KANADA

Raul Fajn jedan od ključnih svedoka u nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu

Odlazak ruskih diplomata (ne)treba vezivati za špijunsku aferu

Knjiga Bosiljčića na srpskom jeziku - medijski hit u Kanadi

BLIC VESTI

Sedamnaestogodišnjaci lansirali balon u svemir

Kanadska ostvarenja nominovana za Oskara

Kanadi preporučene mere sigurnosti za nezaposlene

Dobre namere pomažu da stvari prihvatamo pozitivno

Lazaridis i Bolsili nisu više direktori kompanije RIM

Napravljen rimejk nemog filma o kanadskom Arktiku

Raul Fajn jedan od ključnih svedoka u nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu

Raul Fajn iz Toronta biće jedan od ključnih svedoka na suđenju vezanom za nelegalnu trgovinu ljudskim organima i operacijama na Kosovu. Fajn je 2008. godine platio 127 hiljada dolara, preko Istanbula stigao na Kosovo i na taj način postao umešan u kontroverzni ’transplant turizam’. U avionu je bila i Ana Rusalenko, 45, iz udaljenog Sibira, žrtva lažnih obećanja da će dobiti novac za bubreg koji je iz njenog tela presađen Fajnu na prištinskoj klinici Medikus. Na čelu tima koji je sve to izvodio, nalazi se dr Jusuf Sonmez, turski hirurg koga nazivaju i vampirom i dr Frankenštajnom. Na svom veb-sajtu on tvrdi da je obavio blizu 2.400 transplantacija bubrega, i da je sve bilo legalno. Rusalenko i njoj slični sa klinike su odlazili i bez obećanog novca i bez odgovarajućeg medicinskog nadzora. Džonatan Ratel, specijalni tužilac Evropske unije za organizovani kriminal, vodi ovo suđenje protiv sedam osoba sa klinike Medikus. On naglašava da se u zapadnoj javnosti sve glasnije protestuje protiv ove nehumane trgovine ljudskim organima, u kojoj se od siromašnih uzimaju organi za bogate. Ratel kaže da je Sonmez ključna figura u globalnoj trgovini ljudskim organima i osoba koju pokreću pohlepa i profit. Suđenje bi trebalo da počne za dve nedelje.

Odlazak ruskih diplomata (ne)treba vezivati za špijunsku aferu

Posle hapšenja nautičkog oficira Džefrija Delislija u Halifaksu zbog prenošenja poverljivih informacija neimenovanim stranim subjektima, događaji se odvijaju na nekoliko strana. CTV Njuz izvestio je da je federalna vlada proterala četvoro diplomata iz Kanade, ali u prvom trenutku nije navedeno iz koje su oni zemlje. Kasnije je izvešteno da se radi o Dimitriju Fedorčatenku, pomoćniku atašea za odbranu, Konstantinu Kolpakovu, pomoćniku ruskog ambasadora, kao i Mihailu Nikoforovu i Tatijani Steklovoj, službenicima ambasade. Ovo dvoje službenika, sudeći po informacijama sa veb-sajta Ministarstva za inostrane poslove, od 19. januara više nisu na listi akreditovanih diplomata. Međutim, Rusija pobija navode da je četvoro njenih diplomata proterano, već tvrdi da su oni tokom 2011. godine sasvim normalno i regularno napustili Kanadu po završetku svojih mandata. Ministar za javnu bezbednost Vik Touvz, odbijajući da komentariše bilo šta u vezi sa špijunskom aferom, kaže da nije upoznat sa tim koji ruski diplomati su i kada napustili Kanadu. Ni ostali zvaničnici nisu davali nikakve izjave, sem bivšeg kanadskog ambasadora u Moskvi, Kristofer Vestdal. On je izjavio da je opštepoznato da Rusi špijuniraju zapadne vlade i obratno. Delisli je u pritvoru i saslušanje je zakazano za 25. januar.

