SVET

Najvažniji događaji u svetu u 2011. godini

Upad hakera u bazu podataka Stratfora

Francuska plaća uklanjanje silikonskih implanta

Godišnja plata španskog kralja oko 300.000 evra

Crni bilans Božića u Poljskoj - 57 žrtava udesa i požara

Dve sonde stižu na Mesec

Deo ruskog satelita pao na kuću

Česi se spore oko pošte Havelu,

Kina će do 2016. imati svemirske stanice

Najvažniji događaji u svetu u 2011. godini

Emitujemo listu od deset najvažnijih događaja u svetu u 2011. godini, po izboru agencije Beta. 1. ARAPSKO PROLEĆE - Samospaljivanje siromašnog uličnog trgovca u Tunisu pošto su mu vlasti zaplenile robu pokrenulo je narodni ustanak u kojem je 14. januara zbačen predsednik Zin El Abidin Ben Ali. Pad ovog autokrate, koji je vladao 23 godine, inspirisao je ustanke u drugim arapskim zemljama čiji su predsednici bili na vlasti po nekoliko decenija. Usledila je revolucija u Egiptu, koja je Hosnija Mubaraka prinudila 11. februara na ostavku, i bila je, kao i ona u Tunisu, koordinisana preko društvenih mreža na Internetu. Protesti su izbili i u Libiji, Jordanu, Siriji, Bahreinu, Jemenu, Alžiru a u manjoj meri i u Saudijskoj Arabiji. Krvavi nemiri u Jemenu trajali su do novembra kada je predsednik Ali Abdulah Saleh potpisao ostavku; u Jordanu je kralj pod pritiskom demonstracija smenio vladu i pokrenuo reforme; u Alžiru je došlo do ukidanja višegodišnjeg vanrednog stanja; protesti u Libiji i Siriji dobili su ratni epilog - koji u slučaju Sirije još traje; revolucija u Bahreinu je ugušena uz pomoć oružanih snaga iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. 2. KRIZA EVROZONE - Dužnička kriza koja potresa Evropu od 2009. zapretila je ove godine opstanku zajedničke valute - evru, ali prerasla i u ozbiljnu političku krizu EU. Francuska i Nemačka u avgustu su pokrenule inicijativu o zajedničkoj evropskoj fiskalnoj politici, čime se zapravo tražilo preustrojstvo same EU, ali se predlogu protivila Velika Britanija štiteći svoje finansijske institucije i interese. Čelnici EU su 9. decembra na maratonskom sastanku u Briselu postigli dogovor o jacanju budžetske discipline u evrozoni, što su prihvatile sve članice EU osim Britanije. Kriza u Evropi je oborila šest vlada (u Grčkoj, Italiji, Španiji, Irskoj, Portugalu i Slovačkoj), a nezadovoljstvo zbog nezaposlenosti, socijalne nejednakosti i gramzivosti multinacionalnih korporacija i berzanskih spekulanata prelilo se na ulice Evrope i SAD. Problemi zaduživanja potresli su i Ameriku - predstavnici Demokratske partije i Republikanske partije letos su se više nedelja natezali u Kongresu oko tehničkog pitanja podizanja limita zaduživanja, zbog čega je bonitetska agencija Standard end Purs prvi put u istoriji smanjila kreditni rejting SAD s najvišeg AAA. 3. KRAJ GADAFIJEVE ERE - Arapski lider sa najdužim stažom, Moamer Gadafi (69) ubijen je 20. oktobra nakon više od 41 godine neprikosnovene vladavine Libijom. Kraj Gadafijeve ere počeo je da se nazire sredinom februara kada je Libiju zahvatio talas narodne pobune, a krajem marta pokrenuta i međunarodna intervencija, na osnovu reozlucije UN, u cilju zaštite civila. U avgustu su pobunjeničke snage ušle u Tripoli i zauzele Gadafijevo uporište nakon čega mu se gubi svaki trag. Gadafi je uhvaćen živ, u blizini rodnog Sirta, ali je bio ranjen i ubrzo je umro, a snimci