SVET

Konkordija, ponos i zla sreća

Porno industrija možda ode iz Los Anđelesa

Svečanost povodom 60 godina vladavine kraljice Elizabete II

Većina zemalja pred ulazak u EU organizovala referendum

Spori odgovor na glad u Africi koštao hiljade života

Osipa se podrška kontroverznim zakonima SAD o borbi protiv piraterije

Kamenje s Marsa palo u Afriku prošlog jula

Berlin i Pariz ne mogu imati monopol nad Evropom

Britanija priznala špijuniranje Moskve

Konkordija, ponos i zla sreća

Brod za krstarenje "Konkordija" koji se nasukao, a zatim prevrnuo u noći između petka i subote, bio je perjanica italijanske brodarske firme "Kosta" koja je izgradila tu ploveću palatu dužine tri fudbalska terena, taj hram zabave i uživanja. Kao "Titanik" u svoje vreme, "Konkordija" je opisivana samo superlativima. Ponos flote firme "Kosta" od porinuća 2006, taj brod je bio demonstracija moći italijanskog brodogradilišta "Finkantieri", kao najveći ikada izgrađen u Italiji - dugačak 290 metara i širok 38! Za upravljanje i održavanje tog giganta sa trinaest paluba, radilo je 1.068 članova posade zbog čega je taj plutajući grad mogao da primi do 3.780 putnika. Bili su mešteni u više od 1.500 kabina, uključujući 505 sa privatnim balkonom, i 70 luksuznih apartmana. Za ishranu tog malog grada bilo je pet restorana, uključujući i super-ekskluzivan "Klub Konkordija" gde su stolovi bili dostupni samo uz rezervaciju najviše klijentele. Za aperitiv ili drugo piće putnici su imali izbor od trinaest tematskih barova živopisnih naziva: "Kafa i čokolada", "Konjak i cigare". Ali iznad svega usluge su bile usmerene na uživanje po kojem se "Konkordija" razlikovala od početka: pet "džakuzija", četiri bazena - od kojih dva pod pokretnim staklenim krovom, više sportskih terena, staza za "džoging" na otvorenom... I najbolje od svega: "Samsara spa" zvanično predstavljena kao najveći brodski centar za negu i fitnes na svetu. Na površini od 6.000 kvadratnih metara na dve palube omogućavao je pravo lekovito osveženje tela tokom putovanja. U skladu sa željama ljubitelja fitnesa, brod je imao 55 kabina sa direktnim pristupom tom ekskluzivnom klubu. Unutra, putnike je mogao razmaziti izbor: teretana, spa, "sobe za tretman", sauna, parno kupatilo, solarijum ... Kada se odmore, putnici su mogli u pozorište na tri palube, u kazino, ili na tematske disko-večeri dostojne TV-serije "Love Boat". Za ozbiljnije, "Konkordija" je imala pristup Internetu i biblioteku, a za "manijake kupovine" desetine prodavnica kojima se hvalio brod. Oni koji ni u svemu tome nisu našli šta traže, imali su simulator vožnje "Gran pri" ili filmove na gigantskom ekranu na palubi sa bazenima. Sa tehničke strane, taj brod od 114.500 tona imao je dva motora izlazne snage od po 21 MNj (po 28.161 KS) što mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od 23,2 čvora (43 Km/h). Uz stalnu brzinu krstarenja od 19,6 čvorova (36,3 Km/h), "Konkordija" je imala goriva za 10 do 14 dana. Međutim, među sujevernim italijanskim mornarima, ta ploveća palata je imala reputaciju "baksuzne". Njeno krštenje 2005. je proteklo uz loše predskazanje: boca šampanjca bačena na trup, nije se razbila. "Konkordija" je prvi zabeleženi incident imala 2008. u Palermu. Uplovljavajući u luku tokom iznenadne oluje, brod