Knjiga Bosiljčića na srpskom jeziku - medijski hit u Kanadi

Knjiga na srpskom jeziku o kanadskom filmu "Ti divni sanjari" Bojana Ž. Bosiljčića medijski je hit filmskih rubrika u toj zemlji. Velike napise o toj knjizi i intervju sa autorom objavili su nacionalni dnevnik "Nešenel post" (National Post), vodeći prestonički list "Otava sitizen" (Ottawa Citizen) i drugi dnevnici u Torontu, Montrealu, Vankuveru i Kalgariju. Reč je o jedinstvenoj knjizi i jedinstvenom slučaju u istoriji kanadskog filma da se u najvećim medijima predstavlja delo sa kandskom temom, ali napisano i izdato samo na srpskom jeziku. "Ti divni sanjari" je jedina u svetu hronologija, faktografija, ali i analitička studija o 30-godišnjoj istoriji kanadskog filmskog "Oskara", nagradi "Genije" (Džini-Genie) koja se u toj zemlji dodeljuje duže od tri decenije, počevši od 1980. godine. Na čelu kanadske Akademije za film i televiziju 28 godina bila je Marija Topalović, kćerka srpsklog iseljenika iz Kosova Polja. Nominacije za ovogodišnje "Genije" najavljene su pre dva dana, a nagrade će biti dodeljene 8. marta u Torontu. Bosiljčićeva knjiga u izdanju "Stubova kulture", promovisana na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, ima 316 strana sa 115 fotografija i sadrži brojne podatke, izjave, intervjue, komentare sa najpoznatijim kanadskim filmskim stvaraocima. "Činjenica da je jedina knjiga o nagradi 'Genije' napisana na srpskom jeziku jeste suštinska kanadska priča. Mi smo uveliko nacija doseljenika koji najviše cene naše vrline: slobodu, sigurnost i filmove Atoma Egojana (Egoyan)", napisao je jedan od najpoznatijih kanadskih filmskih novinara Džej Stoun (Jay Stone). Bojan Ž. Bosiljčić je izjavio za Betu: "Kada sam 1995. iz Sarajeva preko Srbije došao u Kanadu nisam ni slutio da će moja 'misija' biti da napišem tri knjige o kanadskoj kinematografiji". On je 1997. prvo objavio knjigu "Severno od Holivuda", analitički presek kanadske filmske industrije, a 2002. "Dok javori njišu grane", prikaz kanadskih filmskih institucija i festivala i portrete najistaknutijih stvaralaca. "Volim kanadske filmove jer su suprotnost holivudskim celuloidnim i digitalnim ispiračima mozgova, slični su evropskim autorskim filmskim delima jer govore o stvarnom životu", objašnjava Bosiljčić svoju "opsednutost" kinematografijom svoje "druge domovine". Kanada je tradicionalna zemlja imigranata kod kojih postoji dvojstvo (ne)pripadanja i (ne)poistovećivanja i Bosiljčićeva knjiga, kroz priče o filmu, predstavlja i sociološko-kulturuloški portret te zemlje. Knjiga "Ti divni sanjari" uvrštena je u katalog Nacionalne biblioteke Kanade u Otavi, a osim izdavača distribuira je i jedina srpska knjižara u Kanadi, "Serbika" (Serbica) u Torontu. Publicista, novinar i filmski kritičar Bojan Ž. Bosiljčić (54) diplomirao je novinarstvo u Sarajevu. Živi u gradu Gatino na kvebečkoj strani reke Otava, a osim u kanadskim medijima godinama objavljuje filmske prikaze i kritike u najtiražnijem mesečniku na srpskom jeziku u Severnoj Americi, "Kišobran", koji deceniju i po izlazi u Vankuveru. Saradnik je Kanadskog filmskog instituta, a bio je inicijator i ko-selektor dve retrospektive jugoslovenske kinematografije u Kanadi, "Novi balkanski film" i "Jugoslovenski crni talas". Član je međunarodne federacije fimlskih kritičara (FIPRESCI).