okrvavljenog diktatora obišli su svet. Od novih libijskih vlasti je traženo da istraže okolnosti pod kojima je Gadafi umro. Gadafi je došao na vlast 1969. svrgavanjem kralja Idriza i uspostavljanjem vojne diktature. Ogromno naftno bogatstvo Libije godinama je koristio za finansiranje ekstremističkih pokreta zbog čega ga je međunarodna zajednica smatrala glavnim finansijerom međunarodnog terorizma. Ostao je upamćen i po ekscentričnosti - telohraniteljkama iz Etiopije i bolničarkama iz Ukrajine, šatoru i kamilama sa kojima je putovao u inostranstvo. Nakon ubistva Gadafija, vlast u Libiji je preuzeo Prelazni nacionalni savet. 4. NUKLEARNA KATASTROFA U JAPANU - Razorni zemljotres koji je 11. marta pogodio Japan izazvao je najsnažniji cunami u istoriji te zemlje i teška oštećenja u nuklearnoj elektrani Fukušima. Poginulo je oko 23.500 ljudi a 8.000 je nestalo. Prema proceni Svetske banke nastala šteta je oko 235 milijardi dolara, jer se u oblasti epicentra katastofe, osim nuklearki nalaze i luke, čeličane, rafinerije nafte, fabrike autodelova i elekronskih komponenti. Vlada Japana je 16. decembra saopštila da su reaktori nuklearke u Fukušimi u stabilnom stanjum ali pojedini stručnjaci sumnjaju u te tvrdnje zato što se malo zna o stanju i lokaciji nuklearnog goriva. 5. UBISTVO BIN LADENA - Osama Bin Laden, organizator terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. koji su doveli do rata u Avganistanu i Iraku, ubijen je 2. maja u Pakistanu čime je okončana gotovo deceniju duga potraga za najtrazenijim svetskim teroristom. Vođu teorističke mreže Al Kaida je ubila grupa američkih komandosa u gradu Abotabatu, oko 100 kilometara severno od Islamabada, a njegovo telo je položeno u more mada je lokacija ostala nepoznata. Ozloglašenog na Zapadu kao personifikacija zla, Bin Ladena su obožavali neki od radikalnih Muslimana koji su prihvatili njegovu viziju džihada (svetog rata) protiv SAD i "neverničkih" arapskih vlada. Njegove akcije pokrenule su lanac događaja koji su SAD uvukle u ratove u Avganistanu i Iraku, a zatim i u tajne ratove protiv ekstremističkih islamskih aktivista na svim kontinentima. 6. MASAKR U NORVEŠKOJ - Sedamdesetsedmoro mrtvih i više od 150 ranjenih epilog je napada koje je u Oslu i na obližnjem ostrvu Utoja 22. jula izvršio 32-ogodišnji Norvežanin Anders Behring Bejvik. Napadač je prvo izazvao ekspoloziju u kojoj je uništen deo zgrade vlade u Oslu, a nekoliko sati kasnije u policijskoj uniformi nasumice je pucao na mlade laburiste u letnjem kampu na ostrvu Utoja, blizu Osla. Brejvik je uhapšen istog dana, a kasnije se saznalo da je blizak ektremnoj desnici. Brejvik neće krivično odgovarati pošto su psihijatri zaključili da je bio u stanju psihoze i da je vremenom razvio "paranoidnu šizofreniju". 7. ODLAZAK VACLAVA HAVELA - Vođa češke "plišane revolucije", prvi slobodno izabrani predsednik Čehoslovačke, prvi predsednik samostalne Češke i jedan od najvatrenijih pobornika evropske integracije Vaclav Havel umro je u Pragu 18. decembra u 76. godini. Češka je time izgubila glavnu ličnost otpora Čeha i Slovaka komunističkom režimu, počev od disidentske Povelje 77 do "plišane revolucije" 1989, dramskog pisca koji je poput junaka svojih apsurdnih drama gotovo iz zatvorske ćelije ušao u predsednički zamak Hradčani. Iznad kovčega sa posmrtnim ostacima Havela nalazio se njegov omiljeni simbol - narandžasto srce koje je često crtao kao deo svog potpisa i njime izražavao čuvenu parolu češkog nenasilnog obaranja komunista 1989: "Istina i ljubav pobediće laž i mržnju". 