se zaneo od velikih talasa. Udarac je izazvao veliku pukotinu pramca i desnog boka, ali bez posledica po putnike i posadu. Po svemu sudeći, brod je karijeru završio zauvek nasukavanjem i prevrtanjem i to baš u petak, 13. januara... Kaptan broda Frančesko Sketino optužen je za višestruko ubistvo Italijanski spasilački timovi prekinuli su juče svoju potragu za nestalima u nasukanom brodu "Kosta Konkordija" zbog toga što je počeo da se pomera. Brod vredan 450 miliona dolara putovao je sa više od 4.200 putnika i članova posade kada se u petak uveče nasukao na greben kod italijanskog ostrva Điljo. Do sada je potvrđena smrt 11 osoba, od kojih je pet nađeno juče. Njihov identitet još nije utvrđen. Na spisku nestalih ima 28 imena. Italijanski zvaničnici se nadaju da će posle detaljnog merenja instrumentima moći da utvrde da li se brod ponovo učvrstio što će dozvoliti da vatrogasci i ronioci nastave potragu. Pored operacija spasavanja velika pažnja javnosti usredsređena je na akciju kapetana broda tokom i posle brodoloma. Kaptan broda Frančesko Sketino optužen je za višestruko ubistvo iz nehata, brodolom i napuštanje broda, uhapšen je u subotu, a juče je pušten i određen mu je kućni pritvor. Posle odluke suda o smeštanju u kućni pritvor, policija i karabinjeri sproveli su ga do njegovog doma, u koji su ušli na sporedan ulaz izbegavajući fotografe i snimatelje, preneli su italijanski mediji. Sudija koja je odlučila da mu odredi kućni pritvor je ipak konstatovala da postoje "ozbiljne naznake krivice" u odnosu na njega, i istakla da on nije istinski pokušao da se vrati na brod tokom evakuacije putnika. Sketino, optužen da je napustio brod pre putnika, rekao je u svoju odbranu da je on manevrom približavanja broda obali spasio mnoge živote a da je pao sa broda i nije mogao da se vrati nazad na njega. Juče je objavljen transkript razgovora zvaničnika obalske straže i kapetana za vreme i posle nesreće. Čulo se kako taj zvaničnik naređuje kapetanu da se vrati nazad na brod da nadzire evakuaciju, i kako kapetan Sketino odbijao da to uradi objašnjavajući da je suviše mračno i da je brod opasno nagnut na bok. "Idi na brod, jel jasno. Jel me čuješ", vikao je zvaničnik obalske straže na kaptena koji je sedeo u čamcu za spasavanje. "To je naređenje. Ne trebaju mi novi izgovori. Proglasio si 'napusti brod' i sada ja komandujem", rekao je on. Sudija Valerija Montesarakio je rekla da "prisustvo drugih članova posade i oficira koji su pokušavali da evakuišu putnike demantuje izjave kapetana da nije mogao da upravlja procesom pružanja pomoći", prenose italijanski mediji. Sudija ocenjuje da kapetan Frančesko Sketino nije napravio "nikakav ozbiljan pokušaj" da se vrati "bar u blizinu broda" pošto ga je napustio u jeku evakuacije putnika. Ona je dodala da kada je sišao sa broda on ostao satima na stenama sa posadom i posmatrao operaciju spasavanja. Obrazlažući svoju odluku da mu odredi kućni pritvor, sudija je rekla da ne postoji rizik da će on pobeći, jedino da možda utiče na dokaze, zbog čega mu je kućni pritvor određen. Tužilac Groseta, Frančesko Veruzio, koji je sinoć rekao da "ne razume" odluku o puštanju kapetana imajući u vidu teške optužbe protiv njega, rekao je da razmatra mogućnost da traži da se on vrati u pritvor.