BLIC VESTI

DAVOS, ŠVAJCARSKA – Premijer Stiven Harper je, u svom obraćanju učesnicima Svetskog ekonomskog foruma koji se ovih dana održava u Dabosu, Švajcarska, nagovestio da će vlada narednih meseci izvesti značajne transformacije u pojedinim oblastima, kao što su penzioni sistem, imigracija, nauka i tehnologija i energetski sektor. Po Harperovim rečima, ove promene trebalo bi da obezbede održivi ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta i prosperitet za sadašnju i sledeću generaciju. Harper je još primetio da najrazvijenije zemlje uzimaju svoje bogatstvo kao nešto sasvim prirodno i normalno, ali ne bi trebalo da zaborave da njihovo bogatstvo nije zagarantovano, podjednako kao što nije obavezno da siromašne zemlje ostanu siromašne. TORONTO – U svom izveštaju provincijskom Savetu za zdravstvo, Služba za javno zdravlje Toronta zalaže se za proširenje lista vakcinacije za decu školskog uzrasta. Primećeno je, naime, da se sve više roditelja protivi vakcinaciji svoje dece a da se, pri tom, veoma uspešno sprovode obavezni školski programi vakcinacije. Njima je obuhvaćena imunizacija protiv boginja, zauški, rubeole, tetanusa, difterije i dečje paralize i bez dokaza o primljenoj vakcini učenik, između ostalog, može biti suspendovan i do 20 dana. OTAVA – Godišnja stopa inflacije u decembru je pala na 2,3 odsto, dok je stopa na godišnjem nivou 2,9 odsto, izvestila je Statistička služba. U decembru je tome najviše doprinelo smanjenje cena goriva, hrane, automobila i odeće. KALGARI - Četiri godine posle pompeznog otvaranja direktne avio-linije između Kalgarija i Frankfurta, Lufthanza je najavila njeno ukidanje, ostavivši mogućnost da u budućnosti ipak obnovi liniju. Poslednji let biće 4. februara, a u obrazloženju aviokompanije stoji da tržište nije ispunilo njihova očekivanja. Er Kanada će i dalje imati sedam letova do Frankfurta nedeljno, s tim da će od početka februara na toj liniji leteti erbas sa 265 sedišta, kako bi svi putnici na najbolji način mogli da stignu do svog odredišta. KVEBEK SITI – Svega nekoliko dana pošto je dao naznake da mogao da preuzme mesto sadašnje liderke Pauline Maroa, doskorašnji lider Bloka Kvebekva, Žil Disep, prošle nedelje je najavio da ne namerava ponovo da se bavi politikom. Disep je podneo ostavku na funkciju prvog čoveka stranke posle izuzetno loših rezultata na federalnim izborima i osvojena samo četiri poslanička mesta. Odluku da odustane od nove kandidature za lidera, Disep je doneo dan nakon što je LaPres izneo navode da politički personal stranke bio neadekvatno plaćen u vreme dok je on bio na čelu stranke. HALIFAKS – Minimalna cena rada u Novoj Skošiji povećava se od 1. aprila za 1,5 odsto, i iznosiće 10,15 dolara za sat. Ministarka za rad Merilin Mur kaže da minimalna zarada mora da prati porast troškova života. KALGARI – Ogroman luksuzan stan koji zauzima čitav 12. sprat nove petnaestospratniceu Kalgariju, dostigao je rekordnu cenu i pre nego što je zgrada River počela da se gradi. Neimenovani kupac, jedan od čelnika iz naftnog sektora, stan je platio 8,3 miliona dolara. HALIFAKS – Jedna mačka bila je razlog zbog koga je u sredu avion na liniji Halifaks – Toronto kasnio četiri sata. Putnici su saznali da se nešto dešava kada ih je, umesto da im da uobičajena uputstva pred poletanje, stjuardesa obavestila da traže mačku koja je odbegla od svog vlasnika. Posle veoma detaljnog pretraživanja, napokon su je pronašli u pilotskoj kabini, upletenu u žice komandne table i unezverenu od straha. Morali su da skidaju neke delove kako bi je oslobodili, a potom je avion morao da prođe detaljnu kontrolu i proveru pre poletanja, kako bi se utvrdilo da nema oštećenja opasnih po bezbednost putnika. Vlasnici mačke bilo je izuzetno neprijatno zbog problema koje su napravile ona i njena ljubimica. TORONTO – Protiv roditelja bebe Anđelike, koja je ostavljena na ledenim stepenicama 2008. godine u Torontu, Stefani i Alfanso Varen podignuta je optužnica zato što su u koferu krili telo svog dvogodišnjeg sina Džešuruna. Uzrok smrti dečaka još uvek nije poznat. Par živi u Kingstonu, Jamajka, od 2009. godine, pa su policije dve zemlje razmenile informacije o njima. Ukupno četvoro dece oduzeto je ovom paru zbog neuhranjenosti i zaostatka u normalnom razvoju i nalazi se pod starateljstvom u Torontu. BREMPTON - Žitelji Bremptona proglašeni su za najvulgarnije, zato što u tvitovanju najčešće koriste nepristojne reči od četiri slova, u analizi agencije za socijalne medije TBK Kreativ i konkurenciji od preko milion tvitova žitelja najvećih kanadskih gradova. Slede Hamilton, London, Toronto, Laval i Montreal, a najpristojniji tvitovi dolaze iz Otave, koja je na desetom mestu. OTAVA – Ove nedelje je nacionalni Savetodavni komitet za imunizaciju preporučio vakcinaciju dečaka i mladića od 9 do 26 godina starosti vakcinom HPV, kako bi dobili zaštitu protiv određenih genitalnih infekcija, prekancerogenih lezija i analnog kancera. Razlog za ovakvu preporuku je što oba pola utiču na širenje HPV virusa i obolevaju zbog infekcije. Preporuka ne znači da će provincije i teritorije uvesti vakcinu u svoju praksu.

