REGION

Ostavka Sanadera zbog pretnji organizovanog kriminala

Pet osoba uhapšeno zbog ratnih zločina u Medačkom džepu

Nove činjenice o pogibiji Trajkovskog

Fondacija Fridrih Ebert o Crnoj Gori

Političari u RS protiv proslave Dana nezavisnosti BiH

Veljović uveren da je Šarić lociran u Južnoj Africi

Mesto Ohrida na listi svetske baštine pod znakom pitanja

Ostavka Sanadera zbog pretnji organizovanog kriminala

Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader podneo je ostavku na mesto predsednika vlade zbog pretnji organizovanog kriminala da će mu početi ubijati članove porodice, pišu hrvatski mediji pozivajući se na izveštaj Vikiliksa koji je nedavno objavio pet miliona mejlova američke privatne obaveštajne agencije Stratfor. Među tim mejlovima nalazi se navodno i izveštaj u kojem je analitičar Marko Papic izvestio svoju centralu u Stratforu 17. septembra 2009. da je izvor javio da je Ivo Sanader dao ostavku zbog organizovanog kriminala. Međutim, Sanader je, kako je je objavio Jutarnji list, odbacio te tvrdnje. "To su bajke. Prvo su pokušali s Angelom Merkel, a sada ovo. Takve stvari ne postoje u međunarodnoj politici", rekao je bivši premijer. On je ponovio da je ostavku podneo zbog slovenačke blokade hrvatskih pregovora s Evropskom unijom i nerešenog graničnog pitanja između dve zemlje. "Tada to nisam želeo da ističem kao razlog da ne bih naštetio pregovaračkoj poziciji Hrvatske. To je jedini i pravi razlog moje ostavke", istakao je Sanader koji je sredinom 2009. iznenada, bez objašnjenja, podneo ostavku na mesto premijera. Zagrebački Večernji list prenosi da je u izveštaju pisalo da je Sanader navodno imao posao s Lukom Ploče, te se povezao s organizovanim kriminalom, a oni su mu postavili ultimatum da će početi da mu ubijaju članove porodice ako se ne povuče iz politike. Kao izvor, Papic navodi jednog švedskog poslanika koji je tesno povezan sa švedskim ministrom spoljnih poslova Karlom Biltom, a ima i dobre veze na Balkanu. "Već sam govorio (i pisao u svojim analizama) da Hrvatskom apsolutno vlada organizovani kriminal. Problem je što su jugoslovenski građanski ratovi imali ozbiljan uticaj na ceo region te dopustili ratnim profiterima da nastave sa svojim aktivnostima i posle rata", navodi se u izveštaju. U njemu dalje piše da i u Srbiji ima organizovanog kriminala, "ali nije tako moćan kao u Hrvatskoj jer je Đinđićevo ubistvo dalo državi podsticaj da počisti glavninu elemenata stvarno moćnog organizovanog kriminala". Poruku je, kako piše zagrebački dnevnik, klasifikovao kao poverljivu informaciju koja nije pogodna za objavljivanje. Taj izveštaj pod grupnim nazivom Organizovani kriminal objavio je juče Vikiliks u okviru objavljivanja pet miliona mejlova Stratfora. Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Pet osoba uhapšeno zbog ratnih zločina u Medačkom džepu

