SRBIJA

Balkanski mraz - Srbija odlazi pod led

Stojanović: Vojska Kosova pružaće podršku separatistima

Stefanović: Nema rešenja bez uvažavanja Rezolucije 1244

Šešelj traži od Tribunala dva miliona evra odštete

Dalje angažovanje Zapada zbog stanja na Kosovu

Šapić: Most na Adi košta 161 miliona evra

Zavejano oko 250 kilometara seoskih puteva

Balkanski mraz - Srbija odlazi pod led

Uzalud se čitava Srbija i njena dijaspora radovala zbog dve zlatne medalje, jedne srebrne i titule čoveka od čelika, koju je u Melburnu osvojio Novak Đoković. Samo dva dana kasnije Srbi su se sledili, jer je temperatura od minus dvadeset odnela desetak života. A odustajanje Amerikanaca od Železare Smederevo, odnela je u nepovrat najvećeg srpskog izvoznika. U mesecu februaru kada Beograd devetog dana očekuje da se u Briselu kandiduje za EU olimpijadu, Srbija je okovana mrazom i ledom, a njena ekonomija dovedena na prosjački štap. U takvoj situaciji, kao kada u kući porodica nema para i hleba, izbijaju srpsko-srpske svađe. Nekadašnji demokrata Čeda Jovanović je vlastitu zemlju okarakterisao kao miloševićevsku, a Republiku Srpsku kao genocidnu tvorevinu. Uz to Jovanović je optužio Milorada Dodika da je uveo Srbe u rat sa Anđelinom Džoli, pa sada eto, on mora da je brani. Milorad Dodik je rekao da tako priča zbog svojih mentora iz inostranstva. Dodik je Čedi pomenuo majku, i rekao da je ona Bosanka. Što bi značilo, po jevrejskom običaju, da je Čeda Jovanović Bosanac. Nataša Kandić, čuvar nečijih ljudskih prava je natuknula da je novi načelnik Generalštaba, general Diković, možda ratni zločinac. Ovaj je odgovorio da će je tužiti. Sve su to simptomi teške bolesti države, ali i spoznaje da čika doktor Boris Tadić još nije našao pravu terapiju za Srbiju. On već nedeljama narodu priča da dolaze teška vremena, da je kriza, da pada sneg i da je sve zaleđeno ? To je Srbiji, u predigri kandidovanja za EU, poručio i Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, kada je rekao da to što su zamrznuti odnosi i dijalozi između Beograda i Prištine stvara nestabilnu situaciju koja "utiče na evropsku perspektivu čitavog balkanskog regiona." Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je pripremio i izveštaj Savetu bezbednosti o Kosovu i Metohiji i u njega ubacio natuknicu da "postoji stalni rizik od provokacija i eskalacija međuetničkih tenziija!?" Tim je svetski čuvar mira prebacio političku loptu u srpsko dvorište i naterao Borisa Tadića da nekako odgovori. Za sada odgovora nema, jer Beograd i Priština ćute. Srbija je predložila da se Kosovo na međunarodnoj sceni pojavljuje sa tablom na grudima "Rezolucija 1244", kao svojoj legitimacijom. Priština to odbacuje. I odnosi su tu smrznuti. U međuvremenu, Amerika je na Kosmet poslala svog penzionisanog diplomatu Vilijama Vokera, poznatog kao CIA, koji je poveo grupu "Samoopredeljenje" na demonstracije protiv Tačija, ali i protiv Tadića. "Samoopredeljenje" je militantna albanska grupa mladih nacionalista, koje plaća Amerika