KULTURA&ZANIMLJIVOSTI

Uprkos krizi, sve više milijardera

Električni automobil iz Srbije za svetsko tržište

Na FEST-u oko 120.000 gledalaca

Stiven Sigal tužen zbog bespravnog hapšenja

Replika Angkor Vata niče na obalama Ganga u Indiji

Beduin najbolji u takmičarskom programu FEST-a

Kina: Fond za snimanje kinesko-američkih filmova

Spektakl Partibrejkersa u Hali sportova

Rusija šalje osam bakica na Evroviziju

Obavezni kondomi na snimanjima porno filmova u LA

Ana Pavlović gostuje u Slovačkoj

Počeo Festival Iranskog filma u Kinoteci

Preminuo Robert Šerman, kompozitor Diznijevih filomova

Spomen ploča Ivanu V. Laliću

Salon knjiga i Izložbu videlo 15.500 ljudi

Enesu Haliloviću nagrada Branko Miljković

Violinisti nagrada za humanitarni rad

Pozorište Zoran Radmilović obeležilo 65 godina postojanja

Žiro i Vaser otvaraju Prolećnu klavirsku feštu

Uprkos krizi, sve više milijardera

Na listi najbogatijih ljudi na svetu koju je juče objavio časopis Forbs, već treću godinu prvo mesto drži Meksikanac Karlos Slim. Sa bogatstvom od 69 milijardi dolara, doduše nešto manjim nego prošle godine, meksički kralj telekomunikacija i dalje je ispred suosnivača Majkrosofta, Amerikanca Bila Gejtsa, koji ima 61 milijardu dolara. Na trećem mestu je i dalje američki biznismen i filantrop Voren Bafet, čije je bogatstvo procenjeno na 44 milijarde dolara, dok se na četvrtom mestu sa 41 milijardom dolara našao Francuz Bernar Arno, vlasnik grupe LVMH. Na petom mestu je vlasnik robne marke "Zara" Amansio Ortega sa 37,5 milijardi dolara. Ekonomska kriza koja već četiri godine pogađa stanovništvo širom sveta, očigledno nema uticaja na najbogatije: ove godine u svetu ima 1.226 milijardera, što je apsolutni rekord u poslednjih 25 godina od kako Forbs objavljuje listu najimućnijih. Prethodne godine bogataša koji su uspeli da zarade milijardu dolara bilo je 1.210. Svi ti bogataši zajedno, a među njima su i 104 žene, ukupno su "teški" 4.600 milijardi dolara, navodi Forbs. SAD su i dalje sa 425 milijardera prve po broju bogataša, a Rusija sa njih 96 nalazi se na drugom mestu. U Moskvi živi najviše milijardera, 78, a zatim slede Njujork sa 58 i London sa 39.

Električni automobil iz Srbije za svetsko tržište

Srpska kompanija Faraon najavila je danas da će krajem 2013. predstaviti prototip električnog automobila sa nultom emisijom štetnih gasova, a otvaranje fabrike planira za 2015. godinu. Direktor te kompanije Vuk Stefanović rekao je da bi Srbija za tri godine mogla da postane proizvođač električnih automobila, prenose beogradski mediji. Fabrika u Srbiji bi u prvoj godini proizvodila 2.000 vozila, u drugoj 10.000 automobila, a planirano je da u petoj godini od početka proizvodnje fabrika isporučuje 40.000 vozila koja će biti plasirana na tržište EU i Kine, ali i u južnu Koreju i Japan. Stefanović je kazao da će električni automobil biti napravljen od kompozitnih materijala, navodeći da su za njegov dizajn angažovani dizajneri iz Brazila. On je dodao da je planirano i otvaranje fabrike u Kini 2017. godine, što bi značilo ukupnu godišnju proizvodnju od 100. 000 automobila od 2021. godine. Pored fabrike za sklapanje vozila, u Srbiji bi bila otvorena i prateća fabrika za preradu sirovina i kompozita za proizvodnju automobila. Stefanović je rekao da će to značiti zapošljavanje 1.050 radnika u petoj godini rada angažovanih u fabrici za sklapanje vozila i još 8.000 radnih mesta u dobavljačkom lancu. Na projektu su trenutno angažovani domaći inženjeri, a kada počne masovna proizvodnja u ceo proces će, kako je istaknuto, biće uključeni i svetski stručnjaci.