Pet osoba je juče uhapšeno u vezi s ratnim zločinima u Medačkom džepu, objavila je Hrvatska radiotelevizija (HRT), pozivajući se nezvanične i nepotvrđene informacije. Akcija hapšenja sprovedena je u Zagrebu, Gospiću, Bjelovaru i Selcu, a akciju su izvele interventne jedinice MUP-a Hrvatske. HRT nezvanično saznaje da je petoro uhapšenih privedeno u sedište Kriminalističke policije u Heinzelovoj u Zagrebu. Policija zvanično još nije potvrdila, ali ni demantovala akciju. Bivši general Mirko Norac osuđen je na šest godina zatvora za ratni zločin nad srpskim civilima u Medačkom džepu 1993. godine. Njemu se sudilo zajedno s generalom Rahimom Ademijem koji je oslobođen jer je utvrđeno da je na terenu bio još jedan komandant, admiral Davorin Domazet Lošo, izaslanik načelnika Glavnog štaba Janka Bobetka, od koga je primao zadatke. Sud je ustanovio i da je Specijalnom policijom u akciji "Džep 93" zapovedao Željko Sačić koji je naređenja primao isključivo od ratnog komandatna specijalne policije Mladena Markača, nepravosnažno osuđenpg za ratni zločin tokom i posle akcije Oluja 1995. Prema optužnici, na području Medačkog džepa od 9. septembra do 17. septembra 1993.,kada su se hrvatske snage povukle i područje predale UN-u, ubijena su 23 srpska civila i pet zarobljenih vojnika. Mirko Norac, osuđen je na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima srpske nacionalnosti u Gospiću i Medačkom džepu, a pušten je iz zatvora krajem novembra prošle godine pošto je odslužio dve trećine zatvorske kazne. Tada je nekoliko hrvatskih nevladinih organizacija tražilo istragu i protiv direktnih počinitelja teških ratnih zločina za koje je Norac osuđen po komandnoj odgovornosti, i istragu o odgovornosti izaslanika Glavnog štaba HV-a, podseća HRT.

Nove činjenice o pogibiji Trajkovskog

Ministarka unutrašnjih poslova Makedonije izjavila je juče da postoje nove informacije u izveštaju o avionskoj nesreći kod Mostara u kojoj su 2004. godine poginuli predsednik Republike Boris Trajkovski delegacija, javlja agencija Makfaks. "Postoje konkretne informacije i konkretni novi momenti, ali se uzdržavam komentara o tim momentima jer smatram da profesionalni standardi nalažu da tužilac govori o eventualnim novim razlozima za otvaranje istrage", rekla je Gordana Jankulovska novinarima. Jankulovska je pozvala na strpljenje i zamolila da se poštuju profesionalni standardi po kojima državni javni tužilac Ljupčo Švrgovski treba da razmotri izveštaj i saopšti da li će biti pokrenuta istraga. "To je predmet star osam godina, tako da nekoliko dana ili nekoliko nedelja nije od presudnog značaja u smislu otkrivanja istine. Zato je važno da mu ostavimo dovoljno vremena da analizira sve što mu je naknadno dostavljeno i iznese stav o tome da li ima osnova za otvaranje istrage", rekla je Jankulovska. Vlada je juče usvojila novi izveštaj o toj avionskoj nesreći koji su izradili stručnjaci za vazduhoplovstvo. Izveštaj je poslat javnom tužiocu i od njega je zatraženo otvaranje nove istrage o avionskoj nesreći kod Mostara 2004. godine. U avionskoj nesreći 26. februara 2004. godine kod Mostara, poginuli su Trajkovski, šest njegovih saradnika i dva člana posade. Makedonska delegacija išla je na donatorsku konferenciju za BiH. Ni osam godina kasnije nije jasno pod kakvim okolnostima je pao avion marke "Bičkraft" tip "King Air B 200". Zvanično, prema izveštaju tužioca BiH Salka Bogića, udes je posledica greške pilota. Zbog mnogih nejasnih delova tog izveštaja, a pre svega zbog sprečavanja uvida i istrage na licu mesta koji nije omogućio SFOR bosanskim i makedonskim vlastima, Vlada Makedonije je formirala komisiju koja je nastavila da ispituje udes. Jankulovska je nedavno izjavila da okolnosti pod kojima je poginuo Trajkovski, ukazuju na mogućnost atentata, ali nije objasnila motiv ili ko bio počinilac. Mogućnost atentata prvi put je pomenuo 2007. skopski advokat Ignjat Pančevski koji smatra da je avion Trajkovskog oboren, ali do sada nije bilo dokaza za te tvrdnje.