da podstiču Hašima Tačija da čini političke ishitrene i opake poteze, a Borisu Tadiću da zagorčava život na administrativnoj međi i hapsi srpske kamione sa izvoznom robom. Očigledno je da Amerika želi u februaru, pred EU, da gurne Srbiju pod led, kog i onako ima svuda naokolo. Jer, dok Vilijam Voker, zvani CIA, na Kosovu priprema nove politički diverzantske akcije sa "Samoopredlejenjem", dotle predsednik Barak Obama u Vašingtonu na doručku sa molitvom, preslišava Ivicu Dačića, ministra policije i Vuka Jeremića, ministra diplomatije. A američki kongresmeni ih zabrinuto pitaju zašto Srbija još nije otkrila ko je ubio Slavka Ćuruviju, urednika i vlasnika "Dnevnog Telegrafa" ??? Srpska javnost nije saznala šta će Dačić i Jeremić odgovoriti kongresmenima i Obami, ali je čula i videla da je ministar policije odbeglom osuđeniku i glumcu Žarku Lauševiću uručio srpski pasoš. Takav je srpski ministar policije, voli kao poštar da nosi i lično poklanja srpske pasoše po Americi. Prvo onoj manekenki i srpskoj snajki Andrijani Lima, a sada ehjugoslovenu Žarku Lauševiću. A ako Anđelina Džoli dođe u Beograd da promoviše svoj antisrpski film o bosanskom ratu, možda i njoj dodeli pasoš i kitu cveća. Ministar Vuk Jeremić je samo najavio da Srbiju čeka burna diplomatska aktivnost tokom februara, uoči odluke o kandidaturi za EU. Uslov za kandidaturu je što tolerantniji odnos Srbije prema tzv. nezavisnom Kosovu. Na to Beograd podseća i Nemačka, koja nudi posredništvo i priču o stvaranju dve Srbije, kao nekad dve Nemačke. Rusija je za odbranu srpskog Kosmeta i moskovskih interesa na Balkanu. Britanija je za dalje cepanje Srbije, kao i Francuska. Njihove agenture i špijuni su već na terenu, jer i njihov zadatak je da gurnu Srbiju pod led. BND je obradio kosovske radikale, KGB je to učinio sa kosovskim demokratama, a CIA i MI 6 su zakazali srpsko-srpski referendum da Kosovska Mitrovica bude protiv Beograda, za sebe i protiv Prištine. Kako se probližava dan (9. februar) kandidature za EU u Beogradu raste panika, jer su svi putevi ka Briselu zamrznuti zbog američke blokade i evropske zime. Laiku je teško da shvati ove kombinacije, ali kako je ciča zima, treba samo zamisliti da je ovo hokejaška utakmica, u kojoj umesto dva tima, postoji pet ekipa na terenu. I onda se nikada ne zna ko je kome i zašto, ali i kako zabio gol. Prvi gol je zabijen kada su KGB i BND organizovali teško ranjavanje nemačkih vojnika Kfora, čije su slike letele po evropskim medijima, zbog čega je Angela Merkel morala da odbije srpsku kandidaturu za EU. Sada se izvodi slična scena na srpskom ledu, da se stanje ne odmrzava, ako bude trebalo, "Samoopredeljenje" i CIA, ili srpski hajduci i KGB će napasti Kfor, i opet, nekog raniti teško i EU će kao hokejaški pak odgurnuti što dalje od Beograda. Pitanje je da li će sličan scenario da se pripremi i za Republiku Srpsku, gde Čeda Jovanović vodi hokejašku igru da se Banja Luka gurne pod led? Napomena: Boris Tadić i Milorad Dodik ne znaju da igraju hokej !?

