SVET

Više od 500 žrtava ledenog vremena

Zagrevanje planete za dva do pet stepeni 2100.

Grčka podržala mere štednje

Šta se jednom princu ubraja u radno vreme

Zaposleni u njujorškim hotelima dobijaju svoje alarme

Zabrana istopolnih brakova u Kaliforniji ocenjena neustavnom

U Iraku pogubljeno 14 osoba

Svađa u francuskom Parlamentu oko izjava ministra Geana

SAD dobile optužicu od Egipta protiv američkih NVO

Više od 500 žrtava ledenog vremena

U Evropi je i juče bilo ekspremno hladno, sa mestimično jakim snežnim padavinama i vetrom, a od zime je u poslednjh deset dana umrlo više od 500 ljudi. U Ukrajini, gde će se očekuje da se krajem nedelje temperetura spustiti na minus 30 stepeni, vlasti su prestale da objavljuju podatke o vremenskim uslovima, za šta razloge nisu navele, piše agencija Frans pres. Prema poslednjim podacima, u toj zemlji, koja je najteže pogođena talasom hladnoće, zaključno sa utorkom umrlo je 135 ljudi, od kojih 112 direktno od hladnoće. Jake snežne padavine poremetile su saobarćaj na jugu zemlje i zarobile stotine automobila. U Poljskoj je, uprkos blagom povećanju temperature u poslednja dva dana, broj umrlih od hladnoće porastao na 77, uključujući troje ljudi koji su juče preminuli od hipotermije. Na taj broj se dodaje oko pedeset nastradalih zbog neispravnih peći, koje su izazvale gušenje ugljenmonoksidom i požare. Prema podacima ruskog ministarstva zdravlja, u Rusiji je ove godine od hladnoće umrlo najmanje 110 osoba, od kojih 46 od početka februara. Ledeno vreme odnelo je 23 života u Litvaniji, 10 u Letoniji i jedan u Estoniji. U Češkoj je u Kolinu, udaljenom 60 kilometara od Praga, od zime je juče preminuo jedan beskućnik, čime se broj nastradalih od niskih temperatura povećao na 25. Očekuje se da će se ovog vikenda na planinama u toj zemlji temperatura spustiti na minus 40, a u Pragu na minus 25 stepeni. U Rumuniji je od zime umrlo 44, a u Bugarskoj 29 ljudi. Prema podacima agencije Frans pres, na Balkanu je zbog zime umrlo 27 ljudi, od čega 13 u Srbiji, osam u BiH, troje u Hrvatskoj, i po jedan u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji. Juče su u Srbiji izmerene najniže tempereture od početka ledenog talasa. Ujutro u sedam časova je u Smederevskoj Palanci bilo minus 28 stepeni. U Beogradu je u to vreme bilo minus 15, u Novom Sadu minus 25, a u Nišu minus 18. Protekle noći temperatura u BiH je takođe bila ekstremno niska. Najniža, minus 28 stepeni, izmerena je na Sokocu. U Banjaluci je bilo minus 22 stepena. U Srbiji je u udaljenim selima zavejano više desetina hiljada ljudi, a ima odsečenih mesta i u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Crnoj Gori. U Italiji je od početka ledenog talasa umrlo 43 ljudi, a narednih dana se očekuju novi naleti ledenog vetra. Prema predviđanjima italijskih meteorologa, u Rimu će u petak uveče i u subotu ponovo pasti sneg. U Francuskoj je u poslednjih nekoliko dana umrlo petoro ljudi, u Grčkoj i Austriji po petoro, četvoro u Nemačkoj, a jedna osoba je preminula u Holandiji. U Švajcarskoj je toplije na planinama, ali je i dalje jako hladno u ravnici. Talas hladniće pogodio je i sever Afrike, posebno Alžir, gde je od zime preminulo 44 ljudi.

Zagrevanje planete za dva do pet stepeni 2100.

Nova klimatska ispitivanja francuskih naučnika u kojima su korištena najnovija saznanja o klimi potvrđuju da će tepmeratura na planeti porasti između dva i pet stepeni Celzijusa 2100 godine. Istraživači iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS), Komesarijata za atomsku energiju (CEA) i francuske meteorološke službe "Meteo-Frans" razvili su dva nova modela koje treba dodatno da uklone nesigurnosti vezane za prognozu klimatskih promena. Njihovim radom potvrđeni su zaključi iz poslednjeg izveštaja iz 2007. godine, odnosno da prema svim scenarijima "postoji tendencija porasta temperature oko 2100. godine", rečeno je na konferenciji za novinare u Parizu. Temperatura bi mogla da poraste između 3,5 i 5,0 stepeni Celzijusa prema "najpesimističkijem" od četiri scenarija, a 2,0 prema "najopstimističkijem" scenariju. Taj scenarijo je moguć ako bi se donele snažne i brze mere protiv emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji su izvor klimatskim promena. Rad francuskih naučnika predstavlja i prvi korak ka poboljšanju mogućnosti predviđanja klime u bliskoj budućnosti, za narednih 10 do 30 godina, rekao je jedan od naučnika Kristof Kasu, ali je dodao da je to i dalje novi "izazov". Novi izveštaj Međudržavnog panela o klimatskim promenama (IPČ) se očekuje 2013-2014 godine.

