KULTURA&ZANIMLJIVOSTI

Seve potiskuje Cecu

Ko su srpski oskarovci

Merilin Monro na glavnim plakatima Kanskog festa

U četiri najveća grada 29. februara rođene 62 bebe

Knjiga Ti divni sanjari predstavljena u ambasadi Srbije

Bernardijeva soba najtraženija knjiga u februaru

Trijumf Glumca na dodeli Oskara

Posade na obuci za šaputanje

Gans en rouzis ove godine na Egzitu

Kuća u kojoj je živela Britni Spirs za 10 miliona dolara

Lepi Sansi na aukciji u maju

Ginis proglasio najnižeg čoveka na svetu

Bergson: Impresivan izbor filmova takmičarskog programa

Osam kila sreće Puriše Đorđevića

Na FEST-u tri Oskarovca

Preminuo reditelj Aleksandar Aca Ilić

Muzičari iz filma Glumac dolaze u Niš

Kineski arhitekta dobitnik nagrade Pricker

Učenik nagrađen za kratku priču o Londonu i Pirotu

Ridli Skot u dokumentarcu o katastrofi u Japanu

Vladimir Gvozden dobitnik nagrade Laza Kostić

Ljiljana Blagojević dobitnica nagrade Žanka Stokić

Seve potiskuje Cecu

Malo ko je slutio da će kraj februara postati istorijski balkanski trenutak. Severina Vučković je 20 februara rodila sina. Svetlani Ražanatović, popularnoj pevačici folk šlagera skinuta je zatvorečnika narukvica i ponovo je postala slobodna 22. februara. Obe velike estradne umetnice u isto vreme imale su razlog za veliko slavlje. Taj trenutak ih je spojio i uveo u medijski i tabloidni rat koji i dalje traje. Prvo je Srbijom prohujao veliki naslov: "Hrvatska pevačica i srpski kralj bakra postali roditelji!" Popularna hrvatska pevačica Severina Vučković porodila se carskim rezom i donela na svet sina Aleksandra. Već znamo da je dečak mali Srbin, težak 3.200 grama i dugačak 52 centimetra. Milan Popović i Severina upoznali su se na proslavi njegovog 45. rođendana, u decembru 2010. godine, u restoranu na Adi Ciganliji u Beogradu. Planula je ljubav na prvi pogled. Srpski kralj bakra je kupio Severini kuću u Zagrebu, nakon penthausa u Beogradu i salaš 137 kod Čeneja, u blizini Novog Sada, gde nameravaju trajno da žive. Stan u srpskoj prestonici na Vračaru pripremljen za dolazak naslednika i za veliku žurku. Glavni organizator dočeka biće Severinina sestra Marijana, koja s porodicom već godinama živi u glavnom gradu Srbije. Presrećna tetka mu plete nakurnjak. To je deo muške odeće koji je štitio polni organ od zime i trenja prilikom jahanja. Najčešće se koristio među stanovncima Dinarskog pojasa, srednje Bosne i Crne Gore. Svojevremeno je bio običaj da mlada svom đuvegiji isplete nakurnjak od čiste vune i da to ponese sa sobom kao deo miraza. S obzirom da novopečena mama Severina Vučković i mali Aleksandar i dalje leže u splitskom porodilištu i da ne možemo da vidimo kako naslednik izgleda. Mediji će napraviti foto-robota Severininog sina. Priča se da liči na majku. Već je izrađena i natalna karta Aleksandra Popovića, u kojoj se kaže da će Severinin sin biti "umetnička duša". To otvara i pitanje agresivnog odnosa medija prema deci popularnih ličnosti, tako da mali Severinin sin može i pre nego prohoda da postane medijska zvezda. Cecina deca, kćerka Anastasija i sin Veljko su već javne ličnosti, o kojima se piše kada izađu u grad, sa kim se druže, šta pevaju, kako je mala buduća manekenka, ali i pevačica. "Ista majka!" - javljaju mediji. Zbog takvog pritiska na njenu decu Ceca je jesenas sina i kćerku prebacila na Kipar i upisala tamo u školu. Da li će i Severina tako morati sutra da štit svog sina od medija i javnosti? Severinin muž planira da joj kupi i luksuzni vršački hotel "Vila Breg", kao i poznati kafe-restoran u Njegoševoj ulici u Beogradi, koji su omiljena mesta hrvatske pevačice u Srbiji. Imaju plac u Čačku, na kome će da grade petu kuću. Iako se Ceca i Seve lično ne poznaju, postale su rivalke za naslovne strane svih balkanskih medija. Prva kao osuđenica sa estrade koja je posle 8 meseci kazne kućnog zatvora, zbog prisvajanja novca od trgovine sa fudbalerima, proglašena slobodnom. A druga kao srpska snajka iz Splita, koja je rodila sina Aleksandra i odlučila da postane Srbijanka, da živi sa mužom Milanom u Beogradu i kod Novog Sada. Potom je stigao naslov "Ceca skinula narukvicu" i "Ceca opet slobodna!" Ispred njene kuće okupiliu su se obožavaoci, ali i predstavnici medija, kojima je ovo bila istorijski senzacionalna vest. Ceca ih je dočekala sanjiva u roze badel mantilu, i mahala im sa prozora Arkanove vile. Za razliku od pozitivnih priča o Severini, o Ceci se piše i kao o delinkventu, koji ima da plati još 500.000 evra kazne držvi, kog čekaju nova suđenja, kome će se možda oduzeti na ime dugovanja sprat vile kod stadiona "Crvene Zvezde". Tako se dogodilo da se medijska trka sa vestima i Ceci i Seve pretvorila u nadmetanje dve estradne dive, u kojoj je Vučković-Popović nadigrala Ražnatovićevu. Inače, zanimljivo je da Seve (39) i Ceca (38) imaju mnogo toga zajedničkog. Ražnatovićeva je najpopularnija srpska, dok je Vučkovićeva najpopularnija hrvatska pevačica. Severina snima pesma za beogradski PGP, a Ceca ima svoju izdavačku kuću u Beogradu. Severina se reklamira na srpskoj državnoj televiziji RTS, a Ceci je tu zabranjeno da se pojavljuje. Obe sarađuju sa istim tekstopiscima - Marinom Tucaković i Ljiljom Jorgovanović. Severina je pre nekoliko godina angažovala Zvonka Markovića, koji je godinama kreirao haljine za Cecu. Ceca ima kuću na Kipru, kao i Severinin životni pratilac Milan. Mediji su poslednjih osam meseci uredno, pedantno i sitničavo pratili šta rade Ceca i Seve. Od toga sa kim se druže i razgovaraju, kakve probleme imaju, do toga kada će vaskrsnuti na estradi. Cecu je pohodio pravoslani pop, prijatelji iz politike i estrade, a Seve se porađala toliko dugo, da je njeno rođenje sina ličilo na dobar markentiški potez da se drži pažnja publike. Čak je javljano da Splitom kruže razne priče vezane za Severinin porođaj. Jedna neimenovana medicinska sestra navodno je tvrdila da se pevačica odavno porodila, ali da su se medicinari obavezali na ćutanje. Druga medicinska sestra je tvrdila da je beba u inkubatoru. Poređenjem gomile informacija o divama balkanske estrade, vidi se da je to više nego što su mediji javljali o političkim odnosima Srbije i Hrvatske, o poslovanju 200 hrvatskih firmi u Srbiji, o pokušaju Srbije da postane politički miljenik Zagreba i dokopa se stolice u EU. Dolaskom Severine Vučković sa sinom Aleksandrom i mužom Milanom Popovićem u Beograd može poslovno da ugrozi Svetlanu Ražnatović, jer Seve postaje sve draža Srbima. Priča o Sverini je saga o romantičnom životu i uspehu, a bajka o Ceci se pretvorila u izveštaj iz crne hronike. Marko Lopušina

