SRBIJA

Srbiji kandidatura i pregovori o članstvu

Diplomatski sukob Srbije i Gane zbog Kosova

Održan miting "Rusija-Srbija ne treba nam Unija"

Jeremić: Zabraniti uzimanje ljudskih organa na nivou UN

Prvog dana podneto 66 zahteva zahteva za restituciju

Građani Srbije prvi po broju zahteva za azil u Nemačkoj

Jeremić i švajcarski ministar o predsedavanju OEBS-om

Srbiji kandidatura i pregovori o članstvu

Evropski parlament (EP) poziva lidere EU (Evropski savet) da odobri Srbiji status kandidata za članstvo u EU i da što pre počnu pregovori o tome s obzirom na to da je Srbija ispunila sve uslove koje su u decembru 2012. postavili vođi EU. To se navodi u predlogu rezolucije koji je juče u Briselu usvojio Spoljnopolitički odbor EP, uz usmeni amandman izvestioca za Srbiju Jelka Kacina, u kojem se takođe pozdravljaju ključni dogovori u dijalogu Beograd-Priština. Evropski parlament, ističe se u nacrtu rezolucije, koju u plenumu treba da usvoji parlament EU, smatra da bi, s obzirom na Mišljenje Evropske komisije o napretku Srbije, iz oktobra 2011, pregovori o članstvu s Beogradom "trebalo da počnu što pre, čime bi se pokazala privrženost Evropske unije perspektivi te zemlje za ulazak u EU". Jer, kako je naglašeno, EP "smatra da su ostvareni ključni prioriteti na koje je Evropska komisija ukazala u Mišljenju, kao i da se nastavljaju reforme u Srbiji. Prilikom glasanja o konačnom predlogu Rezolucije o procesu evropske integracije Srbije, nije prihvaćen amandman grupe rumunskih poslanika u kojem se "podstiču srpske vlasti da uvedu rumunski jezik u škole u severoistočnoj Srbiji i da obezbede pristup medijima na rumunskom jeziku za tamošnje Rumune-Vlahe". Ovi rumunski parlamentarci su takođe tražili da se "rumunski uvede u javni život u gradovima i selima gde živi više od 15 odsto tog stanovništva, kao i da se Rumunskoj pravoslavnoj crkvi dodeli status 'tradicionalne crkve' i njena nadležnost proširi na celu teritoriju Srbije". Kacin, koji je izradio nacrt rezolucije, saopštio je da će uputiti pismo srpskim vlastima sa sugestijom da se i u "središnjoj Srbiji na isti način kao u Vojvodini zajamči puna zaštita prava manjina", što bi, po njegovim rečima, obuhvatilo i vlašku i bugarsku manjinu. Evropski parlamentarci, u usvojenom predlogu dokumenta, pozdravljaju napredak Srbije u sprovođenju reformi i stavljaju do znanja da "dalji napredak Srbije u integraciji u Evropsku uniju zavisi od napretka u obezbeđivanju 'merila iz Kopenhagena'", koje je EU utvrdila kad je reč o učvršćenju političke demokratije i funkcionalne tržišne privrede u zemljama koje žele da postanu članice Unije. S tim u vezi se posebno naglašava potreba jačanja vladavine zakona, poštovanja ljudskih prava, kao i "boljeg delovanja tržišne privrede". EP traži da svi u regionu budu uključeni u saradnju, a posebno se pozdravlja podrška Srbije i Hrvatske Bosni i Hercegovini, kao i doprinos koji su predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović dali jačanju veza Srbije i Hrvatske. Takođe se pozdravlja to što su srpske vlasti predale pravdi preostale odbegle optuženike Haškog suda, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, uz napomenu da je nužno istražiti koje su "mreže podrške koje su oni imali, posebno u vojnim i civilnim bezbednosnim službama". Evropski parlamentarci pozdravljaju napredak u borbi protiv korupcije u Srbiji, ističući odluke Ustavnog suda o sprečavanju sukoba interesa na javnim položajima, ali napominju da postoje "povezani interesi političkih stranaka i tajkuna da održe sistemsku korupciju, što je opšti problem u regionu". U predlogu rezolucije se od srpskih vlasti traži jačanje državnih tela za bitku protiv korupcije i podvlači da je "istinska vladavina zakona nužna za privlačenje stranih investicija i brži prelazak ekonomije na slobodno tržište". "Postojanje monopola s tim u vezi ozbiljno narušava taj prelazak", ocenjuje se u dokumentu EP i poziva vlada u Beogradu da i dalje usvaja mere kako bi se ti monopoli ukinuli, a veće olakšice dale za osnivanje malih i srednjih preduzeća. Takođe se ukazuje na "mnoge nepravilnosti, posebno u privatizaciji i javnim nabavkama", i traži tačno utvrđivanje javnog vlasništva kako bi se "obezbedilo sigurno i predvidivo poslovanje", a predočava se i nužnost "nastavka restitucije privatne imovine i sprečavanja da privatni interesi otuđe javna dobra". Dragan Blagojević, Brisel