Na FEST-u oko 120.000 gledalaca

Jubilarni 40. filmski festival FEST pratilo je oko 120.000 gledalaca, a za filmske projekcije kupljeno je 102.000 ulaznica, izjavio je direktor Direkcije FEST-a Miloš Paramentić. Paramentić je na konferenciji za novinare povodom završetka FEST-a rekao da su ovogodišnji festival obeležili masovna gledanost, solidna organizacija i sjajna medijska pokrivenost. On je rekao da je broj prodatih ulaznica manji od broja gledalaca, jer su organizatori značajan broj karata poklonili humanitarnim i socijalnim organizacijama. Umetnički direktor FEST-a Branislav Anđelić rekao je da je beogradski filmski festival i dalje jedan od najznačajnijih u regionu, a kako je dodao, "po potencijalu publike koja je dokazana gledanošću, objektivno i najjači". Nagrada kritike FEST-a "Fipresci Srbija" dodeljena je filmu "Avr" Akija Kaurismakija, koji po oceni žirija sofisticirano kritikuje problem imigracije u okviru Evropske unije. "Reč je o malom toplom filmu o neiskvarenoj sreći i solidarnosti, gde reditelj u tonu ultimativne filmske nostalgije melanholično, sa odmerenom ironijom, uz crnohumorne elemente suprotstavlja pojedinca i zajednicu", navodi se u obrazloženju žirija. Žiri je dodelio priznanje "Spešl menšn" (Special mention) filmu "Kinez za poneti", argentinskog reditelja Sebastijana Borenštajna, ocenivši da to ostvarenje odiše duhovitošću, toplinom, svežinom i inteligencijom. Za najbolji kratki film snimljen mobilnim telefonom, na konkursu koji je organizovao generalni sponzor FEST-a kompanija NIS, u konkurenciji 20 radova, proglašen je film učenika iz Varvarina Lazara Bogojevića koji je osvojio najviše glasova na fejsbuk stranici NIS-a. Na FEST-u je od 24. februara do 4. marta prikazano 72 ostvarenja prošlogodišnje filmske produkcije. Festival je otvorio film Terensa Malika "Drvo života", a na zvaničnom zatvaranju večeras u 19 sati biće prikazan film Dinka Tucakovića "Doktor Rej i đavoli" i proglašen najbolji film u takmičarskom programu FEST-a.

Stiven Sigal tužen zbog bespravnog hapšenja

Američki glumac Stiven Sigal (Steven Seagal) i šerifova kancelarija okruga Marikopa u Arizoni, SAD, optuženi su da su za svoj rijaliti šou 2011. bespravno uhapsili jednog muškarca iz Finiksa. Hesus Lovera (Jesus Llovera) izjavio je da su Sigal i šerifovi pomoćnici bespravno izvršili raciju na njegovu kuću, optuživši ga da uzgaja petlove za borbu. Lovera, koji tvrdi da su njegovi petlovi za izložbu, zahteva da porota odredi novčanu odštetu. Prema pisanju lista Arizona ripablik, šerifova kancelarija je učestvovala u rijaliti šouu "Stiven Sigal: čovek zakona", koji je pratio podvige Sigala kao policijskog pomoćnika. U sudskim dokumentima navode se tvrdnje šerifove kancelarije prema kojima su tenk, robot bomba i 40 pomoćnika korišćeni u uobičajenim procedurama.

Replika Angkor Vata niče na obalama Ganga u Indiji

Replika kambodžanskog kompleksa hramova Angkor Vat iz 12. veka gradi se na obalama reke Gang u istočnoj Indiji, saopštio je Fond Mahavir Mandir. Taj fond je naveo da će rezultat projekta od 20 miliona dolara biti najviši hinduistički hram na svetu, visok 68 metara ili pet spratova, a očekuje se da bude završen za 10 godina. Indijski kompleks ipak će biti nešto manji od čuvenog kambodžanskog originala koji se sada koristi za budističke ceremonije. Sekretar indijskog fonda Ačarija Kišore Kunal rekao je danas da će novi kompleks, lociran na oko 40 kilometara od Patne, prestonice države Bihar, biti nazvan Angkor Nagar, prema hinduističkoj reči "nagar" koja znači "grad". Kambodžanski originalni kompleks Angkor Vat izgrađen je početkom 12. veka, kao hinduistički hram posvećen Bogu Višnuu, a kasnije je postao budistički. Zauzima površinu od dva kvadratna kilometra i predstavlja najveću versku građevinu na svetu. Nalazi se na mestu stare prestonice Kmerskog carstva Angkora, oko 24 kilometra severozapadno od kambodžanske prestonice, Pnom Pena. Hram je postao simbol Kambodže i pojavljuje se na državnoj zastavi. Predstavlja glavnu turističku atrakciju zemlje i nalazi se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Savremeno ime, Angkor Vat - "Gradski hram", koristi se od 16. veka. Pre toga hram je bio poznat pod imenom Prea Pisunlok, po posmrtnoj tituli kralja Surjavarmana Drugog, za čije vladavine je i izgrađen.