Grčka podržala mere štednje

Politički lideri u Grčkoj postigli su dogovor o neophodnim merama štednje, čime je otvoren put za postizanje dogovora o smanjenju spoljnog duga i dobijanje drugog velikog paketa kredita od međunarodnih kreditora. "Razgovori između grčkih vlasti u trojke (predstavnika EU, MMF-a i Evropske centralne banke) uspešno su završeni", saopštila je kancelarija grčkog premijera Lukasa Papadimosa, prenela je agencija Blumberg. "Politički lideri složili su se sa rezultatima tih pregovora. Prema tome, postignuta je opšta saglasnost u vezi sa novim programom uoči sastanka evrogupe", navodi se u saopštenju ali se ne navode drugi detalji. Plan o kojem su pregovarale grčke vlasti sa MMF-om i EU podrazumeva gašenje još 15.000 radnih mesta u javnom sektoru i smanjenje minimalne plate za 22 odsto. Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos stigao je juče u Brisel gde je održan hitan sastanak ministara finansija evrozone o paketi pomoći Grčkoj vrednom 130 milijardi evra, kojim će međunarodni investitori morati da prihvate otpis 70 odsto dugova. Grčka će 20. marta morati da otplati ratu od 14,5 milijardi evra, što je dodatni pritisak na ionako tešku finansijsku situaciju u zemlji.

Šta se jednom princu ubraja u radno vreme

Novinar danske državne televizije DR Kjeld Koplev ustalasao je ovih dana javnost oštrom kritikom princa prestolonaslednika Frederika i njegove supruge, princeze Meri, pored ostalog i tvrdnjom da prestolonaslednik radi samo 40 dana godišnje. "Bilo Frederik ili Meri ne odaju utisak da razumeju kakva je kriza koja hara Evropom", napisao je Koplev u svom ličnom komentaru u uglednom dnevnom listu "Politiken", optužujući ih i za "nedostatak (društvene) hrabrosti i površnost". Tragom tog komentara, Drugi program TV DR je napravio emisiju u kojoj je, na osnovu radnog kalendara princa Fredrika, ustanovljeno da je prestolonaslednik imao 136 dana sa zvaničnim dužnostima u 2010. godini i 140 takvih dana u 2011. godini. Međutim, kako je konstatovano, iz kalendara proizilazi i da se u kraljevskom protokolu kao posao tretira i ono što se kod "običnih" ljudi smatra aktivnostima u slobodno vreme, a sve to za godišnju apanažu od oko 2,4 miliona evra. Između ostalog, u kalendaru se navodi da je princ bio učesnik na takmičenju u jedriličarenju pored obala Floride, kao i da je prisustvovao svetskom fudbalskom prvenstvu i kraljevskom venčanju u Stokholmu. "Moglo bi, međutim, da se kaže i da je jedan prestolonaslednik u svakom trenutku prestolonaslednik i da, u stvari, on radi 365 dana u godini", smatra Lars Hovbake Sorensen, istoričar sa Univerziteta u Kopenhagenu i stručnjak za kraljevsku kuću.

Zaposleni u njujorškim hotelima dobijaju svoje alarme

Hoteli u Njujorku su se dogovorili da svojim zaposlenima daju alarm uređaje koji će im obezbediti pomoć i podršku u hitnim slučajevima. Predstavnik trgovačkog udruženja njujorških hotela Džon Turčijano izjavio je da će propis početi da se primenjuje tokom godine, a deo je sedmogodišnjeg kolektivnog ugovora o radu koji je hotelska asocijacija Njujorka usvojila prošle godine. Turčijano međutim kaže da propis o alarm uređajima nije motivisan aferom sa Dominikom Štros-Kanom . Ovaj francuski političar, bivši šef Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), optužen je u Njujorku za pokušaj silovanja hotelske sobarice nakon što ga je ona u maju optužila da ju je seksualno napastvovao. Tužioci su odustali od krivičnog postupka pošto su izgubili poverenje u kredibilitet sobarice.