Diplomatski sukob Srbije i Gane zbog Kosova

Diplomatski odnosi Srbije i Gane su pretrpeli "ozbiljan udarac" jer je ta zapadnoafrička zemlja priznala Kosovo, a Beograd je zatražio da ambasador Gane Semjuel Valis-Akijanu napusti Srbiju, pišu mediji u Gani. U Minstarstvu spoljnih poslova Srbije nisu želeli da komentarišu te navode, a potvrdu informacije nije bilo moguće dobiti ni u Ambasadi Gane u Beogradu. Sajtovi "Siti FM onlajn", "Siti njuz", "Džoj onlajn", privatni list "Dejli gajd" i drugi pišu o "diplomatskom sukobu" Srbije i Gane i prenose izjavu ministra spoljnih poslova Alhadžija Mohameda Mumunija da će Gana zatvoriti svoju diplomatsku misiju u Beogradu. Mumuni je juče u Parlamentu Gane izjavio da su "dugogodišnji srdačni odnosi" sa Srbijom pretrpeli "ozbiljne udarce" pošto je vlada u Akri pre mesec dana priznala Kosovo. Prema njegovim rečima, kako prenosi "Dejli gajd", vlasti Srbije su potom "zatražile od ambasadora Gane u Beogradu da se vrati kući i da se konsultuje sa vladom Gane kako bi se poništila odluka o priznanju". Mumuni je rekao da je, "povrh svega, srpska vlada zatražila zatvaranje počasnog konzulata (Srbije) u Akri" i ocenio da reakcija vlasti u Beogradu na priznanje Kosova "ne ostavlja Gani drugi izbor nego da potpuno zatvori svoju misiju u Beogradu". U Ambasadi Gane je agenciji Beta rečeno da ne mogu da kažu da li je ambasador još u Beogradu, niti da potvrde informacije o zatvaranju Ambasade."Ukoliko je reč o saopštenju našeg Ministarstva, nemam razloga da sumnjam", rekla je agenciji Beta jedna službenica Ambasade povodom navoda objavljenih u medijima dodajući da mora da ih "proveri" i da se konsultuje sa Akrom. Šef diplomatije Mumuni je rekao Džoj onlajnu da se odluka predsednika Gane Džona Milsa o priznanju Kosova ne može smatrati "neprijateljskim aktom protiv Srbije". Šef diplomatije Gane je postavio i pitanje zašto je Srbija preduzela takve korake protiv njegove zemlje, a ne i protiv drugih zemalja koje su priznale Kosovo. Mumuni je ocenio da se diplomatski sukob neće odraziti na Ganu, jer između dve zemlje nema većih ekonomskih aktivnosti. Međutim, bivši ambasador Gane u Srbiji Njaho Tamamkloe ocenio je ovakvu Muminijevu izjavu kao netačnu. Tamakloe je rekao Džoj onlajnu da je "totalna laž" kazati da nema velike ekonomske aktivnosti između Srbije i Gane. Prema njegovim rečima, Gana ima vrlo malo toga da dobije od Kosova, a što se tiče Srbije - da izgubi sve. Tamakloe je ocenio da je odluka o priznanju Kosova bila pogrešna, a za "Siti njuz" je izjavio da takva odluka nije u skladu sa stavom Afričke unije, i da je Gana godinama obećavala Srbiji da neće priznati Kosovo. Na takvu izjavu bivšeg ambasadora u Srbiji, šef diplomatije Mumuni je uzvratio ocenom da Afrička unija "ne diktira spoljnu politiku Gane". Prema Mumunijevim rečima, odluka predsednika Gane da prizna Kosovo kao nezavisnu državu doneta je u "duhu diplomatije, samoopredeljenja i međunarodnog mira".