Beduin najbolji u takmičarskom programu FEST-a

Film "Beduin" ruskog reditelja Igora Vološina proglašen je večeras za najbolje ostvarenje u takmičarskom programu jubilarnog 40. FEST-a "Evropa van Evrope". Predsednik žirija reditelj Darko Bajić rekao je novinarima da je nagrada dodeljena Vološinu "za majstorstvo režije i kompozicije, kao i za umeće u radu s glumcima". "Vološin je talentovan reditelj koji je svojim majstorstvom zaslužio nagradu. Uspeo je da snimi uzbudljiv film o jednoj životnoj priči koju nije prepustio dokumentarističkom načinu izlaganja", rekao je Bajić. Reditelju najuspešnijeg ostvarenja prikazanog u takmičarskom delu programa Igoru Vološinu dodeljena je statua "Malo veliko drvo", autora Nebojše Đure Veselinovića. Prizananje Spešl menšn (Special mention) žiri je dodelio hrvatskom reditelju Aldu Tardociju (Tardoži) za film "Fleke" koji je ocenjen kao hrabar i inovativan debitantski rad, iskren i pun energije, bez uobičajenih šablona autorskog filma. U takmičarskom programu FEST-a od 24. februara do 4. marta pored dva nagrađena ostvarenja prikazano je još pet filmova - izraelski "Restaurator", crnogorski "Lokalni vampir", albanski "Maja", gruzijski "Bela so" i "Budućnost je večna" tursko-francusko-nemačke produkcije. Jubilarni 40. FEST zvanično je završen večeras projekcijom filma Dinka Tucakovića "Doktor Rej i đavoli", a u programu "Fest na bis" sutra će biti prikazan film reditelja Mišela Aznavisijusa "Glumac" (Artist), višestruko nagrađen priznanjem Američke filmske akademije "Oskar".

Kina: Fond za snimanje kinesko-američkih filmova

Kineska vlada osnovala je fond za sufinansiranje filmova koje će domaća industrija snimati u saradnji sa američkom. Jang Buting, bivši predsednik jednog od dva državna filmska distributera izjavio je na konferenciji u Los Anđelesu da Kina želi da snima filmove koji bi bili prikladni kako za domaće tako i svetsko tržište. Američke filmske kompanije nastoje da ostvare saradnju na što širem području Kine, u kojoj je zarada od prodaje karata porasla za trećinu - na dve milijarde dolara. Severnoameričko filmsko tržište je već dve godine u padu. Pre nakoliko sedmica potpredsednik Kine Sji Jiping najavio je da će njegova zemlja doneti propise na osnovu kojih će strani filmovi postati dostupniji domaćim gledaocima.