Zabrana istopolnih brakova u Kaliforniji ocenjena neustavnom

Američki savezni apelacioni sud u San Francisku u utorak je presudio da je osporena zabrana istopolnih brakova u državi Kaliforniji neustavna. Tročlano sudsko veće Devetog apelacionog okružnog suda SAD glasalo je dva prema jedan da je ta zabrana neustavna. Istopolni brakovi koji su na kratko bili dozvoljleni u Kaliforniji, 2008. godine zabranjeni su usvajanjem na referendumu "predloga 8", kojom je u ustav te američke države uneto da je brak dozvoljen samo heteroseksualnim parovima. Glasači u Kaliforniji usvojili su "predlog 8" sa 52 odsto glasova u novembru 2008. godine, pet meseci pošto je vrhovni sud u toj državi legalizovao istopolne brakove, i poništio dva zakona kojima je brak ograničen na zajednicu muškarca i žene. Ovim predlogom ponovo je uvedeno ograničenje - jedan muškarac, jedna žena - za brak u ustavu države Kalifornije, i to je bila prva zabrana kojom je oduzeto pravo istopolnim parovim da sklapaju brak pošto su to pravo već stekli. Sudija nižeg suda je 2010. zaključio da "predlog 8" predstavlja kršenje građanskih prava gej i lezbejske populacije, garantovanih američkim ustavom. Sa njegovom odlukom danas se saglasio i savezni apelacioni sud. To, međutim, ne znači da će automatski ponovo biti dozvoljeno sklapanje istopolnih brakova u Kaliforniji, pošto su zagovornici "predloga 8" već ranije najavili da će se žaliti na presudu ako ne bude povoljna, ili proširenom veću istog suda ili Vrhovnom sudu SAD.

U Iraku pogubljeno 14 osoba

U Iraku je u utorak pogubljeno 14 osoba osuđenih na smrt zbog "terorizma i kriminalnih aktivnosti", rekao je visoki zvaničnik iračkog Ministarstva pravde. Od početka godine u toj zemlji ukupno je pogubljeno 65 osoba. Za nešto više od mesec dana ove godine broj pogubljenja je skoro dostigao ukupan broj izvršenih smrtnih kazni 2011. godine, kada je izvršeno 68 smrtnih kazni. "Irak je juče izvršio kazne nad 14 Iračana osuđenih na smrt u slučajevima terorizma i kriminalnih aktivnosti počinjenih 2006. i 2007. godine", rekao je taj zvaničnik. On je rekao da su većina pogubljenih članovi Al Kaide i da je među njima vođa te organizcije u Mosulu. Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj izjavila je pre dve nedelje da je "šokirana" zbog ovih pogubljenja u Iraku i pozvala je vladu da "odmah stavi moratorijum na izvršenje smrtne kazne". Prema iračkom ustavu Predsednički savet, koji čine predsednik države Džalal Talabani i dva potpredsednika Tarek el Hašemi i Kodeir el Kuzai, treba da ratifikuju smrtne presude, čime se dozvoljava sprovođenje smrtne kazne vešanjem. Talabani, koji je Kurd, već se duže vremena izjašnjava da je protiv smrtne kazne i nalazi se u inostranstvu na lečenju. Drugi potpredsednik Tarek el Hašemi, sunita, krije se u autonomnoj oblasti Kurdistanu pošto je protiv njega izdat nalog za hapšenje u decembru, pod optužbom da je podržavao i finansirao terorističke akcije njegovih telohranitelja, što on demantuje. Iako nije bio u stanju da ratifikuje presudu o smrtnoj kazni, El Hašemi je ocenio da su izvršena pogubljenja legalna, jer je u novom sastavu vlade dovoljno da šef države potpiše tu odluku, ili da prenese ovlašćenje na jednog od svojih potpredsednika, što je on i učinio.