8. SMRT KIM DžONG ILA - Totalitarni lider siromašne nuklearne sile Severne Koreje, vlasnik kolekcije od 20.000 filmova i ljubitelj konjaka Kim Džong Il umro je 19. decembra od srčanog udara. Dok su severnokorejski mediji prenosili scene kolektivnog javnog oplakivanja, praćenog udaranjem o grudi i čupanjem kose, svet je počeo da spekuliše o budućnosti severnokorejskog nuklearnog programa i šansama za ujedinjenje dve Koreje pod Ilovim naslednikom na čelu države - njegovim sinom. Kim Džong Un, kojeg je pre godinu dana otac proglasio "Velikim naslednikom", obrazovan je u Švajcarskoj i ima 28 godina zbog čega se sumnja da će biti u stanju da drži pod kontrolom uticajne vojne generale. Za razliku od oca, koji se više godina pripremao da preuzme vlast posle smrti svog oca Kim Il Sunga, novi lider je imao samo godinu dana da se pripremi za tu ulogu. Kim Džong Il je tokom bolesti unapredio mlađu sestru Kim Kjong Hui i njenog supruga na položaje s kojih mogu nadžirati prenos vlasti. Šta se zapravo dešava u Severnoj Koreji i kojim će putem zemlja krenuti pod velom je misterije pošto malo toga izlazi van granica izolovanog režima. Prevlađuju, međutim, ocene da će Kim Džong Un u nastojanju da pridobije generale nastaviti tvrdu politiku svog oca po pitanju nuklearnog programa i ujedinjenja dve Koreje. 9. PAD DOMINIKA ŠTROS-KANA - Direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Štros-Kan, koji je bio viđen za kandidata socijalista na predsedničkim izborima u Francuskoj, uhapšen je 15. maja u Njujorku na osnovu optužbe da je seksualno napastvovao hotelsku sobaricu, imigrantkinju iz Gvineje. Istraga je pokazala da su na majici sobarice postojali tragovi sperme koja se podudara s Štros-Kanovim DNK, dok je on priznao da je bilo seksualnog kontaka ali uz njen pristanak. Iako je postupak kasnije obustavljen, pošto je doveden u pitanje kredibilitet žrtve, Štros-Kan je podneo ostavku i odustao od predsedničkih izbora. On je važio za najozbiljnijeg protivkandidata aktuelnom predsedniku Nikoli Sarkoziju, a pozivajući se na sumnjive okolnosti incidenta i kredibilitet sobarice elitnog njujorškog hotela Sofitel, mnogi mediji su pisali da je šefu MMF-a, koji je važio za velikog zavodnika i ženskaroša, slučaj namešten. 10. SKANDAL OKO PRISLUŠKIVANjA U BRITANIJI - Afera s prisluškivanjem telefona potresla je u junu Veliku Britaniju pošto je otkriveno da je tabloid Njuz of d vorld (Nenjs of the Njorld), koji je već bio pod istragom za prisluškivanje telefona i podmićivanje policije, imao uvid u razgovore ubijene 13-godišnje devojčice i žrtava terorističkog napada na London 2005. Tabloid u vlasništvu Njuz korporejšn (Nenjs Corporatrion) medijskog magnata Ruperta Mardoka zatvoren je posle 168 godina izlaženja. U istrazi je otkriveno da su visoki funkcioneri Njuza umešani u skandal, pri čemu je uhapšeno 20 ljudi među kojima direktorka Njuz inernešnala Rebeka Bruks i urednik Njuz of d vorlda Endi Kulson koji je bio i blizak saradnik premijera Dejvida Kamerona. Ostavku je podneo šef londonske policije, a na saslušanje pred parlemantrnim odborom su pozvani Mardok i njegov sin Džejms.

