SRBIJA

Tko se boji Srba još?

Postepeno podizanje starosne granice za penzionisanje

talija, Francuska i Austrija žele kandidaturu za Srbiju

Pregovori određuju pobednika na izborima u Srbiji

Automobili proizvedeni u Kragujevcu izvoziće se preko Bara

SNV optužuje srpske vlasti za ukidanje barikade kod Jarinja

Potrošačke cene na godišnjem nivou više za 5, 6 odsto

Tko se boji Srba još?

U samo mesec dana dogodile su se političke manifestacije koje pokazuju da je govor mržnje i dalje glavna partijska opcija u nekadašnjim bratskim republikama. Kada je Boris Tadić zakazao susret sa Srbima iz regiona u Beogradu, Crnogorci su skočili i javno rekli da je to opasan samit velikosrpske oligarhije. Kada je Milorad Dodik u Banja Luci održao proslavu 20 godina postojanja RS i ugostio Borisa Tadića i patrijarha srpskog Irineja, muslimanski mediji su to okarakterisali kao "srpsku pripremu za rat". Kada je Boris Tadić za Božić bio u Velikim Dečanima i posetio svoj narod, Hašim Tači mu je zapretio da više neće dolaziti, jer je držao političke govore na "njegovom Kosovu". Napokon, kada je trebalo da Zoran Janković, Srbin iz Smedereva postane premijer Slovenije, političari iz senke u deželi su smuvali da ne postane predsednik Vlade. U međuvremenu, vojvoda Vojislav Šešelj se u Haškom tribunalu našao u kliničkoj smrti i na operacionom stolu. U Banja Luci je uhvaćen čovek sa gomilom oružja i ekploziva koje je skrivao u hali gde su sedeli srpski velikaši. Obojica su oglašeni opasnim licima. Ova količina informacija sa antisrpskim porukama, sasvim očigledno pokazuje zašto zvanični Beograd ponekad postaje paranoičan. I pati od političke depresije i potrebe da se stalno brani od napada i optužbi za političko nasilje i pretnje, možda oružanim nasiljem. O čemu se radi? Antrisrpska politika i mržnja prema Srbiji su već dve i po decenije glavna politička opcija unutrašnje vladavine nacionalista u Crnoj Gori, BiH, Sloveniji i na Kosmetu. U međuvremenu Srbija je izgubila rat, kažnjena zbog toga, a novi lider Boris Tadić se svim silama bori protiv srpskih nacionalista kako bi ih smirio i uverio svet da je Srbija postala miroljubiva država. To naravno vlastodršcima u Podgorici, Sarajevu, Ljubljani i Prištini ništa ne znači, jer njihova unutrašnja politika je zasnovana na širenju straha kod svog naroda od velikih i malih Srba. Na pitanje, ko se boji Srba još - može se lako i slikovito odgovoriti. U Crnoj Gori premijer stalno izjavljuje da je Srbija opasnost i da Podgorica nema mira dok ima Srba. U BiH glavni muftija je zabranio Muslimanima, koji su sebe prozvali Bošnjacima, da zajedno sa Srbima u Janji, selu kod Bijeljine proslavljaju Novu godinu. U Tuzli je srpskim sveštenicima zabranjeno da nose svoje pravoslavne mantije. U Sloveniji Srbi i "tišti Bosanci" su i dalje neprijavljeni i nepoznati građani dežele. Na Kosmetu niko i ne pita za Srbe, sem za one na barikadama, koje vode “kriminalci”. Razumem mrzitelje Srba, čija se glavna politička strategija i dalje svodi na satanizaciji Srbije. Posebno to razumem kod onih koji su po krvi Srbi, ali pripadaju drugoj veri, kao što su Crnogorci i Muslimani. Njih žulja njihovo srpsko poreklo, djedovi i babe, očevi i majke, ali i prezimene koja se završavaju kao sva srpska na "ić". Crnogorci se na primer, odriču kralja Petra prvog Karađorđevića, i ne daju da mu se podigne spomenik na