KANADA

Fenomen SMS poruka - kreativni ili lenji?

Gradonačelnik Ford nije slavno prošao

Bez naftovoda do SAD, nafta ide u Aziju

BLIC VESTI

Kroli novi predsednik Liberalne stranke

I očevima otkucava biološki sat

Istorijska odluka o tužbi protiv kršenja privatnosti

Prodato pismo oca telefona

Fenomen SMS poruka - kreativni ili lenji?

Slanje SMS poruka postao je pravi socijalni, ali i lingvistički fenomen, pa se naučnici sa tri Univerziteta Sajmon Frejzer, Otava i Montreal, spremaju da odgonetnu da li su osobe koje komuniciraju SMS porukama kreativne ili lenje. Zajedničkim snagama osmišljen je projekat Tedžt4Science i naučnici veruju da će im ljudi dobre volje pomoći slanjem svojih poruka, sačinjenih od ograničenog broja simbola upotrebljenih na ograničenom prostoru. Već sama ova činjenica navodi na zaključak da su u pitanju kreativnost, maštovitost i snalažljivost u korišćenju jezika. Kristijan Gilbro, profesor sa Univerziteta Sajmon Frejzer, smatra da je u pitanju kreativno i efiksno korišćenje novih formi komunikacije. On odbacuje kritike da su mladi postaju sve manje pismeni zato što upotrebljavaju skraćenice i gramatički nepravilne oblike u tim kratkim formama teksta, i veruje da je svako od njih u stanju da koristi i formalni način izražavanja, naravno u odgovarajućem okruženju. Gibro kaže da se istraživači nadaju da će istraživanje pokazati i u kolikoj meri se poruke menjaju u zavisnosti od jezika i dijalekta. Zainteresovani mogu pronaći dodatne informacije na veb-sajtu tedžt4science.ca i poslati svoje poruke, koje će biti korišćene isključivo za istraživanje u oblasti lingvistike i kompjuterske lingvistike. Ovo istraživanje deo je međunarodnog projekta, kojim koordinira CENTRAL, istraživački centar Katoličkog univerziteta u Luvajnu, Belgija.

Gradonačelnik Ford nije slavno prošao

Ovih dana se o gradonačelniku Toronta Robu Fordu govorilo iz dva razloga – zbog početka dijete kojom namerava da smanji 50 kilograma i zbog predloga budžeta grada koji nije naišao na odobravanje gradskih većnika. Gradski budžet, svakako je mnogo interesantniji, jer se tiče ljudi iz čitavog grada. U komentarima se pominje i da je glasanjem i usvojenim izmenama praktično iskazano nepoverenje gradonačelniku, koje bi, da je u pitanju federalni ili provincijski nivo vlasti, dovelo do pada vlade. Savet grada odobrio je, kao prvo, povećanje poreza na imovinu za 2,5 odsto ali je, potom odbijen predlog gradonačelnika za smanjenje budžeta za određene gradske službe. Umesto toga je, sa 23:21, usvojen predlog da se 15 miliona dolara, od ukupno 154 miliona viška u gradskom budžetu, upotrebi za vraćanje dela sredstava za TTC, školske bazene, hale, pomoć naseljima, skloništima, dnevnoj nezi i skupljanju lišća. Predlog je izneo i obrazložio gradski većnik Džoš Koul, u ime velike grupe većnika.

Bez naftovoda do SAD, nafta ide u Aziju

Federalna vlada će obnoviti svoje napore da prebaci kanadsku naftu na azijsko tržište, najverovatnije u Japan i Kinu, nakon što je američka Bela kuća odbacila planove za naftovod koji bi išao od Alberte do SAD-a. Premijer Stiven Harper je u telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Barakom Obamom izrazio veliko razočaranje zbog odluke da se obustavi projekat Keystone DžL i najavio traženje novih tržišta. Ovaj naftovod, dužine preko tri hiljade kilometara, trebalo je da povezuje nalazišta u Alberti sa rafinerijama u Teksasu, preko šest američki država. Dnevni protok nafte trebalo je da bude oko pola miliona sirove nafte. Projekat je odbijen zbog kratkog roka za njegovo odobravanje, pa su predstavnici TransKanade najavili da će ponovo konkurisati, u nadi da bi ipak moglo doći do njegovog ostvarenja. Ukoliko bi se ostvarila najava za proboj na azijsko tržište, onda bi došlo do izgradnje naftovoda do Britanske Kolumbije, odakle bi nafta bila transportovana tankerima.