Upad hakera u bazu podataka Stratfora

Hakeri iz pokreta "Anonimac" objavili su da su ukrali veliki broj imejlova i podataka sa kreditnih kartica iz baze podataka Stratfora, obećavši da je to samo početak "Božićnog napada na dugu listu meta" koja bi mogla da potraje celu sledeću nedelju. Jedan navodni haker rekao je da je cilj bio da se podaci sa kreditnih kartica iskoriste za krađu miliona dolara, koji će potom biti poklonjeni kao božićne donacije. On je dodao da su ukradeni podaci sa više od 90.000 kreditnih kartica od zaposlenih u pravosudnim i obaveštajnim organima, kao i od novinara. Pripadnici "Anonimca" postavili su danas na društvenu internet mrežu Tviter link o strogo čuvanoj, poverljivoj listi klijenata privatne nevladine kompanije za prikupljanje i analizu globalnih informacija - Stratfor, sa sedištem u Ostinu u Teksasu (SAD). Na listi se, između ostalih, nalaze Armija SAD, Vazduhoplovne snage SAD i Policija Majamija. Ostatak liste, za koju je "Anonimac" rekao da predstavlja mali delić njegove krađe podataka veličine 200 gigabajta, čine banke, pravosudni organi, firme koje rade na pitanjima odbrane i visoko tehnološke kompanije poput Epla ili Majkrosofta. "Ne više tako privatno i tajno?", naveo je "Anonimac" u poruci okačenoj na Tviteru. Ta hakerska grupa rekla je da je uspela da dođe do podataka sa kreditnih kartica i zbog toga što se Stratfor nije mnogo mučio da ih kodira. Stratfor je, s druge strane, u imejlu svojim članovima rekao da je obustavio sve svoje servere i imejl, pošto je otkrio da su hakeri napali njegov sajt. "Imamo razloga da verujemo da su imena naših pretplatnika postavljena na druge veb sajtove. Marljivo istražujemo obim do koga su informacije o našim pretplatnicima u upotrebi", piše u imejlu koji su pretplatnici Stratfora prosledili agenciji AP. U elektronskom pismu, koje je potpisao izvršni direktor Stratfora Džordž Fridman, navodi se da ta kompanija "sarađuje blisko sa pravosudnim organima da bi se otkrilo ko stoji iza hakerskog napada". Sajt Stratfora oboren je u ponedeljak u podne. "Anonimac" je ranije preuzeo odgovornost za napade na kompanije poput Vize, Master karda i Pej pala, nekih muzičkih producentskih kuća, pa čak i na Sajentološku crkvu.

Francuska plaća uklanjanje silikonskih implanta

Francuska država platiće uklanjanje silikonskih implanta iz grudi 30.000 žena iz te zemlje, a vlasti su pozvale na dovođenje pred lice pravde odgovornih za njihovu proizvodnju. Implanti francuske kompanije Poli implant protez (Poly Implant Prothese - PIP) povučeni su sa tržišta širom Evrope i Južne Amerike zbog bojazni da bi mogli da puknu i da bi silikon mogao da iscuri u telo. Međunarodna policijska organizacija Interpol izdala je crvenu poternicu za osnivačem francuske kompanije PIP koja proizvodi implantate za grudi, Žan Klodom Masom, objavljeno je danas na sajtu te organizacije sa sedištem u Lionu. Interpol ističe da izdavanje poternice, ipak, nije povezano sa skandalom oko implanta. Agencija navodi da je Mas na listi najtraženijih od juna zbog optužbe za vožnju pod uticajem alkohola u Kostariki. Francuski ministar zdravlja Ksavije Bertran rekao je danas da oni koji su odgovorni za proizvodnju proteza moraju da "odgovaraju za svoje postupke". Ministarstvo zdravlja Francuske juče je pozvalo 30.000 žena da se obrate lekarima da im iz grudi uklone silikonske implante kompanije PIP, uz navod da se radi o "preventivnoj meri" koja nije hitne prirode. Desetine hiljada žena u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, Španiji, Portugalu i drugim evropskim i južnoameričkim zemljama nose implante kompanije PIP. Do sada su zdravstvene vlasti preporučivale ženama s tim implantima da konsultuju svog hirurga ili lekara kako bi obavile odgovarajuća klinička i radiološka ispitivanja i utvrdile stanje proteze.

Godišnja plata španskog kralja oko 300.000 evra

Godišnja plata kralja Španije Huana Karlosa iznosi 292.552 evra, dok njegov sin, krunisani princ Felipe, prima polovinu tog iznosa, saopštila je španska kraljevska palata. Od celokupnog kraljevog dohotka, 140.519 evra je njegova lična plata a ostatak je namenjen za troškove, dodala je palata. Na celu sumu, kralj plaća porez od 40 odsto. Palata je saopštila da Kraljica Sofija i princeze Kristina, Elena i Letisija dobijaju 370.000 ukupno, dok princ Felipe ima 146.375 evra. Godišnji budžet kraljevske palate određuje parlament. Za ovu godinu on je iznosio 8,4 miliona evra. Kraljevska porodica nedavno je odlučila da objavi podatke o svojim primanjima, kao deo kraljevog plana da troškove porodice učini transparentim.

