REGION

Hrvatska je za švercere zapad

BIH godišnje gubi 770 miliona evra

Novi sastanak vladajuće šestorke u Banjaluci

Doprinos turizma BDP najveći u Hrvatskoj

Neodrživo nekažnjavanje državnih funkcionera

Napadnuta novinarka Vijesti puštena iz bolnice u Podgorici

Evropska policija u junu smanjuje snage

Hrvatska je za švercere zapad

- Stop carina! Pratite nas! Kontrola krijumčarenja ! Ovo upozorenje ispisivano crvenim fluorosvetnim slovima na monitoru, koji je postavljen na džip Uprave carina, čitavu noć prošle nedelje je svetlucalo na zagrebačkom autoputu prema graničnom prelazu Batrovci - Bajatovo. To su srpski carinici u akciji lova na švercere i krijumčare, koji pokušavaju da svoje tajne tovare prebace ilegalno u Hrvatsku, a odatle dalje na Zapad. Zajedničkom akcijom carinika i policije, na izlaznoj strani graničnog prelaza Batrovci nedavno je otkriveno 3,552 grama marihuane i jedan pištolj. Droga umotana u crne najlon kese i pištolj marke "BLO" kalibra 6,35 pronađeni su u crnom koferu prilikom detaljne kontrole autobusa koji saobraća na relaciji Prizren - Celje. U četiri odvojene akcije carinici su pre ulaska u Hrvatsku uhvatili 150 ilegalnih migranata sa Bliskog i Dalekog Istoka, koji su zagrebačkom džadom žurili ka Zapadu. Šestorica ilegalnih emigranata, avganistanske nacio-nalnosti su otkriveni ove nedelje u tovarnom delu kamionu kojim su prevoženi frižideri iz Turske u Nemačku. Detaljna kontrola vozila je izvršena nakon što je vozač prijavio carinicima da je primetio da sajla na carinskoj plombi ne izgleda isto, zbog čega je posumnjao da je kamion otvaran. Pretpostavlja se da su Avganistanci kao i više puta do sada iskoristili momenat da uđu u kamion dok se vozač odmarao na pumpi nedaleko od graničnog prelaza. Poslednjih godinu dana Hrvatska je za balkanske krijumčare postala omiljena destinacija, jer su ovi kriminalci računali da zbog političkih neslaganja Srba i Hrvata mogu lakše da ilegalno pronose svoje tovare. Prema Hrvatskoj srpska strana ima 12 graničnih prelaza. To su Batrovci, Šid, Most Bačka Palanka, Ljuba, Neštin, Sot, za rečni saobraćaj Novi Sad kao i Vajska i Jamena. Njima treba dodati i Bogojevo i Bezdan Most. Prema podacima Uprave carina Srbije na ovim graničnim prelazima najčešće se trenutno krijumčare prehrambeni proizvodi i cigarete, jer su jeftinije u Srbiji, ali ima zlata i oružja. - Kako su Batrovci najfrekventniji granični prelaz prema Hrvatskoj, preko ovog graničnog prelaza najčešće se krijumčare cigarete, sredstva za smirenje i potenciju, mada je zapažen i veliki broj ilegalnih emigranata koji pokušavaju da stignu do Zapadne Evrope. U protekloj godini otkriveno je preko 100 prekršaja - kažu u srpskoj carini. Da bi se sprečio sve ma-sovniji šverc ljudi u Srbiji je formirana posebna Radna grupe za borbu protiv krijumčarenja migranata sačinjena od predstavnika svih državnih organa. Član grupe je Saša Savković, načelnik u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja. O pojavi ilegalaca u Srbiji i na hrvatskoj međi kod Bajatova kaže: - Pojava ilegalaca je posledica ekonomske krize planetarnih razmera. Glavni motiv ljudi, koji iz siromašnih država Azije i Afrike, preko Srbije žele da odu u Zapadnu Evropu je potraga za