Ko su srpski oskarovci

Navršilo se osam i po decenija od kada Američka filmska akademija dodeluje nagradu Oskar i sedam decenija od kada je Karl Malden, (rođen kao Mladen Stojanović) 1951. godine dobio prvu zlatnu statuu, koja je dodeljena jednom Srbinu. Oskar je Sekuloviću pripao za sporednu ulogu u filmu "Tramvaj zvani želja", gde je igrao pored Marlona Branda. Taj svečani trenutak Karl Malden je opisao u svojim memoarima: - Čim sam krenuo kolima na Holivud bulevar, parkirao sam dva bloka pre i nastavio peške, jer sam nosio stari kaput preko svečanog odela. Imao sam dve karte, ali sam ženu Monu ostavio kod kuće u Njujorku, da čuva kćerkicu Milu. Preko njenog sedišta, prebacio sam svoj kaput. Do mene su seli Hemfri Bogart i Lorin Bekol. Deni Kej je bio voditelj, kada sam iznenada čuo da je pročitao moje ime. Skočio sam kao oparen, krenuo na binu i doviknuo Bogiju: "Pričuvaj mi kaput, hoćeš li?" Pogledao me je kao da ima posla sa ludakom, i rekao: "Samo ti idi tamo!" Uopšte se ne sećam šta sam rekao prilikom dodele - iskreno je zapisao Mladen Sekulović. Rođen je u hercegovačkoj porodici doseljenika 1921. a odrasato je u Geri, gde je igrao u srpskom pozorištu i završio glumu u Njujorku. Snimio je 65 filmova u karijeri i bio noominovan za Oskara i 1954. za film "Na dokovima Njujorka". Zadužio je Holivud i time što je pet godina bio predsednik Filmske akademije u Los Angelesu. Poslednji put je na dodeli Oskara bio u martu 2007. među pedesetak živih velikana filma. Mladen Sekulović je preminuo 2009. Od države Srbije je odlikovan ordenom Nemanjića. Dobitnici Oskara su glumac Mladen Sekulović (Karl Malden) 1951. godine, animator Dušan Vukotić 1962. godine, režiser Piter Bogdanovič 1971. godine, scenarista Stojan (Stiv) Tešić i inženjer Zoran Perišić 1979. godine, inženjer Mirko Kovačević 2007. godine i naučnik dr Dejan Ilić 2008. godine. - Retke su male nacije koje su kao Srbija osvojile tako mnogo Oskara, tako da se može reći da smo i mi Srbi pisali istoriju svetske kinematografije. Pored oskarovaca Holivudu su srpski pečat udarili i mnogi drugi naši umetnici - kaže filmski radnik Mira Panajotović iz Los Anđelosa, čiji je brat Ika bio slavni holivudski producent, režiser, boem i prijatelj prvog srpskog oskarovca Karla Maldena. Animator, scenarista i režiser Dušan Vukotić je 1962. osvojio Oskara u kategoriji kratkog animiranog filma sa crtaćem "Surogat". Bio je to ujedno i prvi neamerički dobitnik Oskara. Vukotić je rođen u 1927. ali se školovao i radio u Zagrebu. Snimao je od 1956. i film Slavni igračke bio je 1961. Bio je kompletan autor dokumentarnih i igranih filmova. Preminuo je u 1998. - Kada sam radio film "Poslednja bioskopska predstava" nisam razmišljao o nagradama. Bio sam mlad i bilo mi je dovoljno da se film prikazuje u bioskopima po Americi - priča danas Piter Bogdanović, scenarista i režiser koji je 1971. godine uzeo u ruke oskara teškog preko 3 kilograma. Imao je tada tek 32 godine, a nagrađen je Oskarom za najbolji scenario i najbolju režiju. 1971. godine i tako postao jedan od vodećih holivudskih sineasta. Njegov brat Borislav Bogdanović je emigrirao zbog nacista u SAD Piter je rođen 1939. godine u Kingstonu, Njujork, gde je završio filmsku akademiju. Proslavio se komedijama "Što te tata pušta samu" i "Mesec od papira". Član je Američke filmske akademije i dobitnik priznanja Srpske kinoteke za 2012. godine. - Godina 1979. bila je jako uspešna jer smo tada dobili čak dva Oskara. Prvi je pripao Stevanu Stivu Tešiću za scenario, a drugi Zoranu Perišiću za filmske elektronske efekte - tvrdi filmski radnik Mira Panajotović iz Los Anđelosa, koja planira da deo Holivuda prenese na novi filmski festival u Beograd. Stojan (Stiv) Tešić je bio scenarista, pisac drama i romana, koji se iz rodnog Užica doselio u SAD kada je imao 14 godina. Rođen je 1942. godine, diplomirao je na Univerzitetu Indijana, ali je prve radove ispisao dok je bio zaposlen na Kolumbija univerzitetu. Nagrađen je Oskarom za scenario filma "Četiri druga". Umro je od srčanog udara, u svojoj 53. godini. Zoran Perišić je rođeni Zemunac (1940.), ali je odrastao u Prokuplju. Oskara je dobio za specijalno dostignuće u filmu "Supermen" Ričarda Donera, jer je izumio kako glumac Kristifor Riv na filmu može da leti. Taj izum je po njemu dobio ime Zoptic. Ovaj britansko-američki filmski i televizijski reditelj, majstor vizuelnih efekata, producent i scenarista, pisac stručnih knjiga i oskarovac sarađivao je na filmovima "Superman 2", "Odiseja u svemiru 2001" i "Drakula se vraća" Radi u Britanskom filmskom institutu na domenu 3D vizuelnih efekata. - Na 79. dodeli Američke akademije za film nagradu smo dobili kolega Hauard Preston i ja, za FI+Z system; koji reguliše tri funkcije svakog objektiva na filmskim kamerama. Dodela nagrada za našu tehničku oblast bio je poseban događaj, odvojen je od glavne dodele Oskara i održana je u hotelu na Beverli Hilsu. Za razliku od dodele Oskara za umetnički deo, dobitnici nagrada za tehnički deo unapred su obavešteni ko je dobio nagradu. Znajući da sam dobitnik, nisam osećao neku posebnu nervozu, mada sam bio uzbuđen kada su najavili moje ime. Ovako je pričao inženjer optike i elektronike Mirko Kovačević iz Beograda, koji "tehničkog" Oskara osvojio 2007. godine. Godinu dana kasnije i ovu zlatnu statuu dobio je i dr Dejan Ilić za digitalnu ARRI kameru, koja unapređuje svetlo za snimanje filmova. Rodom iz mesta Selevca kraj Smedereva, diplomirao je u Beogradu, školovao se u Francuskoj, a doktorirao na Tehničkom fakultetu u Drezdenu. Bio je odbojkaš u juniorskoj reprezentaciji Jugoslavije, nemačkom TU Drezden i Elvangenu, gde je postao trener i gde danas živi. - Nisam očekivao američku nagradu jer se Oskar dodeljivao unapređenjima za kamere, objektive, elektronske uređaje za filmsku postprodukciju i specijalne efekte. Naš uređaj verno imitira dnevnu svetlost. Uređaj nema konkurenciju u filmskoj tehnici, a postao je popularan, jer ne emituje potencijalno štetne zračne elemente, niti toplotnu energiju. Na noćnim snimanjima ostvaruje fantastične efekte - objašnjava dr Dejan Ilić funkcionisanje svoje kamere, kojom je sniman poslednji serijal filmova o Džejmsu Bondu - kaže dr Dejan Ilić čijom se kamerom snimaju svi novi filmovi u 3D formatu. Marko Lopušina