Porno industrija možda ode iz Los Anđelesa

Neki od najznačajnijih predstavnika porno industrije, uključujući Vivid entertejnment, najavili su izmeštanje poslovanja iz Los Anđelesa, centra te industrije, ukoliko gradske vlasti sprovedu svoju odluku kojom se porno glumcima nalaže da snimaju sa kondomima. Gradsko veće Los Anđelesa juče je sa devet glasova za i jednim protiv usvojilo odluku na osnovu koje će se uskraćivati dozvola za snimanje onim producentima koji odbiju da se u njihovim filmovima koriste kondomi. Da bi odluka stupila na snagu, treba da je potpiše gradonačelnik Antonio Viljaraigosa. Međutim, gradsko veće je zatražilo i da se formira specijalni komitet, u kojem bi sedeli policijski zvaničnici, gradski tužilac, zdravstveni zvaničnici Kalifornije i drugi sa zadatkom da osmisle kako bi se odluka sprovela u život. "Biće interesanto posmatrati kako će oni to zapravo pokušati da sprovedu i ko će da finansira svo to vreme i sav taj napor koji nameravaju da ulože", izjavio je Stiven Hirš, suosnivač i kopredsedavajući kompanije Vivid, koja spada među najveće proizvođače erotskih i porno filmova u SAD. Prema njegovim rečima, gradske vlasti će se "na kraju suočiti s tim da će ljudi jednostavno prestati da snimaju u Los Anđelesu". "To vam mogu garantovati", dodao je Hirš i ukazao da će njegova firma biti među onima koje će razmotriti odlazak iz grada. Ostali zvaničnici američke porno industrije takođe su osudili odluku gradskog veća Los Anđelesa i ocenili je kao "nepotrebnu vežbu iz političke korektnosti koja se ne može sprovesti". Oko 90 odsto američkih porno filmova snimi se u Los Anđelesu, a gotovo svi oni nastanu u dolini San Fernando. Čitava industrija filmova za odrasle u SAD zaradi oko osam milijardi dolara godišnje, ukazuje Mark Kerns, urednik magazina Adult video njuz. Industrija se, međutim, poslednjih godina suočava sa recesijom kao i sa sve većom popularnošću besplatne pornografije na Internetu, pa bi nametanje obaveza nošenja kondoma na snimanju samo nanelo dodatnu finansijsku štetu, kaže Kerns, a i mnogi drugi. Prema njegovim rečima, konzumenti - naročito oni u inostranstvu - jasno stavljaju do znanja da neće gledati filmove u kojima glumci koriste kondome, jer im to odvraća pažnju i uništava fantaziju. "Jedino što će grad potencijalno dobiti ovom merom jeste gubitak novca od izdavanja dozvola za snimanje, kao i odlazak produkcijskih kuća. Ne možete terati jednu industriju da stvara proizvod koji tržište ne želi da konzumira", izjavio je Kristijan Man, šef produkcijske porno kompanije Ivl endžel. Portparol Zadužbine za borbu protiv AIDS-a, Ged Kensli ocenio je da je ovakva mere potrebna jer porno industrija nije uspela samu sebe da uredi. Prema njegovim rečima, porno filmadžije su godinama ignorisale zakone kojima se nalaže upotreba kondoma u slučaju da su radnici izloženi krvnim patogenima. "Da razjasnimo jednu stvar: korišćenje kondoma u filmovima za odrasle je u Kaliforniji ionako ozakonjeno propisima o krvnim patogenima, samo što se taj zakon nije svuda poštovao i sprovodio. Zabranom izdavanja dozvola za snimanje još jedno je oruđe kojim će se taj zakon sprovoditi", rekao je Kensli. Gradske vlasti su usvojile odluku bez javne diskusije, na dan kada je najveći deo predstavnika porno industrije bio u Las Vegasu, gde je pripremao današnje otvaranje Sajma industrije za odrasle. Oni kažu da ih vesti iz Los Anđelesa nisu iznenadile. Porno industrija tvrdi da već ima svoje propise o zaštiti, pa se glumcima nalaže da se testiraju na sidu i druge krvno prenosive bolesti na svakih 30 dana minimalno. Prema rečima predstavnika te industrije, još od 2004. godine nije bilo slučajava da se neko zarazio sidom na snimanju porno filmova. Industrija se takođe plaši da će, ukoliko snimanja budu izmeštena iz Los Anđelesa, takva testiranja takođe prestati da se sprovode, što će glumce izložiti rizicima. "Ako će neko da zakači ve-neričnu bolest, zaradiće je van porno industrije, jer se mi baš često testiramo", izjavila je veteranka porno glumišta Tabita Stivens, koja smatra da o korišćenju kondoma treba da odlučuju glumci a ne vlasti.