Cetinju, a bio im je i jeste bliski rođak. Brane da se u ekološki ili etnički čistoj crnogorskoj zemlji koristi srpski jezik. I Crnogorci i Muslimani kao lideri se boje da će se njihove lažne priče o Srbima kao monstrumima otvoriti dosijea i otkriti da zločini počinjeni u njihovim novim državama nisu bili tako masovni, kako je prikazano u slučajevima Markale i Srebrenice. I ja mrzim Srbe koji su činili zločine, ali još više one koji su ih izmislili. Takva je priča o navodnom silovanju 50.000 Muslimanki u BiH od strane srpskih vojnika. Izrasla je u međuvremenu generacija novih glasača u Crnoj Gori i BiH, ali i u Sloveniji i na Kosmetu, koja se pita - da li su samo Srbi ratovali i ubijali? Kako je izveden taj zločin sa 50.000 silovanih Muslimanki? Koliko para na Zapadu zarađuju protagonisti priča o Srbima kao monstrumima? Čak se i Andželina Džoli na takvoj priči ovajdila. Ljudi se pitaju ponekad ima li Srba među žrtavama? Da li je njih neko ubijao, silovao i progonio? Pa, bio je rat... Kada ne dobiju odgovore na ta pitanja, ljudi jednostavno prestaju da veruju u priče i svojim političkim gazdama. Na tu foru mladih glasača, kojima je dosadila mržnja svake vrste, a i prema Srbima, izbore su izgubili Janez Janša u Sloveniji i Jadranka Kosor u Hrvatskoj. Glasači su se opredielili za građansku opciju normalnog života, bez besomučne hajke na Srbe. Milo, Izetbegović i Tači ne uče ništa na toj lekciji iz Ljubljane i Zagreba, jer nemaju drugačiju političku opciju za svoj narod, sem mržnje prema Srbima. Pustimo sudovima da sude Srbima zločincima, ali ne treba javno suditi i mrzeti sve Srbe. To ovi političari i njihove partijske kamarile ne žele da shvate i primene, jer je za njih antisrpska politika i dalje jedina dobitna izborna karta. Dokle? Valjda dok politički ne crknu u sopstvenoj mržnji i činjenice da bez Srbije, ipak, ne mogu? Jer, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Slovenija, pa i Kosmet dosta zavise od Srbije, odnosno njene privrede, tržišta, fakulteta i saobraćajnica. Srbija ima oko 8 miliona stanovnika tj. kupaca roba koje Ljubljana i Sarajevo izvoze, a Podgorica i Priština krijumčare. Slovenačko "Gorenje" nam, na primer, prodaje svoje šporete, čak ih i šrafi u Srbiji, a Bosanci nam prodaju tekstil i so. Crnogori i Albanci krijumčare drogu, od marihuane do kokaina, kradene automobile i ilegalne migrante u Srbiju i na tome se bogate. Crnogorski mafijaši po Srbiji grade vile i stanove. Iz Crne Gore nam dolaze studenti na školovanje, a biznismeni ovde kupuju avionske karte za sve krajeve sveta. E, tada ne mrze Srbiju, ali prolaze kroz nju i ćute. Jedino što je dobro u toj balkanskom mržnji prema Srbija jeste što ona Srbe strašno pali, budi im inat i ujedinjuje ih. Srbi su mali polupismen narod koji je neko prevario da je nebeski. Umišljaju da su veliki kao Rusi, a mudri kao Amerikanci. Nisu kao Rusi i Ameri, ali ih takva uverenja i inat čine agresivnim da se neprestano dokazuju, galame i prave frku i kad treba... i kad ne treba. A često Srbi to čine i na račun svoje štete. Ne kaže se zato uzalud da je svaki Srbin Srbinu najveći neprijatelj. Ne trebaju Srbima taj Milo, Izetbegović, Janša ili Tači da ih mrze. Imaju Srbi dovoljno takvih mrzitelja kod svoje kuće, ali su Milo, Izetbegović, Tači i Janša upotrebljivi da im Srbi iz inata dokazuju da su i dalje vladari Balkana. Marko Lopušina