BLIC VESTI

OTAVA – U svom redovnom kvartalnom izveštaju, Banka Kanade predviđa da će, uprkos boljem zamahu od očekivanog, kanadska privreda biti usporena zbog sve izraženije neizvesnosti i pogoršavanja stanja ekonomije na globalnom nivou. Takođe, Banka Kanade nije promenila referentnu kamatnu stopu, već je zadržala na rekordno niskom nivou od jedan odsto, koji važi od septembra 2010. godine. OTAVA – Na proleće će biti puštene u opticaj kovanice od jednog i dva dolara napravljene od čelika. U zvaničnom saopštenju stoji da će kovanice ubuduće biti od čelika, što znači da će biti za nijansu lakše i jeftinije za proizvodnju i prevoz od sadašnjih, za koje se koristi nikl, kao i da će ih biti teže falsifikovati. Uz promenu kovanica, idu i neophodne izmene u automatima, koje treba prilagoditi da prepoznaju nove novčiće. OTAVA – Federalna vlada najavila je izmene Zakona o građanskom braku kojima će i pravno priznati istopolne brakove i omogućiti supružnicima da se razvedu, čak i ukoliko njihov brak nije priznat u zemlji iz koje oni dolaze. Problem je otkriven kada su supružnice, inače iz Floride i Velike Britanije, htele da ponište brak sklopljen u Kanadi, ali se ispostavilo da ne ispunjavaju uslov o jednogodišnjem boravku na ovim prostorima. Pravo na razvod svih brakova sklopljenih u Kanadi pozdravili su predstavnici grupe Egal koja zastupa prava osoba istopolne seksualne orijentacije. TORONTO – Torontsko gradsko saobraćajno preduzeće TTC ispituje prijavu protiv jednog vozača koji je jeo čokoladicu za volanom. Incident se dogodio 5. januara na liniji 30 i istraga se sprovodi zato što je protivno propisima da se bilo šta konzumira u vožnji, čak i jabuke ili čokoladica. Portparol TTC-a Deni Nikolson nije želelo da kaže da li je vozač suspendovan. OTAVA – Kanađani, poznati po svojoj ljubavi prema zimskim sportovima i rekreaciji, zadobijaju popriličan broj povreda uživajući u zadovoljstvima koja oni pružaju. Samo tokom prošle godine više od 5.600 ljudi moralo je u bolnicama da zaceljuje ozbiljne prelome nastale na snegu i ledu, stoji u izveštaju Instituta za zdravstvene informacije. Najveći broj preloma posledica su skijanja i snoubordinga, a slede hokej, klizanje i vožnja po snegu. Kako se naglašava, ovde nisu uračunate lakše povrede, niti smrtni ishodi, tako da se može računati da je ukupni broj nezgoda mnogo veći, čak i do deset puta. Najčešće se povređuju deca i mladi, i to muškog pola. ST. DžONS – Kevin Karter, 34, iz Botvuda, Njufaundlend i Labrador, zamera provincijskom zdravstvu da se ne pridržava obećanja datih sa najvišeg mesta. Karter je bio težak skoro 200 kilograma i odlučio je da smrša, ponajviše zbog brojnih zdravstvenih problema koje imao zbog prekomerne težine. No, kada je posle drastičnne promene svog načina života i ishrane uspeo da prepolovi svoju težinu, nastao je problem sa viškom kože na stomaku. Iako je provincijska premijerka Keti Danderdejl