SRBIJA

Imovina na Kosmetu zauvek izgubljena

Srbiji dati kandidaturu i što pre početi pregovore

U Srbiji ni više ni manje ekonomskih sloboda

Vojna policija obišla kasarnu Arčibald Rajs

Dačić: Makoli može da dođe samo kao građanin

Homen: Probleme sa Hrvatskom rešiti pregovorima

Imovina na Kosmetu zauvek izgubljena

Kreatori zakona za problem naslednika sa Kosmeta su napisali da će se rešiti "u očekivanju boljih vremena", čime smo mi naslednici stavljeni u neravnopravan položaj - tvrdi beogradski advokat Radoslav Nedić Marko Lopušina Usvajanje novog Zakona o povraćaju i obeštećenju nacionalizovane imovine sa nestrpljenjem očekuju vlasnici i naslednici sa Kosova i Metohije. Među njima je i beogradski advokat Radoslav Nedić, koji je naslednik dela imovine svog pradede Nikole Markovića. - Deda moje majke Draginje, njen otac Ljubomir Marković i stričevi Teodor i Aleksandar su s kraja 19. i početka 20. veka bili najveći trgovci duvanom i solju, vlasnici prve parne strugare i prvog hotela "korzo" u Peći. Trgovali su do Kine i Indije. Imali su šumu u Rugovi, kao i imanja od više desetine hektara sa voćnacima i vinogradima. Imovina im je konfiskovana, iako niko od Markovića nije osuđivan kao državni neprijatelj - objašnjava nam Nedić. On je rođen u Peći 1937. godine, i odrastao je u porodici advokata Svetozara Nedića, koja je i svoju decu školovala za advokate. - Mi Nedići se na osnovu majčinog nasledstva pravni sledbenici imovine mog pradede Nikole i dede Ljubomira od 1945. sudimo sa državom oko našeg dela parne strugare. U međuvremenu smo podneli zahtev za rehabilitaciju dede-strica Todora Markovića, koji je politički proganjan i potom emigrirao, kako bismo posle toga podneli zahtev za povraćaj nasleđene imovine - objašnjava nam Radislav Nedić, koji poseduje sudska dokumenta o svojoj imovini, ali nije siguran da u katastru opštine Peć postoje dokumenta o vlasništvu porodice Marković. Spisi sa suđenja oko imovine porodice Marković su iz Okružnog suda u Peći posle 2000. godine prenešeni u Leskovac, gde ih je Nedić lično pregledao. Međutim, kako mu je prošle godine javljeno - ti spisi su nestali. I zato beogradski advokat Radislav Nedić ne zna kako će se proces koji traje 66 godina nastaviti i završiti. Naš sagovornik pominje da su komunisti na Kosmetu pre šest decenija nacionalizovali i vrednu imovinu porodica Jockić, Hadži Ristić, Stevančević, Babarogić i Savčić. Vladimir Lešić, kompozitor iz Beograda, najmlađi je punoletni naslednik srpske poslovne imperije inženjera Miloša Savčića. Za kuće, poslovne zgrade, fabrike, mlinove, rudnike i banke koje im država duguje, on je predao čak 119 prijava Republičkoj direkciji za imovinu. Nekretne porodice Savčić se nalaze od Beograda do Prištine. - Posed moje porodice je bio u dužini od 84 kilometra puta 14, koji se prostire od Kosovske Mitrovice do Kačanika na jugu i širinom istok - zapad između Prištine i Drenice. Ti tereni su bili u vlasništvu Petra Bujana do 1921. godine. Te godine je formiran konzorcijum od članova porodica Savčić i Acović, koji je otkupio tu imovinu. Desetak godina kasnije dokupili su ostale terene, otprilike oko osam miliona kvadratnih metara prostora - kaže Vladimir Lešić. Do početka Drugog svetskog rata, porodica Savčić je otvorila i izgradila prve rudnike lignita i izgradila prvu termoelektranu za potrebe južne Srbije. Danas je to gigant termoelektrana "Obilić A i B". Napravili su i Dom kulture u Obiliću, takođe su podigli naselja za rudare, inženjere i goste, kao i celokupnu infrastrukturu u tom kraju. Za njihova ogromna imanja na teritoriji Kosova i Metohije, naslednici su podneli zahtev, kao i kompletnu dokumentaciju sa originalnim tapijama, Koordinacionom centru i Vladi Srbije, kako bi od UMNIK-a zatražili zaštitu njihovog vlasništva. - Oko 95 odsto naše imovine može da se vrati, čak i zemljište, s tim što bi vlasnik morao da nam plaća kiriju - ubeđen je Vladimir Lešić, koji je predsednik srpske Lige za povratak oduzete imovine. Problem je, međutim, u tome, kako reče advokat Nedić, što u Srbiji ne postoji registar privatne srpske imovine na Kosmetu i da se ne zna koje nekretnine u pokrajini potražuju vlasnici i naslednici nacionalizovane imovine. I što predlog novog zakona o restituciji ne nudi konkretno rešenje za problem vlasnika i naslednika sa Kosmeta. - Imam utisak da se kreatori zakona nisu mnogo udubljivali u problem naslednika sa Kosmeta i da su taj deo odredbi prosto gurnuli u stranu. Napisali su da će taj problem rešiti "u očekivanju bioljih vremena na kosmetu", čime su naslednici stvaljeni u neravnopravan položaj. Takva odredba je u suprotnosti sa ustavom Srbije i Međunarodnom kmonvencijom o ljudskim pravima - smatra advokat Radislav Nedić, koji je naslednik imovine u Peći. S obzirom na rešenja u predlogu novog zakona o restituciji i na stanje u pokrajini, naslednici oduzete imovine na Kosmetu kažu d aza njih postoji samo nada da će Evropska Unija, koja insistira na restituciji, da ponudi rešenja kako da se zaštiti i vrati oteta imovina Srba na Kosovu i Metohiji.