Svečanost povodom 60 godina vladavine kraljice Elizabete II

Bakingemska palata saopštila je detalje velike svečanosti koja se sprema radi obeležavanja dijamantske godišnjice vladavine Kraljice Elizabete Druge. Planira se da oko 1.000 različitih čamaca i brodova isplovi na reku Temzu 3. juna u čast kraljice koja obeležava 60 godina vladavine. U flotili, koja će se protezati na više od 11 kilometara, biće i čamce sa orkestrima na kojima će se svirati kompozicije naročito pisane za tu svečanost. Kraljica, njen suprug princ Filip i ostali stariji članovi kraljevske porodice ploviće na brodu "Spirit of Čartvel" (Spirit of Chartnjell), raskošnom brodu za krstarenja koji redovno plovi Temzom. On će biti ukrašen cvećem iz kraljičine bašte, a posebno će biti naglašene kraljevske boje - crvena, zlatna i ljubičasta. Organizatori su rekli da će flotilu, jednu od najvećih ikada sakupljenih na reci, činiti čamci za veslanje, razni teretni brodovi kao i turistički brodovi. Planirano je da bude upriličen i niz drugih proslava tokom godine, a kraljica i njen suprug princ Filip će tim povodom putovati u sve delove Britanije. Kraljičina deca i unuci će 60-ogodišnjicu njene vladavine obeležiti obilaskom zemalja Komonvelta.

Većina zemalja pred ulazak u EU organizovala referendum

Većina zemalja koja se Evropskoj uniji (EU) priključila posle njenih osnivača, prepustila je građanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom. Od ukupno 21 zemlje, koliko ih se do danas pridružilo šestorici osnivača, referendumi su organizovani u 14 zemalja, ne računajući Hrvatsku, čiji građani u nedelju 22. januara treba da se izjasne o tome. Protiv ulaska u EU izjasnili su se jedino Norvežani i to dva puta - 1973. kada je "ne" članstvu u tadašnjoj Evropskoj zajednici reklo 53,3 odsto građana i 1995. kada ih je protiv bilo 52,2 odsto. Ostale zemlje na referendumima su bez problema potvrdile ulazak u EU. Najveću zabeleženu podršku EU je dobila u Slovačkoj gde je ulazak u Uniju od 1. maja 2004. prethodno na referendumu podržalo 92,46 odsto birača. U najvećem krugu proširenja, kada je Unija dobila 10 novih članica, 2004, ogromnu podršku članstvu dali su i građani Litvanije - 89,95 odsto i Slovenije - 89,61 odsto. S najtanjom podrškom u EU je 1. januara 1995. ušla Švedska (52,8 odsto). Manja od dvotrećinske podrške ulasku u EU bila je još u tri zemlje: Danskoj, koja je članica postala 1973, Finskoj koja se priključila 1995. i na Malti koja je članica EU od 2004. Bugarska i Rumunija koje su u EU ušle 2007. nisu organizovale refrendume o pristupanju. Građani Hrvatske koja 1. jula 2013. treba da postane punopravna članica EU pozvani su da odluku o tome donesu na referendumu 22. januara, a zvaničnici tvrde da sve relevantne ankete pokazuju da je podrška ulasku Hrvatske u EU između 56 odsto i 61 odsto.

Spori odgovor na glad u Africi koštao hiljade života

Hiljade ljudi nepotrebno je umrlo od gladi prošle godine u istočnoj Africi zato što međunarodna zajednica nije reagovala na rano upozorenje, navode danas u izveštaju dve vodeće britanske nevladine organizacije. U studiji pod nazivom "Opasno kašnjenje", nevladine organizacije "Oksfam" i "Sejv d čildren" navode da je međunarodnoj zajednici trebalo šest meseci da reaguje na upozorenja u predstojećoj gladi, prenosi Bi-bi-si (BBC). "Humanitarne agencije i vlade su suviše kasnile u odgovoru na krizu i mnogi donatori su želeli da vide dokaze o humanitarnoj katastrofi pre nego što su delovali", navodi se u izveštaju. Po oceni britanske vlade između 50.000 i 100.000 ljudi umrlo je prošle godine od gladi u Keniji, Etiopiji i Somaliji. Prema izveštaju prve uzbune na stanje u istočnoj Africi date su u avgustu 2010. a trebalo je čekati do jula 2011. pre nego što je organizovan široki odgovor na ta upozorenja. Kao posledica takvog stava desile su se "hiljade uzaludnih smrti", i povećani su troškovi pomoći za "milione" dolara. Organizacije ocenjuju da vlade, donatori, Ujedinjene nacije i nevladine organizacije treba da nauče iz ovih grešaka. Treba, kako kažu, deblokirati sredstva čim se jasno ocrtaju obrisi krize, ne čekati da se organizuje masovna pomoć tek kada stepen neuhranjenosti pređe kritičnu crtu. "Svi delimo odgovornost za ovaj zakasneli odgovor koji je doveo do gubitka ljudskih života u istočnoj Africi i iz koga treba da izvučemo lekcije", rekla je Barbara Stoking, direktorka "Oksfama" u studiji. Direktor organizacije "Sejv d čildren" Džastin Forsajt rekao je da se više ne može tolerisati "tako groteskna situacija" u kojoj svet zna da se sprema katastrofa, ali je ignoriše dok se ne suoči sa slikama izgladnele dece na televiziji. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija desetine hiljada ljudi umrlo je od gladi u Rogu Afrike koji je zhavatila najgora suša u poslednjih nekoliko decenija, i oko 12 miliona ljudi je i dalje ugroženo. Centar krize je u Somaliji ali su takođe pogođene oblasti Kenije, Ugande, Etiopije i Džibutija.

