SVET

Sat za sudnji dan pomeren na pet minuta do ponoći

Mišel Obama: Nisam gnevna crna žena

U svetu 32 zemlje poseduju nuklearni materijal

Zemlje evro-zone profitiraju od zajedničke valute

Fidel Kastro: Sledeći predsednik SAD treba da bude robot

Zakon o prezervativima za porno filmove

Cene hrane u svetu znatno opale krajem 2011.

Sabotaže uzrok neuspeha pri lansiranju

Grad na Aljasci, zatrpan snegom, traži lopate

Sat za sudnji dan pomeren na pet minuta do ponoći

Američki naučnici pomerili su kazaljku na "satu za sudnji dan" koji simbolično meri nuklearnu opasnost, za jedan minut unapred, na pet minuta do ponoći zbog neodgovarajućeg napretka na rešavanju nukleranih i klimatskih problema. Bilten atomskih naucnika (BAS) objavio je da je kazaljka na tom satu pomerena na pet minuta do ponoći. Kazaljka je poslednji put pomerena 2010. godine. Naučnici navode da je razlog za pomeranje nemogućnost velikog broja zemalja da kontroliše širenje nuklearnog naoružanja. "Izostanak dogovora SAD, Kine, Irana, Pakistana, Egipta i Izraela po pitanju zabrane proizvodnje i korišćenja nuklearnog naoružanja u slučaju Severne Koreje donosi zabrinutost i rizik u svetu", rekao je član BAS-a Džajanta Danapala, bivši pomoćnik generalnog sekretara UN za razoružanje. On ocenjuje da su SAD i Rusija postigle napredak po tom pitanju, ali da neke zemlje zaostaju. Grupa BAS, koja je napravila sat 1947. godine, smatra da su svetski lideri pre dve godine radili na problemu nuklearnog naoružanja, ali da se u velikom broju slučajeva to nije nastavilo. U BAS-u izražavaju zabrinutost zbog moguće upotrebe nuklearnog naoružanja na Bliskom istoku i u ostalim delovima Azije. Oni su takođe zabrinuti klimatskim promenama. "Bojim se da nećemo moći da sprečimo katastrofalne promene u zemljinoj atmosferi", rekla je članica bezbednosnog odbora BAS-a Alison Makfarlen.

Mišel Obama: Nisam gnevna crna žena

Američka prva dama Mišel Obama dovela je u pitanje tvrdnje da nasilno nameće svoju volju saradnicima u Beloj kući, navodeći da je umorna od ljudi koji je opisuju kao "nekakvu gnevnu crnu ženu". Mišel Obama je za televiziju Si-Bi-Es (CBS) izjavila da nije pročitala novu knjigu novinarke Njujork tajmsa Džodi Kantor, u kojoj je ženu američkog predsednika okarakterisala kao "vladara iz senke" u Beloj kući. Kantor je dodala da zbog svojih snažnih uverenja, Mišel Obama često dolazi u konflikt sa najvišim savetnicima svog muža. "Nikada nisam čitala te knjige. Nemam naviku da čitam utiske ljudi o drugim ljudima", rekla je Obama u intervjuu za CBS, emitovanom danas. U pomenutoj knjizi navodi se da se gospođa Obama povremeno "nakostreši" zbog nekih zahteva i ograničenja koje name-će život u Beloj kući. "Volim ovaj posao. On je za mene bio privilegija od prvog dana. Sada postoje i izazovi. Ako osećam bilo kakvu uznemirenost, to je zato što želim da osiguram da moje devojčice (Malija i Saša) izađu iz svega ovoga u jednom komadu", rekla je Obama. U knjizi Kantorove navodi se da je Mišel Obama imala napet odnos sa nekadašnjim šefom Obaminog kabineta a sadašnjim gradonačelnikom Čikaga, Ramom Emanuelom i bivšim sekretarom za štampu i savetnikom Robertom Gibsom. Mišel Obama je, međutim, navela da sa njim nikada nije došla u sukob, što se, kako je dodala, odnosi i na Gibsa, koga je opisala kao dobrog prijatelja, koji joj je to i danas. Ona je dodala da kada se pojavi neko pitanje ili konflikt između nje i osoblja Bele kuće, njeno osoblje iz Istočnog krila to rešava sa osobljem njenog muža iz Zapadnog krila. "Ako treba da dođe do neke komunikacije, ona se dešava između osoblja. Ne razgovaram sa osobljem svog muža", rekla je prva dama. Knjiga "Obame" opisuje evoluciju koju je prošla Mišel kako bi u potpunosti ispunila svoju ulogu u Beloj kući, dok je autorka naziva "neprepoznatom silom" u ispunjavanju predsedničkih ciljeva. "Veoma brinem za svog muža. Ja sam jedna od njegovih najvećih saveznika. Ja sam jedna od onih na koje najviše može da se osloni", poručila je Mišel. "Od kako je Barak izabran (za predsednika) bilo je ljudi koji su želeli da me opišu kao neku gnevnu crnu ženu. Uvek će biti ljudi kojima se neću dopadati", rekla je Mišel Obama i dodala da ona sa tim može da živi. "Ja samo pokušavam da budem to što jesam i nadam se da će me vremenom ljudi upoznati", dodala je ona. Ni Obama ni njegova supruga nisu pristali da razgovaraju sa autorkom knjige o njima.