Merilin Monro na glavnim plakatima Kanskog festivala

Organizatori Međunarodnog filmskog festivala u Kanu odlučili su da ove godine odaju počast Merilin Monro (Marilyn Monroe) tako što su izabrali njenu fotografiju za glavni plakat festivala. Fotografija je crno-bela, s potpisom Otoa L. Betmana (Otto Bettmann), na kojoj je glumica u filmu "Neki to vole vruće" u kolima i duva svećice rođendanske torte. "To je ovde iznenađenje intimnog trenutka gde se spajaju mitologija i stvarnost. Merilin Monro slavi rođendan koji bi mogao da bude rođendan Kana. Ona nas očarava gestom, jer njeno duvanje pokazuje usne kao da želi da nas poljubi", saopštili su organizatori festivala. "Pedeset godina posle njene smrti, Merilin ostaje jedna od glavnih figura u svetu filma, ima večnu referencu, savremenost u gracioznosti, kao i tajnovitu privlačnost", dodaje se u saopštenju. Festival će biti održan od 16. do 27. maja.

U četiri najveća grada 29. februara rođene 62 bebe

U četiri najveća grada u Srbiji 29. februara rođene su 62 bebe koje će rođendane praktično moći da proslavljaju svake četvrte godine ako žele da ga obeleže baš na taj dan, rečeno je danas u prorodilištima. U Beogradu je juče rođeno 33 dece, a na novosadskoj Klinici za ginekologiju i akušerstvo 19 beba. U Nišu i Kragujevcu juče je rođeno po pet beba. Oni će svoj prvi rođendan, ako to žele da učine na 29. februar, moći da proslave tek kroz četiri godine, kada februar ponovo bude imao toliko dana.

Knjiga "Ti divni sanjari" predstavljena u ambasadi Srbije

Knjiga "Ti divni sanjari" o istoriji kanadskog filmskog "Oskara", nagradi "Genije" (Genie-Džini) Bojana Ž. Bosiljčića predstavljena je u ambasadi Srbije u Otavi. Ta obimna knjiga od 316 strana na srpskom jeziku jedina je u svetu hronologija, faktografija i analitička studija o najvećim priznanjima koje duže od tri decenije dodeljuje kanadska Akademija za film i televiziju. Promociji knjige "Ti divni sanjari" u izdanju beogradskih "Stubova kulture" su prisustvovali mnogi Kanađani, među kojima i predstavnici srpske dijaspore iz Otave i Montreala. Pozdravljajući prisutne, ambasador Zoran Veljić je rekao da je autor Bojan Ž. Bosiljčih došao u Otavu kao izbeglica iz Sarajeva, a da je posle 15 godina njegovo ime postalo autorski nezaobilazno u novijoj istoriji kanadskog filma. Poslednji ambasador Kanade u bivšoj Jugoslaviji i predsedavajući Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije Džems Biset naglasio je da među mnogobrojnim mladim i obrazovanim ljudima koji su se raspadom ranije države iselili u Kanadu ima mnogo onih koji joj daju značajan doprinos, a jedab među njima je i Bojan Ž. Bosiljčić. Govoreći o svojoj privrženosti i ljubavi prema kanadskom filmu, Bosiljčić je kazao da je kanadska kinematografija slična srpskoj - mala, ali izuzetna, autorska i umetnička, hrabra i provokativna. "Poput srpskog, a potpuno suprotno od holivudskih 'ispirača mozgova', kanadski film je refleksija života i ogledalo stvarnosti", rekao je Bosiljčić. Autor knjige "Ti divni sanjari" potpisuje se neformalno i kao "poslednji filmski romantik", a na pitanje zašto, odgovara kontrapitanjem - "ko bi drugi napisao tri knjige o kanadskom filmu". Istina je da to nikada nije uradio nijedan Kanađanin, a Bosiljčić je 1997. objavio knjigu "Severno od Holivuda", analitički presek kanadske filmske industrije, i 2002. "Dok javori njišu grane", prikaz kanadskih filmskih institucija i festivala i portrete najistaknutijih stvaralaca. Knjiga "Ti divni sanjari" uvrštena je u katalog Nacionalne biblioteke Kanade u Otavi. Osim beogradskog izdavača, distribuira je i jedina srpska knjižara u Kanadi, "Serbika" (Serbica) u Torontu, u kojoj će takođe biti predstavljena, 7. marta. Publicista, novinar i filmski kritičar Bojan Ž. Bosiljčić (54) od 1995. živi u gradu Gatino, na kvebečkoj strani reke Otave. Godinama objavljuje filmske prikaze i kritike u kanadskim medijima, ali i u najtiražnijem mesečniku na srpskom jeziku u Severnoj Americi, "Kišobran", koji deceniju i po izlazi u Vankuveru. U februarskom broju tog lista zapažena je njegova recenzija ovogodišsnjeg višestrukog dobitnika Oskara, crno-belog francuskog nemog filma "Glumac" (Artist), objavljena pre dodele, a koji je nazvao "nekom vrstom zabranjenog filma" za digitalno doba i "sinematičkom perfekcijom".