Osipa se podrška kontroverznim zakonima SAD o borbi protiv piraterije

Kontroverzni američki zakoni o borbi protiv piraterije, poznati pod skraćenicama Sopa i Pipa, izgubili su podršku osam članova Kongresa nakon velikih protesta internet zajednice, javlja Bi-Bi-Si (BBC). Podršku su, pored ostalih, uskratili Marko Rubio sa Floride, zvezda u usponu Republikanske stranke, i njegov stranački kolega Roj Blant iz Misurija - koji su bili među potpisnicima zakonskih predloga. Pipa, Zakon o zaštiti intelektualne svojine (Protect Intellectual Property Act), imao je velike šanse da bude usvojen u Senatu, gornjem domu Kongresa, ali je to sada neizvesno pošto su Rubio i Blant saopštili da više ne stoje iza njega. Senat je ranije najavio da će glasanje o tom zakonu početi 24. januara, dok je Predstavnički dom obznanio da će u februaru nastaviti razmatranje Sope, Zakona o stopiranju onlajn piraterije (Stop online piracy Act). Oba zakonska predloga su se, međutim, juče suočila sa žestokom osudom internetske zajednice koja smatra da se iza zaštite autorskih prava i intelektualne svojine krije cenzura, i da će primena ovih zakona drastično izmeniti prirodu Interneta. Besplatna enciklopedija Vikipedija je na 24 časa blokirala svoje stranice na engleskom jeziku, a slično su postupili blog servis Vordpres i servis za vesti Reddit. Veb pretraživač Gugl je pozvao korisnike da se suprotstave cenzuri, a Fajerfoks je svoju naslovnu stranu ofarbao u crno a preko svoje maskote, lisice, stavio crnu traku. Protestu se priključilo više od 7.000 sajtova. Na meti zakonskih preloga Sopa i Pipa, koje podržavaju muzička i filmska industrija u SAD, nisu samo sajtovi koji nude ilegalne kopije filmova i pesama, već i sajtovi i veb pretraživači koji imaju linkove ka veb stranama sa takvom sadržinom. Sajtovima sa piratizovanim materijalom bio bi blokiran pristup sa teritorije SAD, a vlasnicima autorskih prava i američkoj vladi dala bi se ovlašćenja da od suda traže ukidanje sajtova koji su povezani sa piraterijom. Oglašivačima, ponudiocima finansijskih usluga i provajderima internet usloga bilo bi zabranjeno da posluju sa onima koji se u inostranstvu ogreše o zakone Sopa i Pipa. Predlog Sopa nalaže internet pretraživačima da u rezultatima pretraga ne objavljuju inostrane sajtove sa piratskim materijalom. Takva odredba se, međutim, ne nalazi u zakonu Pipa. Čak i da oba zakona prođu kongresnu proceduru, verovatno ih čeka veto američkog predsednika Baraka Obame. Bela kuća je ovih dana izdala saopštenje u kojem podržava borbu protiv piraterije, ali je dodala da neće podržati zakone "koji umanjuju slobodu izražzavanja, ugrožavaju sajberbezbednost ili podrivaju dinamični, inovativni globalni internet".

