|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Hrvatska drugi put rekla najvažnije DA |
| |
 Hrvatski
dnevni listovi pišu o pozitivnom ishodu referenduma o pristupanju zemlje EU,
ali i ukazuju da je loša vest mala izlaznost na birališta.
"Hrvati su drugi put rekli svoje najvažnije 'da'", "Hrvatska je glasala za
Evropsku uniju", samo su neki od naslova.
Uz važnost uspeha referenduma za budućnost zemlje, svi mediji ukazuju da je
loša vest mala motivisanost građana da izađu na birališta, što je
rezultiralo odzivom od svega oko 43 odsto (oko 1,9 miliona)državljana s
pravom glasa i to od 4,5 miliona hrvatskih državljana od kojih oko 412.000 u
inostranstvu..
Jutarnji list u komentaru podseća da su građani Hrvatskeu nedelju drugi put
u tek malo više od dve decenije promenili istoriju svoje države.
"Ulazak u EU bio je proklamovani cilj cele prve garniture hrvatskih
političara iz ranih 90-tih. Taj cilj je, nažalost, bio kompromitovan ratom u
Bosni i ratnim zločinima posle 'Oluje' kao i neuređenjem hrvatske države u
Tuđmanovo doba", piše u komentaru Jutarnjeg lista.
Loša vest je, međutim, navodi se dalje, što je na referendum izašlo premalo
glasača, a razlozi za to su davno izgubljeno poverenje u većinu institucija
i političara.
Večernji list ističe da je Hrvatska glasala za EU posle šest godina
maratonskih pregovora i 20 godina od osamostaljenja. Iako je to najvažnija
vest, loše je da se veliki broj građana uopšte nije osećao motivisanim da
glasa o tako važnoj stvari, upozorio je taj dnevnik.
List navodi da je od 556 gradova i opština u Hrvatskoj, samo u njih 18
većina birača glasala protiv ulaska u EU. Najveći postotak protiv EU, čak
63,24 odsto, zabeležen je u opštini Preseka u Zagrebačkoj županiji.
Veliki gradovi su, međutim, podržali ulazak u Uniju. Tako je u Zagrebu 67,8
odsto izašlih birača zaokružilo "za", u Splitu 59,57 odsto, u Rijeci 69,45
odsto, Zadru 61,79 odsto, a u Osijeku 68,3 odsto.
Veliki postototak podrške bio je i u Vukovaru (71,57 odsto), Varaždinu
(72,42 odsto), Slavonskom Brodu (75,33 odsto), a najviše u Čakovcu (75,81
odsto).
Najveća podrška ulasku u Uniju zabeležena je u opštini Donji Vidovec u
Međimurskoj županiji, čak 84,09 odsto. U toj županiji su i najviše glasali
za ulazak u EU - 75,73 odsto birača, a najmanje u Dubrovačko-neretvanskoj,
56,93 odsto, piše Večernji list.
Hrvatska će 28. članica Evropske unije postati 1. jula 2013. nakon što
prethodno to potvrde i sve zemlje članice EU.
Većina zemalja koja se EU priključila posle njenih osnivača, prepustila je
građanima da konačnu odluku o tome donesu na referendumu, a oni su, osim u
Norveškoj, podržali ulazak u Uniju i to uglavnom velikom većinom.
Od ukupno 21 zemlje, koliko ih se pridružilo šestorici osnivača, referendumi
su organizovani u 15 zemalja, uključujući i Hrvatsku.
Protiv ulaska u EU izjasnili su se jedino Norvežani i to dva puta - 1973.
kada je "ne" članstvu u tadašnjoj Evropskoj zajednici reklo 53,3 odsto
građana i 1995. kada ih je protiv bilo 52,2 odsto.
Ostale zemlje na referendumima su bez problema potvrdile ulazak u EU.
Najveću zabeleženu podršku EU je dobila u Slovačkoj gde je ulazak u Uniju od
1. maja 2004. prethodno na referendumu podržalo 92,46 odsto birača.
U najvećem krugu proširenja, kada je Unija dobila 10 novih članica, 2004,
ogromnu podršku članstvu dali su i građani Litvanije - 89,95 odsto i
Slovenije - 89,61 odsto.