Srbiji dati kandidaturu i što pre početi pregovore

U Evropskom parlamentu (EP) u Briselu juče je podržan stav da vođi Evropske unije u martu odobre Srbiji status kandidata za članstvo, uz zahteve da se o tome što pre pokrenu i pregovori, prvenstveno o poglavljima vladavine zakona i pravosuđa. To su istakli skoro svi poslanici koji su u Spoljnopolitičkom odboru EP razmatrali predlog rezolucije kojom se traži da Evropski savet da "zeleno svetlo" za kandidaturu Srbije, "pod pretpostavkom da će srpske vlasti dotle ispuniti uslove utvrđene na zasedanju vođa EU u decembru 2011". Poslanik Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju, koji je podneo predlog rezolucije, istakao je da je Srbija sprovedenim reformama, potpunom saradnjom s Haškim sudom i dijalogom s Prištinom u mnogome ispunila sve ključne ciljeve, na koje je ukazala i Evropska komisija u povoljnom Mišljenju o napretku Srbije, u oktobru prošle godine. Kacin je ukazao i na to da je Srbija suočena sa izazovima u regionu, posebno kad je reč o Kosovu, ali je priličan napredak ostvaren, budući da pre godinu dana uopšte nije bilo dijaloga između Beograda i Prištine. "Stanje u vezi s Kosovom jeste nezadovoljavajuće, ali je predsednik (Srbije Boris) Tadić pozvao na uklanjanje barikada i Beograd je učinio sve što je u nejgovoj moći da se te barikade uklone i omogući slobodan promet ljudi, robe i kapitala", rekao je Kacin. Rezoluciju o Srbiji parlament EU bi trebalo da usvoji posle još dve rasprave, na plenarnom zasedanju početkom marta, nedelju dana pre moguće odluke vođa EU o davanju kandidature Srbiji. Kacin je, isto kao i većina učesnika u raspravi, ukazao na to da se Srbija, kao i region, suočava i s velikim izazovima u vladavini prava i borbi protiv "sistemske korupcije". On je naglasio da se u pravosuđu mora omogućiti profesionalcima da svoj posao obavljaju nezavisno i odgovorno, ali je, međutim, primetio da je reforma pravosuđa i jačanje vladavine zakona dugotrajan proces koji traje godinama. Pojedini poslanici su upozorili i na to da poslovni krugovi u Evropi imaju zamerke na srpske zakone kad je u pitanju sigurnost poslovanja i zatražili da vlada u Beogradu učini korake ka temeljitijoj reformi pravosuđa. Jedan zvaničnik Evropske komisije je objasnio da je ta reforma u Srbiji uveliko odmakla, da je to zaključak i nezavisnih stručnjaka, a da su vlasti u Beogradu krenule u takvu sveobuhvatvnu reformu pravosuđa i pre samog početka pregovora o članstvu s EU. U raspravi su se čule ocene da bi status kandidata za Srbiju bio i važna poruka svima na Zapadnom Balkanu da se proces proširivanja EU nastavlja. Čule su se i zamerke na to što je Nemačka u decembru prošle godine zaustavila odobravanje kandidature za članstvo Srbiji, ali je nemačka poslanica Doris Pak rekla da nije samo Nemačka imala primedbe, već i druge zemlje. Doris Pak je primetila da su u decembru na severu Kosova bili napadnuti nemački i austrijski vojnici Kfora, ali je dodala da se i ona zalaže za status kandidata za Srbiju. U raspravi je slovenački poslanik Ivo Vajgl podržao stav da se Beogradu odobri novi korak ka članstvu u EU i rekao da želi da uputi čestitke Srbima za predstojeću pravoslavnu Novu godinu. U nacrtu Rezolucije o evropskoj integraciji Srbije ističe se da bi, s obzirom na u oktobru 2011. dato Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala predanost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU". Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju, kao i da se nastavljaju reforme" u Srbiji. Prema nacrtu rezolucije, EP "pozdravlja napredak Srbije u procesu reformi" i poziva vlasti u Beogradu da iskoriste vreme do zasedanja vođa EU u martu "za delatno angažovanje u dijalogu s Prištinom kako bi u potpunosti primenile utana-čene dogovore, kao i da se nađu rešenja za puno učešće Kosova u regionalnoj saradnji, uključujući trgovinu". Parlamentarci EU ukazuju da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena'", koje je EU utvrdila kad je reč o učvršćenju političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije. S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i "boljeg delovanja tržišne privrede". EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske. Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti predale pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama". Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju - što je opšti problem u regionu". U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište". "Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća. Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanje da privatni interesi otuđuju javna dobra".

