SRBIJA

Balkanske agenture: Tajni rat za Srbiju

Ubedljiva većina građana protiv kosovskih institucija

Maneken pis u srpskoj nošnji toči šljivovicu

Gradovi Srbije na listi privlačnih za investiranje

Srbija traži blokadu novca od kosovskih privatizacija

Godišnjica ubistva 12 Srba u Livadicama

Četiri godine od proglašenja nezavisnosti Kosova

Balkanske agenture: Tajni rat za Srbiju

Britanska kraljica Elizabeta čestitala je predsedniku Srbije praznik Dan državnosti i poželela uspeh i napredak. Američka državna sekretarka Hilari Klinton čestitala je premijeru Kosova godišnjicu tzv. nezavisnosti i poželela mu uspeh i napredak. Boris Tadić i Hašim Tači su kurtoazno zahvalili na ovim pozdravima, ali je javnost ostala zatečena činjenicom da se kraljica Elizabeta javno obratila Srbima. Njeno kraljevsko veličanstvo Elizabeta, sa kojom je srpska dinastija Karađorđević u rodbinskim bliskim vezama, bila je ljubimica Josipa Broza Tita, a sada pokušava da bude i prijateljica Borisa Tadića. To je Srbima sumnjivo, jer kraljica svih Britanaca i ostatka sveta spakovanog u Ujedinjeno Kraljevstvo, nije dolazila, niti je pricu Čarlsu dozvoljavala da dođe na srpski Kraljevski dvor na Dedinje, da obiđe svog rođaka prestolonaslednika Aleksandra Drugog Karađorđevića. Sada, posle srdačne čestitke postaje izvesno da će kraljica Elizabeta (možda) da stigne u Beograd kod srpskog suverena. Analitičari svetske scene su odmah zaključili da je i Velika Britanija životno zainteresovana za sudbinu Srbije i posebno za to koje parče ove države, prilikom novog raspada, može da pripadne Londonu i kraljici. Teoretičari zavera već pričaju kako je rat velikih sila za ostatak nerazbijenog i neusitnjenog Balkana uveliko u toku, ali da se za sada, vodi tajno preko agentura i diplomatske špijunaže. Kao dokaz za ovu tezu teoretičari tajnog rata podsećaju da je ruski ambasador Konuzin prozivao Srbe i terao ih da idu na sever Kosmeta da brane svoju pokrajinu. Time je navodno ambasador Konuzin navraćao rusku vodu na srpsku vodenicu i borio se za moskovske interese u Srbiji. Pre svega za očuvanje pozicije Rusije na Balkanu. A da je nedavno nemački ambasador Mas izjavio da to što dr Voja Koštunica priziva Ruse u Srbiju, a neće da DSS ide u EU, liči na obmanu, jer Rusija nije ništa pomogla Srbiji. Obećala je milijardu evra, pa je to smanjila na milijardu dolara, a ni to nije isplatila Beogradu. Uz to kamionska pomoć u hrani Srbima na severu Kosmeta još stoji neraspakovana. Umesto ruske pomoći Srbiji je stigla sibirska zima. U Srbiji su političke stranke i javnost podeljene na četiri tabora – proamerički, pronemački, proruski i nacionalni. To je toliko očigledno, da se jasno zna ko odlazi u Vašington da se moli i da doručkuje, a ko ponavlja teze Hilari Klinton o potrebi priznanja tzv. nezavisnog Kosova i raspuštanja Republike Srpske. Vidljivo je ko navija za nemačke teze o podeli Kosmeta i spasavanju uz pomoć turskog pojasa, a ko je za to da nas Rusi opet pokore. Shodno tim podelama u tabore, strane velike sile šalju svoje špijune da podržavaju i podstiču lidere srpskih stranaka na saradnju sa tajnim službama, koje imaju prepoznatljive oznake BND, CIA, FSB, OSCE, MI 6 i hrvatske agenture. Nemački BND drži pod kontrolom politički vrh Srbije i pokušava da ga ubedi da je za ulazak u EU potrebno da Srbija bude nemačka interesna zona. CIA je zavrbovala nekoliko opozicionara, koji su napustili nacionalne i mundijalske pozicije i pretvorili se u kokodače vašingtonskih parola o priznanju nezavisnog Kosova, o priznanju krivice za Srebrenicu i o gašenju Republike Srpske. Srpski narod je danas u takvom raspoloženju, da 61 odsto navija za Ruse, a 43 odsto za Evropljane. Ruska FSB sarađuje sa delom opozicije nacionalne orijentacije, ali i sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja se dvoumi između Ruske i Carigradske patrijaršije. Taj ruski uticaj je toliko jak da je sve izvesnije da SPC neće pozvati papu Benedikta da 2013. u Nišu proslavljaju Milanski edikt. Crkva je moskovskom ambasadoru dodelila orden Svetog save u nadi da će Moskva, kako je obećala da freskopiše najveći pravoslavni hram na Balkanu, sabornu crkvu Sveti Sava na Vračaru. Da bi stisla Beograd mrazonosna Moskva još nije potpisala ugovor o freskopisanju ovog hrama, koje vredi nekoliko miliona evra. Francuska agentura OSCE i britanska MI 6, kao i hrvatska tajna služba imaju za svoje saradnike neke od srpskih ministara i poslanika, a i pola srpske mafije. Uhvaćeni članovi zemunskog klana u Španiji imali su francuske i hrvatske pasoše. A to znači da su imali i zaštitu Pariza i Zagreba, jer jedni su bili članovi Legije stranaca, a drugi pripadnici hrvatske mafije i neko vreme su se skrivali u Hrvatskoj. Teoretičari zavera tvrde da u borbi za interesne sfere danas aktivno učestvuju pored BND, CIA, FSB, OSCE, MI 6 i mnoge druge službe, koje su u funkciji velikih sila. Ta borba za usitnjavanje i deobu Srbije je već ogoljena toliko da se ni ambasadori ne ustručavaju da javno i vulgarno govore šta je interes njihovih država. Rusija bi da spase sever Kosmeta ili celu pokrajinu, a Nemačka bi da otera Rusiju što dalje sa srpskog prostora. Amerika vlada Kosmetom i Makedonijom, Bugarskom, i Bosnom, a Velika Birtanija se šlepa uz SAD. Zato su oči političkog vrha Srbije okrenute prema Nemačkoj i EU, jer veruje da je Evropa spas za Srbiju od Amerike i Rusije. Vašington, kako reče jedan srpski ministar, pre podne napada Beograd zato što Rusi hoće da podignu (vojnu) bazu u Nišu, a popodne gura Srbiju od sebe pravo u zagrljaj Rusiji. Obamu i Hilari baš briga za Beograd, oni se poigravaju sa Srbijom, a Rusi i Nemci se oko nje otimaju, ali Srbima ništa konkretno ne nude kao nadoknadu. Zašto? Pa, zato jer SAD, Rusija, Nemačka, EU i tajno sarađuju sa onima koji rade o glavi Borisu Tadiću i nadaju se da će ga pobediti na izborima. Nemačka, Rusija i EU šalju za Beograd svoje špijune da mešetare i čekaju da se Srbi sami posvađaju i pobiju, da bi potom podelili srpski kolač. Kada britanska kraljica Elizabeta bude javila da dolazi u Srbiju biće jasno da je i Velika Birtanija odlučila da stane nogom na parče srpske zemlje. Marko Lopušina