Održan miting "Rusija-Srbija ne treba nam Unija"

Nekoliko hiljada građana severnog Kosova poručilo je juče sa mitinga u Kosovskoj Mitrovici vlastima u Beogradu, međunarodnoj zajednici i Prištini da neće prihvatiti kosovsko-albanske vlasti i carinu na administrativnim prelazima prema centralnoj Srbiji. Skandiralo se "Rusija-Srbija, ne treba nam Unija!", a govornici su podsetili da je protivljenje građana kosovskim inistucijama potvrdio i referendumu održan u četiri opštine i poručili da volja građana mora da se sprovede. Potpredsednik Skupštine Zajednice opština Kosova i Metohije Marko Jakšić je pozvao odbornike sve četiri opštine na severu Kosova da "preuzmu stvar u svoje ruke" i da se "izbore protiv albanske carine i granice". Odbornik iz Zubinog Potoka Vladan Tomović uputio je zahtev vlastima u Beogradu da "prestanu sa komadanjem Srbije" i postavljanjem veštačkih granica. Predsednik Pokreta za Srbiju Goran Petronijević je ocenio da kandidatura za članstvo u EU Srbiji "ne znači ništa" jer "EU uskoro neće ni biti". "Evropska unija će se ili transformisati povezivanjem sa velikom Rusijom i Evro-azijskom unijom, ili će nestati. Naša šansa je da budemo sa prijateljima, a ne da slušamo neprijatelje i radimo na sopstvenoj propasti, kao što radi vlast u Beogradu", rekao je on. Predsednik SNS za Kosovo i Metohiju Bojan Jakovljević rekao je da niko nema pravo da ne poštuje volju građana izraženu kroz referendum. Predsednik SNV severnog Kosova i Metohije Milan Ivanović je ocenio da tamošnji Srbi nikada nisu imali više protivnika i neprijatelja nego sada, nikada nije postojala vlast koja se odricala Kosova kao što ga se odriče sadašnja, a "srpski heroji nisu hapšeni i proglašavani kriminalcima samo zato što ne žele da plaćaju dažbine Tačijevoj državi". Ivanović se založio za raspisivanje izbora i na Kosovu i zatražio da Ustavni sud Srbije poništi sve sporazume Prištine i Beograda postignute u Briselu jer oni, kako je rekao, Srbima na Kosovu uzimaju državu i budućnost i ugrožavaju nacionalne i državne interese. Miting pod sloganom "Hoćemo izbore - nećemo carine" organizovalo je SNV severnog Kosova i Metojije, a učestvovali su predsednici opština i skupština opština Kosovske Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i načelnik Kosovskomitrovačkog okruga.

Jeremić: Zabraniti uzimanje ljudskih organa na nivou UN

Srbija je spremna da pod okriljem Ujedinjenih nacija (UN) inicira pregovore koji bi doveli do zabrane uzimanja i krijumčarenja ljudskih organa, tkiva i ćelija, rekao je danas u Ženevi ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. Obavezujućim dokumentom trebalo bi predvideti da se takvi zločini tretiraju kao zločini protiv čovečnosti, a u slučajevima kad su počinjeni u ratu kao - ratni zločini, rekao je Jeremić na zasedanju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi. Jeremić je pozvao članice UN da se pridruže Srbiji u kampanji da se na globalnom nivou osude ovakva "gnusna kršenja fundamentalnih osnova na kojima počivaju sve civilizavije a koja su istinski šokantna po savest čovečanstva". Prema njegovim rečima, Savet Evrope je već pokušao da napravi nacrt konvencije o uzimanju i krijumčarenju ljudskih organa, ali Srbija "snažno veruje u hitnu potrebu da se ovakva užasna praksa zaustavi u celom svetu". Jeremić je, u govoru koji je dostavilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, takođe ukazao na potrebu da Savet bezbednostu UN eksplicitno podrži istragu o slučajevima uzimanja i krijumčarenja ljudskih organa tokom i nakon sukoba na Kosovu 1999. godine. Prema njegovim rečima, onu koji sprovode istragu ne smeju biti ometani ni na koji način.