Bernardijeva soba najtraženija knjiga u februaru

Knjiga Slobodana Tišme "Bernardijeva soba" najtraženije je izdanje u februraru u 14 knjižara u Srbiji i Crnoj Gori, pokazalo je istraživanje Internet portala Knjizara.com. Na drugom mestu je knjiga Marija Vargasa Ljose "Avanture nevaljale devojčice", a slede "Simeonov pečat" Vanje Bulića, "Ruska zima" Dafni Kolotaj i "Majn kampf" (Mein kampf) Svetislava Basare i "Američki derviš" Ajada Aktara. U prvih deset najtraženijih knjiga su i delo Robina Šarme "Kaluđer koji je prodao svoj ferari", "Lovac na zmajeve" Haleda Hoseinija, "Sve što smo prećutali" Marka Levija i "Karta i teritorija" Mišela Ulebeka. Među 20 najtraženijih su i "Praško groblje" Umberta Eka, "Ovo liči na kraj" Džulijana Barnsa, "Razgovori u četiri oka" Ingmara Bergmana, "Smrt i njeni hirovi" Žoze Saramaga, "Tri metra iznad neba" Federika Moce i "Ja Stiv" Džordža Bima. Na listi su i "Čudo u Poskokovoj dragi" hrvatskog pisca Ante Tomića, knjige dve domaće autorke "Pre nego što sve počne da se vrti" Milene Marković i "Roman o preljubi" Isidore Bjelice, kao i još jedan Šarmin priručnik "Ko će suze da briše kad te ne bude više". Istraživanje je sprovedeno u beogradskim knjižarama Beopolis, Plato, Dereta, Vulkan, Službeni glasnik, SKC Delfi, Aleksandar Belić, knjižari Kaligraf u Zaječaru, Salonu knjige Til u Jagodini, Danilo Kiš u Subotici, Agora i Teatar u Zrenjaninu i Karver u Podgorici. Više pojedinosti o rezultatima istraživanja i spisak najtraženijih naslova dostupni su na Internet adresi www.knjizara.com

Trijumf Glumca na dodeli Oskara

Francuski crno-beli nemi film "Glumac" dobio je Oskara za najbolji film, na svečanoj dodeli nagrada američke filmske akademije u Los Anđelesu. "Glumac" je doneo Oskara i režiseru Mišelu Azanavicijusu i glavnom glumcu Žanu Dižardenu. Francuski film nagrađen je u ukupno pet kategorija, uključujući originalnu filmsku muziku i kostimografiju. Pet Oskara dobio je i "Igo" Martina Skorsezea, svih pet u tehničkim kategorijama. Za najbolju glumicu proglašena je Meril Strip, za film "Gvozdena lejdi". To je njen prvi Oskar u poslednjih 29 godina. Meril Strip dobila je Oskara za najbolju glumicu za "Sofijin izbor", a kao najbolja glumica u epizodnoj ulozi nagrađena je 1979, za film "Kramer protiv Kramera". Za nagradu američke filmske akademije bila je nominovana rekordnih 17 puta. Glumac je prvi nemi film koji je trijumfovao na dodeli Oskara od prve dodele nagrada američke filmske akademije pre 83 godine. Oktavija Spenser dobila je Oskara za epizodnu žensku ulogu u filmu "Služavke", dok je za najboljeg glumca u epizodnoj ulozi proglašen Kristofer Plamer, za film "Početnici". Plamer (82) je ušao u istoriju kao najstariji dobitnik Oskara za glumu u istoriji dodele tog priznanja. Dižarden, koji u "Glumcu" igra junaka nemih filmova koji se suočava sa dolaskom zvučnog filma, prvi je francuski glumac koji je dobio Oskara. Među Francuskinjama kojima je to uspelo su Marion Kotijar i Žijet Binoš. "Glumac" je ranije nagrađen Zlatnim globusom, kao i nagradama američkog udruženja režisera. Jedini francuski režiser koji je do sada dobio Oskara za režiju je Roman Polanski, koji je nagrađen za "Pijanistu". Najviše nominacija, 11, imao je Skorsezeov "Igo", dok se "Glumac" za Oskara nadmetao u 10 kategorija. Režiser Aleksandar Pejn nagrađen je za najbolji scenario po literarnom predlošku, za film "Potomci", zajedno sa koscenaristima Netom Faksonom i Džimom Rašom. Vudi Alen je dobio prvog Oskara posle 25 godina, za originalni scenario filma "Ponoć u Parizu". To je Alenov četvrti Oskar - američki glumac nagrađen je 1977. za režiju i scenario filma "Eni Hol", kao i za scenario filma "Hana i njene sestre" 1986. U kategoriji najbolji strani film, zlatnu statuetu ponelo je iransko ostvarenje "Razvod: Nader i Simin", dok je za najbolji animirani film proglašen "Rango". Nagrade Oskar dodeljene su 84. put, a domaćin svečanosti u Kodak teatru u Los Anđelesu bio je glumac Bili Kristal. Možda najveće iznenađenje večeri bilo je trajanje svečanosti, koja je završena posle tri sata i 10 minuta, dok je ranijih godina trajala znatno duže od četiri sata. Spisak dobitnika Oskara Američka Akademija filmske umetnosti i nauke dodelila je 84. put svoje nagrade Oskar. Sledi lista dobitnika u najznačajnijim kategorijama: NAJBOLjI FILM: "Glumac" NAJBOLjI GLUMAC: Žan Dižarden ("Glumac") NAJBOLjA GLUMICA: Meril Strip ("Gvozdena lejdi") NAJBOLjI GLUMAC U EPIZODNOJ ULOZI: Kristofer Plamer ("Početnici") NAJBOLjA GLUMICA U EPIZODNOJ ULOZI: Oktavija Spenser ("Služavke") REŽIJA: Mišel Azanavicijus ("Glumac") FILM SNIMLjEN VAN ENGLESKOG GOVORNOG PODRUČJA: "Razvod: Nader i Simin" (Iran) SCENARIO ADAPTIRAN PO LITERARNOM PREDLOŠKU: Aleksander Pejn, Net Fakson i Džim Raš ("Potomci") ORIGINALNI SCENARIO: Vudi Alen ("Ponoć u Parizu") ANIMIRANI DUGOMETRAŽNI FILM: "Rango" DOKUMENTARAC: "Undefeated" SCENOGRAFIJA: "Igo" KAMERA: "Igo" MIKS ZVUKA: "Igo" ORIGINALNA FILMSKA MUZIKA: Lodovik Burs ("Glumac") ORIGINALNA PESMA: Bret Mek Kenzi "Man or Muppet" ("The Muppets") KOSTIMOGRAFIJA: "Glumac" MONTAŽA: "Muškarci koji mrze žene" SPECIJALNI EFEKTI: "Igo"