Stojanović: Vojska Kosova pružaće podršku separatistima

Bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije, general u penziji Momir Stojanović, ocenio je da će, nakon transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage ta formacija pružati logističku podršku separatističkim elementima na jugu Srbije, u Makedoniji i u Crnoj Gori. "Sasvim sigurno će pružati logističku podršku militantnim Albancima na jugu Srbije, kroz šverc oružja, vojne opreme, slanje instruktora, organizovanje manjih terorističkih grupa i izazivanje nestabilnosti na jugu Srbije", rekao je Stojanović agenciji Beta i dodao da ne veruje da će se državnost Kosova zaokružiti u sadašnjim granicama. Stojanović je rekao da je poznato da projekat takozvane velike Albanije obuhvata i delove Makedonije i Crne Gore, zbog čega veruje da će buduće oružane snage Kosova pružati podršku i svojim militantnim sunarodnicima u tim državama. U izveštaju direktora Nacionalne obaveštajne službe odboru Senata Kongresa SAD navodi se da je veoma verovatno da će se Bezbednosne snage Kosova transformisati u oružane snage do juna 2013. godine. Bivši prvi čovek vojne obaveštajne službe rekao je da u ovoj fazi transformacija Bezbednosnih snaga Kosova u oružane snage ne predstavlja opasnost po bezbednost Srbije, ali da će se to sigurno desiti u perspektivi jer se kosovski Albanci neće zadovoljiti sadašnjim granicama. "Negativno će se odraziti u pogledu stanja bezbednosti u zapadnoj Makedoniji i bezbednosti srpskih enklava na Kosovu i Metohiji", rekao je on i ocenio da već sada Bezbednosne snage Kosova imaju pod oružjem mnogo više od propisanih 3.000 pripadnika. Penzionisani general Ninoslav Krstić, koji je bio nekadašnji komandant Združenih snaga na jugu Srbije, rekao je da BSK ne mogu predstavljati opasnost po bezbednost Srbije u ovom trenutku, ali da svakako treba pratiti razvoj situacije i sve promene, kako bi na osnovu toga Srbija mogla da formira svoju odbrambenu politiku. Krstić je agenciji Beta rekao da je od formiranja Bezbednosnih snaga Kosova bilo jasno da će se ta formacija transformisati u vojsku, jer je za Ameriku Kosovo nezavisna i samostalna država, koja treba da ima svoju vojsku, kao i svaka nezavisna i samostalna država. "Moramo da znamo da će Bezbednosne snage Kosova ići ka evroatlantskim integracijama, odnosno ići će u NATO. Time će osigurati bezbednost te nezavisne države Kosovo", rekao je Krstić.

Stefanović: Nema rešenja bez uvažavanja Rezolucije 1244

Šef beogradskog tima za razgovore sa Prištinom Borislav Stefanović rekao je da je spreman da nastavi dijalog u najkraćem roku, ali da bez uvažavanja Rezolucije 1244 UN u regionalnom predstavljanju Prištine nema prostora za dogovor. "Očekujemo da se uvaži ono što je prepoznata međunarodna činjenica - Rezolucija 1244. Bez toga nema prostora za dogovor... Rigidan, maksimalistički stav Prištine je očekivan. Nadam se da ima prostora da se taj stav promeni", rekao je Stefanović za agenciju Beta. Prema njegovim rečima, kosovska vlast ima problem sa opozicijom koja sve dogovore sa Beogradom tumači kao izdaju, odustajanje od nezavisnosti Kosova. "Međutim, to ne sme da bude opravdanje Prištini za njihovu nekonstruktivnost samim tim što svako od nas ima političku realnost o kojoj treba da vodi računa. Ali, prioritet treba da bude rešavanje problema građana", rekao je šef beogradskog tima. "Jasno je da je Rezolucija 1244 neoboriv dokument koji su prihvatili i oni koji su priznali nezavisnost Kosova. Nadam se da ima prostora za dalji dogovor i naša strana neće doprineti urušavanju pregovaračkog procesa", rekao je Stefanović. Prema njegovim rečima, radi se na tome da se pronađe adekvatna formula za predstavljanje Prištine, ali nije određen konkretan datum nastavka dijaloga. "To bi moglo da bude tokom ovog meseca", dodao je. Šef beogradskog tima je naveo da i dalje postoje suptilni pritisci na Beograd da odustane od Rezolucije 1244, ali da je Srbija navikla na različite prepreke i da je to neće pokolebati. On je odbacio tvrdnje da je Srbija u nepovoljnijem položaju od Prištine pošto joj od dogovora sa Kosovom zavisi kandidatura za EU. "Stvari nisu baš tako crno-bele... Ako ne dođe do dogovora svi gube, a najviše gubi region", rekao je Stefanović. Posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine, Robert Kuper, boravio je na Kosovu, nakon čega je šefica prištinskog tima Edita Tahiri kazala da nema nikakvog pomaka u približavanju stavova o regionalnom predstavljanju Kosova. Tahiri je rekla da Srbija nastavlja da insistira na Rezoluciji 1244 što je za Kosovo neprihvatljivo. Kako je navela, Kosovo neće odustati od suvereniteta i teritorijalnog integriteta tokom predstavljanja na međunarodnim skupovima.

