Dok
kandidati na predsedničkim izborima u Rusiji završavaju predizbornu kampanju
uz preovlađujući utisak da je pobednik već poznat, vanparlamentarna
opozicija priprema se za protest dan nakon izbora, 5. marta, za koji još
nema dozvolu gradskih vlasti.
Iako sve ankete pokazuju znatno preimućstvo premijera Vladimira Putina i
njegovu najverovatniju pobedu u prvom krugu, ostali predsednički kandidati
se i dalje bore za još neopredeljene birače, a njihovi štabovi za
prebrojavanje glasova i evidentiranje kršenja izbornih pravila.
Kada je u novembru prošle godine određen datum predsedničkih izbora, činilo
se da će cela predizborna kampanja proteći kao i prethodne dve. Pozicije su
bile iste - jedan bezuslovni favorit, i nekoliko davno poznatih kandidata
koji nemaju šanse za uspeh, kao i mediji koji izveštavaju u korist glavnog
kandidata.
Glavni kandidat, Putin, ponovo nije učestvovao u debatama, već je za to imao
ovlašćena lica iz izbornog štaba. Objavio je osam programskih tekstova u
različitim novinama, koje Centralna izborna komisija nije ocenila kao
propagandne i svakodnevno, aktivno obavljao posao premijera, o čemu su
mediji naširoko izveštavali.
Direktno su se suočavali ostali kandidati - lider komunista Genadij
Zjuganov, lider Pravedne Rusije Sergej Mironov, lider Liberalno-demokratske
partije Vladimir Žirinovski i biznismen Mihail Prohorov.
Talas protesta opozicije nakon parlamentarnih izbora zbog, kako tvrde,
lažiranja rezultata, iznenadio je ne samo vlast, već i parlamentarnu
opoziciju. Masovni mitinzi u centru Moskve naterali su vlast da promeni
ustaljene recepte, a parlamentarnu opoziciju da se opredeli na čijoj je
strani.
Vlast je prvi put bila prinuđena da pribegne kontramitinzima širom zemlje, i
sve oštrijim napadima na opoziciju. Bojeći se "obojene revolucije",
pripisuje joj izdajničke namere i optužuje da je plaćena iz inostranstva,
pre svega SAD.
Za Putina su na ovim izborima glavni protivnici bili učesnici mitinga na
Bolotnom trgu i Bulevaru Saharova, a ne registrovani kandidati.
U okviru te strategije, stvoren je i "Antinarandžasti štab" (asocijacija na
narandžastu revoluciju koja se dogodila u Ukrajini) i osnovan list "Ne daj
bože", štampan u 5,5 miliona primeraka, sa ciljem da zaplaši građane od
sličnih revolucija.
Putinov štab bio je prinuđen na još jedan korak. Zbog opšte procene da na
proteste opozicije dolazi inteligencija, uglavnom dobrostojeća, izbacili su
niz reklamnih video poruka, u kojima nekoliko desetina poznatih ličnosti
objašnjava zašto će glasati baš za njega.
Trebalo je da oni demantuju lidere s Bolotnog trga i rezultate anketa po
kojima je protiv Putina većina "ljudi koji misle svojom glavom".
Putin je već upozorio organizatore protesta "Za poštene izbore", da je vlast
upoznata da pripremaju mehanizme kojima žele da diskredituju rezultate
izbora kao falsifikovane, što oni demantuju.
Organizatorima mitinga 5. marta, koji najavljuju podizanje šatora na
centralnom Manježnom trgu, poručio je da "manjina nema pravo da nameće
većini svoje gledište".
Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin bio je još konkretniji, rekavši da
"Majdana (centralni trg u Kijevu gde su demonstanti duže vreme tokom
'narandžaste revolucije' držali šatore) sigurno neće biti".
"Nikakve šatore u gradu nećemo dozvoliti", rekao je Sobjanjin, dodajući da
miting ne može biti održan u samom centru Moskve jer "u centru nema velikih
trgova, osim Crvenog trga, koji ne može da primi mnogo ljudi".
Lider Levog fronta, jedan od organizatora protesta "Za poštene izbore"
Sergej Udaljcov kazao je da opozicija ne odustaje od mitinga na Manježnom
trgu i da ne želi da ide van centra grada, te da će nastaviti poregovore sa
moskovskim vlastima.
Zamenik ministra policije Aleksandar Gorovoj saopštio je danas da će red i
mir tokom izbora u Moskvi čuvati više od 380.000 policajaca, oko 30.000
dobrovoljaca i oko 30.000 privatnih firmi za obezbeđenje.