Postepeno podizanje starosne granice za penzionisanje

Zemlje bivše Jugoslavije imaju slične propise o uslovima za sticanje penzije, ali će, sledeći praksu u Evropskoj uniji, najverovatnije uskoro morati da podižu starosnu granicu za penzionisanje. Iz EU stižu najave da će muškarci morati da rade i kad zađu u osmu deceniju života, a da žene završavaju radni vek nekoliko godina ranije. Trenutno u regionu muškarci najkasnije odlaze u penziju kad napune 67, a žene 63 godine. U Srbiji muškarci koji imaju pun radni staž od 40 godina od januara 2012. godine u penziju će odlaziti stariji za četiri meseca, odnosno moraće da imaju najmanje 53 godine i osam meseci života. Ta granica će se svake sledeće kalendarske godine pomerati za po četiri meseca, do 2019. godine, a zatim po šest, sve do 2023. godine. Tada će, ukoliko imaju punih 40 godina radnog staža, starosna granica muškarcima za odlazak u penziju biti 56 godina života. Žene koje u 2012. pune 60 godina života za odlazak u penziju treba da imaju najmanje 15 godina staža, dok one koje imaju pun staž od 35 godina, moraju da imaju najmanje 53 godina života. Od 2013. godine za žene će biti pooštreni uslovi za penzionisanje jer će im se potreban radni staž povećavati svake godine za po četiri meseca, dok 2021. ne dostigne 38, umesto sadašnjih 35 godina. Za žene će se podizati i starosna granica, tako da će one koje imaju pun radni staž 2023. godine morati da imaju i najmanje 58 godina života, umesto 53, koliko je sada donja granica. Prema propisima u Republici Srpskoj od 1. januara ove godine muškarci u penziju odlaze sa 40 godina staža i 60 godina života, a žene sa 35 godina staža i 58 godina života. Pravo na starosnu penziju ima osiguranik kada navrši 65 godina i najmanje 15 godina staža osiguranja. Izuzetno, može će da se radi i do 45 godina staža osiguranja. Ti uslovi će biti u potpunosti primenjeni tek od 2019, a od 2013. do 2018. postupno se uvodi kumulativan uslov da, osim 40 godina penzijskog staža, osiguranik ima i 60 godina zivota. Umanjenje penzije od četiri odsto za svaku godinu ranijeg ostvarivanja prava na penziju pre navršenih 65 godina života, počeće da se primenjuje od 1. januara 2019. godine. U Federaciji BiH trenutno žene u starosnu penziju idu sa 60 godina, a muškarci sa 65 godina. Drugi uslov je radni staž od 40 godina. U Hrvatskoj muškarci pravo na starosnu penziju ostvaruju kada navrše 65 godina života i imaju najmanje 15 godina staža, dok pravo na prevremenu penziju imaju sa 60 godina života i 35 godina penzionog staža. Žene i dalje odlaze u penziju pod povoljnijim uslovima, ali je izmenjenim zakonom o penzionom osiguranju, koji je u primeni od kraja 2010. godine, propisano prelazno razdoblje od 19 godina (od 2010. do 2030. godine) u kojem će se uslovi za žene izjednačiti s uslovima za muškarce. Sada žene u Hrvatskoj u starosnu penziju mogu otičhi sa 60 godina i šest meseci, uz najmanje 15 godina staža, a pravo na prevremenu starosnu sa 55 godina i šest meseci uz 30 godina i šest meseci staža. U Crnoj Gori se pravo na starosnu penziju štiče sa 67 godina života i najmanje 15 godina penzijskog staža. Osiguranik stiče pravo na redovnu starosnu penziju kad navrši 40 godina staža osiguranja, a prevremenu kad navrši 62 godine života i najmanje 15 godina penzijskog staža. Uveden je prelazni period tako da je ove godine za muškrace uslov za penzionisanje starosna dob od 64 godine i šest meseci, a ta granica će se pomerati do 2025. kako bi dostigla 67 godina života. Za žene je ove godine granica 59 godina i šest meseci, a 2041. godine bi trebalo da bude 67. godina. U Makedoniji je za muškarce gornja starosna granica za penzionisanje 64 godine, a 62 za žene. Predlog da se ta granica podigne je odbijen. U Sloveniji muskarci mogu otići u penziju sa 65 godina starosti i najmanje 15 godina radnog staža, a žene sa 63 godina starosti i 15 godina staža.