Spektakl Partibrejkersa u Hali sportova

Beogradski rok-bend Partibrejkersi obeležio je 30 godina postojanja koncertom u dupke punoj Hali sportova na Novom Beogradu. Oko 5.000 obožavalaca došlo je u subotu uveče na jubilarni koncert grupe koja je velikom energijom, buntovništvom i pesmama koje slave slobodu i ljubav obeležila rokenrol scenu Srbije i bivše Jugoslavije u protekle tri decenije. "Neki od vas nisu su se ni rodili kada smo počeli. Pozdravite svoje roditelje i budite bolji od njih. Mada nisu ni oni loši", poručio je obožavaocima vođa Partibrejkersa Zoran Kostić-Cane na početku koncerta. Bend je svirao pesme iz svih faza, uključujući i "Hiljadu godina" sa prvog singla iz 1984. godine, kao i "Prsten" koji dugo nisu izvodili na koncertima, a atmosfera je dostigla vrhunac uz hitove sa kraja 80-tih godina "Kreni prema meni", "Ono što pokušavam sad" i "Hipnotisana gomila". Velika vrućina u zadimljenoj Hali sportova, pa ni jedna upaljena navijačka baklja na sredini koncerta, nisu smetali ni bendu ni publici koja je popunila parter, tribine i sve prolaze da nešto duže od dva sata zajedno pevaju hitove Partibrejkersa iz protekle tri decenije. Partibrejkersi su osnovani 1982. godine, a od tadašnje postave, uz vođu benda Zorana Kostića-Caneta ostao je gitarista Nebojša Antonijević-Anton, što je u protekle tri decenije bio i autorski tandem. Kao predgrupa Partibrejkersima nastupio je alternativni beogradski dvojac (bas i bubnjevi) "Multietnička atrakcija".

Rusija šalje osam bakica na Evroviziju

Buranovske babuške, muzička grupa sastavljena od osam starijih žena u seoskim nošnjama koja izvodi spoj modernog popa i folklora, predstavljaće Rusiju na ovogodišnjem takmičenju za Pesmu Evrovizije. Među njihovom konkurencijom bio je i pobednik Evrovizije 2008. Dima Bilan. Refren pesme koju će babuške izvoditi na Evroviziji je na engleskom i glasi "Party for Everybody" (Žurka za svakoga). Ostatak je na maternjem jeziku izvođačica - udmurtuu, koji je srodan finskom, a kojim govori oko 325.000 ljudi u ruskoj republici Udmurtiji. Pedeset i sedmo takmičenje za pesmu Evrovizije održaće se u maju u Bakuu, Azarbejdžanu.

Obavezni kondomi na snimanjima porno filmova u LA

Porno glumci moraće od danas da nose kondome u svim filmovima koji se snimaju u Los Anđelesu. Gradonačelnik Antonio Viljaraigosa (Antonio Villaraigosa) potpisao je u januaru uredbu prema kojoj producenti porno filmova ne mogu da dobiju dozvolu za snimanje ukoliko njihovi glumci ne nose kondome, i on je u ponedeljak stupio na snagu. Globalna Zdravstvena fondacija za borbu protiv AIDS-a (The AIDS Healthcare Foundation) godinama se zalagala za uvođenje takvog propisa, ističući da se glumci moraju zaštititi od HIV-a i polnih bolesti. Fondacija želi da se ovo pravilo proširi na ceo okrug, zbog čega je pokrenula peticiju za glasanje o usvajanju tog propisa. Ako sakupi dovoljno potpisa, građani će se izjasniti o zakonu idućeg novembra. Vodeći producenti naveli su, međutim, da bi zbog novog propisa mogli da se presele iz Los Anđelesa, prestonice američke porno industrije. Oni su procenili da se oko 90 odsto američkih porno filmova snima u Los Anđelesu.

Ana Pavlović gostuje u Slovačkoj

Prvakinja baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Ana Pavlović gostovaće danas na sceni Slovačkog narodnog pozorišta, u predstavi "Bajadera" Ludviga Minkusa. U tom baletu gostovaće i nekoliko prvaka iz bečke Štac opere, navodi se u saopštenju beogradskog Narodnog pozorišta. Minkusov balet u koreografskoj postavci Gabrijele Komeleve posle premijernog izvođenja u maju 2011. godine uvršten je i u repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu. U predstavi Ana Pavlović i Mila Dragičević igraju glavnu junakinju, indijsku plesačičicu Nikiju, bajaderu. Na sceni u Bratislavi Pavlović će se pojaviti u ulozi Gamzati. Balet "Bajadera" prvi put je izveden 1877. godine u Marijinskom teatru u Sankt Petersburgu, a postavka koreografa Mariusa Petipa bila je formirana pod uticajem romantizma uz estetiku klasike.