Ubedljiva većina građana protiv kosovskih institucija

U sve četiri opštine na severu Kosova tokom dva dana referenduma glasalo je nešto više od 75 odsto birača, a ubedljiva većina, 99,74 odsto zaokružila je da ne prihvata kosovske institucije, rečeno je juče na konferenciji za novinare. Od 35.500 građana sa pravom glasa, glasao je njih 26.725. Ukupno 26.524 birača su glasala protiv prihvatanja kosovskih institucija, a za je bilo samo 69. Nevažećih listića je bilo ukupno 134. U kosovskoj Mitrovici je od upisanih 10.173 birača glasalo 7.595 lica, ili 74,66 odsto, a na referendumsko pitanje da li prihvatate kosovske institucije sa "ne" je odgovorilo 7.521, ili 99,03 odsto učesnika referenduma. U Zvečanu je od ukupno 8.081 lica sa pravom glasa glasalo njih 6.040, a od tog broja 99,87 odsto je zaokružilo odgovor "ne". Na biračka mesta u Zubinom Potoku izašlo je 4.597 od ukupno 5.186 birača i protiv kosovskih institucija se izjasnilo 99,76 odsto. U Leposaviću se, za razliku od ostale tri opštine, glasalo samo danas, a na birališta je izašlo 8.491 ljudi ili 70,48 odsto od upisanih 12.060 birača. Protiv prihvatanja kosovskih institucija izjasnilo se 99,67 odsto. Na konferenciji za novinare je rečeno da će konačni rezultati biti saopšteni posle isteka roka od 24 sata za podnošenje eventualnih prigovora. Prema podacima predsednika Opštinskih izbornih komisija, na referendumu nije bilo prigovora i nepravilnosti u radu. Saopšteno je i da su izjašnjavanje građana u Zubinom Potoku, Zvečanu i Leposaviću pratili posmatrači Međunarodne krizne grupe.