Sedamnaestogodišnjaci lansirali balon u svemir

Dvojica sedamnaestogodišnjaka iz Toronta, Metju Ho i Asad Muhamad, napravili su svojevrstan podvig lansiravši u svemir balon sa lego čovečuljkom i četiri kamere. Zanimljivo je da su ovi momci samoinicijativno krenuli u ovaj poduhvat, samo zato što su se obojica saglasila da im je ideja interesantna. Let njihovog balona kućne izrade trajao je 97 minuta, pošto je dostigao nadmorsku visinu od približno 24 kilometra, ili tri puta iznad tipične visine komercijalnih letova. Kamere su napravile oko 1.500 snimaka pre nego što je balon pukao i sleteo na oko 100 kilometara od mesta lansiranja. Posle ovog izuzetno uspešnog eksperimenta, Ho i Muhamad postali su veoma poznati i traženi u medijima. Firma Kenon najavljuje da će im pokloniti svoje najsavremenije kamere, kako bi time podstakli još više njihovu kreativnost i inspiraciju. Mladićima je upućen poziv da govore na takmičenju studenata mašinstva, da obiđu univerzitetske astrofičke laboratorije, a ponuđena im je i finansijska pomoć čitalaca Toronto stara. Čestitku su dobili i od kompanije Lego, koji su izrazili zadovoljstvo što su momci, inspirisani njihovim čuvenim kockicama na tako kreativan način, još jednom pokazali da uz pomoć maštovitosti ljudi ove kockice dospevaju na najneverovatnija mesta, čak i u svemir. Sledeće što ovi momci žele da urade je – da završe srednju školu i potom produže na studije, Ho na Univerzitet Kvins ili Britanska Kolumbija na studije komercijale, dok je Mohamad zainteresovan za mašinstvo na Univerzitetu Toronto ili Sentenijal koledžu.

Kanadska ostvarenja nominovana za Oskara

Među filmskim ostvarenjima nominovanim za Oskara, nalazi se i kanadska drama Monsieur Lazhar, reditelja Filipa Falardeja. To je priča o alžirskom imigrantu i instruktoru na zameni, koji pomaže učenicima da prebole smrt svog nastavnika. Falardej kaže da je vest o nominaciji došla u pravi čas, jer će poslužiti kao najbolja reklama za film koji ovih dana počinje da se prikazuje u nekim kanadskim gradovima. Pored ovog filma, među kanadskim kandidatima nagradu za najbolji strani film je i poljsko-kanadska koprodukcija In Darkness, bazirana na istinitoj priči o radniku koji, za vreme Drugog svetskog rata, u kanalizaciji krije grupu muškaraca, žena i dece jevrejskog porekla. Još dva kanadska ostvarenja, Dimanche/Sunday i Njild Life, nominovana su u kategoriji animiranih filmova, dok su proslavljeni kanadski kompozitor Hauard Šor i Dejv Đamarko na listi kandidata za najvišu filmsku nagradu za muziku i zvuk.

