima, kosovska policija pokušala je u noći između 25. i 26. jula da zauzme prelaze Jarinje i Brnjak na severu Kosova. Srbi su reagovali postavljanjem barikada ka prelazima, ali i širom severnog dela Kosova. 5. REKONSTRUKCIJA VLADE - Srbija je 14. marta dobila novu, rekonstruisanu vladu sa 17 resora i 21 članom. Vlada je pre rekonstrukcije imala 24 ministarstva i 27 članova. Rekonstrukciji je prethodilo podnošenje ostavke potpredsednika Vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića 15. februara. Vladajući blok najavljivao je da će rekonstruisana vlada biti efikasnija i ekonomičnija. 6. PROFESIONALIZACIJA VOJSKE SRBIJE - Prvog dana januara suspendovana je obaveza služenja vojnog roka u Srbiji, nakon više od 170 godina, a oružane snage od tada se popunjavaju profesionalnim vojnicima, podoficirima i oficirima. Osim aktivnog profesionalnog sastava, Vojska Srbije omogućila je i dobrovoljno služenje za oko 2.000 mladića i devojaka, na godišnjem nivou. 7. PRESUDE I HAPŠENjA - Presudama je okončano više velikih procesa pred srpskim pravosuđem. Na 15 godina zatvora zbog ubistva osuđen je Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam. Na kazne od 30 do 35 godina osuđeni su huligani koji su do smrti tukli francuskog navijača Brisa Tatona. Osuđen je i biznismen Stanko Subotić Cane, zbog šverca cigareta na šest godina. Uhapšena je, pod sumnjom za korupciju, nekadašnja direktorka zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović, a petorica rasformirane Jedinice za specijalne operacije osumnjičenih za organizovanje pobune te jedinice, novembra 2001. godine, uhapšeni su 20. septembra. Grupa od 17 osumnjičenih na čelu sa bivšim direktorom rudarskog basena Kolubara i članom Demokratske stranke Srbije Draganom Tomićem, koja se tereti da je oštetila Kolubaru za najmanje 10 miliona evra, uhapšena je 3. oktobra. 8. ŠTRAJK TOMISLAVA NIKOLIĆA - Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić stupio je 16. aprila u štrajk glađu i žeđu na mitingu naprednjaka ispred Doma Narodne skupštine i poručio da ga neće prekinuti dok vlast ne raspiše vanredne parlamentarne izbore. Nikolić je posle mitinga nastavio štrajk u zgradi parlamenta gde ga je posetio predsednik Srbije Boris Tadić ali nije uspeo da ga odgovori od tog vida protesta. Sutradan je prebačen u privatni Beogradski kliničko-bolnički centar gde je šest dana kasnije, na molbu patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja, prekinuo štrajk. 9. POŽARI ŠIROM SRBIJE - Kraj 2011. godine obeležila je serija požara u centralnoj i južnoj Srbiji koji su, prema rečima zvaničnika, najverovatnije izazvani ljudskim nemarom, a gašenje su otežavale nepovoljne vremenske prilike. Tokom novembra i decembra samo u Pčinjskom okrugu izbilo je 118 požara. Požari su zahvatili opštine Bosilegrad, Trgovište, Surdulica i Vranje gde je gorelo nisko rastinje, trava, borove i jelove šume. Požar većih razmera zahvatio je u tom periodu i više od 20 hektara šume i niskog rastinja na planini Cer, u regionu Lipovih voda, kao i planinu Jadovnik kod Prijepolja. Požar je izbio na planini Stolovi u opštini Kraljevo, zahvatajući oko 40 hektara trave i niskog rastinja, kao i na Staroj planini. 10. PARADA PONOSA - MUP Srbije zabranio je 30. septembra sve javne skupove koji su bili najavljeni za vikend u kojem je trebalo da se održi četvrta Parada ponosa u Beogradu. Prema objašnjenju, zabranjeni su bili svi skupovi - Parada ponosa, Porodična šetnja Pokreta "Dveri" i Molitveni hod koji je najavila desničarska organizacija "Obraz". Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2011. 1. PRVA EMISIJA EVROOBVEZNICA - Srbija je u septembru prvi put na inostranom tržištu prodala evroobveznice. Ti desetogodišnji dužnički papiri prodati su u vrednosti milijardu dolara, sa godišnjom kamatom od 7,25 odsto, a potražnja je bila duplo veća od ponude. Značaj prodaje evroobveznica je što je država dobila dugoročne izvore finansiranja likvidnosti budžeta i popravila platni bilans. 