S najtanjom podrškom u EU je 1. januara 1995. ušla Švedska (52,8 odsto).
Manja od dvotrećinske podrške ulasku u EU bila je još u tri zemlje: Danskoj,
koja je članica postala 1973, Finskoj koja se priključila 1995. i na Malti
koja je članica EU od 2004.
Bugarska i Rumunija koje su u EU ušle 2007. nisu organizovale refrendume o
pristupanju. |
|
Slučaj Dobrovoljačka povećao napetost u BiH |
| |
Ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je u Banjaluci da je
zabrinut zbog "napetosti" koju je u BiH izazvao slučaj "Dobrovoljačka".
On nije želeo da komentariše odluku Tužilaštva BiH da obustavi istragu
protiv 14 osoba osumnjičenih za zločine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu,
navodeći da je to stvar pravosudnih organa.
Harčenko je posle razgovora sa predsednikom parlamenta RS Igorom Radojičićem
ocenio da je "stvorena dodatna napetost" što, kako je naveo, šteti
političkoj atmosferi i ne ide u prilog razvoju situacije oko formiranja
Saveta ministara BiH.
Ruski ambasador je dalje rekao da u vezi sa pitanjem ratnih zločina "nikada
nije bilo ravnoteže, odnosno da je uvek bilo naklonosti ka jednoj strani".
"To uvek izaziva veliku napetost, bilo kada su u pitanju odluke Haškog
tribunala ili nekih drugih, zbog čega je Rusija zabrinuta. Nastavićemo
delovanje da bismo osigurali više ravnoteže, a što se tiče tribunala u Hagu,
smatramo da je on odigrao svoju odluku i da je neophodno njegovo zatvaranje",
kazao je Harčenko novinarima.
On je još rekao da postoje velike šanse da se okonča supervizija za
disktrikt Brčko, dodajući da će Rusija uložiti napore da se to i desi s
obzirom na to da su "ispunjeni svi uslovi i da nema dodatnih".
"Nećemo dopustiti da ova napetost (oko slučaja Dobrovoljačka) i neko
reagovanje budu iskorišćeni da se spreči zatvaranje supervizije, jer to nema
nikakve veze", istakao je Harčenko.
Prema njegovim rečima, bilo bi štetno da se međunarodna zajednica uključi u
politička dešavanja u zemlji koja su usledila posle odluke Tužilaštva BiH da
obustavi istragu u predmetu "Dobrovoljačka".
Radojičić je rekao da je ruskog ambasadora obevestio da je parlament RS
razmatrao odluku Tužilaštva BiH u slučaju "Dobrovoljačka", dodajući da među
poslanicima postoji veliko nezadovoljstvo zbog odluke da se obustavi istraga
protiv osumnjičenih za taj ratni zločin.
Prema njegovim rečima, takva odluka narušava integritet pravosudnih
institucija, jer "ne ispunjavaju svoju osnovu svrhu - privođenje pravdi,
nezavisno od nacionalnosti osoba koje su optužene za ratne zločine". |
|
U BiH nema reformi, Hrvatska zaostaje za obavezama |
| |
Politička kriza u BiH omela je neophodne reforme u oblasti ljudskih prava, a
Hrvatska, iako stupa u EU, zaostaje za obavezama, piše u godišnjem izveštaju
međunarodne organizacije Hjuman rajts voča o stanju ljudskih prava u svetu.
HRV u izveštaju navodi da BiH još nije sprovela presudu Evropskog suda za
ljudska prava u slučaju Sejdić i Finci kojom se traži ustavna promena da bi se
uklonila diskriminacija.
U toj zemlji sada samo pripadnici tri najveća naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata -
mogu biti izabrani u Predsedništvo BiH i Dom naroda.
HRV navodi da su u BiH Romi posebno ugroženi široko rasprostranjenom
diskriminacijom i dodaje da je i dalje premalo romske dece u školama, i da je 99
odsto Roma je nezaposleno. Takođe se navodi da se i dalje smanjuje povratak
izbeglica i raseljenih.
HRV podseća i na napade na novinare i navodi da nije bilo napretka u istrazi
pretnji medijima.