Posade na obuci za šaputanje

Avio-kompanija "Virdžin Atlantik" (Virgin Atlantic) angažovala je "trenera za šaputanje" da obučava posade za rad u novoj, luksuznoj putničkoj klasi. Iako još nisu saopšteni svi detalji o tome kako će izgledati nova putnička klasa "Drim Suit" (Dream Suite) u avionima Virdžin-Atlantika, portparolka te kompanije potvrdila je američkoj mreži Ej-Bi-Si (ABC) da će najveća novotarija biti upravo odnos posade prema putnicima. "Trener za šaputanje" uči posadu kojim tonom i jačinom glasa, i "sentimentom" da se obraćaju putnicima u luksuznoj klasi koja će biti dostupna od proleća. Kompanija je saopštila i da je "identifikovan odgovarajući nivo jačine govora" i da se posade obučavaju da govore šapatom - između 20 i 30 decibela, čime postižu "umirujući" efekat. Putnici s kartama za sličnu klasu "Virdžin Atlantika" su do sada imali privilegiju da koriste automobil sa vozačem za prevoz do aerodroma, da preko reda prolaze sigurnosnu proveru na aerodromu. Povratna karta na liniji Njujork-London u toj klasi u martu košta od 5.300 dolara.

Gans en rouzis ove godine na Egzitu

Jedan od najpoznatijih američkih bendova Gans en rouzis (Guns 'N' Roses) nastupiće ove godine na glavnoj bini Egzita (Exit), saopštili su oranizatori tog festivala. U saopštenju se navodi da je bend u januaru najavio da pripremaju novi, sedmi po redu album i da publika na Egzitu može očekivati premijerno izvođenje novih numera. Gans en rouzis su slavu stekli osamdesetih i početkom devedesetih godina, a publika će na nastupu imati prilike da čuje i neke od njihovih najpoznatijih hitova kao što su "Snjeet Child Of Mine", "November Rain" i "Welcome to The Jungle". Svoj dolazak na Egzit potvrdili su i američki bend New Order, popularni Gossip, rokenrol atrakcija Wolfmother i etno senzacija Buraka Som Sistema. Na Dens areni (Dance) će nastupiti di-džejevi Riči Havtin (Richie Hawtin), Mis Kiten (Miss Kittin) i Art Department, a nastup su potvrdili i predstavnici izdavačke kuće Cadenza. Dvanaesti Egzit festival će se održati od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu.

Kuća u kojoj je živela Britni Spirs za 10 miliona dolara

Luksuzna vila u kojoj je živela američka pevačica Britni Spirs ponuđena je na prodaju za 10 miliona dolara, piše Los Anđeles tajms. Reč je o imanju na kojem se pevačica boravila nakon kraha karijere 2008. i na kojem je do decembra 2011. živela sa sinovima Šonom Prestonom i Džejdenom Džejmsom. Britni Spirs je mesečni zakup imanja plaćala 25.000 dolara. Imanje čine vila sa 10 spavaćih soba i 13 kupatila, uređeni travnjaci sa sportskim terenima, bazeni i manja sportska dvorana, Imanje se nalazi u Hiden Hilsu u Kaliforniji.

Lepi Sansi na aukciji u maju

Dijamant of 35 karata koji je krasio krunu Marije de Mediči kada je krunisana za kraljicu Francuske 13. maja 1610, dan pred ubistvo kralja Anrija Četvrtog, biće ponuđen na prodaju 15. maja u Ženevi. Cena belog dijamanta u obliku kruške, čiji je naziv "Lepi Sansi", procenjena je na sumu između dva miliona i četiri miliona dolara (1,5 miliona i tri miliona evra). Dijamant je visok 2,3, a širok 1,9 centimetara. Dijamant je u Carigradu, današnjem Istanbulu, kupio Nikola de Arle, poznat i kao gospodar od Sansija (1546-1629). Veruje se da dijamant potiče iz oblasti Golkonda u centralnoj Indiji. Gospodar od Sansija je dijamant 1604. prodao Anriju Četvrtom, koji ga je poklonio svojoj supruzi Mariji de Mediči. De Arle je u svom posedu imao još jedan dijamant, poznat kao "Sansi" i "Veliki Sansi". Taj dijamant, koji se danas čuva u pariskom Luvru, ima 55,23 karata. "Lepi Sansi" bio je najveći dijamant u kolekciji Marije de Mediči, koja je bila strasna ljubiteljka dragog kamenja. Dijamant je kasnije, pored ostalog, prošao kroz ruke Marije Stjuart i prvog pruskog kralja Fridriha Prvog. Na prodaju će ga u maju ponuditi Pruska kraljevska kuća, u saradnji sa aukcijom kućom Sotbi. "Lepi Sansi" je u poslednjih 40 godina samo četiri puta bio javno izložen, a poslednji put 2004. u Minhenu. Dijamant će pre aukcije obići svet i biće izložen u Hongkongu, Njujorku, Rimu, Parizu, Londonu i Cirihu.