sugerisala da bi takve operacije okarakterisati kao medicinski neophodne, intervencija je odbijena u njegovom slučaju pošto lekar koji je dao preporuku za operaciju nije specijalista za takve zahvate. Karteru je preporučeno da intervenciju uradi u Torontu, ali to bi ga koštalo 15 hiljada dolara, što on ne može da obezbedi. TORONTO – Sve manje ima nade da bi Saed Malekpur, 35, građanin Kanade, mogao da izbegne smrtnu kaznu u Iranu. Njegova žalba Vrhovnom sudu u Iranu odbijena je i njegovi advokati smatraju da bi Malekpur mogao biti pošteđen jedino zajedničkim naporima međunarodne zajednice. Sa njegovim slučajem upoznat je ministar za inostrane poslove Džon Berd, koji naglašava da je samo jedan od primera kako se u Iranu ne poštuju ljudski život i međunarodno priznata ljudska prava. Inženjer i veb-dizajner Malekpur uhapšen je u Teheranu 2008. godine, dok je bio u poseti svom teško bolesnom ocu, pod optužbom da je vređao i skrnavio islam na pornografskom sajtu koji je napravio, a što je on pod pritiskom i zbog mučenja priznao. OTAVA – Svetska zdravstvena organizacija objavila je spisak zemalja koje prednjače po broju osoba sa prekomernom težinom. Na iznenađenje mnogih, ta lista izgleda ovako: Američka Samoa (93,5), Saudijska Arabija (72,5), SAD (66,7), Nemačka (66,5), Egipat (66), Velika Britanija (61), Kanada (59,1), Španija (53,36), Iran (49,9), Francuska (49,3), Australija (49), Italija (44), Brazil (40,6) i Kina (18,9). Brojevi u zagradama predstavljaju procenat odraslih osoba kod kojih indeks telesne mase prelazi 25. Ovaj indeks, koji se izračunava tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima, statistički je pokazatelj uhranjenosti pojedinca i primenljiv za sve starije od 20 godina. TORONTO – Skošijabenk je u početnoj fazi pregovora o prodaji solitera u kome se nalazi sedište banke u Torontu još od 988. godine. Radi se o soliteru na uglu ulica King i Bej, čija cena bi mogla dostići i milijardu dolara, što bi bila najveća cena za nekretnine ikada postignuta u kanadskoj istoriji. Zvaničnici kažu da bi se zbog stanja na tržištu u ovom trenutku ovakva transakcija mogla veoma isplatiti. VIKTORIJA – Premijeri provincija i teritorija, koji su na skupu u Viktoriji diskutovali o zdravstvu, naglasili su da je federalna vlada morala da bude jedan od učesnika, posebno nakon što je ministar finansija prošlog meseca najavio da će Otava odlučivati ubuduće koliko će izdvajati za trasfere za zdravstvo. Premijer Alberte Alison Redford istakla je da svaki Kanađanin ima jednako pravo na isti iznos kroz te zdravstvene trasfere. Na posebnom sastanku sa ministrima finansija iznaći će se forula za finansiranje koja će obezbediti da ni jedna provicnija ne bude u gorem položaju nego što je sada. Formirana je i radna grupa za inovacije u zdravstvu, koja će biti sačinjena od provincijskih i teritorijalnih ministara zdravstva,uz predsedavanje premijera Roberta Glica i Breda Vola.