U Srbiji ni više ni manje ekonomskih sloboda

Srbija je na 98. mestu u svetu po ekonomskim slobodama, kao i prošle godine, i svrstana je među uglavnom neslobodne na listi od 184 zemalja. Istovremeno je prosečan indeks ekonomske slobode u svetu pao zbog globalne krize na nivo koji je samo jednom u proteklih deset godina bio niži, pokazuje danas objavljeni izveštaj Fondacije Heritidž i Vol strit džornala . Srbija je za ekonomske slobode u Indeksu za 2012. dobila 58 poena i zadržala poziciju iz prethodne godine pošto su umerena poboljšanja na sektoru trgovine i slobode u monetarnoj sferi kompenzovali pad slobode poslovanja i slaba uprava vladinom potrošnjom. Među 43 zemlje Evrope Srbija je 37. i njena pozicija je ispod proseka na evropskoj, ali i na svetskoj listi. U delu izveštaja o Srbiji navodi se da na ukupne ekonomske slobode u zemlji negativno deluje manjak političke volje za spovođenje potrebnih reformi. Ukazuje se i da je vladina potrošnja neefikasna i visoka, kao i da se njome loše upravlja, i ističe da su potrebne dublje institucionalne reforme radi borbe sa birokratijom, smanjenja korupcije i jačanja sudstva koje je podložno političkim mešanjima. U izveštaju se naglašava da je Srbija u poslednjih deset godina sprovela važne strukturne reforme u nekim delovima ekonomije i navodi da je reformama, uključujući privatizaciju i konsolidaciju, Srbija oživela nekada neefikasan bankarski sektor. Takođe se u delu izveštaja o Srbiji ukazuje da konkurentnost zemlje podstiču niske poreske stope, relativna otvorenost u globalnoj trgovini i regulatorna reforma. Gledano prema oblastima koje se ocenjuju, Srbija je napredak u odnosu na prošlu godinu ostvarila na planu slobode trgovine, fiskalne i monetarne slobode a nazadovanje na planu slobode za biznis, slobode na tržištu rada i vladine potrošnje. U svetu je i dalje najslobodnija ekonomija Hongkonga a slede Singapur, Australija i Novi Zeland. Na začelju je Severna Koreja, na 179. mestu, a nakon nje pet zemalja koje nisu rangirane. Od zemalja regiona najbolje je plasirana Makedonija, na 43. mestu, Albanija je 57, Crna Gora 72, Hrvatska 83, a Bosna i Hercegovina 104. je u svetu po ekonomskim slobodama.