Zorana Bojić,
Moskva
Procureli mejlovi otkrivaju klijente Stratfora
Prvi
deo objavljenih i-mejlova američke privatne agencije za strateška
istraživanja Stratfor na Vikiliksu, od bezazlenih do neprijatnih, otkrivaju
imena klijenta koje je Stratfor dugo štitio - od lokalnih univerziteta do
velikih korporacija kao što je Koka-Kola.
Sajt Vikiliks počeo je u ponedeljak s objavljivanjem više od pet miliona
mejlova Stratfora do kojih je došao.
Mejlovi, prema Vikiliksu, obuhvataju period od jula 2004. do decembra 2011.
i pokazuju kako je Stratfor imao "mreže doušnika, strukture za davanje mita
i tehnike za pranje novca".
Prema prvoj količini objavljenih mejlova, Koka-Kola je platila Stratforu da
proceni moguću štetu od demonstranata za vreme Olimpijade, kompanija Dau
Kemikal (Donj Chemical) od Stratfora je dobila informacije o aktivistima za
zaštitu životne sredine.
Prema jednom mejlu iz 2009, jedan od direktora Koka-Kole tražio je od
Stratfora da proceni koliko aktivista za odbranu prava životinja namerava da
otputuje na Olimpijske igre 2010. u Vankuveru u Kanadi i tamo organizuje
proteste.
Prva količina objavljenih mejlova nije posebno uzbudljiva, mada je direktor
sajta Vikiliks Džulijan Asanž optužio Stratfor za ozbiljne stvari.
Ašanž je među aktivnostima Stratfora naveo slanje novca doušnicima preko
off-šor računa, praćenje rada grupa aktivista u ime velikih korporacija i
ulaganja na osnovu tajno dobijenih podataka.
"Otkrili smo da se radi o kompaniji koja je privatni obaveštajni Enron",
rekao je Ašanž u Londonu, pominjući veliku kompaniju iz Teksasa koja je
bankrotirala i postala simbol za mahinacije u poslovnom svetu.
Stratfor je demantovao da je radio bilo šta nepropisno u saradnji sa svojim
kontaktima.
"Stratfor je radio na tome da izgradi dobre izvore u mnogim zemljama širom
sveta, kao što bi bilo koji izdavač globalnih geopolitičkih analiza radio",
naveo je Stratfor u saopštenju i dodalo da je to na propisan način, uz
najviše standarde profesionalnog ophođenja.
Sedište Stratfora je u Ostinu, u američkoj drzavi Teksas. Osnovan je 1996,
ima 40 stalno zaposlenih i angažuje stažiste sa obližnjeg Teksaškog
univerziteta.
Prema dokumentu koji je objavio Vikiliks, Stratfor se hvali da ima 292.000
pretplatnika, ali takođe priznaje da je stvarni broj onih koji čitaju
njegove proizvode mnogo manji.
U jednom mejlu govori se o plaćanju 6.000 dolara mesečno izvoru na Bliskom
Istoku, a u drugom se prenosi neki trač penzionisanog špijuna.
U jednom mejlu iz decembra osnivač Stratfora Džordž Fridman dao je uputstva
jednom od svojih analitičara o tome kako se ophoditi prema izvorima prilikom
prikupljanja informacija o zdravlju venecuelanskog predsednika Uga Čavesa.
"Ako je ovo izvor za koji veruješ da je vredan, treba da preuzmes kontrolu
nad njim. Kontrola znači finansijska, seksualna ili psihološka kontrola do
mere gde bi otkrio svoje izvore i dobio zaduženja. Ovo je teško uraditi kada
se zna da si vezan za organizaciju za prikupljanje informacija", piše u
imejlu.
Stratfor je u saopštenju juče naveo mogućnost da su procureli mejlovi možda
izmenjeni ili falsifikovani.
Bobi Inman, bivši direktor američke Nacionalne bezbednosne agencije, i bivši
zamenik direktora CIA, rekao je da je Stratfor davao "visokokvalitetne
anaize" u prošlosti.
On je juče rekao da će objavljivanje spiska klijenata skoro sigurno biti
štetno za poslovanje Stratfora.
"Ako razmišljaš o tome kome bi ta informacija bila korisna, to bi bio
konkurent koji traži klijente", rekao je Inman.
Kompanije Koka-Kola i Dau Kemikal su u saopštenjima navele da su delovale u
okviru zakona kada su tražile informacije od Stratfora i da velike kompanije
često moraju da preduzmu odgovarajuće akcije da zaštite svoje ljude i svoja
postrojenja.
Kako navodi agencija AP nije jasno kako je Vikiliks došao do Stratforovih
mejlova.