Fondacija Fridrih Ebert o Crnoj Gori

Premijer Crne Gore Igor Lukšić je doneo "atmosfersko osveženje" na političkoj sceni Crne Gore, ocenila je u analizi nemačka Fondacija Fridrih Ebert. "Ali, kod svih teških političkih pitanja kod njega (Lukšića) se ne vidi nikakvo skretanje od kursa" bivšeg premijera Mila Đukanovića, preneli su iz analize podgorički listovi "Dan" i "Vijesti". U analizi je navedeno da su "šefovi tri najbitnije opozicione partije - Socijalističke narodne partije, Nove srpske demokratije i Pokreta za promjene (Srđan Milić, Andrija Mandić i Nebojša Medojević), međusobno posvađani" i da zbog toga "opozicija u očima javnosti nije u stanju da ponudi realistična i konzistentna rešenja za probleme društva". "Dublji razlog za izopštenje te tri partije sa vlasti leži u borbi za nacionalni identitet, zbog čega postoji strah da promena vlade (u Crnoj Gori) ne bi bila samo izmena elite na vrhu vlasti, nego da bi egzistencija same države bila dovedena u pitanje" , ocena je Fondacije. Iz analize štampa prenosi da je Crna Gora "polukonsolidovana demoktratija", a da bivši premijer - šef vladajuće Demokratske Milo Đukanović "državu drži u čeličnom zagrljaju". "Kao i Rus Vladimir Putin, Đukanović pripada onoj kategoriji političara čiji autoritet i široki resursi moći postoje nezavisno od pozicija na kojima se on formalno nalazi. Njegov životni put svedoči o visokoj inteligenciji, ali, takođe, i o beskrupuloznosti i kameleonskoj sposobnosti ideološkog preobražaja koja je data samo onima koji su u svim situacijama primarno orijentisani na zgrtanje privatnog bogatstva", prenijeli su "Dan" i "Vijesti" iz analize Fondacije Fridrih Ebert.

Političari u RS protiv proslave Dana nezavisnosti BiH

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Igor Radojičić izjavio je juče da je u RS negativan stav prema Danu nezavisnosti BiH, 1. martu. "Mi 1. mart vidimo kao jedan od datuma koji je doveo do ratnog konflikta... zbog jednostranih odluka", rekao je Radojičić novinarima u Banjaluci. Dodao je da 1. mart u RS nije praznik, a da na nivou BiH nije donet zakon o praznicima. Šef poslanika Srpske demokratske stranke (SDS) u Skupštini RS Vukota Govedarica ocenio je da je BiH "zemlja čuda" - mediji u Federaciji BiH kažu da je danas državni praznik iako se on ne praznuje u RS i u delu drugog entiteta. On je rekao da "svako lično ima pravo da slavi bilo koji datum, ali ne i institucije, ukoliko za to ne postoji zakonsko uporište i ako iza toga ne stanu sve strane u BiH". Generalni sekretar Partije demokratskog progresa (PDP) Igor Crnadak ocenio je da se većina političara i partija iz Federacije BiH "ni za milimetar" nije pomerila od 1. marta 1992. godine, kada je održan "muslimansko-hrvatski referendum kojim je počeo rat u BiH". "Umesto da zajednički obeležavamo datume povezane sa Dejtonskim sporazumom koji je doneo mir i uspostavio današnju BiH, iz Sarajeva i posle 20 godina slušamo nepotrebne i prevaziđene priče, bez vizije i budućnosti", rekao je Crnadak u saopštenju za javnost. On smatra da BiH treba da se okrene Dejtonskom sporazumu koji je prihvatljiv za sve, te da BIH konačno počne da se bavi ekonomijom i poboljšanjem životnog standarda svih građana. "U suprotnom, i u narednih 20 godina čeka nas nerealna i stupidna politika, sa još više nacionalnih tenzija i siromaštva u oba entiteta", istakao je Crnadak. U Federaciji BiH se 1. mart praznuje kao Dan nezavisnosti BiH, dok se taj praznik ne priznaje u Republici Srpskoj, drugom bosansko-hercegovačkom entitetu. Pre 20 godina, 64 odsto građana BiH s pravom glasa, uglavnom Bošnjaci i Hrvati, na referendumu su podržali proglašenje nezavisnosti BiH i izlazak iz zajedničke države, Jugoslavije. Srbi u BiH su tada većinom bojkotovali referendum, a kasnije održali plebiscit na kojem su se izjasnili o tome da žele da ostanu u sastavu Jugoslavije. Nedugo posle referenduma u BiH je počeo građanski rat koji je trajao do novembra 1995. goidne, kada je u Dejtonu postignut mirovni sporazum za BiH.