Počeo Festival Iranskog filma u Kinoteci

Festival iranskog filma počeo je večeras u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, a do nedelje 11. marta biće prikazano ukupno pet filmova. Dvanaesti Festival otvorila je projekcija filma reditelja Rasula Sadr Azemija "Usamljene noći" (2008) koji će biti prikazan i reprizno u nedelju 11. marta. Na programu su i ostvarenja "Život sa zatvorenim očima" (2006), "Devojka u patikama" (2001), "Ja sam Tarane, imam 15 godina" (2002) i "19.30 Noć" (2007). Reditelj Rasul Sadr Azemi rekao je na otvaranju festivala da je za 30 godina uspeo da snimi 14 filmova i da će na ovogodišnjem festivalu biti prikazano pet njegovih ostvarenja. "Volim srpsku kinematografiju i cenim srpske autore. Iskusili smo, i u Srbiji i Iranu, gorko iskustvo ratova i nadam se da će svima zajednički jezik biti kultura i umetnost", rekao je Azemi koji je gost festivala. Ambasador Irana u Beogradu Abolghasem Delfi istakao je da je iranska kinematografija jedan od najistaknutijih aspekata iranske kulture koji se danas predstavlja svetu. On je kazao da su kulturni odnosi Srbije i Irana imali uspone i padove i ocenio da ovakve manifestacije mogu biti način da se građani upoznaju sa kulrurom Irana. "Smatramo da je kultura zajednički jezik koji svi ljudi razumeju. Iranska kultura nalazi put do srca svuda u svetu, bez obzira na pretnje sa kojima se suočava", kazao je Delfi. Ambasador Irana izvinio se gostima koji, zbog nedostatka prostora u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, nisu imali gde da sednu. Na otvaranju festivala je rečeno da je za 12 godina u saradnji Iranskog kulturnog centra i Muzeja Jugoslovenske kinoteke premijerno prikazano oko 100 iranskih filmova. Iranska kinematografija jedna je od vodećih u svetu, a oslanja se na tradiciju "iranskog novog talasa" započetu 1969. godine. Najistaknutije ličnosti iranskog novog talasa su reditelji Džafar Panahi, Abas Kiarostami, Madžid Madžidi, Mohsen Mahmalbaf, Samira Mahmalbaf.

Preminuo Robert Šerman, kompozitor Diznijevih filomova

Pisac pesama Diznijevih filmskih klasika Robert B. Šerman (Robert B. Sherman) preminuo je u Londonu, u 86. godini. Sa svojim bratom Ričardom, Šerman je komponovao pesme za brojne Diznijeve filmove, među kojima su "Knjiga o džungli", "Aristokrate", "Meri Popins" i "Čiti Čiti Beng Beng". Njih dvojica napisali su i pesmu "It's a Samll Njorld After All", koja je izvedena na Svetskoj izložbi 1964. godine u Njujorku. Za "Meri Popins" osvojili su dve nagrade Oskar i jednu nagradu Gremi, a dobili su i zajedničku zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih. Braća su objavila ukupno 23 zlatna i platinasta albuma i jedini su Amerikanci koji su ikada pobedili na Moskovskovskom filmskom festivalu, sa filmom "Tom Sojer" 1973. godine. Šermanov sin Džefri napisao je na Fejsbuku da je njegov otac "želeo da svetu donese radost, u čemu je bez sumnje uspeo".

Spomen ploča Ivanu V. Laliću

Spomen ploča pesniku, esejisti i prevodiocu Ivanu V. Laliću otkrivena je u utorak na zgradi broj 39 u ulici Internacionalnih brigada u Beogradu, u kojoj je živeo od 1962. do 1996. godine. Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković rekao je otkrivajući postavljeno obeležje da je Lalić ostavio traga u srpskoj književnosti kao čovek koji je posedovao ogromno znanje i erudiciju. "Lalić je zajedno s Milosavom Tešićem uspeo da vrati čitaoce poeziji i tako obeleži poslednju četvrtinu 20. veka", rekao je Marković i dodao da su mnogi nastojali da tumače Lalićevu poeziju, ali da ni približno nisu mogli da je dosegnu. Akademik Svetlana Velmar Janković rekla je da su čitaoci, zahvaljujući Lalićevom prevodilačkom radu, uspeli da upoznaju antologije engleske, francuske i nemačke poezije. Ona je dodala da je Lalić rado pomagao mladim pesnicima, a pročitala je i odlomak iz pesme Ričarda Bernsa, koju je taj engleski pesnik napisao na vest o smrti Ivana V. Lalića. Postavljanju spomen ploče posvećene Ivanu V. Laliću (1931-1996) prisustvovali su njegova supruga Branka i brojni prijatelji i poštovaoci. Akciju postavljanja spomen-obeležja piscima koji su živeli i stvarali u Beogradu, organizovale su "Večernje novosti" i Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog

Salon knjiga i Izložbu videlo 15.500 ljudi

Salon knjiga, Izložbu umetnosti "Art ekspo" i Sajam obrazovanja "Putokazi" u Novom Sadu proteklih šest dana videlo je oko 15.500 posetilaca, saopštio je Novosadski sajam. Kako se navodi, zbog interesovanja publike i na zahtev izlagača Salon knjiga i Izložba umetnosti trajaće dan duže, i biće završeni sutra, a ulaz za posetioce biće besplatan. Sajam obrazovanja završen je 3. marta. Ove godine na sajmovima je učestvovalo oko 130 izlagača. Prodato je oko 5.000 knjiga, a najviše su se tražili beletristika, literatura za decu i bestseleri. Na Salonu knjiga gostovali su domaći književnici među kojima Uglješa Šajtinac, Vojislav Karanović, Dejan Aleksić i Slobodan Tišma, dok su na Art Ekspu bile izložene umetničke zastave, skulpture sa likovne kolonije "Terra" u Kikindi i slike domaćih slikara. Naredne priredbe na Novosadskom sajmu su "Moto Bike Edžpo - Novi Sad" i Izložba nautike od 26. do 29. aprila.

Enesu Haliloviću nagrada Branko Miljković

Nagrada "Branko Miljković" dodeljena je pesniku Enesu Haliloviću za knjigu poezije "Pesme iz bolesti i zdravlja", saopštio je Kulturni centar grada Niša. Kako se navodi u obrazloženju žirija, Halilovićeva uzbudljiva i komunikativna poezija na pitanja o životu, smrti i prolaznosti nudi univerzalno važeće odgovore. Na konkurs za dodelu nagrade koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 250.000 dinara, bilo je prijavljeno više od 80 knjiga objavljenih u 2011. godini. Pesnik, pripovedač, dramski pisac, novinar, ekonomista i pravnik, Enes Halilović rođen je 1977. godine u Novom Pazaru. Osnivač je novinske agencije Sanapreš, književnog časopisa Sent i veb časopisa za književni intervju Ekerman. Halilović je objavio zbirke poezije Srednje slovo (1995), Bludni parip (2000), Listovi na vodi (2007), zbirke priča Potomci odbijenih prosaca (2004) i Kapilare pojave (2006), drame In vivo (2004) i Kemet (2010). Njegova dela objavljivana su u prevodu na engleski, nemački, španski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski, makedonski i katalonski jezik. Nagradu "Branko Miljković" od 1971. godine dodeljuje grad Niš uz podršku Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva.

Violinisti nagrada za humanitarni rad

Mladi američki violinista koji je iskoristio svoj muzički talenat kako bi prikupio više od pet miliona dolara za medicinska istraživanja dečijih bolesti, dobiće nagradu "Džeferson", jedno od najviših državnih priznanja u SAD. Džordan Urbah (20) iz Roslina, u državi Long Ajlend, koji je nastupao na dobrotvornim koncertima u Karnegi holu, Linkoln centru i drugim uglednim salama, osnovao je "Koncerte za lek" kada je imao sedam godina. Od tada je prikupio 5,1 milion dolara za borbu protiv dečijih neuroloških oboljenja. Zaradom od njegovih koncerata finansirano je 12 operacija, rad pedijatrijskih bolnica u Africi i Salvadoru, kao i specijalni program za decu u Dečijoj bolnici Mot na Univerzitetu u Mičigenu. Urbah je jedan od četvoro Amerikanaca mlađih od 25 godina koji su dobili nagradu "Džeferson" pod nazivom "Oni koji menjaju svet", rekao je Sem Berd, koji je sa Žaklinom Kenedi Onazis i senatorom Robertom Taftom 1972. ustanovio to priznanje poznato i kao Nobelova nagrada za javne zasluge". Dobijanje nagrade "Džeferson" je "ogromna čast" i priznanje koje mladi ne očekuju, kazao je Urbah dan pred uručenje nagrada.

