SVET

Cirih najskuplji grad za život

Evropa ne da novac, Atina odbacuje ucenu

Većina stanovnika EU smatra korupciju velikom

Mudi smanjio rejting evropskih zemalja i 114 banaka

Leksus najpouzdaniji

Novi šef Svetske banke možda neće biti Amerikanac

Evropska investiciona banka smanjuje pozajmice

Evropski sud potvrdio raniju presudu o blokadi interneta

Više od 350 zatvorenika izgorelo u požaru u Hondurasu

Cirih najskuplji grad za život

Cirih je prvi put nakon 20 godina zamenio Tokio na prvom mestu liste najskupljih gradova za život, pokazuju podaci istraživačke službe britanske publikacije Ekonomist (Economist Intelligence Unite, EIU). Jačanje švajcarskog franka dovelo je i da Ženeva bude na trećem mestu te liste koje deli sa japanskom aglomeracijom Osaka Kobe. Na listi najskupljih gradova potom slede Oslo, Pariz, Sidnej, Melburn, Singapur i Frankfurt. Istraživanje EIU sprovodi se dva puta godišnje i obuhvata upoređivanje cena 400 proizvoda i usluga u 130 gradova sveta, uključujući cene hrane i pića, odeće, transporta, stanarine i režija, troškova školovanja i rekreacije. Najskuplji grad u Severnoj Americi je kanadski Vankuver koji je na 37. mestu, dok je najskuplji grad u SAD Los Anđeles koji je na 42. mestu, pokazalo je to istraživanje. Na začelju liste je pakistanski Karači, a ispred njega su indijski Mumbaj i iranski Teheran.

Evropa ne da novac, Atina odbacuje ucenu

Rasprava o tome šta Grčka još treba da uradi da bi dobila novu pomoć, izazvala je rat izjavama među zemljama evrozone, u kojem najviši političari razmenjuju žaoke komentarišući pouzdanost Grčke kao dužnika. Poslednjih dana političari iz Nemačke i Holandije su kritikovali kreatore politike u Atini, otvoreno sumnjajući u njihova obećanja da će sprovesti dalekosežne reforme i smanjiti državne rashode u zamenu za drugi paket mera pomoći, vrednosti 130 milijardi evra. Komentari su odrazili povećanje nepoverenja i nesigurnost u uspeh paketa mera za spasavanje, što je uznemirilo tržište jer su investitori zabrinuti da Grčka neće dobiti očekivanu pomoć, te idućeg meseca može proglasiti moratorijum na plaćanje. Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, pomirljivim tonom je u četvrtak pokušao da popravi odnose: "Želeo bih da pozdravim hrabrost Vlade i naroda Grčke u ovim veoma izazovnim vremenima i nadam se da će članice Evropske unije prihvatiti obavezujuća obećanja Grčke". U Grčkoj ogorčenje raste nad onim što mnogi smatraju ponižavanjem, dok rastu teškoće izazvane povećanjem zahteva poverilaca prema zemlji koja je u petoj godini recesije. Zemlje evrozone žele uveravanja da će Grčka otplatiti spasilačke kredite ako joj se da još jedan paket mera vrednosti 130 milijardi evra. Pošto se Vlada Grčke u nedelju suočila se nasilnim neredima i uspela da strog plan štednje progura kroz Skupštinu, ministri evrozone su nametnuli nove, dodatne uslove, kao što su pisane obaveze političara i još više rezanja državnih rashoda. Odlaganje paketa pomoći čak i pošto je Atina ispunila i te zahteve, pokidali su već istanjene nerve. Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble je još više razgnevio Grke kada ih je pozvao da odlože opšte izbore, planirane za april, da bi se sadašnjoj, privremenoj, tehnokratskoj vladi dalo vremena da sprovede reforme. "Mi smo veoma svesni svoje odgovornosti za Grčku i grčki narod. Ali, kao što sam i rekao: možemo da pomognemo, ali ne možemo sipati u bunar bez dna", rekao je Šojble u sredu u intervjuu. Taj komentar je izazvao gnev u Grčkoj gde je predsednik Republike Karolos Papuljas žestoko uzvratio. "Neću prihvatiti da gospodin Šojble ponižava moju zemlju", rekao je on u sredu tokom jednog skupa u Ministarstvu odbrane. "Ko je gospodin Šojble da omalovažava Grčku? Ko su Holanđani? Ko su Finci? Mi smo uvek bili ponosni što branimo ne samo svoju slobodu, ne samo svoju zemlju, već slobodu Evrope", rekao je on. Trebalo je da se ministri evrozone sastanu u ponedeljak da odluče o merama pomoći, ali neizvesnost oko spasavanja Grčke i napetost među zvaničnicima koji bi trebalo da sarađuju na smirivanju najveće finansijske pretnje koju je Evropa ikada doživela, izazvali su pad na berzama. Drugi zvaničnici u Atini su takođe izrazili ogorčenje zbog grubog pristupa Nemačke i drugih evropskih zemalja. "To što se danas radi sa Grčkom je bez presedana", rekao je grčki ministar za zaštitu građana Hristos Papucis, bivši evropski komesar. "Žrtve grčkog naroda su nepodnošljive". "Bilo koji novi zahtevi naših partnera znače izrugivanje našoj zemlji", rekao je on u saopštenju u četvrtak. "To je sirovo ucenjivanje Vlade i političkog sistema u Grčkoj. To je direktna uvreda Skupštine, osnovnog stuba grčke demokratije. To je direktna uvreda dostojanstva i ponosa grčkog naroda. Neki u Evropi zaboravljaju da iza numeričkih ciljeva postoje ljudi", ukazao je Papucis.