Ginis proglasio najnižeg čoveka na svetu

Čandra Bahadur Dangi sa severa Nepala, visok 54,6 centimetara, ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najniži muškarac na svetu. Predstavnik Ginisa Kreg Glendej proglasio je Dangija najnižim muškarcem u istoriji Ginisa, staroj 57 godina. "Veoma sam srećan. Hoću da putujem po celom Nepalu i u strane zemlje", rekao je Dangi posle proglašenja, i dodao da ne želi da se oženi i osnuje porodicu, ali da bi voleo da uskoro upozna nepalskog premijera. Sedamdeset-dvogodišnji Dangi živi u zabačenom planinskom mestu Rhimkholi, udaljenom oko 400 kilometara od Katmandua, sa svojim najmlađim bratom i njegovom porodicom. Ima petoro braće koji su svi prosečne visine. Dangi je došao u Katmandu kako bi ga izmerili, ali pre toga nikada nije video lekara. Njegovi rođaci su rekli da Dangi nikada nije bolovao od neke ozbiljne bolesti, i da ne znaju kada je prestao da raste. Pošto su ga pregledali, lekari su potvrdili da je Dangi dobrog zdravlja. Zbog svoje visine Dangi ne može da obavlja zadatke van kuće, tako da se njegove obaveze uglavnom svode na kućne poslove. Može da hoda i da se penje uz menje stepenice. Jede uglavnom pirinač i povrće, ponekad i meso, ali su njegove porcije redovno vrlo male. Dangi je titulu najnižeg muškarca na svetu preuzeo od Filipinca Džunreja Balavinge, čija je visina 60 centimetara. Titulu najnižeg muškarca na svetu imao je još jedan čovek iz Nepala - Kagendra Tapa Magar, visok 67 centimetara, koji je držao rekord pre nego što je na njegovo mest prošlog junao došao Balavinga. Tinejdžerka iz Indije Jioti Amge, visine 62,8 centimetra proglašena je prošlog decembra najnižom ženom na svetu. Pobednici konkursa za najniže ljude na svetu postaju poznati, ali za ulazak u Ginisovu knjigu rekorda ne dobijaju nikakvu novčanu nagradu.

Bergson: Impresivan izbor filmova takmičarskog programa

Filmski kritičar Filip Bergson izjavio je da je impresioniran izborom filmova u takmičarskoj selekciji ovogodišnjeg FEST-a, jer do sada nije video nijedno od tih ostvarenja. "To je neobično, jer se na festivalima obično mogu videti takozvani 'putujući' filmovi koji učestvuju na svim mogućim filmskim smotrama. To je dobro za gledaoce, ali je za novinare i reditelje dosadno da stalno gledaju iste filmove", rekao je Bergson na konferenciji za novinare. Bergson koji je i član žirija koji će izabrati najbolji film u takmičarskom programu FEST-a "Evropa van Evrope", rekao je da FEST ima dobru reputaciju i da je za reditelje izuzetna čast da se njihovi filmovi prikazuju u sali u kojoj sedi 3.000 do 4.000 gledalaca. On je dodao da je njegov posao da otkriva nove filmove, a da je to na FEST-u moguće, jer se u programu "Evropa van Evrope" prikazuju ostvarenja nastala van granica Evropske unije, odnosno "iza linije Habsburškog kolača". Član žirija reditelj Darko Bajić rekao je da je radoznao da vidi filmove različitih kinematografija koje učestvuju u takmičarskom programu FEST-a i gde se, u poređenju sa njima, nalazi srpska kinematografija. Prema njegovim rečima FEST menja vidike publike, utiče na filmske stvaraoce i predstavlja podstrek za domaću kinematografiju, a što je najvažnije, pokazalo se da je bioskop opet pobedio televiziju, kao slobodna oaza u kojoj se mogu videti nove filmske intencije. Član žirija FEST-a filmski novinar iz Češke Radovan Holub rekao je da u češkoj postoji praznina po pitanju poznavanja bivše jugoslovenske i srpske kinematografije i da bi se trebalo boriti da njene vrednosti budu vidljivije. On je kazao da bi u Češkoj posebno trebalo ukazati na kvalitetne filmove reditelja poput Gorana Paskaljevića, Srđana Dragojevića, Emira Kusturice, dramskog pisca Dušana Kovačevića i posebno ostvarenja iz perioda '90-tih. U takmičarskom programu FEST-a učestvuje sedam filmova izraelski "Restaurator", hrvatski "Fleke", albanski "Maja", ruski "Beduin", tursko-francusko-nemačka koprodukcija "Budućnost je večna", gruzijski "Bela so" i "Lokalni vampir" iz Crne Gore. Pobednik takmičarskog programa biće proglašen na konferenciji za novinare u nedelju 4. marta u podne.

Osam kila sreće Puriše Đorđevića

Reditelj Puriša Đorđević izjavio je da je priče iz njegove upravo objavljene zbirke "Osam kila sreće" napisao u proteklih desetak godina i da su sve inspirisane istinitim događajima iz ličnog života. Đorđević, čija je knjiga u sredu predstavljena u Beogradu, rekao je agenciji Beta da su te priče inspirisane događajima iz doba Drugog svetskog rata i vremena ratova u bivšoj Jugoslaviji, ali i iz savremenog perioda. "Priča mora da bude i savremena, i bivša, i sadašnja i buduća. Sve što se dešava u prošlosti, u stvari se dešava i danas. Osnova za pisanje jeste vaš život i ja sam pisao ono što se meni zaista događalo", rekao je poznati reditelj i autor više proznih dela. On je rekao da čitalac u pričama mora da pronađe sebe i da prepozna neki sopstveni doživljaj, bez obzira da li se radnja događa u prošlosti ili sadašnjosti. Đorđević (88) je kazao da ga je na pisanje naveo rediteljski poziv, jer nije želeo da moli pisce da mu napišu scenarija po kojima će snimati filmove, a pomoglo mu je novinarsko iskustvo koje je kao mlad stekao "pod nadžorom veoma dobrih urednika" u dnevnku "Politika". "Dolaskom na film video sam da ako hoću nešto da snimim, moram da imam tekst, scenario. Moja profesija tražila je da budem i pisac", rekao je Đorđević. Knjiga Puriše Đorđevića "Osam kila sreće" sadrži 20 novela među kojima je i naslovna, po kojoj je snimljen istoimeni film, nagrađen za scenario 1980. godine na filmskim festivalima u Puli i Vrnjačkoj Banji. Urednica izdavačke kuće Plato Nataša Anđelković rekla je da Đorđevićeve novele, bez obzira na tematiku i vremenski okvir, odišu istim stilskim postupkom i sadrže duhovite i ironične dijaloge prepoznatljive i u filmovima Puriše Đorđevića. "U tim novelama predstavljena je slika sveta koja je najčešće vedra i pozitivna, ali ponekad upućuje i na neke gorke tačke ljudske sudbine", rekla je Anđelković. Knjiga "Osam kila sreće" ilustrovana je crtežima Mome Kapora. Puriša Đorđević nedavno je predstavio i svoj poslednji film, "Plašim se da se sve razume", posvećen radu češkog reditelja, oskarovca Jiržija Mencla na operi Sergeja Prokofjeva "Zaljubljen u tri narandže" u beogradskom Narodnom pozorištu.