Stratfor je naveo da izgleda da su mejlovi isti koje je hakerska grupa
"Anonimni" ukrala od kompanije u decembru prošle godine kada je upala na
njihov server.
Irak: Gotovo 70.000 poginulih od 2004.
do 2011. godine
U
okršajima i napadima u Iraku su od 2004. do 2011. poginule 69.263 osobe,
saopštila je iračka vlada.
To je daleko manje od procena iznetih poslednjih dana.
"Broj žrtava... između 5. aprila 2004. i 31. decembra 2011. iznosi 69.263
poginulih i 239.133 ranjenih", piše u saopštenju portparola Vlade Iraka
Alija al-Dabaga.
"To su podaci o ukupnim žrtvama koje su stradale u terotrističkim napadima,
nasilju i vojnim operacijama", piše u saopštenju i dodaje se da se do
podataka došlo na osnovu informacija Ministarstva zdravlja i Nacionalnog
saveta za bezbednost.
Najsmrtonosnija godina bila je 2006, vreme žestokih međuverskih sukoba, kada
je stradalo 21.539 ljudi dok ih je ranjeno 39.329. Prošle godine u Iraku je
u sukobima i terorističkim napadima poginulo 2.777 osoba.
Bagdad je sa 23.898 mrtvih, zona koja je najviše pogođena nasiljem tokom
čitavog tog perioda, dok ih je u provinciji Muthana u istom periodu stradalo
94.
Podaci Ministarstva zdravlja se uveliko razlikuju od podataka koje je u
oktobru 2009. objavilo iračko ministarstvo za zaštitu ljudskih prava koje
navodi da je u periodu od 2004. do 2008. poginulo ukupno 85.694 ljudi.
Komandni centar vojske SAD je u julu objavio bilans od 76.939 ubijenih
Iračana u periodu između januara 2004. i avgusta 2008. godine.
Nasilje nije prestalo ni u 2012, a u prva dva meseca poginulo je više od 200
ljudi, među kojima je i njih šestoro u eksploziji dva automobila bombe koje
su se dogodile u Bagdadu i na severu zemlje.
Usporen rast prodaja oružja u svetu
Rast prodaje
oružja usporio je na jedan odsto 2010. godine kod 100 najvećih svetskih
proizvođača oružja, posle povlačenja stranih trupa iz Iraka, pokazuju podaci
Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).
Poređenja radi prodaja oružja porasla je četiri odsto 2009 i preko 10 odsto
2008.
Podaci u danas objavljenom godišnjem izveštaju SIPRI-ja o industriji
naoružanja pokazuju da je američka kompanija Lokid Martin (Lockheed) ostao
najveći prodavac oružja 2010. sa prodajom od 35,73 milijardi dolara, čime je
bio ispred britanskog BAE Sistems i Boinga.
Stručnjak Instituta Suzan Džekson rekla je da je povlačenje stranih trupa iz
Iraka uglavnom uticalo na one proizvođače oružja koji obezbeđuju vojne
usluge, kao što su podrška sistemina, obuka, opravka i logistika. Ona je
rekla da finansijska kriza nije mnogo uticala na vojne budžete 2010d godine.
Sledi SIPRI-jeva lista 10 najvećih prodavaca oružja 2010.
1. Lokid Marti, SAD, 35,73 milijardi dolara
2. BAE Systems, Britanija, 32,88 milijardi dolara
3. Boing, SAD, 31,36 milijardi dolara
4. Nortorp Gruman, SAD, 28,15 milijardi dolara
5. Dženeral Dajnamics , SAD, 23,94 mlrd dolara
6. Rejtion (Raytheon), SAD, 22,98 milijardi dolara
7. EADS, (Evropa), 16,36 miljardi dolara
8. Finmečanica, Italija, 14,41 milijardi dolara
9. L-3 Komjunikejšns SAD, 13,07 milijardi dolara
10. Junajted Teknolodžis SAD, 11,41 mlrd dolara
Prodavali so za puteve kao so za jelo
Zbog afere sa tri poljska preduzeća koja su smislila recept da se lako
obogate kupujući tehničku so za posipanje ulica i preprodajući je kao so za
jelo, poljska veterinarska inspekcija naredila je kontrolu svih rezervi soli
u industriji prerade mesa i mleka u celoj zemlji.
Aferu da su tri preduzeća iz severne i centralne Poljske možda čak
poslednjih 10 godina kupovala tehničku so za puteve i industriju po ceni od
sedam evra za tonu, sušila je, prepakivala i prodavala deset puta skuplje -
kao so za jelo, preduzećima u prehrambenoj industriji, otkrili su reporteri
poljske privatne televizije TVN.