2. NOVI ARANŽMAN SA MMF - Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u oktobru je Srbiji odobrio novi stend-baj aranžman oko 1,1 milijardu evra. Aranžman je u trajanju 18 meseci, a zaključen je iz predostrožnosti, što znači da Srbija ne namerava da koristi odobrena sredstva, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Prethodni trogodišnji aranžman Srbije sa MMF okončan je sredinom aprila, a Srbije od odobrenih oko tri milijardi evra pomoći iskoristila 1,52 milijarde. 3.JAVNI DUG DOSTIGAO 45 ODSTO BDP - Javni dug Srbije je pred kraj godine prvi put dostigao granicu od 45 osto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koliko je propisano fiskalnim pravilima u Zakonu o budžetskom sistemu. Iznos javnog duga na kraju novembra bio je 14,48 milijardi evra, od čega je unutrašnji dug 12,38 milijardi, a 2,09 milijardi je spoljašnji dug. Budžetom za 2012. godinu Vlada Srbije planirala je nova zaduženja države uzimanjem kredita od komercijalnih banaka i prodajom obveznica na domaćem i inostranom tržištu. Fiskalna pravila propisuju da Vlada u slučaju da javni dug premaši 45 odsto BDP napravi plan njegovog vraćanja u dozvoljene okvire i da se o tom planu izjasni Fiskalni Savet i Skupština Srbije. 4. DELEZ PREUZEO DELTA MAKSI - Belgijska kompanija Delez (Delhaize) preuzela je krajem jula srpski trgovinski lanac "Delta maksi" koji je platila 932,5 miliona evra. Kupovinom Delta maksijem ta kompanija je stekla i indirektno vlasništvo u firmama C market, Pakabeta, Primer C, TP Srbija, Zvezdara, Bel investment properti i TP Stadel. Na srpskom tržištu Delta maksi je bio najveći lanac prehrambenih maloprodajnih objekata sa 350 prodavnica. Delez je međunarodni lanac maloprodajnih objekata koji posluje u 11 zemalja na tri kontinenta. 5. NEKTAR PREUZEO SLOVENAČKI FRUKTAL - Kompanija Nektar (Nectar) iz Bačke Palanke u decembru preuzela 93,73 odsto akcija slovenačkog Fruktala (Fructal) koje je kupila od Pivovarne Union za 35,3 miliona evra. Zajedno sa cenom za otkup akcija od malih akcionara i isplatom Fruktalovog duga ukupna investicija Nektara iznosiće oko 50 miliona evra, što je do sada najaveća investicija iz Srbije u Sloveniji i najveća strana investicija u Sloveniji u 2011. godini. Tim preuzimanjem je Nektar, koji je porodična kompanija, postao ubedljivo najveći proizvođač sokova, nektara i napitaka u regionu. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je Nektaru kredit od 35 miliona evra za kupovinu Fruktala. 6. METRO U BEOGRADU - Predstavnici vlada Srbije i Francuske i Grada Beograda potpisali su 18. novembra memorandum o namerama za gradnju metroa u Beogradu. Vrednost projekta procenjena je na milijardu evra, a Grad Beograd i francuska kompanija Alstom potpisale su i preliminarni sporazum po kojem će ta kompanija graditi prvu liniju metroa sa 25 stanica. Trasa u obliku slova ipsilon trebalo bi da povezuje Ustaničku ulicu u starom delu Beograda sa Zemunom i železničkom stanicom na Novom Beogradu. 7. NOVI MOSTOVI - Izgrađen je prvi most u Beogradu posle više od 40 godina. Novi most na Adi, koji spaja čukaričku i novobeogradsku obalu Save biće otvoren za saobraćaj u novogodišnjoj noći, ali će radovi na prilaznim petljama biti nastavljeni i tokom 2012. godine. Prvobitna ugovorena vrednost radova na mostu i prilazima bila je oko 160 miliona evra. U 2011. godini je počela i gradnja novog mosta preko Dunava koji će povezati beogradsko naselje Borču i Zemun. Most gradi kineska kompanije CRBC, ugovorena vrednost radova je 170 miliona evra, a trebalo bi da bude završen u oktobru 2014. godine. U oktobru je u saobraćaj pušten i most preko Dunava kod Beške, nakon tri godine gradnje. 8. TELEKOM PONOVO 100 ODSTO SRPSKA KOMPANIJA - Upravni odbor Telekoma Srbije odlučio je 16. decembra da otkupi 20 odsto akcija od grčke kompanije OTE za 380 miliona evra, čime će svih 100 odsto akcija biti u državnom vlasništvu. Takva odluka je doneta nakon što je u prvoj polovini godine propao pokušaj prodaje većinskog udela u srpskoj telekomunikacionoj kompaniji. Na tenderu je jedini ponuđač Telekom Austrija ponudio 950 miliona evra za 51 odsto akcija Telekoma Srbije, umesto najmanje 1,4 milijarde evra koja je tražila Vlada Srbije. 