SRBIJA

Organizovani kriminal mrlja za rad Euleksa

Na dnu političke stranke i Skupština Srbije

Sneg otežava saobraćaj, u nekim mestima vanredno stanje

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Jeremić potvrdio kandidaturu za generalnu skupštine UN

U Saveta Evrope usvojena rezolucija o Srbiji

Spoljnopolitički odbor EP usvojio rezoluciju o Kosovu

Organizovani kriminal mrlja za rad Euleksa

Činjenica da na Kosovu niko od glavnih osumnjičenih za organizovani kriminal nije optužen baca senku na rad Euleksa, a zbog toga i poslanici Evropskog parlamenta upućuju kritike toj misiji, piše portal EUobzerver. Ni četiri godine od dolaska najveće policijske misije EU na Kosovu nisu podignute optužnice protiv glavnih osumnjičenih za organizovani kriminal, što pokreće pitanja u vezi sa njenim radom i integritetom kosovskih lidera, navodi se u tekstu. U nacrtu izveštaja Evropskog parlamenta koji je usvojio Spoljopolitički odbor, kako prenosi Euobzerver, Euleks se poziva da "pojača napore" na severu Kosova i rad na suzbijanju organizovanog kriminala. U izveštaju se, takođe, kritikuju članice EU, uz ocenu da oklevaju da pošalju svoje najbolje sudije na Kosovo. Od Francuske, Italije i Rumunije se traži da ponovo razmotre odluku o povlačenju svojih policijskih jedinica koje su specijalizovane za suzbijanje nereda. Euobzerver navodi da se očekuje da Euleks, pošto EU dovrši procenu njegovog rada u narednih nekoliko nedelja, smanji broj pripadnika kako bi kosovski službenici mogli da preuzmu svakodnevne dužnosti. Euleks je zadovoljan svojim radom i smatra da je u obuci policije i carine bio posebno uspešan, piše taj portal. Portparol Euleksa u Prištini Nikolas Hoton rekao je za Euobzerver da je ostvario "jasne rezultate" u borbi protiv kriminala. On je naveo da je u toku 350 krivičnih istraga i da su sudije donele 220 presuda i to 15 u slučajevima organizovanog kriminala i 20 u vezi sa ratnim zločinima. Autor izveštaja austrijska poslanica iz redova Zelenih Ulrike Lunaček je kritikovala rad Euleksa na svom sajtu, navodeći da je ta misija morala brže da deluje i da bi slika o to misiji bila bolja na Kosovu da su već podignute optužnice protiv osoba na visokim položajima zbog korupcije. Poslanik Evropskog parlamenta, socijalista Pino Arlaki iz Italije, koji je ranije pomogao u stvaranju italijanske Uprave za istrage protiv mafije (DIA) još je oštriji u oceni rada Euleksa. On je naveo da se godišnji budžet Euleksa od 150 miliona evra može porediti sa budžetom DIA, koja je uspela da uhapsi više mafijaških vođa i to u zemlji sa 60 miliona stanovnika koja je imala velike probleme sa organizovanim kriminalom. Arlaki je ocenio da je rad Euleksa "amaterski", podestivši da je zaštićeni svedok na suđenju poripadnicima OVK pred Haškim tribunalom Agim Zogaj pronađen obešen prošle godine u Nemačkoj. Hotorn je rekao da je Zogaj "tragično sebi oduzeo život" i da to nijedan program zaštite svedoka nije mogao da spreči. Arlaki je rekao da je zaštita svedoka kamen temeljac svake operacije protiv organizovanog kriminala i ocenio da Zogaju nije pružena osnovna zaštita i adekvatna pomoć. On je dodao da nema boljeg dokaza o neuspehu Eueksa. Italijanski poslanik je optužio Euleks da ne preduzima korake protiv osumnjičenih na visokim položajima iz političkih razloga. On je rekao da je video poverljive dokumente u posedu Euleksa koji sadrže "jasne informacije" o krivičnim delima koje su počinili "glavne vođe". "Oni ne žele da menjaju političku scenu... Svi koji poznaju Kosovo, dele isto mišljenje, ali ja sam jedan od nekolicine ko je spreman da kaže da je to istina", rekao je on. Ulrike Lunaček (na slici) je sa nešto više rezerve govorila o tome, navodi Euobzerver. "U interesu je nekih u međunarodnoj zajednici da Tači ostane pošto ga poznaju. On pruža izvesnu stabilnost", rekla je ona.