Italija, Francuska i Austrija žele kandidaturu za Srbiju

Ministri spoljnih poslova Austrije, Francuske i Italije uputili su juče pismo visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton u kojem ističu da je Srbija ispunila sve uslove za dobijanje statusa kandidata i pozivaju da Beogradu bude dodeljen status kandidata. "U zaključcima Evropskog saveta od 9. decembra jasno je šta Beograd treba da uradi. Napredak mora biti postignut u sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu, mora biti postignut dogovor oko učešća Kosova u regionalnim forumima. Pored toga traženo je da Beograd sarađuje sa misijom Euleksa", navodi se u pismu u koji je imala uvid agencija Beta. "Analizirajući napredak Srbije, zaključili smo da su ti uslovi ispunjeni. Učinjenin je značajan napredak u implementaciji postignutih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine, a poslednji od njih je priznavanje diploma", piše u pismu ministara. Šefovi diplomatija Italije, Francuske i Austrije, Đulio Terci, Alen Žipe i Mihael Špindeleger naglašavaju da je "Beograd dao veoma konstruktivne predloge za uključivanje Kosova u regionalnu saradnju, uzimajući u obzir stavove o statusu obe strane". Dalje se naglašava da je "Beograd aktivno sarađivao kako bi omogućio misijama Euleksa i Kfora da sprovode svoje mandate". "Trebalo bi da ispunimo naša obećanja iz decembra, odamo priznanje pojačanim naporima Srbije i njenoj posvećenosti i odobrimo joj status kandidata. Uslovljavanje je najefikasnije kada je neumoljivo, ali i pravedno. Kredibilitet politike proširenja EU zavisi takođe i od naše predvidivosti", ukazuje se u pismu. Ministri u pismu zaključuju da će odlukom da se dodeli status kandidata, Srbija biti ohrabrena "da nastavi ukupnu normalizaciju odnosa sa Kosovom, što je u skladu sa uslovima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju".

Pregovori određuju pobednika na izborima u Srbiji

Od ishoda pregovora Beograda i Prištine u Briselu zavisi ko će pobediti na narednim izborima u Srbiji, ocenio je profesor na Fakultetu političkih nauka Predrag Simić. "Prisustvujemo vrlo dramatičnoj završnici u Briselu čiji ishod neće biti poznat do kraja, a od čega zavisi da li će Srbija u februaru dobiti preporuku za kandidaturu. Od toga će zavisiti ko će pobediti na narednim izborima u Srbiji i šta će se događati u Srbiji, na Zapadnom balkanu u narednim godinama", kazao je Simić pred otvaranje konferencije "Srbija i EU - Kraj početka" u Beogradu. Simić je ocenio da uspeh pregovora u Briselu zavisi od Prištine, koja će, kako je kazao, "sada pokušati da pritisne Srbiju". "U ovom trenutku možda najviše zavisi od Prištine jer Priština ovo doživljava kao 'sad ili nikad'. Drugim rečima, ili će sad uspeti da pritisne Srbiju blokirajući njenu kandidaturu i da izvuče najpovoljnije, ako ne priznanje, onda najpovoljniju fusnotu pod kojom će Kosovo nastupati na međunarodnim skupovima", kazao je Simić. Bivši ambasador Srbije u Parizu rekao je i da su pregovori Beograda i Prištine test za diplomatiju EU. "Ako uspe to će biti uspeh ne samo za Beograd i Prištinu, već i za EU. U suprotnom to bi bio neuspeh i za Beograd i Prištinu, a pre svega za Brisel, a na potezu bi onda bili Vašington i Moskva kao toliko puta do sada u jugoslovenskoj krizi". Simić je ocenio i da nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele dolazi u Beograd kako bi srpskim vlastima dostavio "završne zahteve" pred odluku Evropskog saveta.