Svađa u francuskom Parlamentu oko izjava ministra Geana

U Parlamentu Francuske izbila je žestoka rasprava, a predstavnici vlade uključujući i premijera izašli su iz sale kada je jedan od poslanika optužio francuskog ministra unutrašnjih poslova Kloda Geana da flertuje sa nacističkom idelogijom. Poslanik socijalista Serž Lečimi sa Martinika kritikovao je ministrovu izjavu od ovog vikenda da su neke civilizacije, kao što je Francuska, vrednije od drugih, što već dva dana izaziva žustru polemiku u javnosti. Članovi vlade na čelu sa premijerom Fransoa Fijonom napustili su danas sednicu Skupštine predviđenu za postavljanje pitanja kada je poslanik Serž Lečimi pomenuo "koncentracione logore" u vezi sa izjavama ministra unutrašnjih poslova. "Gospodine Gean, vi dajete prednost mraku, vi nam iz dana u dan vraćate one evropske ideologije koje su iznedrile koncentracione logore", rekao je Lečimi, i pomenuo "nacistički režim" što je naišlo na glasno negodovanje poslanika. Iz skupštinske dvorane su posle članova vlade izašli i poslanici desnice, a predsednik Skupštine je uzalud pozivao na mir. Gean je ovog vikenda rekao: "One (civilizacije) koje brane čovečanstvo nam izgledaju naprednije od onih koje ga negiraju. One koje brane slobodu, ravnopravnost i bratstvo nam izgledaju nadmoćnije od onih koje prihvataju tiraniju, potčinjenost žena, socijalnu i etničku mržnju". Njegove reči izazvale su lavinu kritika iz antirasističkih udruženja i redova opozicije koji su optužili ministra da se poigrava se ekstremnom desnicom. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je sinoć stao u odbranu svog ministra i rekao da se ulazi u smešne polemike. "Ministar unutrašnjih poslova je rekao da civilizacija... koja ne pridaje isti značaj pravima muškaraca i žena nema istu vrednost (kao ona koja im pridaje). Ne želim da kažem ništsa protiv toga", rekao je Sarkozi. Ministar Gean je danas pisao Francuskom savetu za muslimansku veru (CFCM) koji je bio jako pogođen njegovim izjavama, da prenese uveravanja da njegove reči nisu uperene protiv francuskih muslimana. Ministar je rekao da njegove reči nisu uperene ni protiv jedne određene kulture, "niti protiv sugrađana muslimanske vere koji u potpunosti poštuju vrednosti Francuske, i čiju veru Francuska poštuje i štiti". Socijalistički kandidat za predsednika Fransoa Oland je izjavio da bi bilo bolje da se Gean bavi društvom umesto što "daje izjave o civilizaciji". Socijalisti optužuju Geana, koji je iz redova konzervativne Unije za narodni pokret (UMP) francuskog predsednika Nikole Sarkozija, da su na njegovoj meti muslimani i islam i da želi svojim izjavama da primami birače krajnje desnice da glasaju na predstojećim predsedničkim izborima u aprilu i maju za kandidata UMP. Gean je prošlog aprila izazvao sličnu kontroverzu kada je izjavio da povećanje broja mislimanskih vernika predstavlja "problem" ili prošlog marta kada je izjavio da "Francuzi ponekad imaju osećaj kao da više nisu u sopstvenoj kući".

SAD dobile optužicu od Egipta protiv američkih NVO

Američke vlasti saopštile su da su dobile optužnice protiv članova američkih nevladinih organizacija koje su egipatske vlasti optužile za nelegalno političko delovanje. "Dobili smo optužnicu", izjavila je portparol Stejt departmenta Viktorija Nalend i dodala da optužznia ima 175 strana i da je na arapskom. Egipatske vlasti optužile su danas domaće i strane nevladine organizacije za nelegalno političko delovanje, a među aktivistima kojima bi moglo da bude suđeno, ima Amerikanaca, Nemaca i Srba. Te nevladine organizacije delovale su "bez odobrenja" za vođenje "čisto političkih aktivnosti koje nisu povezane sa radom civilnog društva", rekao je novinarima jedan od istražnih sudija Sameh Abu Zeid. Prostorije tih organizacija su pretresene, a nekima od zaposlenih među kojima ima i Amerikanaca i Srba, moglo bi da bude suđeno. Egipatsko pravosuđe najavilo je 5. februara da će se 44 člana nevladinih organizacija uključujući 19 Amerikanaca i petoro Srba, naći pred sudom u toj zemlji zbog navodnog bavljenja zabranjenim aktivnostima i zbog nelegalnog primanja novca iz inostranstva. Prema Abu Zeidu, te aktivnosti "dobile su drugu dimenziju nakon revolucije od 25. januara" kojom je 2011. godine okončana vladavina Hosnija Mubaraka. Prema ocenama, odluka egipatskog pravosuđa bi mogla da pogorša odnose egipatskih vojnih vlasti i SAD, zapadne zemlje koja je u poslednjih 30 godina najviše podržavala Egipat. Među optuženim Amerikancima je i Sam Lahud, šef egipatske kancelarije Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), sa sedištem u Vašingtonu, i sin američkog ministra saobraćaja Reja Lahuda. Američke organizacije koje su optužene su Nacionalni demokratski institut i Fridom haus, a na spisku je i nemačka fondacija Konrad Adenauer. Prema agenciji AP, niko od navedenih ljudi nije priveden mada su egipatske vlasti prošlog meseca sprečile nekolicinu Amerikanaca i Srba zaposlenih u američkoj nevladinoj organizaciji IRI da napuste zemlju. Vojne vlasti preuzele su vlast u Egiptu u februaru 2011. godine posle svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka u narodnoj pobuni.