Anketa: Na dnu političke stranke i Skupština Srbije

Građani Srbije smatraju da su najveći problemi koji ugrožavaju njihovu bezbednost droga i korupcija, a policija je državna institucija u koju građani imaju najviše poverenja, rezultat je istraživanja javnog mnenja o radu policije. "Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ima razloga za zadovoljstvo jer mu je više od polovine građana dalo prelaznu ocenu, a 17 odsto ga je ocenilo negativno", rekao je direktor organizacije CESID Marko Blagojević na konferenciji za novinare u Palati Srbija na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja. Istraživanje je za potrebe Misije OEBS-a u Srbiji sproveo CESID od 18. novembra do 26. novembra na uzorku od 1.480 građana Srbije. Građani su, kao najnegativniju aktivnost Dačića, naveli ulazak u koaliciju sa Demokratskom strankom, što je navelo 28 odsto ispitanih, a 17 odsto je navelo korumpiranost i lično promovisanje i promovisanje njegove Socijalističke partije Srbije preko mesta ministra, dok šest odsto smatra da mu je najnegativnija aktivnost poznanstvo sa folk pevačicom Svetlanom Ražnatović. "Ako mi je ulazak u koaliciju sa DS najveća mana kao ministra unutrašnjih poslova, onda sam zadovoljan, jer to nije nešto što spada u domen rada ministra", rekao je Dačić. Blagojević je rekao da je, od svih institucija, Srpska pravoslavna crkva bez premca u popularnosti i da 59 odsto ispitanih ima poverenja u crkvu, a da je policija na drugom mestu sa 45 odsto, dok je Vojska Srbije na trećem mestu sa 44 odsto, a na dnu su političke stranke sa devet odsto i Skupština Srbije sa 16 odsto. "Građani vide korupciju kao najveći problem i pretnju za bezbednost, zatim upotrebu i prodaju droge, pa privredni kriminal i zatim sitni kriminal", rekao je Blagojević. Ispitanici su ocenili da bi policija htela da učini i više, ali da je sprečavaju okolnosti, kao i da je policija "uspešna uprkos svemu" - manjku resursa i političkoj volji, koju su ocenili kao branu borbi protiv organizovanog kriminala. Poverenje građana u policiju je tokom 2011. godine poraslo za 10 odsto u poređenju sa 2010. godinom, a procenat onih koji u nju nemaju poverenja ostao je isti, oko 25 odsto. Zabrana Parade ponosa 2011. godine ocenjena je kao najpozitivniji Dačićev akt koji je pozdravilo 22 odsto građana, a 68 odsto ispitanih smatra da je policija dobro radila tokom nemira na Paradi ponosa 2010. godine i da je dobro što je Prajd prošle godine otkazan. Građani su kao faktore koji utiču na sporost sudskih postupaka i naveli rad sudova, što je navelo 44 odsto ispitanika, i uticaj političara i tajkuna, što je navelo 35 odsto ispitanih. Na pitanje o borbi države protiv organizovanog kriminala 47 odsto ispitanih odgovorilo je da se bori, ali samo donekle tako što se obračunava sa nekim vođama kriminalnih grupa, ali ne sa svim, dok je 36 odsto odgovorilo da se ne bori i da država nije ozbiljna u borbi sa organizovanim kriminalom, dok je 17 odsto odgovorilo da je ta borba ozbiljna. Šef Misije OEBS u Srbiji Dimitrios Kipreos rekao je da trud uložen u reformu policije nije bio uzaludan, i da će OEBS u budućnosti najviše težiti saradnji sa MUP-om u podizanju kapaciteta za istrage u oblasti privrednog kriminala i korupcije.