U svetu 32 zemlje poseduju nuklearni materijal

Više od 30 država u svetu poseduje nuklearni materijal koji je u nekim zemljama loše obezbeđen, navodi se u novom izveštaju američke organizacije Inicijativa za nuklearne pretnje (NTI). U tom izveštaju se zaključuje da uprkos pozivima da međunarodna zajednica više uradi kako bi se sprečilo da terorističke organizacije dođu do nuklearnog oružja, još ne postoji konsenzus o prioritetima ili kako bi nuklearne materijale trebalo zaštiti. Svetski lideri će se u martu okupiti u Seulu na drugom samitu posvećenom nuklearnim aktivnostima, pošto je američki predsednik Barak Obama pre dve godine organizovao prvi takav skup i pozvao da se pospeše napori da nuklearni materijali ne dospu u pogrešne ruke. U analizi NTI-a i Ikonomist intelidžens junita (Economist Intelligence Unit) navodi se da treba obezbediti visokoobogaćeni uranijum i plutonijum smešten na više stotina mesta u 32 zemlje. Predsednik NTI-a, bivši američki senator Sem Nan rekao je da izveštaj potvrđuje da su neki od tih materijala loše obezbeđeni što ukazuje na rizik da teroristi mogu doći do njega radi pravljenja nuklearne bombe. U izveštaju je predstavljen i indeks bezbednosti nuklearnog materijala koji beleži koliko nuklearnog materijala neka zemlja poseduje, kako je smešten i obezbeđen, a u obzir su uzeti i politički faktori poput korupcije i stabilnosti. Među 32 zemlje Australija je najbezbednija, dok je Severna Koreja poslednja. Od zemalja koje pored nuklearnog materijala poseduju atomsko oružje, Velika Britanija je na prvom mestu. SAD zauzimaju 13 mesto od 32 zemlje, što ukazuje na velike količine nuklearnog materijala i postrojenja za njihov smeštaj.

Zemlje evro-zone profitiraju od zajedničke valute

Zemlje evro-zone imale su i nadalje imaju, uprkos finansijskoj krizi, velike koristi od evra, a zahvaljujući zajedničkoj valuti njihov bruto društveni proizvod je 2010. povećan za 332 milijarde. Ovo se navodi u studiji konsultantske kompanije MekKinsi čije rezultate prenose nemački mediji i naglašava da je ta suma činila pretprošle godine 3,6 odsto BDP-a 17 država evro-zone. Kako je ukazao šef ove kompanije za Nemačku, Frank Matern samo u Nemačkoj je bruto društveni proizvod uvećan zahvaljujući pozitivnom efektu evra za 165 milijardi, što čini 6,4 odsto. Još više su od evra profitirale Austrija i Finska, gde je zajednička valuta BDP-u 2010. doprinela sa 7,8 odsto, odnosno 6,7 odsto. Pozitivan efekat evra sastoji se, navode autori studije, iz intenzivnije trgovinske razmene koja je moguća zahvaljujući zajedničkoj valuti, nižih kamatnih troškova i ukidanja tehničkih troškova, na primer onih za osiguranje od deviznih rizika. U studiji se ističe i da se nikako ne može reći da su privredno moćne zemlje od evra profitirale na teret slabijih privreda. Od zajedničke valute koristi su imale su čak i zemlje koje je teško pogodila dužnička kriza, kao što su Grčka i Portugalija. Bez evra bi njihov BDP 2010. bio još niži. Zato je, kako je ocenio šef MekKinsija za Nemačku Matern, "u interesu svih zemalja evro-zone da odbrane zajedničku valutu". Strategiju savezne kancelarke Angele Merkel za prevazilaženje krize nazvao je "uprkos krizi, ispravnom". Jer, prema proračunima MekKinsija, kombinacija budžetske discipline i strukturnih reformi vodi do većeg rasta i manjeg zaduženja na bolji način nego bilo koja druga kombinacija mera.