Na FEST-u tri Oskarovca

Na programu ovogodišnjeg FEST-a biće prikazana tri filma kojima su dodeljene nagrade Američke akademije "Oskar", saopštili su organizatori tog festivala. U ponedeljak, 5. marta, u okviru programa "Fest na bis" u Sava centru u 19.00 i u 21.30 biće prikazan film "Artist" (Glumac) Mišela Azanavicijusa koji je pored ostalog dobio nagradu "Oskar" kao najbolji film. Film "Artist" dobio je "Oskara" i za režiju, mušku ulogu (Žan Dižarden), kostim i originalnu muziku, podsetili su organizatori FEST-a. Na FEST-u će u subotu i nedelju 3. i 4. marta biti prikazan i film "Čelična ledi", a glavna glumica Meril Strip osvojila je "Oskara" za najbolju žensku ulogu. U sredu 29. februara i četvrtak 1. marta prikazan je i film "Potomci" Džordža Klunija, a to ostvarenje nagrađeno je "Oskarom" za adaptirani scenario.

Preminuo reditelj Aleksandar Aca Ilić

Filmski reditelj Aleksandar Aca Ilić preminuo je u Beogradu u 85. godini, saopšteno je iz Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS). Ilić je preminuo u subotu, 25. februara. Aleksandar Aca Ilić je bio istaknuti reditelj, scenarista i montažer dokumentarnih i naučno–popularnih filmova i ostvario je dela trajne vrednosti filmovima o prirodi, kaže se u saopštenju. Kompletan je autor (scenario, režija, montaža i muzika) više od 120 kratkometražnih i kratkih igranih filmova, a ukupno je montirao 393 kratkometražna dokumentarna i igrana filma, kao i desetak dugometražnih filmova drugih reditelja. Među Ilićevim filmovima izdvajaju se "Fazan" (1966), "Divlja plovka" (1967), "Kopačevsko jezero" (1968), "Embrion" (1968), "Pas tragač" (1970), "Sova" (1973), "Stablo" (1967), "Malj" (1977) "Idila" (1978), "Žar ljubavi" (1979), "Dobar dan, papa" (1983), "Visokoletač" (1984). Na nacionalnim i međunarodnim festivalima dobio je više od 70 nagrada i priznanja, kaže se u saopštenju.

Muzičari iz filma Glumac dolaze u Niš

Muzičari koji izvode muziku u filmu "Glumac", nagrađenom prošle noći Oskarom za najbolji film i originalnu muziku, nastupiće 17. avgusta na međunarodnom džez festivalu Nišvil u Nišu. Muziku za francuski crno-beli nemi film napisao je Ludovik Burs (Ludovic Bource), a izvode je džez orkestar iz Brisela i Briselska filharmonija. Džez orkestar iz Brisela nastupiće na Nišvilu zajedno sa dvoje vrhunskih vokala Marijom Žoao (Joao) i Davidom Linksom (Linxom) i izvesti program "A Different Porgy, Another Bess", koji čine kompozicije iz opere "Porgi i Bes" Džordža Geršvina.

Kineski arhitekta dobitnik nagrade Pricker

Kineski arhitekta Vang Šu dobitnik je ugledne nagrade za arhitekturu Pricker (Pritzker), saopštio je u Los Anđelesu žiri, navodeći da je on izabran zbog projektovanja "vanvremenskih" zdanja u svojoj zemlji. Do sada nijedan Kinez nije dobio ovu prestižnu nagradu, koja se smatra Nobelovom nagradom za arhitekturu, osim Jeoma Minga Peija, Amerikanca kineskog porekla, koji je nagrađen 1983. godine. Vang Šu (43) je autor nekoliko zdanja na istoku Kine, među kojima 2000. godine univerzitetske biblioteke u gradu Sužu, za koju je dobio nacionalnu nagradu. On je autor i muzeja umetnosti i istorije u Ningbou, kao i Akademije za umetnost u Hangdžuu. Novčani deo nagrade od 100.000 dolara biće dodeljen dobitniku na ceremoniji u Pekingu 25. maja.

Učenik nagrađen za kratku priču o Londonu i Pirotu

Učenik četvrtog razreda gimnazije u Pirotu Branislav Lilić osvojio je treće mesto na konkursu za kratku priču na engleskom jeziku, koji je organizovao Britanski savet u Beogradu, povodom 200 godina od rođenja britanskog pisca Čarlsa Dikensa. Kako je Lilić rekao agenciji Beta engleski uči aktivno 12 godina, a i ljubitelj je knjiga Čarlsa Dikensa. "Pisao sam o mom rodnom Pirotu i Londonu koji su jedan od drugog dosta daleko i dosta su različiti. Razmišljao sam šta bi moglo da spoji ljude iz te dve različite sredine. Uzeo sam, okvirnu tematiku rata, prebacio je u vreme Dugog svetskog rata i kroz temu stradanja dva grada od bombi, spojio Pirot i London", kazao je Lilić. Lilić je za priču koja je trebalo da ima do 200 reči nagrađen kompletom rečnika i knjiga. Konkurs je raspisan u okviru projekta "Umrežavanje škola", koji Britanski savet u Srbiji sprovodi u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke. Reč je o globalnom onlajn projektu koji se sprovodi u 60 zemalja i uspostavlja partnerstva između škola u Velikoj Britaniji i drugim državama.