Kroli novi predsednik Liberalne stranke

Liberalna stranka izabrala je novog predsednika na prošlonedeljnoj konvenciji. To je Majk Kroli, 42, ontarijski biznismen, koji je bio na čelu provincijskih liberala. Šila Kops, bivša federalna ministarka, nije dobila dovoljnu većinu, čime je praktično najavljeno menjanje starog kursa stranke i okretanje ka budućnosti. Novi predsednik Kroli to je i potencirao u svom pristupnom govoru. Kroli je takođe najavio da namerava da bude van medijske pažnje, između ostalog i zbog toga što u stranci treba puno toga uraditi u naredne dve godine. Kroli je istakao da je njegov zadatak da stvori novu stranku, otvorenu za nove ideje, veće angažovanje članova i jaču koheziju. Na istoj konvenciji liberali su odbacili mogućnost da Kanada ne bude više vezana za britansku monarhiju, ali su dali podršku rezoluciji o legalizaciji i pravnom regulisanju marihuane. Na ovim, kao i na još nekim zanimljivim predlozima insistiralo je mlađe krilo stranke, koje se zalaže za sveže ideje za revitalizaciju, poželjnu posle poraza liberala na izborima u maju prošle godine. Semjuel Lavoa, predsednik Mladih liberala, okarakterisao je odluku vezanu za marihuanu kao izuzetno značajan dokaz smene generacija u stranci, iako nije siguran da će odluka ući u predizbornu platformu stranke. Značajna je i odluka o proširenju glasačkog tela za izbor lidera stranke. Naime, mogućnost da ubuduće učestvuju u izboru stranačkog lidera, zajedno sa onima koji poseduju člansku kartu i plaćaju članarinu, dobili su i oni koji samo podržavaju Liberalnu stranku. Doskorašnji privremeni lider stranke Bob Rej je ovu transformaciju u stranačkoj politici nazvao otvaranjem stranke i velikom odlukom konvencije, istakavši da tako nešto nisu uradili ni NDP ni konzervativci. Razloge za optimizam nude i rezultati nedavne ankete sa porastom podrške liberalima, koji se povezuje sa dolaskom privremenog lidera Boba Reja na čelo stranke. Neposredno pre konvencije, bivši lider Majkl Ignatijef sugerisao je da su stranci potrebni mlađi ljudi, spremni za reforme.

I očevima otkucava biološki sat

Kanadsko Društvo ginekologa i akušera skreće pažnju na posledice koje odloženo roditeljstvo može imati po reprodukciju. U novom nacionalnom uputstvu navodi se da se, pored poznatog i priznatog opadanja plodnosti žena posle 32. godine, i kod muškaraca javljaju problemi sa oplodnom moći. Stručnjaci pored toga skreću pažnju da se kod dece očeva zrelijeg roditeljskog doba, koje počinje od četrdesete godine pa nadalje računajući od začeća, javlja veći rizik od genetskih poremećaja i pojedinih bolesti, poput šizofrenije, autizma i nekih oblika raka. Ova upozorenja dolaze sa razlogom. Podaci, naime, govore da je svaka deseta prvorotka starija od 35 godine, dok je pre samo četvrt veka njihov broj bio dvostruko manji. Ukoliko se takav trend nastavio, onda bi se uskoro moglo očekivati da će biti potrebna veća sredstva za različite vidove intenzivne nege, specijalnih ustanova i opštinskih službi za decu starijih roditelja. Ovakav trend se, takođe, nepovoljno odražava po natalitet, jer žene rađaju manje dece, a mnoge se uopšte i ne odlučuju na taj korak. Stručnjaci smatraju da je potrebno preduzeti korake ka savetovanju i edukaciji stanovništva koje planira roditeljstvo, kako bi bili informisani i donosili prave odluke. Takođe, veoma je bitna prenatalna kontrola, koja bi mogla ukazati na moguće nepravilnosti u razvoju ploda, poslebno kod majki starijih od 35 godina. Iako vlada uvreženo mišljenje da žene odlažu trudnoću zbog karijere, jedno anketa urađena u Kalgariju i Edmontonu pre desetak godina pokazala je da su pri donošenju odluke o trudnoći u tri najbitnija razloga spadaju stabilnost veze, potreba za kontrolom o svom životu i spremnost da postanu majke. Najoptimalniji biološki period za materinstvo je između 20 i 35. godine, pošto se posle toga već smanjuje mogućnost da se zatrudni, a povećava se mogućnost da dođe do nekih komplikacija u trudnoći. Kako se i kod muškaraca sa godinama javljaju problemi, onda je reproduktivno zdravlje nešto što se tiče podjednako i žena i muškaraca, odnosno parova i porodica.