U izveštaju se ukazuje i da je Komesar Saveta Evrope za ljudska prava rekao da
BiH nije sprovela preporuke o poboljšanju položaja osumnjičenih za ugrožavanje
nacionalne bezbednosti.
U delu o Hrvatskoj piše da reakcija Vlade i najviših zvaničnika na presudu
hrvatskim generalima u Međunarodnom tribunalu u Hagu, i procesi za ratne zločine
pred domaćim sudovima, ukazuju na trajne teškoće u suočavanju s prošlošću.
HRV upozorava na prepreke za reintegraciju Srba iz Hrvatske, uprkos najavi
vlasti da će im biti date naknade za stanarska prava oduzeta tokom rata
1991-1995.
Hrvatska je obelodanila dugo obećavani plan za deinstitucionalizaciju osoba s
intelektualnim ili mentalnim smetnjama, ali je malo uradila na njegovom
sprovođenju, navodi HRV uz podatak da je 17.000 ljudi s posebnim potrebama
lišeno prava.
U izveštaju međunarodne nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava sa
sedištem u Njujorku piše i da postoji zabrinutost za slobodu medija u Hrvatskoj,
posebno novinara koji pišu o korupciji i organizovanom kriminalu. |
|
Džombić naložio MUP-u da podnese prigovor tužilaštvu |
| |
Premijer Republike Srpske (RS) Aleksandar Džombić izjavio je da
je Ministarstvu unutrašnjih poslova RS (MUP RS) dao nalog da podnese
Tužilaštvu BiH prigovor na odluku o obustavljanju istrage protiv 14
visokopozicioniranih ratnih političkih i vojnih funkcionera koji su bili
osumnjičeni u slučaju "Dobrovoljačka".
On je posle sastanka sa predsednikom Boračke organizacije RS (BO RS)
Pantelijom Ćurguzom rekao da RS neće odustati od slučaja "Dobrovoljačka" i
da će iskoristiti sve zakonske mogućnosti da bi bili procesuirani odgovorni
za taj zločin.
"Mi nećemo odustati od ovog slučaja i koristićemo sve mehanizme kako bismo
krivce izveli pred pravdu i kaznili ih za ono što se dešavalo u
Dobrovoljačkoj ulici", kazao je Džombić novinarima.
Ćurguz je rekao da je potreban sinhronizovan i timski rad kako bi bili
procesuirani ratni zločini nad Srbima.
"Moramo raditi planski, studiozno i profesionalno i ovu situaciju pametno
iskoristiti za otvaranje još nekih pitanja, koja su ostala po strani. Tu pre
svega mislim na Srebrenicu, zbog mnogih zloupotreba, i još nekih slučajeva,
kao što je slučaj Jošanica, koji stoji kod Okružnog tužilaštva u Trebinju",
kazao je Ćurguz.
U selu Jošanica kod Foče 19. decembra 1992. godine ubijeno je 56 srpskih
civila i vojnika među njima i troje dece uzrasta dve i po do 12 godina. Zbog
svega toga, dodao je on, nije vreme da saopšti ime kandidata za Savet
ministara BiH za kojeg BO RS tvrdi da ima problematičnu ratnu prošlost.
"Na vreme ćemo javnost i nadležne institucije obavestiti o saznanjima koja
imamo", kazao je Ćurguz. |
|
Crnogorci Hrvatima čestitali na engleskom |
| |
Crnogorska vlada čestitala je Hrvatskoj referendumsku odluku za ulazak u
Evropsku uniju - na engleskom jeziku.
"Congratulations to Croatia for voting to join the EU", napisano je Tviter
profilu crnogorske vlade.
Sat kasnije hrvatska vlada je odgovorila na engleskom: "Hvala vam, možete
racunati na našu podršku i pomoć tokom pregovora s EU. Pozdrav Crnoj Gori"
(Thank you, you can count on our support and help during the negotiations
with the EU. Greetings to Montenegro!)
Vlade Crne Gore je naknadno objasnila da je njen Tviter profil na engleskom
i da bi ove godine trebalo da bude pokrenuta stranica i na crnogorskom
jeziku.