Vojna policija obišla kasarnu Arčibald Rajs

Vojna policija jučeje upozorila predstavnike Inicijative za Društveni centar da je njihov boravak u kasarni "Arčibald Rajs" nelegalan i da predstavlja krivično delo. Nekoliko predstavnika vojne policije obišlo je objekat, legitimisali su prisutne aktiviste koji već trecu nedelju borave i rade u bivšoj kasarni i zatražili od njih da napuste objekat, što su oni odbili. Posete vojne policije objektu bivše kasarne "Arčibald Rajs" su čest slučaj. Neformalni Društveni centar će posetiti i aktivisti iz Subotice, koji će ovom posetom i učešćem u programu pružiti podršku radu centra. Na programu su filmske projekcije i izložba strip crteža na kojoj će svoje radove predstaviti i čuvena pank ikona iz Subotice Damir Pavić Septik. Članovi Inicijative za Društveni centar danas su najoštrije osudili novi napad na Omladinski centar CK13, koji se dogodio u noći između 10. i 11. januara i poručili da se zalažu za solidarnost, toleranciju, ravnopravnost i društvo bez nasilja.

Dačić: Makoli može da dođe samo kao građanin

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da svako sa Kosova može da dođe u Srbiju kao običan građanin a ne kao ministar i to je definisano dogovorom delegacija Prištine i Beograda u Briselu. "MUP nije obavešten da je postignut dogovor da kosovski političari dolaze u Srbiju radi obavljanja svojih političkih funkcija. Svako može da dođe kao običan građanin, ne kao ministar takozvani za dijasporu", rekao je Dačić novinarima ispred Patrijaršije. On je podsetio da je MUP Srbije shodno rezultatima dijaloga u Briselu definisao uslove pod kojim osoba sa dokumentima sa Kosova može da prelazi administrativnu liniju i granicu Srbije prema drugim zemljama Evrope. "MUP će poštovati sve dogovore ali ovakav dogovor nije postignut", naveo je Dačić ističući da kosovski ministar za dijasporu Ibrahim Makoli kome danas nije bilo dozvoljeno da pređe preko prelaza Končulj, na osnovu dogovora, može da dođe kao običan građanin. Makoli je u Bujanovcu trebalo da se sastane s predsednicima opština Bujanovac i Preševo Šaipom Kamberijem i Ragmijem Mustafom, kao i s predsednikom albanskog Nacionalnog saveta Galipom Bećirijem. Kako je naveo Dačić, opština Bujanovac nema ovlašćenja da poziva "takozvane ministre" država koje nisu priznate.

Homen: Probleme sa Hrvatskom rešiti pregovorima

Koordinator Vlade Srbije za odnose sa javnošću Slobodan Homen rekao je danas da su pregovori najbolji način za rešavanje problema Srbije i Hrvatske, nezavisno od povlačenja tužbi za genocid. Homen je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade rekao da do povlačenja tužbi za genocid između Srbije i Hrvatske može da dođe kad se otvoreno i jasno bude pričalo o svim otvorenim pitanjima. On je rekao da postoji niz otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, a da je za Srbiju prioritet povratak izbeglica i zaštita i povratak njihove imovine. "Najteže i goruće je pitanje stanarskih prava", kazao je Homen i dodao da preko 50.000 građana srpske nacionalnosti nema rešeno pitanje povraćaja imovinskih prava u Hrvatskoj. "Mislim da mi ta pitanja možemo da rešavamo i bez postojanja tužbi, jer je Hrvatska podnela tužbu pre osam godina, a još rešenja nema. Da je to bilo neko celishodno rešenje, on bi bio rešen", kazao je Homen. Homen je rekao da, nezavisno od povlačenja tužbi, o svim pitanjima mora da se razgovara, pogotovo, kako je rekao, o imovini, navodeći da će se sa istim problemom povraćaja imovine izbeglih i raseljenih lica, suočiti i kosovske institucije.