9. DINAR JE BIO STABILAN - Dinar je u 2011. godini ojačao prema evru i pored lošeg stanja ekomonije Srbije, tako da je krajem godine, 22. decembra, bio za 3,1 odsto jači nego pre godinu dana. Američka agencija Blumberg je 9. decembra objavila da je srpski dinar druga najviše ojačala valuta u Evropi ove godine i da investitori veruju da ce sposobnost Beograda da privuče strani kapital nadmašiti negativne efekte odlaganja odluke o statusu kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Dinar je ove godine bio najslabiji prema evru 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za jedan evro, a najjači 23. maja, kada je evro koštao 96,7007 dinara. 10. INFLACIJA VEĆA OD CILjANE - Inflacija u Srbiji u 2011. je značajna probila ciljani koridor koji je postavila Narodna banka Srbije i u tokom proleća je dostigla maskimum, tako da je maksimalna godišnja inflacija bila u maju, kada je iznosila 14,7 odsto. Od maja je počeo pad inflacije, tako da je godišnja inflacija u novembru smanjena na 8,1 odsto. Guverner NBS Dejan Šoškić je najavio da će inflacija nastaviti da pada zbog oslabljenih pritisaka na rast cena hrane, niske agregatne traznje i usporenog rasta regulisanih cena. Tendenciji pada doprineće i nastavak umanjenja inflacionih očekivanja, pa će, prema Šoškiću, najkasnije u martu 2012. inflacija biti u granicama planiranog koridora od 4,5 odsto plus, minus 1,5 odsto.

Mišomor u zimnici srpskih povratnika u Klinu

Srpska povratnička porodica Đorović iz Kline u Metohiji najavila je da će prodati kuću i odseliti se jer su im nepoznati ljudi provalili na imanje, ukrali alat i mišomorom zatrovali zimnicu. Milan i Slobodanka Đorović rekli su za agenciju Beta da su lopovi provalili u podrum njihove kuće u noći između 15. i 16. decembra i da su ukrali alat, jeli jabuke, a potom mišomor koji su našli u podrumu stavili u pripremljenu zimnicu. "Nismo čuli kada su lopovi provalili, ali ujutro smo videli da su dvoja vrata na podrumu razvaljena. Odmah smo pozvali policiju koja je izvršila uviđaj, sve su fotografisali, nama su uzeli izjave i odneli deo zimnice sa mišomorom na analizu", rekla je Slobodanka Đorović. Milan je kazao da su provalnici stavili kese sa otrovom u burad i kante s kiselim kupusom i turšijom. "Od kako smo se 2005. godine vratili, bilo je svega, ali ovo trovanje hrane je nečuveno i zato smo istakli tablu da prodajemo našu kuću, jer ovde više nemamo šta da tražimo", rekao je Milan Đorović za agenciju Beta. Dodao je da je posebno nezadovoljan predstavnicima srpskih vlasti jer ih nikada nisu obišli, niti im pomažu. Povratnici u Klinu su naveli da im je u poslednje vreme ukradeno četiri traktora i jedan kombi, kao i razne vrste alata. Slobodan Bacić iz sela Dolac kod Kline je rekao da su mu 25. decembra posle ponoći lopovi provalili u garažu i oteli putnički kombi. "Nešto posle ponoći čuo sam rad motora. Izasao sam u dvorište i video četvoro ljudi u mom kombiju. Čuo sam da na albanskom viču 'grahi, grahi', što na srpskom znači'teraj, teraj'. Potrčao sam onako u gaćama za njima. Nisam ih stigao, ali sam video da ih na kraju sela čeka drugi kombi", rekao je Bacić agenciji Beta. Prema njegovim rečima, policija je brzo došla na poziv, ali nije stigla lopove. Srbi povratnici u selima Berkovo, Vidanje, Rudica i Dolac tvrde da im je u poslednje vreme ukradena oprema vredna više od 35.000 evra. Bogosav Dabižljević iz Kline je kazao da je nedavno u podrumu njegove porodične kuće podmetnut požar u kome su izgorela drva za ogrev, a vatru su gasili s policijom. Njegov brat od strica koji se takođe zove Bogosav Dabižljević, kazao je da su na njegovoj kući nepoznati počinioci pokidali kablove TV antene i nožem isekli najlone na prozorima na spratu kuće, a da su pobegli kada je izašao