Prvog dana podneto 66 zahteva zahteva za restituciju

Prvog dana podnošenja zahteva za restituciju u poštama širom Srbije, podneto je 66 zahteva građana za vraćanje oduzete imovine, saopštilo je danas Javno preduzeće PTT "Srbija". U prvom danu podnošenja zahteva građana u postupku restitucije u 150 pošta širom Srbije od ponuđenih 1200 termina za zakazivanje, građani su zakazali 68 termina, 66 zahteva je realizovano, a dva korisnika su otkazala. Najviše zahteva je podneto u Beogradu - 32, zatim u Pančevu - četiri, Novom Sadu -tri, a bilo je zahteva i u Nišu, Paraćinu i Zaječaru.Pošta Srbije pozivaju građane da zakažu podnošenje zahteva besplatnim pozivom na telefon broj 011/3607-505. Građani mogu da predaju zahteve za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje do 1. marta iduće, 2014. godine. Detaljna uputstva o proceduri i dokumentaciji su na sajtu Pošte www.posta.rs i na sajtu Agencije www.restitucija.gov.rs. Pošta Srbije saopštila je i da zbog zaštite privatnosti korisnika, predstavnicima medija neće biti odobreno snimanje i fotografisanje podnošenja zahteva. Zahtevi za restituciju se odnose na vraćanje imovine koju je država oduzela građanima i pravnim licima posle 9. marta 1945. godine, i imovine oduzeye tokom holokausta. Rok za dostavljanje zahteva je dve godine, a procenjuje se da će biti podneto oko 150.000 zahteva. Pravo na podnošenje zahteva za restituciju ostvaruje se bez obzira da li je za potraživanu imovinu podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju. Nepotpuni zahtevi će biti odbačeni, ali će podnosilac zahteva dobiti obrazloženje sa spiskom dokumentacije koju je izostavio, kako bi mogao da podnese novi zahtev. Građani će imati pravo da se na rešenje Agencije za restituciju žale Ministarstvu finansija, a imaju i sudsku zaštitu, kod Upravnog suda. Bivši valsnici će biti obeštećeni naturalno, gde je to moguće, i finansijski, isplatom državnih obveznica koje će za tu namenu biti emitovane krajem 2014. godine u vrednosti 200 milijardi dinara, odnosno dve milijarde evra. Te obveznice će biti isplaćene u roku od 15 godina.

Građani Srbije prvi po broju zahteva za azil u Nemačkoj

Građani Srbije bili su u januaru na prvom mestu liste zemalja iz kojih je u januaru 2012. došlo najviše podnosilaca zahteva za azil u Nemačkoj. Kako je saopštilo nemačko Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, na osnovu podataka Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, u januaru je 697 državljana Srbije zatražilo politički azil. To je znatno više od broja zahteva koje su podneli građani Avganistana, Iraka, Pakistana, Irana i Sirije. U januaru je ukupno 4.564 stranaca zatražilo azil u Nemačkoj, što je za 9,3 odsto više nego u decembru i skoro 22 odsto više nego u januaru 2011. Broj novopridošlih azilanata iz Srbije je, uprkos tome što ih je više od podnosilaca zahteva iz drugih zemalja, u januaru znatno opao u odnosnu na decembar i novembar 2011. kada ih je bilo 853, odnosno 904. Kao i prethodnih meseci, broj državljana Srbije koji su u Nemackcoj dobili azil, status zaštićenog izbeglice ili barem poštedu od proterivanja, ravan je nuli. Početkom ove sedmice je iz savezne pokrajine Severna Rajna-Vestfalija u Srbiju proterano 50 građana čiji su zahtevi za azil odbijeni. Reč je pretežno o Romima, a među proteranima je bilo i 17 maloletnika. Crkvene i humanitarne organizacije i stranka Zelenih, koja u koaliciji sa socijaldemokratama vlada u ovoj, najmnogoljudnijoj saaveznoj pokrajini, oštro su kritikovale proterivanje, s obzirom na niske temperature i sneg u Srbiji. Međutim, za razliku od Kosova, Srbije ne spada u države čiji državljani tokom zimskih meseci uživaju zaštitu od proterivanja.

Jeremić i švajcarski ministar o predsedavanju OEBS-om

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić razgovarao je juče u Bernu sa šefom švajcarske diplomatije Didijeom Burkhalterom (Didier) o saradnji dve zemlje tokom zajedničkog predsedavanja OEBS-om, javljaju švajcarski mediji. Švajcarska će preuzeti predsedavanje OEBS-om 2014, a Srbija godinu dana kasnije, 2015. Jeremić i Burkhalter su na konferenciji za novinare nakon susreta istakli da vlade dve zemlje žele da tesno sarađuju i najavili da će do sredine 2013. godine biti izrađen akcioni plan sa ključnim ciljevima tokom predsedavanja OEBS-om. "OEBS je veoma važna organizacija za Švajcarsku", istakao je Brukhalter, dodajući da je to jedina međunarodna bezbednosna institucija kojoj pripada Švajcarska. Kako javljaju švajcarski mediji, pored predsedavanja OEBS-om, ministri su razgovarali i o saradnji Srbije i Švajcarske, a Burkhalter je istakao saradnju dve zemlje u oblasti migracione politike i u okviru Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Srbija je članica švajcarske glasačke grupe u Međunarodnom monetarnom fondu.