Maneken pis u srpskoj nošnji toči šljivovicu

Znamenje Brisela i turistička atrakcija, statua "Maneken pis", u sredu je, povodom Dana državnosti Srbije odeven u srpsku narodnu nošnju. Zvanice, mnogobrojni turisti i radoznalci besplatno su počašćeni srpskom šljivovicom. Na svečanosti na malom trgu u centru Brisela gde je mala zidna fontana s figurom "Manekena pisa" - na holandskom: "Mališana koji piški", prisutne su pozdravili ambasador Srbije u Belgiji Radomir Diklić i predvodnik "Reda Maneken Pisa" Edmon Vandenot. Bilo je predviđeno da "Maneken pis" iz svoje "slavinice" sve prisutne časti šljivovicom, ali zbog mraza ne radi uređaj kojim iz statue u fontanu obično teče voda. Tako je, na veliko zadovoljstvo pomalo srmznutih zvanica i turista, odlučeno da se šljivovica služi ispred fontane. Ambasador Diklić je rekao da je Srbija gradu Briselu i "Maneken pisu" poklonila šumadijsku nošnju i stekla priliku da dvaput godišnje tako bude odeveno to znamenje Brisela. "Maneken pis" iz svoje "slavinice" toči besplatno pivo na dan Svetog Arnua - sveca zaštitnika belgijskih pivara, koji je, po legendi, spasao žitelje kuge kada je, umesto zagađene vode, rekao da se pije samo pivo. Zasluge "Maneken pisa" kome su zahvalni građani Brisela u 17. veku podigli statuu i fontanu, sežu u srednji vek kad je jedan mališan piškeći ugasio fitilj velikog bureta baruta ispod zidina Brisela, spasavši grad koji je jedva odolevao opsadi neprijateljske vojske. Ta statua po nekoliko puta svakog meseca biva odevena u razne nošnje i druge kostime koje su kao poklon gradu Briselu darovali zvaničnici koji su posetili Belgiju.

Gradovi Srbije na listi privlačnih za investiranje

Subotica, Beograd i Vranje uvršteni su u ovogodišnje liste gradova u Evropi koji se izdvajaju po izgledima za privlačenje stranih investicija i poslovni rast, koje sačinjava "FDI Intelidžens", deo "Fajnenšel tajmsa" (Financial Times). U istraživanju pod nazivom "Evropski gradovi i regioni budućnosti", uvršteni su i regioni Inđije, Sremske Mitrovice i Vojvodine. Prema rezultatima u koje je Beta imala uvid, Subotica je svrstana u deset gradova južne Evrope po primeni strategija za privlačenje direktnih stranih investicija. Beograd je među deset velikih evropskih gradova, a Vranje među deset malih gradova u Evropi koji su privlačni za investitore po visini troškova (cost effectiveneš). Po istom kriterijumu, u kategoriji regiona, uvršteni su regioni Inđije, Sremske Mitrovice i Vojvodine. U selekciji učestvovala su 253 evropska grada i 110 evropskih regiona. Pored kategorija u kojima su izdvojeni gradovi i regioni iz Srbije, sačinjene su i liste po kriterijumima - ekonomski potencijal, ljudski resursi, kvalitet života, infrastruktura i poslovni ambijent. FDI Intelidžens svake godine sprovodi istraživanje o gradovima i regionima u Evropi koji imaju najveće izglede za privlačenje stranih investicija, ekonomski razvoj i rast. U istraživanju 2006. godine Beograd je dobio nagradu za evropski grad budućnosti i to je bilo prvo učešće jednog grada iz Srbije u istraživanju.