boljim životom zbog čega traže politički azil. Ilegalci dok čekaju azil za tri meseca boravka u EU, dobijaju čak 4.500 evra, u zavisnosti od države otprilike oko 50 evra dnevno. Srbija je preko Hrvatske najkraći put za njihovo krijumčarenje u EU - tvrdi Saša Savković. Dešava se čak da ovi uporni putnici, seku cirade i zavlače se u prikolice, a da vozači ni ne znaju da imaju "slepe putnike". etvorica ilegalaca su, na primer, u Beogradu uzeli taksi i dovezli se do Batrovaca, odakle su pokušali pešice preko livada da pređu u Hrvatsku. Ostali koriste usluge profesionalnih krijumčara. Pokušaji ilegalnih prelazaka sprečeni su na prelazu Batrovci, korišćenjem specijalnog skenera, koji otkriva ljude sakrivene u posebnim bunkerima, između paleta sa robom ili ugurane u tavanicu kamiona. U Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja je na osnovu analiza napravljena karta tajnih puteva ilegalaca, koja pokazuje da oni dolaze iz azijskih zemalja na Kosmet, odakle se dalje preko teritorije Srbije i prelaza Batrovci ilegalno prebacuju ka EU. Krijumčari im ovo prebacivanje naplaćuju od 1.000 do 2.000 evra. Srbija se nalazi na raskr-snici puteva tri kontinenta i kroz nju prolazi tzv. Balkanska ruta, kojom se pored ljudi, danas krijumčare narkotici, devize, tekstil i zlato. Centar krijumčara je na Kosmetu, gde oni imaju svoja skladišta roba, koje prepakuju u manje tovare i krijumčare kroz Srbiju prema severnim i zapadnim graničnim prelazima - otkriva načelnik u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja, koji mi je pokazao sedam krijumčarskih karti u Srbiji. Tim tajnim kanalima ilegalni trgovci iz Srbije iznose lomljeno zlato i nakit i devize i vraćaju ih natrag u drugim robama. Lomljeno zlato iz Hrvatske i centralne Srbije stiže na Kosmet, odakle se švercuje u Tursku po ceni od 8 evra za gram. Krijumčari najčešće voze zlatne tovare od po 20 do 50 kilograma. Iz Istanbula se vraća u Srbiju kao nov nakit ili zlatne poluge i krijumčari u Evropu gde vrede 15 evra za gram. Bilo je nekoliko zaplena zlatnog nakita na Preševu, Batrovcima i Gradini- saznao sam u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja. Devize se tajno nose u Bugarsku i Tursku, gde se kupuju tekstil i droga. Zaplenjeno je nekoliko paketa novca na prelazu Gradina. Turski tekstil se potom krijumčari kroz Srbiju u BiH, preko Ljubovije i Malog Zvornika, a manje količine preko Batrovaca i u Hrvatsku radi proizvodnje krivotvorene garderobe. Glavni razlog krijumčarenje ovih roba je profit koji se zarađuje na razlici između niske cene u Aziji i visokih cena u Evropi. Gotovo po pravilu sa juga Balkana u Srbiju ulazi jeftina krijumčarena roba, koja u državama Zapadne Evrope ima dva do četiri puta veću vrednosti - kaže carinik Saša Savković. Da bi stali vragu na šiju, direktori policija Srbije i Hrvatske, Milorad Veljović i Oliver Grbić, razgovarali su o zajedničkoj policijskoj službi na graničnom prelazu Batrovci - Bajakovo, kako bi lakše sa carinicima mogli da love krijumčare. Reč je o tome da albanska, turska i srpska mafija koriste prelaz Batrovci-Bajatovo za ilegalni prenos ljudi, cigareta, zlata, oružja i tekstila, čime se dogazuje da je Hrvatska prva kapija švercerske Evrope. Marko Lopušina