Fidel Kastro: Sledeći predsednik SAD treba da bude robot

Bivši kubanski lider Fidel Kastro predložio je da za novog američkog predsednika bude izabran "robot", u nedostatku kandidata "koji bi bio sposoban da spreči rat koji bi uništio ljudsku vrstu". "Nije li očigledno da je najgora stvar nedostatak robota u Beloj kući koji bi bio sposoban da upravlja SAD i spreči rat koji bi okončao našu vrstu", upitao je Fidel Kastro (85), u jednom od "Razmišljanja", koje redovno objavljuju kubanske državne novine. Pod naslovom "Najbolji predsednik za SAD", Fidel Kastro tvrdi da bi "oko 90 odsto Amerikanaca, pretežno Hispanoamerikanaca, crnaca i pripadnika narastajuće populacije osiromašene srednje klase, glasalo za robota". Kastro je ocenio da je američki predsednik Barak Obama "beznadežno utonuo u borbu za novi mandat", dok je, kako je naveo, "najgore od svega to što bilo koji republikanski kandidat nosi sa sobom više nuklearnog naoružanja nego ideja o miru". Fidel se zbog bolesti povukao 2006. sa čela Kube, kada ga je nasledio rođeni brat Raul Kastro.

Zakon o prezervativima za porno filmove

Vlasti u Los Anđelesu usvojile su u prvom krugu glasanja tekst zakona prema kojem je obavezna upotreba prezervativa prilikom snimanja porno filmova. Tekst zakona za koga je u prvom krugu glasanja od ukupno 12 poslanika glasalo njih 11, biće definitivno usvojen ako se za njega i u drugom krugu većina bude pozitivno izjasnila. Los Anđeles je prvi grad u SAD koji je na putu da donese takvu odluku, pošto je jedna od najvećih organizacija za borbu protiv side (AIDS Healthcare Foundation - AHF) krajem prošle godine objavila da je skupila dovoljno potpisa da se u junu 2011. organizuje referendum na kome će se građani izjasniti o tekstu zakona koji porno industriju obavezuje da koristi prezervative. Organizacija takvog referenduma koštala bi četiri miliona dolara. Pornografska industrija koje je posebno razvijena u dolini San Fernando, u severnom delu Holivuda, u više navrata je bila optuživana da izbegava da svoje glumce obaveže da koriste prezervative. Tokon 2004, 2010. i 2011. godine snimanje porno filmova tamo je nekoliko puta bilo prekinuto, pošto je utvrđeno da su neki od glumaca bili seropozitivni. Poslanici koji su juče izglasali tekst zakona su naveli da zakon koji je trenutno na snazi u Kaliforniji podrazumeva da je obavezna "zaštita od bolesti prenosivih seksualnim putem", ali da se on u dovoljnoj meri ne poštuje. Majkl Vajnštajn iz AHF-a je pozdravio pozitivno glasanje o tekstu zakona. Bolničarka i bivša porno glumica Nina Hartlej je međutim izjavila da je protiv takve odluke, i ocenila da će zakon negativno uticati na zdravlje porno glumaca. Ona je kazala da snimanje nekih scena u porno filmovima traje od 30 do 60 minuta, i da upotreba prezervativa može da uzrokuje otvorene rane. Drugi protivnici donošenja takvog zakona naglašavaju da će on samo povećati broj ilegalno snimljenih porno filmova. U Los Anđelesu se svake godine odobri 45.500 sati za snimanje filmova, od čega pornografskoj industriji pripada pet odsto.