Većina stanovnika EU smatra korupciju velikom

Većina stanovnika EU, njih 74 odsto veruje da je korupcija glavni problem u njihovim zemljama, dok 47 odsto Evropljana misli da se nivo korupcije u njihovim državama povećao u poslednje tri godine, pokazalo je poslednje istraživanje Eurobarometra, koje je sprovela Evropska komisija. Grci su na vrhu liste, a u toj zemlji je 98 odsto ispitanika ocenilo da je korupcija veliki problem. Iza Grčke su Portugal i Kipar, u kojima je 97 odsto učesnika u istraživanju procenilo visok stepen korupcije u njihovim zemljama, a slede Rumunija i Mađarska sa 96 odsto. Ispitanici iz Slovenije i Bugarske, njih 95 odsto, smatraju veoma prisutnom korupciju u svojim zemljama. Na začelju liste su Danska, gde je 19 odsto ispitanika ocenilo da u njihovoj zemlji ima korupcije, Luksemburg i Holandija sa 34 odsto i Finska sa 36 odsto. Ubeđeno da u evropskim institucijama ima korupcije je 87 odsto Austrijanaca, 85 odsto Šveđana, 84 odsto Portugalaca, 81 odsto Nemaca, dok novije članice EU manje u to veruju, i to 52 odsto Poljaka, 56 odsto Rumuna, 57 odsto Bugara. Generalni direktorat za unutrašnje poslove, uz koordinaciju Generalnog direktorata za komunikaciju Evropske komisije, sproveo je istraživanje od 3. do 18. septembra 2011.

Mudi smanjio rejting evropskih zemalja i 114 banaka

Agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Mudi (Moody's) je u utorak smanjila kreditni rejting više zemalja među kojima Španiji, Italiji, Portugalu, Slovačkoj, Sloveniji i Malti, najavljujući da bi slično uskoro mogla da učini i za Francusku, Veliku Britaniju i Austriju. Agencija Mudi saopštila je juče da namerava da kratkoročno smanji rejtinge i 114 evropskih banaka zbog krize u zoni evra i pada rejtinga nekoliko država starog kontinenta. Mudi je "pod nadzor" stavio rejtinge velikih francuskih banaka među. kojima su BNP Pariba, Sosijete ženeral, Kredi Agrikol, ali i rejtinge brojnih italijanskih, španskih, britanskih, nemačkih, portugalskih, austrijskih i skandinavskih banaka. Među velikim evropskim bankama na spisku Mudija su još nemačke banke Dojče bank i Komercbank, britanske Rojal benk od Skotland i HSBC, holandska banka ING, španska Santander i italijanska Unikredit. Na spisku ima najviše italijanskih finansijskih grupacija - 24, a zatim sledi Španija sa 21, Francuska sa 10, Velika Britanija sa devet, Austrija i Danska sa osam, Nemačka sa sedam, Portugal i Holandija sa šest. Tu je i pet švedskih banaka, četiri slovenačke, dve švajcarske i po jedna iz Finske, Norveške, Belgije i Luksemburga. Agencija Mudi je 19. januara najavila da će u 2012. najverovatnije smanjiti rejting više banaka u svetu, pre svega u Evropi, zbog "preovlađujućeg broja negativnih faktora u tom sektoru".