Š

Srbija je zatražila blokadu 400 miliona evra od privatizacije preduzeća na Kosovu, piše beogradska "Politika”. List piše da je to pitanje potegao ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić prilikom razgovora sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, posle sednice Saveta bezbednosti. Politika podseća da je kosovsku poverilačku agenciju posle jednostranog proglašenja nezavisnosti pokušala da prisvoji novoosnovana Kosovska agencija za privatizaciju (KAP). Procenjuje se da sada na računima Kosovske poverilačke agencije ima gotovo 400 miliona evra, predviđenih za osiguranje naplate potraživanja, odnosno za izmirenje obaveza koje bi se mogle pojaviti po sudskim sporovima, i za obaveze prema zaposlenima preduzeća na Kosovu koja su privatizovana. "Taj novac ne smeju da taknu paralelne institucije u Prištini. Tamo postoji organizacija koja se zove Kosovska privatizaciona agencija, i ona tvrdi da je naslednik Kosovske poverilačke agencije, što nije tačno. U ime Srbije zatražio sam da se blokiraju ta sredstva", prenosi "Politika" reči ministra Jeremića. Tokom deset godina političari u Srbiji su protestovali zbog nelegalnih privatizacija na Kosmetu, ali do sada nije podneta ni jedna tužba, piše list. Unmik je Kosovsku poverilačku agenciju (KPA) ustanovio odlukom od 13. juna 2002. godine, u vreme dok je šef bio nemački diplomata Mihael Štajner, smatrajući da je kosovsko društvo dovoljno stabilno i sposobno da preuzme proces privatizacije. U Unmikovoj uredbi navodi se da je cilj te agencije da upravlja javnim i društvenim preduzećima i pripadajućom imovinom.

Godišnjica ubistva 12 Srba u Livadicama

Juče se navršilo 11 godina od napada na autobus "Niš ekspresa" u selu Livadice, kod Podujeva, kada je poginulo 12 i povređeno 43 raseljenih Srba. Jedini osumnjičeni i optuženi je, po dolasku Euleksa na Kosovo, oslobođen. U napadu je poginulo 10 osoba, a još dve su potom umrle od povreda. Najmlađi od njih, Danilo Cokić, imao je dve godine. Eksplozijom mine na magistralnom putu 16. februara 2001. godine dignut je u vazduh prvi autobus iz konvoja kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji Kfora, išli u Gračanicu, na Zadušnice. Vrhovni sud Kosova je, u drugostepenom postupku marta 2009. godine, zbog "nedostatka dokaza" oslobodio Fljorima Ejupija, osuđenog na 40 godina zatvora. Poginuli su Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojsa, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić. Advokat porodica poginulih putnika Živojin Jokanović je kazao agenciji Beta da istraga za napad na autobus u Livadicama nije zatvorena jer takvi slučajevi ne zastarevaju. Jokanović je dodao da je Fljorim Ejupi, koga je sudsko vece Euleksa oslobodilo optužbe za podmetanje eksploziva pod autobus, samo jedan, i to "poslednji pion" u napadu i da ih je sigurno bilo više. "Moramo izvršiti ozbiljniji pritisak svih struktura i snaga na međunarodnu zajednici da se ovaj i ostali slučajevi ubistva Srba reše", rekao je Jokanović i dodao "sve su istrage stale, niko neće ništa da radi." Sudsko veće međunarodnih sudija UNMIK je 2008. godine Ejupija proglasilo krivim za podmetanje eksploziva i tada je osuden na 40 godina zatvora. Nnisu nađeni počinioci najvećih zločina nad Srbima po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo - ubistva dece u Goraždevcu, 14 žetelaca u Starom Gackom i porodice Stolić u Obliću. Portparol Euleksa Irina Gudeljević je rekla za agenciju Beta da je Euleks spreman da obnovi istragu, ako bude novih dokaza. "Važno je reći da istraga u svakom trenutku može biti ponovo otvorena ukoliko se pojave novi dokazi. Veoma je važno da počinioci budu privedeni pravdi i da porodice žrtava saznaju istinu", kazala je ona. Gudeljević je podsetila da presuda može jedino da bude zasnovana na čvrstim dokazima, ali je sudsko veće u ispitivanju činjenica u toku krivičnog postupka ustanovilo da nema direktnih dokaza o Ejupijevom prisustvu na mestu zločina. "Pošto je pregledao zapisnik, saslušao argumente odbrane i javnog tužioca i analizirao zakone, Vrhovni sud Kosova je marta 2009. godine Ejupija oslobodio optužbi", rekla je Gudeljević.