Sneg otežava saobraćaj, u nekim mestima vanredno stanje

Zbog snega koji danima pada Otežan je saobraćaj na pojedinim magistralnim putevima u Srbiji, a u nekim krajevima je proglašeno vanredno stanje. "Elektroprivreda Srbije" je saopštila da ima prekida u napajanju strujom na na teritoriji preduzeća "Elektrosrbija" Kraljevo i "Jugoistok" Niš. Bez struje juče je bilo više od 60.000 stanovnika Loznice, Ljubovije i Valjeva. Štab za vanredne situacije Pijepolja proglasio je juče vanredno stanje na području te opštine, a u Novoj Varoši vanredno stanje je od 11. januara. Sa autobuske stanice u Novoj Varoši juče nije otišao nijedan lokalni autobus, a u seoskim osnovnim školama nema nastave. Stanovništvu je u pojedinim zavejanim selima opštine Surdulica ponestalo hrane i lekova, a pod težinom snežnog pokrivača ruše se krovovi kuća i stabla. Na severu Kosova pojedine redovne autobuske linije ka Beogradu su otkazane zbog neprohodnosti puteva. Na regionalnim i magistralnim putevima u višem predelima Pčinjskog i Jablaničkog okruga saobraćaj je otežan. Putevi trećeg prioriteta u opštinama Trgovište, Bosilegrad, Vladičin Han, Bujanovac i Crna Trava od juče su zavejani i neprohodni. U opštini Čajetina na Zlatiboru, gde je visina snega 75 santimetara, angažovana je sva raspoloživa mehanizacija. U seoskim školama u rudničko-takovskom kraju zbog velikih snežnih padavina nastava je obustavljena do ponedeljka. Meteorolozi su najavili da će sneg danas prestati da pada, ali sledi hladan talas, sa temperaturom ispod nule, i jakim do olujnim vetrom.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

U Beogradu će danas biti obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta centralom državnom manifestacijom odavanja počasti koju će na Starom sajmištu predvoditi predsednik Srbije Boris Tadić, saopštilo je Ministarstvo rada i socijalne politike. Manifestacija će biti održana danas u 11 časova kod Spomenika žrtvama genocida u Drugom svestkom ratu koji se nalazi u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu u Beogradu. Predsednik Srbije položiće venac i obratiti se prisutnima. U ime Vlade Srbije venac će položiti i obratiti se okupljenima ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković. Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovaće preživeli Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks, predstavnici Vlade Srbije, predsednik Skupštine Grada Beograda Aleksandar Antić i članovi diplomatskog kora. Ceremoniji će prisustvovati i predsedavajući međudržavne Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja, sećanja i istraživanja Holokausta, holandski diplomata Karel de Ber. Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. rezolucijom Generalne skupštine UN na dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji nacistički logor smrti u porobljenoj Evropi u Drugom svetskom ratu. Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda. U saopštenju se navodi da je potreba da se iznova podseća na strahote Holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna u svim demokratskim državama. "Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti. Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste - jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji", piše u saopštenju Ministarstva za rad i socijalnu politiku. U Muzeju istorije Jugoslavije sutra u 14 časova biće otvorena izložba "Holokaust u Srbiji 1941-1944", a kako je najavljeno, izložbu će otvoriti ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Izložba je priređena pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i Uneska, a predviđeno je se na otvaranju izložbe obrate preživeli Holokausta Aleksandar Lebl, zatim gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsedavajući međudržavne Radne grupe za međunarodnu saradnju u oblasti obrazovanja i sećanja i istraživanja Holokausta holandski diplomata Karel de Ber. Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, 27. januara, danas će u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji biti održani tradicionalni obrazovni programi - časovi, izložbe i radionice, posvećeni Holokaustu. Danas u 13 časova u sali Jevrejske opštine Beograd u Kralja Petra Prvog 71a biće predstavljeno drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje knjige Branislava Božovića pod naslovom "Stradanje Jevreja u okupiranom Beogradu 1941-1944". O knjizi će govoriti predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks, Jovan Mirković iz Muzeja žrtava genocida, Milan Ristović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milan Koljanin sa Instituta za savremenu istoriju i autor.