Kanadi preporučene mere sigurnosti za nezaposlene

Međunarodna organizacija za rad, jedna od agencija Ujedinjenih nacija sa sedištem u Švajcarskoj, ove nedelje objavila je svoj redovni godišnji izveštaj o globalnim trendovima zapošljavanja. Globalna ekonomija sve brže slabi, što povećava mogućnost da recesija u zapošljavanju potraje duže. U svetu je nezaposleno blizu 200 miliona ljudi. Najrazvijenije zemlje počele su da uvode mere koje se nepovoljno odražavaju po tržište rada, kako na globalnom nivou, tako i tim zemljama. Organizacija predviđa da će u ovoj godini postotak nezaposlenosti porasti sa prošlogodišnjih 8,5, na 8,6 odsto. Za narednu godinu prognoze su još nepovoljnije, jer kažu da bi se mogao očekivati skok nezaposlenosti do 9,6 odsto. Kanada bi mogla da se nađe u toj grupi, kaže Ekehard Ernst, šef odseka za nezaposlenost. Preporuka iz ove specijalizovane agencije je da se težište stavi na stimulativni aspekt, odnosno da se, ukoliko je to moguće, prošire mere socijalne sigurnosti sa povlasticama za nezaposlene, kako se nezaposlenost ne bi odražavala negativno. Takve mere bi, po njihovim predviđanjima, mogle imati pozitivan uticaj i na globalnom nivou. Kanada je planirala smanjenje sredstava za federalnu potrošnju, sa težištem na platama za zaposlene u javnom sektoru i operativnim troškovima za federalna ministarstva. U Kanadi je stopa nezaposlenosti u decembru bila 7,5 odsto. Organizacija za rad apeluje na najodgovornije iz sveta politike i biznisa da u narednoj dekadi otvore 600 miliona novih radnih mesta, što bi, po njihovoj računici, dovelo do održivog rasta i održalo socijalnu koheziju. Sa druge strane, oni napominju da bi tako oko 900 miliona radnika i njihovih porodica, uglavnom iz zemalja u razvoju, živelo ispod linije siromaštva.

Dobre namere pomažu da stvari prihvatamo pozitivno

Kanadski naučnik Kurt Grej, koji se bavi socijalnom psihologijom na Univerzitetu Merilend, dao je objašnjenje zašto je mamina kuhinja najbolja. On je različitim eksperimentima pokazao da na naše pozitivno poimanje stvari uveliko utiče kada verujemo da iza nečega stoje dobre namere. Po Grejovim rečima, naše fizičko iskustvo ne zavisi isključivo od fizičkih parametara, već i naš socijalno kruženje ostvaruje fundamentalno značajan uticaj na naš fizički svet. Ukazana ljubaznost ne samo da doprinosi boljem ukusu hrane, već i povećava zadovoljstvo i umanjuje bol. Dobrovoljci koji su bili izlagani kratkom elektrošoku prijavljivali su blaži bol kada je razlog za šok donosio neku dobit za grupu, uživanje u istovetnoj, mehaničkoj masaži bilo je veće kada im je rečeno da je izvodi partner prema kome su gajili pozitivna osećanja, a slatkiš sa porukom „Izabrao sam ga baš za tebe, nadam se da će te učiniti srećnim“, bio je mnogo ukusniji od onoga koji nije nosio takvu poruku. Uz sve implikacije koje potiču iz sentimentalnih roditeljskih i poslovnih odnosa, Grej sugeriše da je i religija veoma značajna za verujuće osobe. One čak i svoja traumatska iskustva primaju lakše kada ih prihvataju kao akt Božjeg milosrđa, nego kao okajanje greha. Bolest se, recimo, može shvatiti kao kazna za ono što smo počinili, ili kao Božje iskušavanje da postanemo bolji ljudi, i u zavisnosti od poimanja, menja se i bol koji osećamo.