U vroclavskom preduzeću Amvil kupovala su po 1.000 tona soli mesečno i isto
toliko posle prodavali dalje.
Prve narudžbine tehničke soli kod koje Amvil posebno naglašava u
kupoprodajnom ugovoru da ne može da služi kao so za jelo počele su 2002.
godine, saopštili su medijim policija i tužilaštvo u Poznanju koji su
preuzeli istragu.
Godišnje su ta tri preduzeća prevarom kupaca mogla da zarade oko 1,4 miliona
evra, a petoro ljudi iz njih uhapšeno je i optuženo za ugrožavanje
potrošaca.
Vlasnik jednog od ta tri preduzeća na severu Poljske napao je danas
snimatelja i reportere televizije TVN koji su došli da pokušaju da sa njim
naprave razgovor o aferi.
Premijer Poljske Donald Tusk zatražio je juče lično od ministra
poljoprivrede Mareka Savickog da pripremi detaljnu informaciju o celoj aferi
i kakvim rizicima su bili izloženi poljski potrošači.
Daša Pavlović
Đubre od japanskog cunamija verovatno stiglo i do SAD
Japanski cunami od marta prošle godine, koji je nastao usled zemljotresa
snage devet stepeni, povukao je u Tihi okean između tri i četiri miliona
tona otpada nastalog od uništenih pristaništa i kuća, a jedan deo toga je,
kako se veruje, stigao do obala SAD.
Naučnici veruju da okeanske struje nose jedan deo drvenih greda, frižidera,
ribarskih čamca i ostalih objekata preko Pacifika u pravcu SAD.
Nikolaj Maksimenko, stariji istraživač i stručnjak za okeanske struje sa
Univerziteta na Havajima, smatra da bi između jednog i pet procenata jedne
do dve tone otpada koje su još u okeanu mogao stići do Havaja, Aljaske,
Oregona, Vašingtona i Britanske Kolumbije.
Veruje se da je nešto od toga već stiglo do obala SAD - poput šest plovaka
pronađenih na Aljasci za koje se veruje da potiču iz japanskih farmi za
uzgajanje školjki. Ostaje, međutim, pitanje šta od ogromne količine đubreta
pluta po okeanu a koliko je toga u međuvremenu potonulo, kažu stručnjaci.
Na primer, nije jasno hoće li frižideri doplutati do SAD, s obzirom da se
katastrofe poput one koja je zadesila Japan ne dešavaju često, pa ima malo
repera za poređenje i eventualno predviđanje.
Kompjuterski modeli, koje je osmislio Havajski univerzitet, ukazuju da je
otpad vrlo široko raspršen po okeanu - ima ga kod istočne obale Japana, ali
i na nekoliko hiljada kilometara severno od Havajskih ostrva.
Prema rečima istraživača, zbog ovakve raspršenosti plutajućeg đubreta, teško
je sada pratiti ga satelitski.
Slikovita upozorenja na cigaretama antiustavna
Sudija okružnog suda u Vašingtonu blokirao je zahtev američke federalne
vlade prema kojem bi duvanske kompanije od ove godine morale da na paklice
cigareta stavljaju velike slike ili crteže o opasnostma od pušenja.
Sudija Ričard Lion presudio je da zahtev da se stavljaju slike, između
ostalih s operisanim telom pušača i obolelim plućima, krše amandman
američkog ustava o zaštiti slobode govora.
Zahtev administracije za hranu i lekove Lion je privremeno blokirao u
novembru, navodeći da će proizvođači cigareta verovatno uspeti u procesu
koji bi mogao trajati godinama. Na tu odluku se žalila vlada.
Neke od najvećih američkih duvanskih kompanija, poput R. J. Rejnoldsa i
Lorilarda dovele su u pitanje ustavnost odluke o obaveznim slikama posledica
puštenja na paklicama.
One su ocenile da takva upozorenja ne prenose prosto činjenice kako bi ljudi
mogli da odluče da li da puše, već da primoravaju proizvođače da više
prikazuju antipušačke stavove vlade nego oznake svojih proizvoda.
Takođe su navele da bi promena paklica mogla da košta više miliona dolara.
Administracija za hranu i lekove u međuvremenu je saopštila da javni interes
za prenošenje podataka o opasnostima od pušenja nadmašuje pravo proizvođača
na slobodu govora.
Sudija Lion je ukazao da federalne vlasti imaju i druge načine da smanje
pušenje, poput snažnije kampnje oglašavanja s porukama o štetnosti pušenja,
povećanja poreza na duvanske proizvode ili većeg napora da se smanji pristup
mladih duvanskim proizvodima.