Crni bilans Božića u Poljskoj - 57 žrtava udesa i požara

Čak 44 mrtva na poljskim putevima i 13 u požarima crni je bilans proteklih božićnih praznika u Poljskoj, saopštile su ovdašnja policija i Vatrogasna straža. Od petka do danas u 301 saobraćajnoj nesreći na putevima širom Poljske poginule su 44 osobe, 408 je povređeno a policija je privela 990 pijanih vozača. Od alkohola za božićnom trpezom, iako znaju da nakon toga sedaju za volan, Poljake nisu odgovorile ni osetne kazne - za 0,2 do 0,5 promila alkohola u krvi gubitak vozačke dozvole na tri godine a za preko 0,5 promila do dve godine zatvora, bez obzira da li je pijani vozač izazvao udes ili ga je samo uhvatila policijska patrola. "Statistike saobraćajnih nesreća gore su nego prošle godine. Potvrđuju se zapažanja policajaca da kada je lepo vreme na drumovima gine više ljudi jer vozači misle da mogu da voze brže", kazao je agenciji elektronskih medija IAR portparol Glavne komande poljske policije Marijuš Sokolovski. Nepažnja tokom praznovanja bila je glavni uzrok većine požara u kojima je od petka do danas poginulo 13 ljudi. U 984 požara širom Poljske poginulo je 13 ljudi, 51 jedna osoba je povređena a Vatrogasna straža izlazila je tokom produženog prazničnog vikenda na teren da interveniše preko 2.400 puta. "Najčešći uzrok požara bila je neispravna instalacija i aparati ali krivac za požare je najviše ljudska lakomislenost", kazao je portparol poljske Vatrogasne straže Pavel Frontčak.

Dve sonde stižu na Mesec

Dve sonde veličine veš mašina dospeće u Mesečevu orbitu tokom novogodišnjeg vikenda radi merenja njegove neujednačene gravitacije i proučavanja uzroka te pojave. Dve letilice imenovane Grejl-A i Grejl-B lansirane su u septembru, sa obale Floride. Na svoje odredišete letele su nezavisno jedna od druge, i dospeće na cilj u razmaku od 24 časa. Marija Zumer sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, naučnica koja vodi misiju, rekla je da su dve sonde savršeno funkcionisale od svog lansiranja, ali je upozorila da se "u tom poslu ništa ne sme uzimati zdravo za gotovo". Uoči nove godine, jedna od Grejl sondi će usporiti rad svog motora, što će joj omogućiti da bude privučena Mesečevom gravitacijom. Isto će biti učinjeno sa drugom letilicom sledećeg dana. Inžinjeri kažu da su šanse da sonde promaše cilj male, budući da su im putanje precizno izračunate. Tokom prva dva meseca u orbiti, sonde će leteti u formaciji, dok ne budu na 56 kilometara iznad Mesečeve površine, sa prosečnim međusobnim rastojanjem od 200 kilometara. Sakupljanje podataka počeće u martu. Prethodni pokušaji merenja Mesečeve gravitacije imali su različite uspehe. Misija Grejl je prva koja je isključivo namenjena tom ispitivanju. Kako sonde budu kružile oko Meseca, promene u jačini gravitacionog polja u pojedinim oblastima nateraće ih da ubrzaju, odnosno, uspore, čime će se rastojanje između dve sonde blago menjati. Radio signali koje budu prenosile sonde meriće razlike u rastojanjima, što će istraživačima poslužiti da naprave mapu Mesečevog gravitacionog polja. Pomoću informacija o gravitaciji, naučnici mogu da zaključe šta se nalazi ispod površine ili na površini Meseca, a možda i daju neke odgovore na pitanje zašto je njegova udaljena strana manje ravna u odnosu na stranu koja je okrenuta Zemlji. Obično je put do Meseca relativno brz. Astronautima Apola bilo je potrebno tri dana da dođu do njega. Kako je Grejl, radi uštede sredstava, lansiran iz relativno male rakete, put je trajao tri i po meseca. Naučnici očekuju da će misija doneti pregršt novih informacija o Mesecu, ali ne računaju da će SAD poslati na njega astronaute u skorije vreme.