BIH godišnje gubi 770 miliona evra

Bosna i Hercegovina (BIH) zbog netransparentnosti u procesu javnih nabavki godišnje izgubi oko 1,5 milijardu maraka (oko 770 miliona evra), procena je Udruženja građana "Tender". Ovakva procena napravljena je na osnovu analize nedavno usvojenog Izveštaja Agencije za javne nabavke BiH o zaključenim ugovorima po provedenim nabavkama roba, usluga i radova u 2010. godini. Predstavnici "Tendera" su ocenili da se stanje u javnim nabavkama u BiH iz godine u godinu pogoršava, ističući da je su postupci javnih nabavki sve manje transparentni, da je sve više nedomaćinskog trošenja javnih sredstava, kao i da se oblast javnih nabavki otela kontroli nadležnih institucija i postala skoro anarhična. "Stanje u javnim nabavkama itekako doprinosi stalnom rastu korupcije, zbog čega se BiH, po procenama svih relevantnih međunarodnih institucija, smatra najkorumpiranijom zemljom u Evropi", izjavila je na konferenciji za novinare portparolka "Tendera" Bojana Bogdanović. Ona je navela da su najveći problem u procesu javnih nabavci netransparentnost, malverzacije i dogovaranje u "četiri oka". Iz "Tendera" su upozorili da prostor za manipulacije i korupciju otvara podizanje novčanih cenzusa bez javnih objava za nabavke roba i usluga i izvođenje radova, kao i podizanje novčanih cenzusa kod direktnih pogodbi. "Najdrastičniji enormni porast, čak 1.817,60 procenata, u odnosu na prethodni period beleže pregovarački postupci", kazala je Bogdanović. Prema njenim rečima, učešće pregovaračkih postupaka u ukupnim nabavkama je dostiglo procenat od 43,54 posto, dok je taj odnos u Srbiji 21,25 posto, a Hrvatskoj 18,09 posto. Za razliku ovih, tzv. "crnih postupaka nabavki", transparentni procesi javnih nabavki smanjeni su za 15,91 posto, odnosno sa oko 1,6 milijardi na 1.3 milijarde maraka. "Tako kreirano stanje u javnim nabavkama, uticalo je da otvoreni postupci, kao apsolutno najprihvatljiviji i najpošteniji, u 2008. godini, sa 88,17 posto učešća u ukupnim javnim nabavkama, što je bilo iznad evropskog proseka i za svaku pohvalu, svedu u 2010. godini na samo 38,73 posto i verovatno su među najnižima u svetu", kazala je Bogdanović. Udruženje "Tender" smatra da je potrebno doneti kvalitetan Zakon o javnim nabavkama, koji bi u potpunosti obezbedio transparentnost procesa, a zagovaraju i veće novčane kazne za one koji prekrše zakon. Ovo Udruženje je nadležnim institucijama već dostavilo svoje amandmane na novi Zakon o javnim nabavkama, kojim bi se obezbedila veća transparentnost u sprovođenju postupaka i racionalnije trošenje sredstava, sa mogućom godišnjom uštedom od 500 miliona maraka (oko 250 miliona evra). Ljilja Kovačević, Banjaluka

Novi sastanak vladajuće šestorke u Banjaluci

Lideri šest vladajućih stranaka u BiH sastaće se danas u Banjaluci kako bi razgovarali o mogućnosti primene presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju "Sejdić-Finci", i rešavanju pitanja vojne imovine. Rešenje ova dva pitanja je uslov za dalje napredovanje BiH na putu evroatlantskih integracija. Kako je najavljeno, politički lideri razgovaraće i o mogućnosti rešavanja državnog budžeta. Organizator ovog sastanka je predsednik Republike Srpske (RS) i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, a svoje prisustvo da sada su potvrdili i lideri Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić, Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić i dva HDZ-a Dragan Čović i Božo Ljubić. Iako BiH do 15. aprila ima rok da postigne dogovor o načinu primene presude "Sejdić-Finci", koja podrazumeva izbacivanje diskriminatorskih odredbi iz Ustava i Izbornog zakona BiH, politički predstavnici tri naroda imaju različite stavove u vezi sa implementacijom ove presude. Srpske političke partije smatraju da izbor članova Predsedništva BiH i dalje mora da bude neposredan, a da se presuda Evropskog suda za ljudska prava može primeniti tako što bi se u Ustavu i Izbornim zakonu definisao izbor jednog člana Predsedništva iz RS i dva iz Federacije BiH, bez navođenja nacionalne pripadnosti kandidata. Bošnjačke stranke smatraju da predsednik ili tri člana Predsedništva BiH treba da se biraju posredno, u parlamentu BiH, dok hrvatske stranke traže formiranje nove izborne jedinice, sa hrvatskom većinom, kako se više ne bi dešavalo da hrvatski član Predsedništva BiH bude izabran većinskim bošnjačkim glasovima. Dervo Sejdić i Jakob Finci tužili su BiH pred Evropskim sudom u Strazburu, tvrdeći da su ustavne odredbe i Izborni zakon BiH diskriminatorski, jer pripadnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje za člana Predsedništva BiH i za delegate u Domu naroda BiH.