Šešelj traži od Tribunala dva miliona evra odštete

Optuženi Vojislav Šešelj zatražio je od Haškog tribunala da mu isplati dva miliona evra na ime odštete zbog "kršenja elementarnih ljudskih prava tokom devetogodišnjeg pritvora". Isplaćivanje odštete nije predviđeno statutom i pravilnikom Tribunala koji, kao institucija Ujedinjenih nacija, uživa sudski imunitet. Lider Srpske radikalne stranke, optužen za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93, u pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je optužnica protiv njega bila obelodanjena. Suđenje Šešelju počelo je posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu u novembru 2007. Proces bi trebalo da se okonča završnim rečima odbrane i optužbe, zakazanim za 5. mart. U danas objavljenom opširnom podnesku, Šešelj tvrdi da je Tribunal dužinom postupka i pritvora prekršio njegova elementarna ljudska prava koja mu garatuje više međunarodnih konvencija. Stoga Šešelj zahteva da bude obeštećen zbog brojnih odluka i postupaka suda koja su, po njegovoj oceni, bili suprotni međunarodnim propisima. Obeštećenje od 500.000 evra Šešelj je zatražio zbog "namernog odugovlačenja procesa", a još 400.000 zbog "kršenja prava na finansiranje odbrane i narušavanje principa jednakosti oružja". Odštetu od 300.000 evra lider radikala je zatražio zbog pokušaja Tribunala da mu nametne advokata, a po 100.000 evra zato što mu sud nije omogućio uvid u pravne izvore na koje su se pozivale sudije i tužioci u svojim odlukama i podnescima, te zbog odbijanja Tribunala da mu dostavlja materijale na srpskom jeziku i na papiru. Zbog višegodišnjeg kršenja prava na pravnu pomoć, Šešelj, koji se, po svojoj odluci brani sam, zatražio je od suda 200.000 evra, a još 300.000 evra zbog onemogućavanja kontakta s pravnim savetnicima, porodicom, prijateljima i lekarima. Na kraju, Šešelj je zatražio i obeštećenje od 100.000 evra zbog toga što mu je Tribunal sudio za delo (nepoštovanje suda) koje nije propisano statutom suda i nema uporišta u međunarodnom običajnom pravu. Tribunal je do sada Šešelja pravosnažno osudio na 15 meseci zatvora i nepravosnažno na zatvorsku kaznu od godinu i po dana zbog nepoštovanja suda. Treći postupak po optužnici za isto delo je u toku. U podnesku, koji je sastavio Šešeljev pravni savetnik Boris Aleksić, ponovljene su i optužbe da Tribunal neadekvatnim lečenjem ugrožava život vođe SRS-a. Šešelju je 6. januara pozlilo u sudskom pritvoru u Sheveningenu, a posle ukazane hitne pomoći, bio je prebačen u bolnicu u Lajdenu, gde mu je šest dana kasnije ugrađen uređaj za regulisanje srčanog ritma (pejsmejker). Šešelj je i prošle godine bio podvrgnut medicinskoj intervenciji zbog tahikardije, odnosno nepravilnog ritma srca.