Veljović uveren da je Šarić lociran u Južnoj Africi

Direktor policije Srbije Milorad Veljović izjavio je u Podgorici da je uveren da je Darko Šarić, optužen za švrec kokaina, boravio u Južnoafričkoj Republici, ali da srpska policija zvanično nema takvu potvrdu. Veljović je novinarima kazao da policija Srbije do danas, zvanično od policije Južnoafričke Republike nije dobila podatak da li je Šarić loiciran u toj državi. "Sve ostalo su nagađanja. Lično mislim da Šarić jeste lociran i možda je to nekom bila poruka da se skloni", kazao je Veljović. Direktor policije Srbije je izrazio uverenje da će se Šarić "sam jednog dana", predati pravosudnim vlastima i da je to "najbolje za njega". "Jer, ako nije (Šarić) vrh piramide, ne treba ni da ostane u vrhu piramide", dodao je Veljović, ne želeći da detaljnije govori o tome. Direktor policije Srbije je ukazao da kriminalna grupa Luke Bojovića, nedavno uhapšena u Španiji, ima svoje "ogranke" i na teritoriji Crne Gore. Veljović je kazao "da predmet Luka Bojović" za srpsku policiju nije završen. Na pitanje da li je policiji Srbije "interesantna" takozvana "barska grupa" na čelu sa Lukom Đurovićem, a koja se dovodi u vezu sa Bojovićevom grupom, Veljović je odgovorio potvrdno. "Ove dve kriminalne grupe se prepliću i imaju mnogo zajedničkog i mnogo različitog. Sumnjamo da je dobar broj težih krivičnih dela na teritioriji Beograda i šire, van Srbije, izvršen od strane tih kriminalnih grupa", saopštio je Veljović. Prema njegovim rečima, policija nije nikada bila čvršća u nameri da kriminalne grupe "dovede gde im je mesto". U tom smislu je, dodao je Veljović, bio i današnji sastanak sa upravom crnogorske policije.

