REGION

Stipe Mesić protiv Ive Josipovića

Zarada banjalučkog bankara oko 9.000 evra

Crna Gora pod snegom

HRT uvodi titlovanje srpskih filmova kao - teletekst opciju

Sastanak predsednika Hrvatske, Srbije i BiH

Crna Gora obeležava 100. godišnjicu balkanskih ratova

Sastav vlade Slovenije danas

Stipe Mesić protiv Ive Josipovića

Aktuelni i bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović i Stjepan Mesić otvoreno su se sukobili zbog neslaganja oko toga treba li bivši predsednik države da ima kabinet koji se finansira iz državnog budžeta. Prvo je Mesić oštro kritikovao aktuelnog šefa države zbog njegove nedavne izjave da bivši predsednik ne bi trebalo da ima kabinet, koji, prema Zakonu o posebnim pravima predsednika, može koristiti doživotno. Josipović je još rekao da njemu, kada završi predsednički mandat, kabinet neće trebati. Mesić je u saopštenju poručio Josipoviću da biti na čelu države nije samo čast i odgovornost, već i obaveza koja traje i posle završetka mandata. On smatra da bi država koja bi se odrekla usluga bivšeg predsednika "u ulozi političkog i ekonomskog lobiste bila 'kratkovida'"3 i da "iz Josipovićeve izjave da mu posle prestanka mandata neće trebati kabinet neupitno proizlazi da Josipović smatra kako država od njega nema šta da očekuje". "Lakše je sticati bodove na lestvicama popularnosti nedorečenošću i izbegavanjem zauzimanja jasnih pozicija, zbog čega neće biti ni neprijatelja. Samo, jesmo li želeli i trebamo li takvog predsednika", upitao je Mesić. On je ocenio jeftinom demagogijom i izjavu Josipovića da mu ne treba penzija kada završi predsednički mandat jer će nastaviti da radi i dodao da će i Josipović posle navršene 70. godine u predsedničku penziju. Aktuelni predsednik Ivo Josipović oštro je odgovorio svom prethodniku, rekavši da ga je njegov istup razočarao iako bivšeg predsednika ceni kao političara. "Svidelo se to predsedniku Mesiću ili ne, danas kroz Ustav i zakonska rešenja bivši predsednik nema nikakva zaduženja pa se legitimno pitati ima li kabinet smisla. Ako sutra bude drugačije verovatno ću drugačije razmišljati"; rekao je sinoć Josipović za Novu TV. On je dodao da se "danas kada veliki broj ljudi gladuje legitimno pitati o potrebi kabineta". Josipović je istakao i da bi bivši predsednik svoje aktivnosti trebalo da koridinira s aktuelnom vlašću i pri tom prozvao Mesića zbog svojevremene podrške bivšem libijskom vođi Moameru Gadafiju. Zakon o posebnim pravima bivšeg predsednika donet je 2004. godine, kada je premijer bio Ivo Sanader, a tokom proteklih godina više puta se govorilo o potrebi ograničavanja prava bivšeg predsednika na pet godina. Bivši predsednik (to je za sada samo Mesić) po zakonu ima pravo na poseban kabinet i službeni auto, koje može trajno koristiti, kao i na dva državna službenika, vozača i obezbeđenje. U javnosti se više puta isticalo da bi Hrvatska, nakon što Josipoviću istekne predsednički mandat, mogla da ima dva bivša predsednika i dvostruke troškove za funkcionisanje njihovih kabineta.

Zarada banjalučkog bankara oko 9.000 evra

Najveća primanja u Republici Srpskoj (RS) u novembru prošle godine imao je zaposleni u jednoj bankarskoj organizaciji u Banjaluci koji je zaradio 17.800 maraka (blizu 9.000 evra) ili više od 22 prosečne plate u tom entitetu, preno je banjlučki "Glas Srpske". Prema podacima Poreske uprave RS, na drugom i trećem mestu po visni zarade u tom mesecu nalaze se takođe zaposleni u bankarskom sektoru, jedan čija plata je bila 14.427 maraka (oko 7.000 evra), a drugi sa platom od 13.841 maraku (blizu 7.000 evra). Jedan zaposleni u Fabrici keksa u Prijedoru zaradio je 13.764 marke (oko 6.800 evra) i on je četvrti na listi najvećih primanja u novembru, dok je na petom mestu sa zarađenih 13.266 maraka (oko 6.600 evra)zaposleni u bankarskoj organizaciji. Iduća dva mesta takođe zauzimaju zaposleni u bankarstvu, a oni su u novembru zaradili 12.060, odnosno 11.996 maraka (oko 6.000 evra). Kako prenosi "Glas Srpske", zanimljivo je da se na listi onih sa najvećim primanjima ostvarenim u novembru 2011. godine u RS nalaze i tri zaposlena u državnim organima u Bijeljini, a svaki od njih zaradio je više od 10.000 maraka (oko 5.000 evra).