Kamenje s Marsa palo u Afriku prošlog jula

Naučnici su potvrdili da meteoritsko kamenje koje je palo prošlog leta u Maroku, u severnoj Africi, potiče sa planete Mars. Ovo je tek peti put da su stručnjaci hemijskom analizom potvrdili da delovi meteorita koje su ljudi videli kako padaju na zemlju potiče sa Marsa. Poslednji put to se desilo 1962. godine. Naučnici veruju da je meteorit pao na Zemlju u Severnoj Africi prošlog jula, pošto je tada viđeno kako pada užarena lopta, a ima i video snimaka, ali su komadići pronađeni tek krajem decembra. Specijalni komitet stručnjaka za meteorite, među kojima se nalaze i naučnici iz Američke svemirske agencije NASA, potvrdili su rezultate testova. Oni su potvrdili da nedavno pronađeni komadi meteorita teški ukupno oko sedam kilograma potiču sa Marsa. Najveći kamen težak je oko jedan kilogram. Astronomi veruju da je pre više miliona godina nešto jako veliko udarilo u Mars i tada odvalilo delove te planete koji su izleteli u solarni sistem i u njemu se kreću. Povremeno neki komadi padnu na Zemlju u vidu meteorita.

Berlin i Pariz ne mogu imati monopol nad Evropom

Poljski premijer Donald Tusk upozorio je tokom posete Italiji da Berlin i Pariz ne mogu da imaju trajni politički monopol nad Evropom, a da pakt budžetske odgovornosti ne sme da postane nekakav ekskluzivni klub, javljaju danas poljski mediji. Premijer Poljske, koja je do kraja prošle godine predsedavala Evropskom unijom, naglasio je da ne treba kritikovati Berlin i Pariz, već da ostale članice Unije treba da budu aktivnije i ne prepuštaju im svu inicijativu u rešavanju krize. "To da su kancelarka Angela Merkel i predsednik Nikola Sarkozi preuzeli kormilo, to je već jasno. Ali to ne sme da se pretvara u trajni politički monopol. Ne može Evropa da se prepusti dvema prestonicama", rekao je Tusk u intervjuu u italijanskom listu Korijere dela sera. Pred polazak u Italiju, Tusk je kazao da njegova zemlja možda ne pristupi budućem sporazumu o budžetskoj disciplini ako zemlje EU koje nisu u evrozoni ne dobiju status posmatrača na sastancima ministara finansija evrozone gde se donose odluke koje će obavezivati kasnije i Poljsku kada pređe na evro. "Stalo nam je da se ne stvaraju neki ekskluzivni klubovi. Još nisu definisani detalji novog fiskalnog sporazuma, nadamo se otvorenoj formuli koja će omogućiti zemljama koje žele da uđu u evrozonu da učestvuju na njenim sastancima, bez prava glasa o pojedinim dokumentima ali uz mogućnost da doprinose izmenama", rekao je Tusk. Poljski premijer ponovio je da za Poljsku ostaje i dalje cilj da pređe na evro. "Ako evro preživi, mi nismo promenili mišljenje", kazao je Tusk.

Britanija priznala špijuniranje Moskve

Bivši zvaničnik britanske vlade priznao je da je Britanija 2006. uhvaćena u špijuniranju kada je u Moskvi pronađen lažni kamen sa elektronskom opremom, javio je danas britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC). To je prvi put da je neko u Velikoj Britaniji priznao odgovornost za taj incident. Džonatan Pauel, tadašnji savetnik Tonija Blera, rekao je da je bilo jasno da su Rusi dugo znali za špijuniranje i da su taj slučaj čuvali kako bi ga iskoristili u političke svrhe. Ruska televizija prva je izvestila o incidentu, reportažom u kojoj je prikazan lažni kamen sa elektronskom opremom koju su dvojica britanskih diplomata koristila za primanje i prenos informacija. Na video-snimku vidi se čovek koji se šeta trotoarom jedne moskovske ulice, baca pogled na kamen, usporava i zatim ubrzava korak. Nakon toga, tim putem prolazi drugi čovek i uzima kamen. Ruska služba bezbednosti (FSB) povezala je taj kamen sa navodima da britanske službe tajno doniraju novac prodemokratskim organizacijama i organizacijama za ljudska prava. Ubrzo nakon toga, predsednik Rusije Vladimir Putin uveo je zakon koji nevladinim organizacijama ograničava mogućnost da dobiju pomoć od stranih vlada zbog čega su mnoge zatvorene.