Pozorište Zoran Radmilović obeležilo 65 godina postojanja

Pozorište Timočke krajine "Zoran Radmilović" obeležilo je u utorak 65 godina postojanja premijerom predstave "Transilvanija". Predstavu je napisao i režirao Zaječarac Dragan Nikolić, a nakon premijere i prve reprize u rodnom gradu glumca Zorana Radmilovića, najavljuje se da će "Transilvanija" u aprilu biti predstavljena beogradskoj publici u "Ateljeu 212". Iz pozorišta je saopšteno da je "Transilvanija" pozorišni komad o tranziciji između svetova, iz sveta živih u svet mrtvih i svet vampira. Glavni protagonisti su članovi vlaške porodične bande koja pljačka na Dunavu u dosluhu sa organima vlasti, težeći da svoj biznis legalizuje i uvede u mirnije tokove. "Inspiraciju za pisanje 'Transilvanije' nalazio sam u svakodnevnim crticama iz crne hronike, lokalnim verovanjima i običajima vezanim za kult mrtvih, a ponajviše u živopisnom jeziku naših starih, koji sam slušao kao dete", rekao je Dragan Nikolić. Profesionalno pozorište u Zaječaru nastalo je 2. februara 1947. godine, kada je izvedena premijera predstave "Žita cvetaju". Do danas su na "daskama koje život znače" izvedene 404 premijere, sa ansamblom koji je umetnički i profesionalno sazrevao i brojnim gostima, doajenima srpskog teatra. Svake godine, u Zaječaru se održavaju "Dani Zorana Radmilovića", pozorišna manifestacija tokom koje se publici predstavljaju vrhunske predstave iz Srbije ali i regiona, a najboljim glumcima po oceni žirija dodeljuje se prestižna nagrada "Zoranov brk".

Žiro i Vaser otvaraju Prolećnu klavirsku feštu

Vroclavska filharmonija i pijanisti Bertran Žiro i Frank Vaser pod vođstvom dirigenta Vladimira Kirađijeva, otvoriće u nedelju 11. marta na Kolarcu Prolećnu klavirsku feštu koja je posvećena kompozitoru Klodu Debisiju, najavili su organizatori. Predsednik Upravnog odbora Jugokoncerta Dejan Sinadinović rekao je na konferenciji za novinare da će na otvaranju Prolećne klavirske fešte nastupiti i mlada pijanistkinja Ljubica Stojanović koja će svirati kompoziciju Ane Mihajlović, specijalno naručenu za taj festival. "Klavirska fešta ove godine najefikasnije nastupa sa tri platforme koje su važne za brend tog festivala. To su, pre svega, neuobičajen program, predstavljanje mladih muzičara i podsećanje na važne godišnjice", rekao je Sinadinović. Na programu prvog koncerta su dela Kloda Debisija, Vitolda Lutoslavskog, američkog kompozitora Džona Kejdža i Ane Mihajlović, a ulaznice po ceni 100, 200 i 300 dinara mogu se kupiti na blagajni Kolarčeve zadužbine. Prolećnu klavirsku feštu zatvoriće pijanista Jundi Li u četvrtak 15. marta koncertom u Kolarčevoj zadužbini, na čijem će repertoaru biti kompozicije Frederika Šopena i kineskih autora. Li je stekao svetsku reputaciju kada je 2000. godine osvojio Prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju Frederik Šopen u Varšavi, kao najmlađi pobednik do tada i prvi kineski pijanista koji je postigao taj uspeh. U ponedeljak 12. marta u Kolarčevoj zadužbini nastupiće pijanista Ipacio Ponceta koji će svirati kompozicijie Domenika Skarlatija, Franca Šuberta, Ludviga van Betovena, Feliksa Mendelsona, Frederika Šopena i Franca Lista, a ulaz za taj koncert je slobodan. Francuski pijanista Ig Lekler nastupiće u sredu 14. marta u 20.00 sati u Svečanoj sali Skupštine Beograda, a pored Debisijevog Prelidija za klavir na programu će biti i nove kompozicije savremenih autora inspirisane tim Debisijevim delom. Klavirska fešta u utorak 13. marta biće nastavljena koncertima pijaniste Stefana Ćirića na Kolarcu i mladih umetnika Filipa Mandžukova, Aleksandra Markovića i Milene Pavlović u Muzičkoj školi "Stanković". Prolećna klavirska fešta posvećena je francuskom kompozitoru Klodu Debisiju povodom 150. godišnjice njegovog rođenja, a taj festival organizuje Jugokoncert uz podršku Francuskog instituta i Italijanskog instituta za kulturu.