Na referendumu je 1,3 miliona ili oko 66 hrvatskih državljana glasalo za
ulazak zemlje u Evropsku uniju. |
|
Parlament RS traži ukidanje državnog Suda i Tužilaštva |
| |
Narodna skupština Republike Srpske (RS) zatražila je u sredu od srpskih
poslanika u parlamentu BiH da pokrenu inicijativu za ukidanje Suda i Tužilaštva
BiH.
Parlament RS je usvojio zaključak kojim se od srpskih poslanika u državnom
parlamentu traži da predlože usvajanje zakona kojim bi se ukinuo Zakon o Sudu i
Tužilaštvu BiH, dok bi svi predmeti koji se nalaze u ovim pravosudnim
institucijama, bili prebačeni na niže pravosudne instance.
Tu odluku podržali su poslanici vladajuće koalicije Saveza nezavisnih
socijaldemokrata (SNSD), Demokratskog narodnog saveza (DNS) i Socijalističke
partije RS (SP RS), dok su poslanici srpskih i bošnjačkih opozicionih stranka
bili uzdržani tokom glasanja.
"Tužilaštvo BiH ni 15 godina posle rata nije podiglo optužnice za mnogobrojne
zločine počinjene nad srpskim stanovništvom u BiH uprkos podnetim prijavama. Sud
BiH nastavio je, protivno Evropskoj konvenciji, retroaktivno da primenjuje
krivični zakon iz 2003. u suđenjima za ratne zločine, ali vrši diskriminaciju
primenom različitih zakona za različite optužene", navodi se u zaključku.
Parlament je od Vlade RS zatržio da predloži kompletan sistem i organizaciju
pravosuđa u RS i u BiH na kojem bi RS insistirala u strukturalnom dijalogu o
pravosuđu sa Evropskom unijom (EU).
Poslanici su podržali dalji rad institucija RS na istraživanju ratnih zločina i
njihovom procesuiranju kao i rad na traženju nestalih osoba. |
|
Zašto bi nam oni određivali koliko ćemo maslina saditi... |
| |
Bolji život za decu, sigurnost i životni standard, samo su neki od razloga
koji su građani Zagreba s kojima je razgovarala dopisnica Bete naveli kao
razloge zbog kojih su prošle nedelje na referenedumu glasali za ulazak Hrvatske
u Evropsku uniju.
"Glasala sam jer ćemo na neki način biti sigurniji, možemo da očekujemo da i
dalje dobijamo novac iz evropskih fondova, a i lakše ćemo putovati", rekla je
agenciji Beta Zagrepčanka Ljiljana H. (33).
Iako kaže da nije sigurna u ishod referenduma, ona očekuje da Hrvatska postane
28. članica EU.
Tomislav H. (37) ističe kako je glas "Za Evropsku uniju" glas za budućnost
njegove dece, a s njim se slaže i 45-godišnji Hrvoje C.
Ne misle, međutim, svi tako. Splićanka koja već godinama živi u Zagrebu Ivana J.
(42) glasala je na refendumu protiv ulaska u Uniju.
"Smatram da EU ne treba da nam rešava probleme, već mi to moramo da radimo sami.
Zašto bi nam oni određivali koliko ćemo maslina saditi", rekla je Ivana
izveštaču Bete.
Ona dodaje da mladi iz Hrvatske ionako mogu da se školuju u zemljama EU.
Njena sugrađanka Tanja A. (45) misli da nije vreme za ulazak Hrvatske u Uniju.
"Svi samo pričaju o tome koliko ćemo novaca dobiti iz evropskih fondova, a niko
ne kaže koliko novaca moramo da damo", kaže ona.
Ima dosta i onih koji nisu izašli na birališta, pa je tako Tomislav S. (33)
rekao da mu je mnogo toga oko EU ostalo nejasno i da nije bio motivisan da glasa.
U Hrvatskoj je u nedelju održan referendum o ulasku u EU.
Državni vrh Hrvatske izrazio je uverenje da će biti pozitivan ishod referenduma.
Mirjana Vujović-Đurak,
Zagreb |
|
Oglasavanje Marketing
|