Cene hrane u svetu znatno opale krajem 2011.

Cene hrane u svetu znatno su opale krajem 2011, ali je zbog ekonomske krize nemoguće predvideti njihovo kretanje u budućnosti, saopštila je organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Kao uzrok pada cena hrane, FAO navodi pad cena žitarica, šećera i ulja na međunarodnom tržištu, što je izazvano dobrim rodom tih kultura i istovremenim padom potražnje i jačanjem američkog dolara. Indeks cena u decembru je bio za 2,4 odsto niži u odnosu na prethodni mesec. Indeks cena hrane je, međutim, početkom 2011. dostigao, takođe, i svoj rekord, od kako je FAO, sa sedištem u Rimu, počeo 1990. da prati međunarodne cene hrane.

Sabotaže uzrok neuspeha pri lansiranju

Direktor ruske agencije za istraživanja svemira Roskosmos Vladimir Popovkin ocenio je da bi strane sile mogle da stoje iza niza prošlogodišnjih neuspeha Rusije prilikom lansiranja svemirskih letelica. U intervjuu ruskom dnevniku Izvestija, Popovkin je rekao da on nije uspeo da shvati zašto je bilo problema prilikom lansiranja svemirskih letelica i to upravo u trenutku dok su one prolazile kroz zonu koja nije pokrivena ruskim radarima. "Ne znamo zašto su se incidenti sa našim letelicama događali upravo u trenutku kad su nadletale ono što je 'tamna' zona Zemlje, gde mi ne vidimo letelice i odakle ne dobijamo podatke", rekao je on. Popovkin je kazao da "ne želi nikoga da optužuje", ali i dodao da "danas postoje veoma moćna sredstva protiv svemirskih letelica čija upotreba ne može da bude isključena". Jedan od poslednjih neuspeha Rusije jeste lansiranje sonde Fobos-Grunt prema Marsovom satelitu, koja se, međutim, pokvarila i njeni delovi se očekuju da padnu na Zemlju 15. januara.

Grad na Aljasci, zatrpan snegom, traži lopate

Nakon još jedne mećave, ribarsko naselje na Aljasci koje se već nedeljama bori sa velikim naslagama snega bilo je primorano da traži lopate iz drugih gradova i od jednog proizvođača, saopštili su gradski zvaničnici. Dogovoreno je da se lopate za Kordovu, mali grad od 2.200 stanovnika, naprave do četvrtka i dostave dva dana kasnije, međutim, kada je napadalo "još par metara snega", ispostavilo se da je to prekasno. Poslednja oluja pogodila je najveći deo južne oblasti centralne Aljaske, a lavine su presekle autoput koji povezuje Enkoridž sa susednim gradovima na jugu. U pojedinim oblastima poluostrva Kenai prekinut je dovod struje, a lokalna radio stanica javila je da su letovi ka njegovom gradu Kodiak obustavljeni, kao i da su u luci tri broda potonula pod težinom snega. Pretpostavla se da je Kordova, ribarsko naselje poznato po proizvodnji lososa, najviše pogođena nepogodom. Od prvog novembra u tom gradu je napadalo 4,5 metara snega i velika količina kiše koja je dodatno doprinela njegovoj težini. Snežne naslage na krovovima visoke skoro dva metra oštetile su četiri poslovne zgrade i dve kuće, rekao je Alan Market, potparol grada Kordove. Zbog opasnosti od urušavanja evakuisan je jedan stambeni kompleks u kome su, zbog naslaga snega na krovu, ostala blokirana vrata i prozori. Crveni krst pretvorio je rekreacioni centar u sklonište. Gradske, državne i savezne vlasti uspostavile su specijalni komandi centar za rešavanje tog problema. Nacionalna garda Aljaske poslala je više od 57 vojnika za čišćenje snega lopatama, a američka Obalska straža 20, sa zadatkom da čiste luke i pomažu u održavanju teške opreme. Za akciju čišćenja prijavio se veliki broj volontera, rekao je Market.