iz kuće. Njegova supruga Zora rekla je Beti da njena porodica sa starim komšijama Albancima živi u dobrim odnosima, ali da ih na ulici vređaju Albanci koji su se posle rata 1999. godine doselili u Klinu. Dabižljević je rekao da posebno zamera predstavnicima srpskih vlasti u opštini što seme i đubrivo koje Srbija šalje povratnicima, dele po svom nahođenju, tako da deo robe biva prodat Albancima. Šef istražnog tima u Policijskoj stanici u Klini Zejnelj Haljiti rekao je agenciji Beta da je većina slučajeva prijavljena policiji i da su istražni timovi obavili uviđje. On je potvrdio da je policija u zimnici porodice Đorović pronašla mišomor, ali da zbog toka istrage ne može da govori o detaljima. Iz istih razloga, kako je naveo, ne može da govori ni o uzrocima izbijanja požara u podrumu porodične kuće Dabižljević. Kada su u pitanju krađe traktora i kombija, Haljiti je rekao da je ukradeni kombi brzo posle krađe pronađen spaljen. "Policijska istraga je na dobrom putu da reši ovaj slučaj kao i slučajeve krađe traktora, a jedan slučaj krađe traktora policija je predala tužilaštvu", kažao je Haljiti. Prema njegovim rečima, otkriven je i jedan slučaj da je Srbin povratnik prodao traktor, a potom prijavio njegovu krađu. Haljiti je naveo da policija ima stalne patrole u sredinama gde žive Srbi povratnici, ali da ima poteškoća oko zaštite imovine jer su u povratničkim selima mnoge kuće prazne što posebno privlači lopove. Nikola Bešević, Klina

Predsednici Kosova plata od 2.837 evra, Tači na 13. mestu

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga ima najveću platu na Kosovu, a premijer Hašim Tači je na trinaestom mestu po visini ličnih primanja. Predsednica Kosova ima platu od 2.837 evra i živi kao podstanar u naselju Sunčani breg, objavio je danas prištinski dnevnik "Zeri". Na drugom mestu po visini plate je izvršni direktor Kosovske agencije za privatizaciju Škeljzen Luka koji prima 2.653 evra, a njegov zamenik ima platu 2.520 evra. Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići prima platu od 2.325 evra, a iza njega je predsedavajući regulatornog tela za energiju sa 1.955 evra. Među najplaćenijim rukovodiocima kosovskih institucija je i direktor Kosovske antikorupcijske agencije koji ima platu 1.888 evra. Iza njega je predsednik Ustavnog suda Kosova sa 1.876 evra, dok sudije tog suda primaju po 1.651 evra. Direktor regulatornog tela za telekomunikacije ima lična primanja od 1.600 evra, dok članovi upravnog odbora primaju po 1.495 evra. Poslanici Skupštine Kosova imaju osnovicu plate od 1.488 evra, međutim zavisno od učešća i angažovanja u skupštinskim komisijama i odborima dobijaju dodatak od 400 evra. Veću platu od premijera Kosova ima i generalni direktor policije, koji prima 1.483 evra. Premijer Kosova Hašim Tači ima platu 1.443 evra, zamenici premijera primaju po 1.356 evra, dok ministri primaju po 1.271 evra. Ministarsku platu imaju i sudije Vrhovnog suda i predsednici Okružnih sudova na Kosovu. Glavni tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova je na platnom spisku Euleksa i ne zna se tačan iznos njegove plate, međutim njegova zamenica prima 1.370 evra.

Srbija dobila i 82. političku stranku

U registar političkih stranaka Srbije upisana je nova partija - 82. po redu, pod nazivom "Zajedno za Vojvodinu". "Zajedno za Vojvodinu", sa sedištem u Ruskom Krsturu, upisana je u Registar političkih stranaka kao politička stranka nacionalne manjine, objavljeno je u Službenom glasniku. Kao zastupnik nove stranke upisana je Olena Papuga iz Ruskog Krstura. Više od polovine stranaka upisanih u Registar su stranke nacionalnih manjina kojima je za osnivanje potrebno da prikupe 1.000 potpisa građana koji ih podržavaju. Za upis u Registar političkih stranaka neophodno je 10.000 potpisa građana. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke. Na političkoj sceni Srbije pre preregistracije stranaka na osnovu novog Zakona o političkim partijama bilo je više od 600 političkih stranaka.