Jeremić potvrdio kandidaturu za generalnu skupštine UN

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić potvrdio je u Briselu da ga je Srbija kandidovala za predsedavajućeg 67. Zasedanja Generalne skupštine UN. Jeremić je novinarima u Briselu rekao da je "Srbija prethodnih godina vodila veoma aktivnu i multidimenzionalnu spoljnu politiku koja je bila otvorena prema čitavom svetu". On je naveo da smatra da Srbija danas uživa određen ugled u međunarodnoj zajednici, mada je primetio i da se svi baš ne slažu sa njenim stavovima. "Neki čak aktivno rade ono što je u suprotnosti sa onim što radi Srbija", rekao je Jeremić. Srpski ministar je napomenuo da njegova kandidatura nije pitanje dnevne politike. "To je dug i složen proces i nema mnogo prostora da se on odvija pred dnevnim okom javnosti. Tu ima mnogo diplomatskog posla koji mora da se obavi tamo gde mu je i mesto, a to su diplomatski krugovi", ukazao je Jeremić. On je dodao da o tome u ovom trenutku ne može ništa više da kaže.

U Saveta Evrope usvojena rezolucija o Srbiji

Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojili su u sredu u Strazburu rezoluciju kojom se Beograd i Priština pozivaju da nastave dijalog i primene do sada postignute sporazume. U rezoluciji usvojenoj sa 90 glasova za, tri glasa protiv i troje uzdržanih, ocenjuje se da je Srbija postigla znatan napredak u mnogim oblastima, ali i da su neki ključni problemi kao što su reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i izborni zakon i dalje nerešeni. Kao preostali zadaci koje vlasti u Beogradu treba da obave, kako bi se okončao proces monitoringa, navode se reforma sudstva, usvajanje i primena efikasnih antikorupcionih propisa, unapređenje stanja u medijima i puna primena prava manjina, posebno Roma. SE će u narednom periodu, kako se navodi, usmeriti pažnju na mehanizme uspostavljanja održive demokratije uključujući reformu sudstva (transparentnu proceduru reizbora sudija i osnivanje najviših sudova), izgradnju transparentnog sistema finansiranja stranaka, nezavisne medije i punu primenu zakona o slobodi govora i udruživanja.

Spoljnopolitički odbor EP usvojio rezoluciju o Kosovu

Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je predlog rezolucije o Kosovu kojim se pet zemalja Evropske unije (EU), koje to još nisu učinile, pozivaju da priznaju nezavisnost Kosova. U predlogu rezolucije koja bi pred Evropskim parlamentom trebalo da se nađe u martu, naglašava se "važnost evropske perspektive za Kosovo i druge zemlje regiona" i podvlači da "strategija EU koja bi tu perspektivu učinila opipljivom za građane Kosova do sada nije bila uspešna". Predloženim dokumentom koji je Spoljnopolitički odbor usvojio 24. januara, odbacuje se mogućnost podele Kosova i podvlači važnost primene Ahtisarijevog plana koji bi kosovskim Srbima na severu dao široku autonomiju. Istovremeno se izražava duboka zabrinutost zbog nestabilne i napete situacije i nasilja na severu Kosova. U dokumentu objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta ističe se važnost dijaloga sa Beogradom i izražava zabrinutost zbog toga što se postignuti sporazumi još ne sprovode. Kao izazovi koji stoje pred Kosovom u rezoluciji se, između ostalog, navode i povratak izbeglica i interno raseljenih, sudbina nestalih, borba protiv korupcije, diskrimiancije, zaštita kulturnog i verskog nasleđa, reforma pravosuđa, obezbeđivanje uslova za rad snažnih i nezavisnih medija. Nacrt rezolucije biće, kako se navodi, dostavljen Evropskoj komisiji i Evropskom savetu kao i predsedniku, vladi i parlamentu Kosova.