Leksus najpouzdaniji

Leksus se plasirao na prvo mesto istraživanja pouzdanosti vozila čiji je rezultat objavljen u sredu u Detroitu. Savetodavna firma "Dž.D. Pauer" (J.D. Power and Associates) je anketirala 31.000 vlasnika automobila proizvedenih 2009. godine i napravila rang-listu po broju kvarova za poslednjih 12 meseci. To su problemi od gašenja motora i teškoća s menjačem, do ljuštenja bolje i prestanka rada elektronike. Glavna žalba u ovogodišnjem istraživanju bila je prekomerna buka vetra u unutrašnjosti vozila, a zatim bučne kočnice. Vlasnici "leksusa" prijavili su 86 problema na 100 vozila. Porše, Kadilak, Tojota i Sajon (Scion) su se plasirali među prvih pet. Najgori su bili Krajasler, Dodž, Džip (Jeep), RAM i Jaguar. Vlasnici "krajzlera" su prijavili 192 problema na 100 vozila. Prosek je bio 132 problema na 100 vozila što je 13 odsto bolje u odnosu na prošlu godinu i najbolje od kada se ta anketa pravi - 1990. godine. JD Pauer je saopštio da je rezultat poboljšalo 25 marki od ukupno 32, a među njima i britanski Mini. Anketa je pokazala da je opala pouzdanost automobila Linkoln, Akura, Kia, Infiniti, RAM i Jaguar, a Bjuik je ostao na istom. Tojota je imala osam pobednika, više nego drugi proizvođači. Tojota Jaris je najpouzdanija u kategoriji "supermali", Prius najbolji u kategoriji "mali" (comapct), a Tundra najbolji "pikap". Ford je imao tri pobednika, uključujući Ford fjužn (Fusion) u kategoriji automobila srednje velicine i Ekpslorer u kategoriji SUV, dok su Dženeral motors i Nisan imali po dva pobednika po kategorijama.

Novi šef Svetske banke možda neće biti Amerikanac

Predsednik Svetske banke Robert Zelik objavio je da će se povući sa tog mesta kada mu istekne petogodišnji mandat 30. juna. Ovim se otvara mogućnost da prvi put na čelo te finansijske institucije koja okuplja 187 zemalja dođe neko ko nije Amerikanac, navodi agencija AP. Zelik (58) je obavestio upravni odbor banke da namerava da ode 30. juna na kraju svog mandata. Upravni odbor banke sada će početi da traži novog predsednika prema smernicama usvojenim 2011. godine, koje zahtevaju "otvoren i transparentan proces selekcije" zasnovan na zaslugama kandidata. Kako navodi AP, to nagoveštava prekid sa neformalnim sporazumom koji potiče od osnivanja banke pre 68 godina prema kome predsednik Svetske banke treba da bude Amerikanac, a predsednik sestrinske institucije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Evropljanin. Nema, međutim, garancija da će na čelo Svetske banke doći neko ko nije Amerikanac iako je Kina, druga po veličini privreda u svetu, i druge zemlje sa rastućim ekonomskom snagom vrše pritisak da se promeni aranžman SAD-Evropa. MMF je trebalo da sledi iste smernice otvorenog postupka izbora novog direktora prošle godine ali je na kraju opet izabran kandidat iz Evrope, bivša francuska ministarka finansija Kristin Lagard. Kako se približava kraj Zelikovog mandata kao njegovi mogući naslednici pominjani su državna sekretarka SAD Hilari Klinton i bivši ministar finansija SAD Leri Samers. Klinton je rekla da je taj posao ne interesuje. Nije jasno šta će Zelik, republikanac koga je imenovao bivši američki predsednik Džordž Buš, raditi kada napusti funkciju. Mogao bi da se vrati u privatni sektor gde je nekad bio viši savetnik banke Goldman Saks. On bi takođe mogao da računa na visoku funkciju ako republikanci pobede na predsedničkim izborima u novembru, pošto je bio zamenik državnog sekretara SAD i trgovinski predstavnik za vreme Bušove administracije.

Evropska investiciona banka smanjuje pozajmice

Evropska investiciona banka planira da smanji obim pozajmica da bi zadržala najviši kreditni rejting, objavio je 16. februara novi predsednik te finansijske institucije Verner Hojer. Za ovu godinu planirano je smanjenje za više od 10 milijardi evra, na 50 milijardi. Evropska investiciona banka je institucija EU za dugoročno finansiranje koja znatan deo portfolija ima u zemljama partnerima EU, uključujući Srbiju, javio je portal Euraktiv Srbija. "Moramo da smanjimo obim pozajmica da bismo očuvali finansijsku solidnost banke", objasnio je Hojer, koji je na mestu predsednika EIB zamenio Belgijanca Filipa Mejstada. Hojer je to najavio na predstavljanju godišnjih rezultata EIB, prema kojima je prošle godine zabeležena neto dobit od 2,3 milijarde evra, u poređenju sa 2,1 milijardu u 2010. Evropska investiciona banka je prošle godine potpisala pozajmice u 70 zemalja, u ukupnom iznosu od 61 milijardu evra. Hojer je odbacio mogućnost da EIB finansira dokapitalizaciju evropskih banaka da bi se omogućilo da prevaziđu dužničku krizu. On je rekao da je ta "ideja izneta" ali da su je akcionari, odnosno 27 zemalja članica EU, "nedvosmisleno odbacili", jer to nije uloga Evropske investicione banke, kao ni da učestvuje u spasavanju zemalja članica koje zapadnu u krizu. Evropska investiciona banka je, kako je naveo, uprkos teškoj situaciji u Grčkoj, u toj zemlji prošle godine odobrila projekte u iznosu od dve milijarde evra. On je ocenio da je to "senzacionalni obim" i dodao da se nada da će ove godine biti dostignut sličan iznos. Evropska investiciona banka namerava da zadrži najbolju ocenu kod rejting agencija, odnosno trostruko A. Kako je naveo, to planira da postigne opreznošću. U 2011. Evropska investiciona banka potpisala je projekte u iznosu od 61 milijarde evra, od čega je 54 milijarde evra za projekte u EU, a sedam milijardi van EU, pre svega u zemljama koje su u procecsu pristupanja i u južnim i istočnim susedima. Među pozajmicama za 2011. godinu, 13 milijardi je namenjeno za finansiranje više od 12.000 malih i srednjih preduzeća. Više od trećine ukupnog obima pozajmica (18 milijardi evra) izdvojeno je za sprečavanje klimatskih promena, istakla je Evropska investiciona banka.