Ridli Skot u dokumentarcu o katastrofi u Japanu

Britanski reditelj Ridli Skot učestvovaće u snimanju dokumentarnog filma o obeležavanju prve godišnjice katastrofalnog zemljotresa i cunamija koji su 11. marta 2011. pogodili Japan, javila je danas jedna japanska tv stanica. Poginulo je 19.000 ljudi, a potres i cunami izazvali su u atomskoj centrali Fukušima Daići najveću nuklearnu nesreću u poslednjih 25 godina. Dokumentarac se radi u koprodukciji sa japanskom tv stanicom Fudži i britanskom producentskom kućom Skot fri, na osnovu amaterskih i video snimaka, i na osnovu snimaka sa 200 kamera na mestima koja su najviše bila pogođena zemljotresom. TV Fudži je izabrao britanskog reditelja koji je slavu stekao u Holivudu, autora filmova "Blejd Raner" i "Gladijator", zbog njegovog rada na filmu "Life in a day" - "kaleidoskopu" video snimaka 80.000 ljudi iz 192 zemlje. Projekat "Japan u jednom danu" posvećen je "svima onima koji su izgubili život i onima koji i dalje pate od posledica zemljotresa i cunamija", navode producenti filma. Rad na filmu trebalo bi da bude završen do jeseni, a biće prikazan u Japanu i zatim u inostranstvu. Kompanija Fudži namerava da sav prihod od filma uruči žrtvama katastrofe.

Vladimir Gvozden dobitnik nagrade Laza Kostić

Novosadski pisac Vladimir Gvozden dobitnik je književne nagrade "Laza Kostić" za delo "Srpska putopisna kultura", u izdanju Službenog glasnika, rekao je predsednik žirija Dušan Šaponja. "Delo Vladimira Gvozdena od izuzetne je važnosti za proučavanje srpskih putopisa i nudi drugačiji pogled na taj književni žanr", rekao je Šaponja na konferenciji za novinare i najavio da će nagrada biti uručena 1. marta nakon otvaranja 18. Salona knjiga na Novosadskom sajmu. Prema njegovim rečima, i ove godine sabrano je sve što je u Srbiji za proteklih godinu dana napisano u žanrovima kojima se Laza Kostić bavio, a u konkurenciji je ukupno bilo oko 120 književnih dela. Nagradu za izdavački poduhvat dobio je Službeni glasnik za kolekciju "Srbija i komentari", a specijane nagrade izdavačka kuća "Paideja" za prva dva kola "Aristotelovih izabranih dela", "Evro Đunti" za prvi tom "Istorije srpske filozofije" i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka za knjigu "Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture". Urednik programa "Dani Laze Kostića" Đorđe Pisarev rekao je da će na ovogodišnjem Salonu knjiga biti prisutni svi ovogodišnji laureati najvažnijih književnih nagrada u Srbiji. Posetioci će imati priliku da vide dobitnika Zmajeve nagrade Vojislava Karanovića, dobitnika NIN-ove nagrade Slobodana Tišmu, laureara nagrade "Meša Selimović" Dejana Aleksića i dobitnika Vitalove nagrade Uglješu Šajtinca. Pored toga, u programu Salona kjniga izdvajaju se i dva skupa o književnim časopisima, treći fejsbuk pesnički festival, ali i gostovanje čuvenih pisaca naučne fantastike Jana Mekdonaldsa i Džordža Martina. Kako su najavili organizatori, ove godine će se predstaviti oko 50 izdavača i knjižara, koji su za posetioce pripremili specijalne sajamske popuste do 30 odsto. U terminu održavanja Salona knjiga, od 1. do 6. marta, biće održana i 17. izložba umetnosti "Art ekspo", dok će 8. Međunarodni sajam obrazovanja "Putokazi" trajati do 3. marta. Direktorka galerije "Bel art" Vesna Latinović rekla je da će posetioci moći da pogledaju izložbu skulptura likovne kolonije "Tera" u Kikindi "Prvih 30 godina" i izložbu umetničkih zastava, a 14. put biće dodeljena i nagrada za likovnu umetnost "Sava Šumanović". Organizatori sajma "Putokazi" najavili su učešće oko 50 srednjih škola i fakulteta iz zemlje i inostranstva. Drugi put zaredom biće održano i takmičenje Liga školskih bendova, a najbolji izvođač biće nagrađen nastupom na festivalu Egzit. Organizatori su saopštili da će radi popularizacije učesnika i sadržaja, besplatan ulaz na Novosadski sajam imati deca, đaci, studenti i bibliotekari, a za sve ostale ulaznica će koštati 100 dinara.

Ljiljana Blagojević dobitnica nagrade Žanka Stokić

Glumica Ljiljana Blagojević dobitnica je nagrade "Žanka Stokić", a to priznanje biće joj uručeno u nedelju, 11. marta, u podne na svečanosti u Narodnom pozorištu, najavili su organizatori. Priznanje "Žanka Stokić" svake godine dodeljuju Narodno pozorište u Beogradu, grad Požarevac i dnevni list "Večernje novosti", glumici koja je obeležila pozorišni i filmski život Srbije stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza, navodi se u saopštenju. Ljiljana Blagojević do sada je odigrala više od 60 pozorišnih uloga, između ostalog, u predstavama "Galeb", "Zlostavljanje", "Janez", "Prljave ruke, "Velika drama", "Zečji nasip", "Ženidba" i "Nesporazum". Glumila je u više od 50 filmova, među kojima u "Sjećaš li se Doli Bel", "Večernja zvona", "Veliki transport", "Miris dunja", "Tako se kalio čelik" i "Nož", a igrala je i u brojnim TV serijama. Žiriju koji je odlučivao o dodeli nagrade predsedavala je inicijator tog priznanja Mira Stupica, a članovi su dramski pisac Dušan Kovačević, upravnik Narodnog pozorišta Božidar Đurović, direktor kompanije "Novosti" Manojlo Vukotić i glumica Dara Džokić. Nagrada "Žanka Stokić" do sada je dodeljena Svetlani Bojković, Mileni Dravić, Radmili Živković, Đurđiji Cvetić, Ružici Sokić, Jelisaveti Sablić, Gordani Đurđević Dimić, Dari Džokić i Mirjani Karanović. Nagrada se sastoji od plakete, koju daruje nacionalni teatar, statuete Žanke Stokić (dar grada Požarevca), a novčani iznos poklanjaju "Večernje novosti". U nedelju, 11. marta, u Muzeju nacionalnog teatra biće otovorena i izložba posvećena Žanki Stokić pod nazivom "Žanka u mom snu", autorke Verice Milošević.