Mesto Ohrida na listi svetske baštine pod znakom pitanja

Plan izgradnje univerziteta u srcu grada, nazvan "Plaošnik 2014" mogao bi da ugrozi opstanak Ohrida na UNESKO listi zaštićene svetske baštine. Dok arhitekte i stručnjaci za arheologiju u Makedoniji upozoravaju da bi izgradnja oko 20 futurističkih objekata na mestu arheološkog nalazišta moglo da naruši autentičnost svetog mesta Ohrida kao i celog starog dela grada, makedonske vlasti poručuju da su na dizajnu Univerziteta radili akademici, arhitekte i istoričari umetnosti, te da su u potpunosti uklopili nove objekte u arhitekturu Ohrida i njegove pravoslavne arhiepiskopije, piše internet portal Balkan Insajt Organizacija za Obrazovanje, Nauku i Kulturu Ujedinjenih Nacija (UNESKO) je već u stanju pripravnosti po ovom pitanju. Tokom posete Makedoniji, generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova je upozorila da bilo kakve dramatične i preterane izmene u pejzažu mogu imati za posledicu brisanje Ohrida sa liste svetske baštine. "Moramo da pazimo na zaštitu i očuvanje nasleđa, i da se trudimo da zaštitimo autentičnosti", rekla je Bokova tom prilikom. Poslednji put je UNESKO obrisao neki grad sa svoje liste kada je 2009. "precrtao" Drezden pošto je izgrađen most sa četiri kolovozne trake kroz zaštićeno gradsko jezgro. Plan "Plaošnik 2014" koji će Makedonija finansirati predviđa podizanje fakulteta za teologiju i društvene nauke, muzeja, galerija, škole za konzervaciju, spomenika i konferencijske sale. Planirano je da će projekat vredan devet miliona evra, koji se prostire na 7,800 kvadratnih metara, biti završen do 2014. godine. Takođe u borovoj šumi na brdu Plaošnik predviđena je izgradnja "Vrta Svetog Klimenta" nazvanog po naučniku i misionaru iz vizantijske ere koji je pre 11 vekova osnovao prvi univerzitet u ovom podneblju. Dizajn univerziteta predstavlja simbol preporoda slovenske pismenosti koji se odigrao na teritoriji Ohrida između 9. i 10. veka. Međutim, problem je u tome što je predviđeno da sve ove građevine budu podignutena vrednom arheološkom nalazištu. Udruženje arhitekata Makedonije upozorava da će slikoviti grad vizantijskih crkava i bazilika biti izbrisan sa prestižne liste svetske baštine UNESKO-a, ako uskoro ne dođe do promene plana. Arhitekte koje se protive ovom projektu kažu da njegov cilj nije rekonstruisanje autentičnog nasleđa prošlosti. Oni tvrde da je stil objekata daleko od autentične arhitekture grada i stare slovenske tradicije crkvenog neimarstva i dodaju da je neprihvatljivo da se futurističke građevine dižu na najvrednijem arheološkom nalazištu u državi. Oni smatraju da je nemoguće da UNESKO zažmuri na "neprikladnu urbanu ekspanziju" na arheološkoj lokaciji Plaošnik koji će po njihovom mišljenju sa 20 novih građevina "pomračiti" sveto mesto i ohridsku arhitekturu. Po rečima arhitekata jedna od najcenjenijih srednjovekovnih građevina, crkva Svetog Pantelejmona je u neposrednoj opasnosti, jer plan predviđa da ona bude okružena visokim zgradama od stakla i metala. Pasko Kuzman, šef Biroa za zaštitu kulturnog nasleđa pri Ministarstvu kulture Republike Makedonije, koji je učestvovao u pravljenju projekta ne slaže se sa tim i tvrdi da kritičari nisu videli prave projektne planove, već samo "interpretiraju lažne opise". On tvrdi da ni jedna od planiranih zgrada nema više od dva sprata i da su u skladu sa autentičnim izgledom Ohrida. Šef Nacionalne komisije UNESKO-a u Makedoniji Lidija Topuzovska kaže da je mesto Ohrida na listi bezbedno, budući da su 2010. i 2011. godine doneti posebni zakoni o upravljanju ohridskim regionom, kao lokaciji od kulturnog i prirodnog značaja. Ona priznaje da nije videla arhitektonski projekat "Plaošnik 2014", ali da veruje da će se sve odigrati po propisima. Tanja Paskaleva Buntaševska, direktor Kancelarije za zaštitu kutlurnih spomenika u Ohridskom muzeju koja je jedan od tvoraca projekta "Plaošnik", insistira da projekat neće ugroziti Ohridov status kod UNESKO-a. "Građevine nisu visoke i takođe nisu preblizu crkvi Svetog Pantelejmona", kazala je ona. UNESKO je dodao na svoju listu grad i jezero Ohrid prvo kao kulturno, a zatim i kao prirodno dobro 1979. i 1980. godine. Taj grad je jedan od 28 lokacija koje su na UNESKO spisku svrstana i kao kulturno i kao prirodno dobro. Lista UNESKO-a se sastoji od 936 lokacija širom sveta.