Istorijska odluka o tužbi protiv kršenja privatnosti

Ontarijski Apelacioni sud ove nedelje doneo je odluku koja se može smatrati za istorijsku – priznao je pravo na tužbu za nadoknadu štete zbog kršenja privatnosti. To podrazumeva neovlašćeni uvid u finansijske, zdravstvene i radne podatke, otvaranje pošte, čitanje dnevnika i mešanje u seksualnu orijentaciju ili navike druge osobe. Sud je stao na stanovište da je, u vremenu kada su u elektronskoj formi lako dostupni brojni lični podaci ontarijskih žitelja, bilo potrebno reagovati u skladu sa promenama i u okviru svog mandata za stvaranje zakona koji to podržava. Odluka je doneta po tužbi Sandre Džons, službenice Torontske banke, čiji bankovni račun je tokom četiri godine, u proseku jednom nedeljno, proveravala Vini Tsige, koleginica iz Montrealske banke i devojka bivšeg supruga Džonsove. Potrebno je znati da u ovakvom slučaju treba dokazati da se radi o bolu i patnji zbog neovlašćenog uvida u lične podatke, koji je uradila razumna osoba sa nečasnim namerama. U Kanadi su četiri provincije, Britanska Kolumbija, Manitoba, Njufaundlend i Saskačuan donele zakon koji daje pravo na tužbu zbog narušavanja privatnosti, ali ni jedan zakon ne daje precizno određenje šta se pod tim podrazumeva. Do ove nedelje, takođe, ni jedan apelacioni sud nije priznao pravo na tužbu, te se stoga odluka ontarijskog suda može smatrati za istorijsku.

Prodato pismo oca telefona

Pismo Aleksandra Grejema Bela prodato je za skoro 93 hiljade američkih dolara na aukciji u Amherstu, Nju Hemšir. Kupac je jedan kolekcionar iz Teksasa. Radi se o veoma vrednom predmetu, pošto sadrži i jedinstvenu skicu dva povezana telefona, koju je sačinio lično pronalazač ove sprave. U svom pismu ocu, napisanom na osam strana, Bel odgovara na prethodnu poruku koju je dobio od svojih roditelja iz Bretforda, Ontario. On im objašnjava kako da izvrše uzemljenje telefona i obezbede njegovo pravilno funkcionisanje i dalju bezbednost, pošto im je zbog grmljavine prethodno bila oštećena linija. Bobi Livingston, iz aukcijske kuće RR, naglasio je da je razumljiva visoka cena postignuta za ovo pismo, pošto kolekcionari izuzetno cene originalne nacrte pronalazača.

Špijunska afera - Delisli prvi optužen

Ministar odbrane Piter Mekkej uverava građane da špijunska aktivnost mornaričkog obaveštajnog oficira Džefrija Pola Delislija neće narušiti reputaciju zemlje među članicama NATO. Delisli je uhapšen prošlog vikenda, pod sumnjom da je u dva navrata preneo državne tajne, jednom između 2007. i ove godine, a jednom prošle nedelje. Njegov advokat Kameron Mekkin odbio je da komentariše ove navode, tvrdeći da tek treba dokazati krivicu. Sudska dokumenta, pak, navode da je Delisli priznao prekršaj poverenja u vezi sa dužnostima svoje službe. Delisli je radio za obaveštajnu jedinicu HMCS Triniti u Halifaksu, koja preko satelita prati svih plovila koja ulaze i izlaze iz kanadskih teritorijalnih voda. Taj centar je internacionalna baza, sa pristupom tajnim podacima iz zemalja NATO. Kako se navodi, optužbe protiv Delislija veoma su teške i, ukoliko se pokažu tačnim, on bi mogao biti osuđen na kaznu doživotnog zatvora. On je prva osoba koja je optužena po Zakonu o bezbednosti informacija, koji je donet posle terorističkih napada na SAD. Nije poznato za koju zemlju je Delisli radio, ali se pretpostavlja da bi to mogle biti Rusija, Kina ili Iran. Njegove komšije iz Bedforda opisuju ga kao običnog porodičnog čoveka, oženjenog, oca jedne tinejdžerke i dva mala dečaka.