Crna Gora pod snegom

Najveći deo teritorije Crne Gore, od Durmitora do mora, osvanuuo je juče pod snegom, a u Podgorici je njegova visina oko 30 centimetara. Podgorički aerodrom je i dalje zatvoren za saobraćaj, a glavni drumovi su prohodni. Mada je Sektor za civilnu bezbjednost Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore ranije saopštio da su sve službe spremne da ublaže moguće posledice nevremena, u Podgorici niko sneg ne čisti, ni sa ulica, ni sa trotoara. U glavnom gradu je prošle noći palo više snega nego u planinskim krajevima, a u severnom delu Crne Gore, na postojeći sneg palo je još 20 centimetara. Meteorološki zavod Crne Gore na svom sajtu objavio je samo podatak da je visina snega na Žabljaku 95 centimetara. Jače padavine meteorolozi su najavili za noć između četvrtka i petka, a hladno vreme u Crnoj Gori će potrajati do 7. februara. Među građanima već se mogu čuti vicevi o hladnom vremenu i snegu u Crnoj Gori, pa vezano za zatvaranja aerodroma u Podgorici, Cetinjani koji su "u konfliktu" s Podgoričanima u vicu ih pitaju gde su im lanci za avione.

Sastanak predsednika Hrvatske, Srbije i BiH

Na Jahorini će danas biti održan drugi neformalni sastanak predsednika Hrvatske i Srbije i tročlanog Predsedništva BiH na kome će biti reči o saradnji tri zemlje i situaciji u regionu, kao i o inicijativi za sklapanje međudržavnih sporazuma koji bi olakšali procesuiranje ratnih zločina. Ivo Josipović, Boris Tadić, Željko Komšić, Nebojša Radmanović i Bakir Izetbegović razgovaraće o "koordinaciji aktivnosti u borbi protiv organizovanog kriminala, zajedničkom apliciranju za fondove EU za prekograničnu saradnju i međusobnom zastupanju u konzularnim stvarima u trećim državama", saopšteno je iz Predsedništva BiH. Na sastanku će se, kako se dodaje, raspravljati i o "pripremama za promenu graničnog režima nakon ulaska Hrvatske u EU i zajedničkim kandidaturama za sportska dešavanja". Prema najavama iz Zagreba, predsednici Hrvatske i Srbije i članovi Predsedništva BiH razgovaraće neformalno na marginama sastanka na Jahorini i o inicijativi hrvatskog predsednika Ive Josipovića za sklapanje međudržavnih sporazuma kojima bi se olakšalo procesuiranje ratnih zločina. Kako je Beti rečeno u uredu predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića, ova inicijativa hrvatskog predsednika nije uvrštena na zvanični dnevni red, ali nije isključeno da će se o njoj, kao i o drugim pitanjima, razgovarati neformalno. Prema najavi iz kabineta hrvatskog predsednika, taj sporazum bi trebalo da spreči ponavljanje slučajeva poput slučaja hrvatskog veterana Tihomira Purde koji je po poternici Srbije zbog navodnih ratnih zločina u Vukovaru 1991. dva meseca proveo u pritvoru u BiH. Josipović se u više navrata zauzeo za potpisivanje međudržavnih sporazuma između Srbije, Hrvatske i BiH koji bi olakšali procesuiranje ratnih zločina. On je rekao i da bi ti sporazumi zamenili hrvatski zakon o ništavosti pravnih akata SFRJ, SRJ i Srbije koji je donela bivša vlada HDZ u oktobru prošle godine, a povodom optužnica protiv 44 državljanina Hrvatske, među kojima i nekoliko ratnih funkcionera, koje su iz Beograda stigle u Zagreb. "Najbolji način da se ubrza i olakša procesuiranje ratnih zločina jeste međudržavni sporazum, koji može biti bilateralni ili trilateralni, čija bi jedna od osnovnih odredbi bila da se optuženima za ratne zločine sudi u njihovoj matičnoj državi", rečeno je agenciji Beta u kabinetu hrvatskog predsednika. Ministarka pravde Srbije Snežana Malović ocenila je uoči sastanka na Jahorini da bi međudržavni sporazum o saradnji u istrazi ratnih zločina pokazao zrelost država regiona da prevaziđu probleme iz prošlosti i reše sva otvorena pitanja. I Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podržalo je inicijativu Josipovića. "Svaki razgovor u tom pravcu je dobrodošao", rekao je agenciji Beta zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić i izrazio očekivanje da će političari načiniti korake kojima će, kako je ocenio, pravosuđa u regionu lakše koračati. U Zagrebu je saopšteno da je sastanak nastavak procesa započetog sastankom u julu prošle godine na Brionima kada je dogovoreno da se Predsedništvo BiH i predsednici Hrvatske i Srbije redovno nalaze dva puta godišnje kako bi razmenili mišljenja o odnosima tri zemlje i u regionu i dodatno podstakli rešavanje preostalih otvorenih pitanja. Sastanak će biti održan u objektu "Koliba" na Jahorini, a kako je saopšteno iz Predsedništva BiH, predsednici će se nakon sastanka održati konferenciju za medije.