Automobili proizvedeni u Kragujevcu izvoziće se preko Bara

Italijanski proizvođač automobila Fiat će maja, preko Luke Bar, početi da izvozi vozila proizvedena u fabrici u Kragujevcu. To predviđa ugovor o poslovnoj saradnji koji će danas u Baru potpisati predstavnici Fiata i Luke Bar. Crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar kazao je medijima da bi izvoz trebalo da počne maja i da je prve godine planiran izvoz više od 90.000 vozila, "da bi na kraju treće godine bio poveća na 200.000 automobila godišnje". Lompar je naveo da će izvoz rasti "postepeno" i da će oko 95 odsto ukupne proizvodnje kragujevačke fabrike biti izvezeno preko Luke Bar. Ministar saobraćaja je objasnio da će od ovog posla u prvoj godini 700.000 evra prihoda imati kompanija za teretni prevoz Montekargo, jer će se deo opreme za Fiatove automobile uvoziti preko Luke Bar. "U narednim godina ti prihodi će značajno porasti na dva do četiri miliona evra, zavisno od broja prevezenih automobila", kazao je Lompar i ocenio da je ovaj ugovor značajan "za reputaciju celog transportnog lanca". "Nakon dugo godina, dobijamo jedan stabilan dugoročan posao i na ovaj način Luka Bar koristi svoj ogromni potencijal", rekao je Lompar.

SNV optužuje srpske vlasti za ukidanje barikade kod Jarinja

Srpsko nacionalno veće severnog Kosova i Metohije optužilo je vlasti u Beogradu da su odgovorne za uklanjanje barikade koja je bila postavljena u međuzoni kod administrativnog prelaza Jarinje. Kako se navodi u saopštenju, na Srbe koji su bili na barikadama najpre su "brutalno nasrnuli" ljudi u civilu i sa fantomkama na glavama, a da je potom intervenisala i Žandarmerija. SNV je optužio predsednika Srbije Borisa Tadića da je uklanjanjem barikade "udario temelje graničnog prelaza između Kosova i Srbije" i dao doprinos "instaliranju albanskih institucija na severu Pokrajine". "Kosmetske Srbe neće zaplašiti ova brutalna policijska akcija, niti će ih iko pokolebati i primorati da se svim legitimnim sredstvima bore i izbore protiv instaliranja albanskih institucija i albanizacije severa Kosova i Metohije", navodi se u saopštenju. Novinarima policajci nisu dozvolili da se približe mestu gde je rano juče ujutro uklonjena barikada koja je postavljena već nekoliko meseci kako bi se sprečio prelaz preko Jarinja. Građani sa severa Kosova mesecima koriste alternativne puteve za odlazak u centralnu Srbiju zbog odluke Prištine da na administrativne prelaza Brnjak i Jarinje postave svoje carinike i pogranične policajce.

Potrošačke cene na godišnjem nivou više za 5, 6 odsto

Cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju u januaru 2012. godine u proseku su veće za 0,1 odsto nego u decembru prošle godine, dok su u odnosu na isti mesec lane povećane za 5,6 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje u januaru 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama alkoholna pića i duvan (4,4 odsto), rekreacija i kultura (jedan odsto), transport i nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,6 odsto). U grupi restorani i hoteli mesečno povećanje cena je 0,3 odsto, dok je pad cena zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića (od 0,9 odsto ) i u sektoru komunikacija (od 0,1 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, precizira statistika.