Lazaridis i Bolsili nisu više direktori kompanije RIM

Veliko iznenađenje stiglo je iz kompanije Research in Motion, RIM, da su dvojica čelnika i osnivača, Majk Lazaridis i Džim Bolsili, u subotu podneli ostavke. Ovo je najnoviji obrt iz svojevremeno najveće kanadske kompanije, proizvođača smartfona i tableta iz serije Blekberi, koja je u poslednje vreme veoma često bila pominjana u raznim, ne baš pozitivnim tekstovima. Deoničari su već neko vreme vršili pritisak da se izmeni upravljačka struktura, zbog mišljenja da kompanija nije ravnopravan konkurent rivalima poput Epla i Gugla. Lazaridis i Bolsili su, naime, u početku bili nepoverljivi prema ajfonu i zagovarali su insistiranje na poslovnoj varijanti, umesto okrenutosti ka krajnjem kupcu. To očigledno nije davalo prave rezultate, pošto se sve više kupaca odlučivalo za proizvode drugih kompanija. Na predlog osnivača, za novog prvog čoveka kompanije postavljen je Torsten Hajns, 54, član upravnog odbora. Hajns, za koga se ističe da je izuzetan operativac, najavio je da želi težište aktivnosti da usmeri ka potrošačima i marketingu, jer smatra da treba imati više sluha za razumevanje trendova i potrebe potrošača, a ne samo za naloge Bej strita. U saopštenju kompanije stoji da će Lazaridis od sada biti potpredsednik saveta direktora, kao i predsednik novog komiteta za inovacije. Bolsili će ostati član saveta direktora, ali u funkciji koja nije precizirana. Hajns je rođen u Minhenu, Nemačka, i ima magistarske titule iz oblasti nauke i fizike. Pre četiri godine je iz Simensa došao u RIM, na mesto višeg potpredsednika, da bi avgusta prošle godine bio postavljen za prvog čoveka za proizvode i prodaju. Lazaridis ga je okarakterisao kao osobu koja objedinjuje liderske sposobnosti, iskustvo u struci i sposobnost da kompaniju povede napred. Veruje se da će Hajnsu biti potrebno i dovoljno godinu dana da pokaže rezultate svog rukovođenja kompanijom. Budući da se Hajnsovo ustoličenje poklapa sa početkom kineske godine zmaja, odmah je objavljen i horoskop, koji nagoveštava da je ovo za njega srećna godina, ali mu se preporučuje i oprez u pojedinim segmentima. Na mesto predsednika saveta direktora postavljena je Barbara Stajmest, ekspert za korporativno rukovođenje i svojevremeno najmlađi partner kompanije. Nekoliko godina za redom bila je proglašavana za jednu od najmoćnijih žena u Kanadi i svetu. U ponedeljak, prvog radnog dana posle objavljivanja vesti o ostavkama dvojice lidera, vrednost akcija kompanije pala je za više od sedam odsto.

Napravljen rimejk nemog filma o kanadskom Arktiku

Davno izgubljeni film o kanadskom Arktiku prikazan je proteklog vikenda u Edmontonu. Radi se o nemom dokumentarcu sačinjenom 1919. godine, koji je tada poručila kompanija Hadsons Bej povodom 250 godina od svog osnivanja. Film su snimala dva kamermana iz Njujorka, a premijera je bila godinu dana kasnije u Vinipegu. Pored komercijalnog dela o istoriji kompanije, film prikazuje i tadašnje aktivnosti kroz praćenje rada arktičkih lovaca na krzno. Posle premijere, osam sati snimljenog materijala završilo je u arhivima britanskog Instituta za film, i niko više nije pominjao film. Na materijal je nabasao istoričar vizuelnih umetnosti Piter Geler, devedesetih godina prošlog veka, i jedno poglavlje u svojoj knjizi Severna ekspozicija: Fotografisanje i snimanje kanadskog severa 1920 – 1945, posvetio je upravo ovom filmu. Zanimljivo je da film prikazan u Edmontonu nije originalni jer mu se izgubio trag, već je praktično rimejk, montiran iznova iz postojećeg nasnimljenog materijala i to na osnovu beleški i dnevnika iz onog vremena. Produkciju je uradila Five Door Films iz Vinipega, po scenariju Krisa Nikela.