Crna Gora obeležava 100. godišnjicu balkanskih ratova

Crnogorska akademija nauka i umetnosti, Istorijski institut Crne Gore i druge institucije obeležiće naučnim skupovima i na drugi način, 100. godišnjicu balkanskih ratova, a posebno oslobođanja više gradova od osmanlijske vlasti. Direktor Istorijskog instituta Crne Gore Radoslav Raspopović rekao je danas agenciji Beta da je Pošti Crne Gore upućen zahtev da povodom tog jubileja izda seriju postanskih markica, posvećenih kralju Nikoli i drugim istaknutim ličnostima iz tog vremena. Istorijski institut će, najvjerovatnije, organizovati naučni skup, posvećen ulozi Istočnog odreda, pod komandom Janka Vukotića, a koji je u balkanskim ratovima delovao u sastavu Vojske Crne Gore i učestvovao u oslobađanju niza gradova na severu države. Biće, takođe, prikupljeni foto i filmski materijali iz stranih arhiva, da bi, kako je najavljeno, povodom stote godišnjice, bio izdat prigodan album. Crnogorska vojska je u Prvi balkanski rat stupila 7. oktobra 1912. godine, sa oko 35.000 mobilisanih vojnika. Već 9. oktobra, oslobodila je Mojkovac, a zatim, do kraja oktobra i Rožaje, Berane, Plav, Bijelo Polje, Plav, Gusinje i Pljevlja. Nakon toga, ti, kako se tada označavalo, novooslobođeni krajevi su i formalno ušli u sastav države Crne Gore. Crna Gora i Srbija su 1913. godine skopile međudržavni ugovor o međusobnom razgraničenju. Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić predložio je pre dva dana na neformalnom ministarskom sastanku Procesa saradnje u jugoistčnoj Evropi da zemlje članice zajednički obeleže 100. godišnjicu balkanskih ratova pod geslom "Od balkanskog rata do balkanskog mira".

Sastav vlade Slovenije danas

Gornji dom slovenačkog parlamenta, Državni savet nije stavio veto na Zakon o vladi, koji predviđa ukidanje Ministarstva za kulturu i prenošenje nadležnosti nad državnim tužilaštvom na Ministarstvo unutrašnjih poslova odnosno na policiju. Zakon o vladi počeće da važi u subotu, a sastav vlade trebalo bi da bude poznat dan ranije, u petak. Slovenački mediji danas su objavili da je oko stotinu članova Stranke penzionera (Desus)istupilo iz članstva jer su nezadovoljni zbog toga što se stranka priključila koaliciji desnog centra predvođenoj Slovenskom demokratskom strankom Janeza Janše. Stranka je ušla u koaliciju desnog centra neposredno pre glasanja u parlamentu za izbor Janše za mandatara. Članovi Desusa iz svih krajeva Slovenije smatraju da su ulaskom u koaliciju predsednik stranke i deo njenog rukovodstva podredili interese stranke ličnoj koristi i ambicijama u šta računaju i obećanje da će ministar spoljnih poslova u vladi biti predsednik Desusa Karel Erjavec.