Evropski sud potvrdio raniju presudu o blokadi interneta

Operater neke društvene mreže ne sme biti promoran na uvođenje opšteg sistema filtriranja sadržaja za sve korisnike kako bi sprečio nelegalnu razmenu muzičkog i audiovizuelnog materijala, saopštio je danas Evropski sud pravde u Luksemburgu. Sud je time potvrdio svoju prethodnu odluku iz novembra 2011. godine, kada je ocenio da je postavljanje filtera i blokada na internetu u cilju zaštite intelektualne svojine u suprotnosti sa evropskim pravom. Nova odluka tog suda predstavlja žestok udarac pristalicama uvođenja opšteg filtriranja sadržaja na internetu. Sud je, međutim, ocenio da se filtriranjem sadržaja krše osnovna prava evropskih građana. Belgijska kompanija koja zastupa interese kompozitora, Sabam, utvrdila je 2004. godine da korisnici provajdera Skarlet ekstendid bez dozvole i plaćanja autorskih prava preuzimaju sadržaj. Na zahtev Sabama, belgijski sud je naložio tom provajderu da onemogući preuzimanje sadržaja zaštićenih autorskim pravima. Provajder Skarlet je uložio žalbu, a Apelacioni sud u Briselu se onda obratio Evropskom sudu pravde. Evropski sud je, međutim, naveo da bi to zahtevalo praćenje svih elektronskih komunikacija svih korisnika provajdera Skarlet čime bi bila narušena njihova prava, ali i prava EU. Sud je pozvao na uspostavljanje "pravednog balanasa" između prava na intelektualnu svojinu, s jedne strane, i prava na zaštitu podataka ličnog karaktera i slobodu razmene informacija, s druge strane.

Više od 350 zatvorenika izgorelo u požaru u Hondurasu

Više od 350 zatvorenika poginulo je u požaru koji je zahvatio zatvor Komajagva u centralnom Hondurasu, novi je bilans koji je saopštio ministar za javnu bezbednost Pompejo Bonila. "Ima preko 350 mrtvih, to je procena. Ne isključujemo da ih ima nešto malo više ali proveravamo pre nego što damo zvaničnu cifru i tačan broj nastradalih u ovoj tragediji", rekao je Bonila sinoć sa lica mesta tragedije u zatvoru koji se nalazi na 90 kilometara severno od Tegusigalpe. Portparol policije Hektor Mehia rekao je da je u zatvorskom kompleksu Komajagva bilo ukupno 852 zatvorenika. Požar je u zatvor izbio u utorak noću. Predstavnik vatrogasaca opisao je scene tokom pokušaja gašenja požara kao "užasavajuće". Prema njegovim rečima, stotinak zatvorenika je potpuno izgorelo ili se ugušilo u svojim ćelijama. Vatrogasci nisu mogli odmah da dođu do zatvorenika jer nisu imali ključeve, a nisu mogli da nađu čuvare, rekao je predstavnik vatrogasaca. Lokalni guvernerka Paola Kastro rekla je novinarima da je jedan neidentifikovan zatvorenik pozvao neposredno pre izbijanja požara i rekao da će zapaliti to mesto i da će svi umreti. Ona je rekla da je odmah pozvala vagtrogasce i Crveni krst ali da čuvari nisu pustili vatrogasce unutra pola sata pošto su mislili da se radi o zatvorskoj pobuni i pokušaju bekstva. Preživeli su takođe ispričali istražiteljima da je neidentifikovani zatvorenik viknuo "Svi ćemo ovde umreti" i da je zapalio svoju posteljinu, a da se zatim požar brzo širio.