Deo ruskog satelita pao na kuću

Deo ruskog satelita, čije slanje u svemir u petak nije uspelo, pao je na krov jedne kuće u Sibiru, saopštile su ruske vlasti. "Lopta prečnika 50 centimetara srušila se na krov kuće u selu Vagajtsevo", u Novosibirsku, navodi lokalna policija i dodaje da se kuća nalazi u - Ulici kosmonauta. Reč je o fragmentu satelita za vojnu i civilnu komunikaciju koji je pao na Zemlju zbog kvara na raketi Sojuz koja ga je nosila, nedugo po lansiranju u petak uveče sa kosmodroma Plesetsk. Taj neuspeh jedan je u crnoj seriji sa kojom se u poslednjih godinu dana suočava ruski svemirski sektor, čijih je pet od 33 lansiranja od januara prošlo neuspešno. "To još jednom pokazuje da je (ruska svemirska) industrija u krizi", kazao je u izjavi televiziji šef svemirske agencije Roskosmos Vladimir Popovkin. Prethodno je neuspešno u novembru bilo lansiranje sonde Fobos-Grunt koja je trebalo da se uputi prema jednom Marsovom satelitu, ali je ostala u orbiti Zemlje, na koju će kako se očekuje pasti početkom januara. To je trebalo da bude prva ruska interplanetarna misija posle 15 godina. Avgustovsko neuspelo lansiranje broda za snabdevanje Međunarodne svemirske stanice je na tri meseca paralizovalo sve polaske prema toj stanici. Ove godine Rusi slave 50 godina od slanja prvog čoveka, Jurija Gagarina, u svemir.

Česi se spore oko pošte Havelu,

Češki međunarodni aerodrom Ruzinje registrovao je naziv "Vaclav Havel Internešenel Erport" iako su još pre sahrane vođe "plišane revolucije" i bivšeg čehoslovačkog i češkog predsednika izbili sporovi šta bi sve moglo, trebalo i smelo da nosi njegovo ime. Peticiju grupe čeških umetnika da praški aerodrom postane "Aerodrom Vaclava Havela", kao simbol toga što je on otvorio Češku svetu, na internetu je već potpisalo 70.000 ljudi, ali Vlada okleva da aerodromu promeni ime. Inicijatori peticije su ipak registrovali česki sajt aerodroma Vaclava Havela. Za to da praški aerodrom postane Havelov, založio se i poljski disident, nobelovac, kasnije prvi slobodno izabrani predsednik Leh Valensa po kome su Poljaci - još za njegova života - nazvali aerodrom u Gdanjsku u znak zahvalnosti za njegovu neumornu borbu protiv totalitarnog režima. U spor su se umešali i saradnici Havela, kao što je njegov bivši sekretar Vladimir Hanzel koji tvrde da je aerodrom isuviše komercijalno mesto, a pokojni predsednik se ionako plašio letenja. On smatra da bi bilo bolje da se, s obzirom na Havelov doprinos kulturi, posebno pozorištu - zahvaljujući njegovim dramama, po njemu nazove neka odgivarajuća ustanova. Češka vlada se od kritike da produžava ponizavajući spor, brani argumentom da će po Havelu svakako biti nazivane institucije, ulice ili trgovi, ali da je neophodno da to bude plod šire javne diskusije. Dok se Česi svađaju da li, kada i šta nazvati po ikoni svoje "plišane revolucije", susedi Poljaci nisu čekali i na dan sahrane, 23. decembra, Vaclav Havel je dobio svoju ulicu u Gdanjsku. "Kada neko takav umre, teško da Gdanjsk - simbol demokratskih promena u Srednjoj i Istočnoj Evropi, grad slobode, može da ne oda takvu poštu 'češkom Lehu Valensi' ", kazao je gradonačelnik Gdanjska Pavel Adamovič. Vaclava Havela izdalo je zdravlje podriveno boravkom po zatvorima i rakom pluća. Umro je u nedelju, 18. decembra, a posle trodnevne žalosti sahranjen je 23. decembra sa svim državnim počastima. Simbolično će njegov životni put biti završen poslednjeg dana ove godine kada će cveće, vence i predmete koje su kao znak žalosti i pošte doneli češki i strani zvaničnici i građani, prevesti lađa Vltavom i Labom od Praga do Dečina na granici Nemačke. Tek poslednjeg dana u godini praške gradske vlasti ukloniće "tepih" cveća i sveća na Vaclavskom trgu koje Česi i turisti i dalje donose da odaju poštu Havelu. Daša Pavlović, Prag

Kina će do 2016. imati svemirske stanice

Kina će do 2016. izgraditi laboratorije u kosmosu i obaviti pripreme za konstrukciju svemirske stanice, piše u njenom petogodišnjem planu. Kina će do kraja 2016. u svemir poslati brodove sa ljudskom posadom i teretne brodove i obaviti tehnološke priprema za izgradnju svemirskih stanica. Kineski eksperti će uz to nastaviti istraživanje Meseca sondama, početi da sakupljanju uzorke površine Meseca i "nastaviti istraživanje planeta, asteroida i Sunca". Kina pridaje veliki značaj razvoju svemirske industrije, koja se smatra simbolom nacionalnog prestiža.