Četiri godine od proglašenja nezavisnosti Kosova

Na današnji dan, 17. februar, pre četiri godine Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost. U Deklaraciji o nezavisnosti koju je tada usvojila aklamacijom Skupština Kosova, navedeno je da će nezavisno Kosovo biti "posvećeno miru i stabilnosti", a da će kosovska država biti "formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija". "Kosovo je demokratsko, laičko i multietničko društvo" koje će prihvatiti "međunarodno civilno i vojno prisustvo". "Nezavisnošću, Kosovo preuzima međunarodne obaveze, obezbeđuje sigurnost granica sa susednim zemljama i odriče se nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica", piše, pored ostalog, u tom dokumentu. Dan kasnije Kosovo je priznalo osam zemalja, prvi je bio Avganistan, zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal. U protekle četiri godine Kosovo je priznalo ukupno 87 država, među kojima su zemlje regiona, osim BiH, i 22 zemlje članice EU. Na zahtev Rusije i Srbije održana je sednica Saveta bezbednosti UN. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je tada da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti i dalje pravni okvir za Kosovo. Na toj sednici predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i raspusti Skupštinu Kosova. Istoga dana (18. februar) Skupština Srbije potvrdila je raniju odluku Vlade Srbije o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a šef diplomatije Vuk Jeremić povukao je ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Nekoliko desetina hiljada Srba protestovalo je u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, protiveći se jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Na mitingu u Beogradu 21. februara, pod nazivom "Kosovo je Srbija" pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorio je i premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao i tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Tomislav Nikolić. U incidentima više hiljada demonstranata pri kraju mitinga, zapaljena je ambasada SAD u Beogradu, a nekoliko drugih je oštećeno. Demolirano je nekoliko objekata restorana Mekdonalds i prodavnica u centru grada iz kojih je odneta firmirana roba. Tokom izgreda jedna osoba je poginula, više od 150 demonstranata i policajaca je povređeno, a u policiju su privedene 192 osobe. U junu 2008. Kosovo je dobilo svoju himnu, a stupio je na snagu i novi kosovski Ustav. Generalna skupština UN je, na zahtev Srbije, 8. oktobra 2008, usvojila rezoluciju kojom se od Međunarodnog suda pravde (MSP) u Hagu traži da odgovori na pitanje: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom". Taj sud je 22. jula 2010. utvrdio da jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršeni međunarodno pravo, rezolucija 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. Savetodavno mišljenje MSP ne obavezuje drzave. Dva meseca kasnije (8. septembar) Srbija je dostavila Generalnoj skupštini UN novi predlog rezolucije o Kosovu, usaglašen sa EU, koji je usvojen narednog dana aklamacijom, bez glasanja. Proglašenju nezavisnosti prethodili su neuspešni pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe. Početak pregovora o budućem statusu Kosova odobrio je Savet bezbednosti UN 11. oktobra 2005, a mesec dana kasnije Savet bezbednosti imenovao je bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija za izaslanika UN u tim pregovorima. Direktni pregovori delegacija Srbije i Kosova počeli su 20. februra 2006. u Beču, a završeni su neuspehom 28. decembra naredne godine. Prvi direktni pregovori najviših zvaničnika vlasti Srbije i Kosova održani su u Beču 24. jula 2006, takođe bez rezultata. Predsednik Srbije Boris Tadić i tadašnji premijer Vojislav Koštunica zauzeli su se za široku autonomiju Kosova kao kompromisno rešenje za budući status Pokrajine, a kosovski zvaničnici Fatmir Sejdiju i Agim Čeku za nezavisnost i da Kosovo što pre postane država. U decembru 2007. okončan je period od 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine. U izveštaju predstavnika EU, SAD i Rusije generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu "trojka" je navela da dve strane nisu postigle sporazum o budućem statusu Kosova. Godinu dana kasnije na Kosovo je stigla misija EU s ciljem postepenog preuzimanja nadležnosti od UNMIK-a. Razmeštanje misije Euleks na Kosovu usledilo je na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN od 26. novembra 2008, a u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Na istoj sednici Saveta bezbednosti jednoglasno je usvojen izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu u kome je sadržano svih šest tačaka koje su usaglašene sa Beogradom. U martu 2011. u Briselu su počeli razgovori Beograda i Prištine o životnim i drugim pitanjima, uz posredovanje predstavnika EU. Srpsku delegaciju predvodio je Borislav Stefanović, a albansku Edita Tahiri. Do sada je održano osam rundi pregovora, a postignuti su dogovori o rešavanju pitanja slobode kretanja i matičnim knjigama, sporazum o carinskom pečatu i katastrima, dogovor o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma, upravljanju na administrativnoj granici. Kad je reč o učešću Kosova na međunarodnim forumima, i pored određenog napretka, još nije došlo da značajnijeg približavanja stavova o tom pitanju. Pre dva dana u četiri opštine na severu Kosova (Kosovska Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Leposavić) održan je referendum na kome su se građani izjasnili da ne "prihvataju institucije takozvane Republike Kosovo". Referendum je održan uprkos protivljenju predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu i prištinskih vlasti, koji su ukazivali na to da referendum neće imati nikakve pravne posledice. Protiv referenduma su bili i zvaničnici iz Beograda ocenjujući da će on pogoršati položaj Srbije i kosovskih Srba.