Dalje angažovanje Zapada zbog stanja na Kosovu

Nestabilnost na severu Kosova i odsustvo napretka u dijalogu Beograda i Prištine biće i 2012. izvor tenzija zbog čega će biti potrebno diplomatsko i bezbednosno angažovanje Zapada, navodi se u izveštaju američke obaveštajne službe. U izveštaju direktora Nacionalne obaveštajne službe odboru Senata Kongresa SAD navodi se da "duboke etničke i političke podele na Zapadnom Balkanu predstavljaju izazov za stabilnost u Evropi u 2012". "Produžetak nestabilnosti na Kosovu - posebno na severu Kosova gde su Srbi u većini - i manjak napretka u dijalogu Srbije i Kosova uz posredovanje EU, ostaju izvori tenzija zbog čega je potrebno diplomatsko i bebzbednosno angažovanje Zapada. Međuetničke napetosti i disfunkcionalne državne strukture takođe prete stabilnosti u BiH", navodi se u izveštaju. Uz ocenu da je sever Kosova od ključnog značaja, u izveštaju se navodi da sukobi vojnika Kfora i lokalnih Srba krajem 2011. ukazuju na "privrženost etničkih Srba nasilnom otporu pokušajima Kfora da ukloni blokade na severu". U dokumentu koji je potpisao direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Kleper navodi se da će Kosovo i u 2012. biti krhka država iako ga je priznalo više od 80 zemalja među kojima 22 od 27 članica Evropske unije. "Kao što smo videli u 2011. nasilje može izbiti uz malo do nimalo upozorenja, posebno u severnim opštinama. Procenjujemo da se ne može osloniti na to da lokalne snage preuzmu ključne zadatke Kfora makar dok Beograd i Priština ne normalizuju odnose", navodi se u izveštaju. Krovna američka obavestajna služba u izveštaju o bezbednosnim pretnjama širom sveta procenjuje da će kosovski Srbi i Beograd nastaviti da se protive naporima Prištine da preuzme kontrolu nad severom Kosova. "Beograd će politički ograničiti odgovor na oštru retoriku osuđivanja napora Prištine, dok će kosovski Srbi verovatno koristiti sličnu taktiku poput blokada i uličnih protesta koji predstavljaju rizik od izbijanja nasilja", navodi se u izveštaju.

Šapić: Most na Adi košta 161 miliona evra

Most Na Adi košta tačno 161 milion evra, izjavio je pomoćnik gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić. "To je cifra do koje su došli grad Beograd, banke, državni revizor i francuska kompanija 'Luj Berže', koja je bila nadzorni organ na ovom velikom projektu", rekao je Šapić za današnje izdanje dnevnog lista "Pres s". "To je jedina istina o mostu na Adi! A jedini ko ovu istinu ne želi da prihvati, jeste (zamenik predsednika Srpske napredne stranke) Aleksandar Vučić", kazao je Šapić. On je dodao da "oni (naprednjaci), sad kad imamo izveštaje svih, i revozora, izlaze sa tvrdnjom da ustvari sve sa pristupnim saobraćajnicma košta 450 milona". "Pa, mi to pričamo sve vreme", istakao je Šapić. Prema njegovim rečima, sve što danas Beograđani koriste da bi se na Most na Adi popeli, prešli ga ili sa njega sišli, košta 161 milion evra. "Toliko košta most duži 38 metara od prvobitno planiranog i sa dodatnim rampama koje smo napravili", dodao je Šapić.

Zavejano oko 250 kilometara seoskih puteva

Glavni putni pravci na području opštine Brus su prohodni, ali je zavejano oko 250 kilometara lokalnih i seoskih puteva, rečeno je danas agenciji Beta u Opštinskom štabu za vanredne situacije. Deo pomenutih 250 kilometara, uglavnom seoskih puteva, bio je prohodan, ali nove snežne padavine koje traju od sinoć ponovo zavejavaju te pravce, rekao je zamenik načelnika Opštinskog štaba za vanredne situacije u Brusu Radovan Moskovljević. Najteža situacija je, prema njegovim rečima, u podkopaoničkim selima i zaseocima Kriva reka, Šošići i Ravnište. On je kazao i da se meštani zaseoka do kojih put nije raščišćen od početka prvih snežnih padavina, pre desetak dana, za sada nisu obraćali štabu zbog nedostatka namirnica, ali da su imali poziv iz Krive Reke gde će danas meštanima biti dopremljeni potrebni lekovi. Štab je u stalnom zasedanju, prati se situacija na terenu, sarađujemo sa policijskom stanicom, vatrgosanom ekipom, skijalištima Srbije, domom zdravlja, rekao je Moskovljević. Vanredna situacija zbog snežnih padavina u Brusu je proglašena 27. januara.