Doprinos turizma BDP najveći u Hrvatskoj

STurizam i putovanja u zemljama okruženja najviše doprinose bruto domaćem proizvodu (BDP) Hrvatske a najmanje makedonskom, pokazuje najnoviji izveštaj Svetskog saveta za turizam i putovanja (NjTTC). Ekonomiji Srbije turizam i putovanja direktno su u prošloj godini doneli 57,3 milijarde dinara (519 miliona evra), što odgovara 1,7 odsto BDP, procenjuje NjTTC u izveštaju "Ekonomski uticaj turizma i putovanja u 2012". Ove godine će doprinos turizma srpskoj ekonomiji, prema prognozi Saveta, porasti za 4,7 odsto. Hrvatskoj ekonomiji turizam je u 2011. godini direktno doprineo sa 32,7 milijardi kuna (4,3 milijarde evra), što odgovara 11 odsto BDP, a u tekućoj godini NjTTC procenjuje da će doprinos turizma BDP Hrvatske porasti za 5,3 odsto. Crnoj Gori je turizam u prethodnoj godini direktno doneo 249,3 miliona evra, što je na nivou 7,5 odsto BDP. Ove godine se očekuje rast direktnog doprinosa turizma i putovanja crnogorskoj ekonomiji od 16,8 odsto i zatim rast od 11,89 odsto godišnje na 890,4 miliona evra ili 17,8 odsto BDP u 2022. godini. Makedoniji je turizam doneo prošle godine 6,1 milijardu denara (99,2 miliona evra), što odgovara 1,3 odsto BDP, a u 2012. će doprinos porasti za 2,8 odsto, na 6,3 milijarde. Turizam je ekonomiji Bosne i Hercegovine (BiH) u 2011. direktno doprineo sa 533,4 miliona KM (273 miliona evra), što je na nivou dva odsto BDP. WTTC procenjuje da će u 2012. godini direktan doprinos turizma BDP BiH porasti za 1,8 odsto, na 542,9 miliona KM.

Neodrživo nekažnjavanje državnih funkcionera

Predsednik opozicionog Pokreta za promene (PzP) Nebojša Medojević zatražio je od Evropskog parlamenta (EP) da u rezoluciji o Crnoj Gori, pre juna, iznese stav da je nekažnjavanje korupcije i organizovanog kriminala "neodrživa praksa". Medojević je, kako je saopšteno iz PzP, u radnoj poseti EP, gde je danas razgovarao sa šefom Delegacije EP za Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Kosovo, Eduardom Kukanom. Prema oceni Medojevića, u Crnoj Gori od decembra 2011. godine, kada je Evropska unija Crnoj Gori odobrila početak pristupnih pregovora za članstvo u Uniji, "ništa nije učinjeno u borbi protiv kriminala i korupcije". Prema njegovim rečima, koliko je veliki značaj otvaranja pregovora o pristupanju Crne Gore na reformske procese u Crnoj Gori najbolje se vidi iz činjenice da od dobijanja statusa kandidata u decembru prošle godine do danas nije učinjeno ništa u borbi protiv kriminala i korupcije. Ilija Despotović, Podgorica

Napadnuta novinarka Vijesti puštena iz bolnice u Podgorici

Novinarka podgoričkih Vijesti Olivera Lakić puštena je juče iz bolnice gde je bila zadržana pošto je napadnuta ispred zgrade u Podgorici u kojoj stanuje. Olivera Lakić je od udaraca zadobila povrede glave, konstatovani su joj manji podlivi iznad oka i na čelu, i provela je noć na neuorohirurškoj klinici radi posmatranja, rečeno je agenciji Beta u Klinickom centru Crne Gore. Nepoznati napadač udario je novinarku podgoričkog lista pesnicama po glavi i pobegao. Policija jeprivela dva muškarca, ali su oni kasnije pušteni na slobodu jer nemaju veze sa napadom, rekao je Vijestima direktor crnogorske policije Božidar Vuksanović. Direktor policije je osudio napad i obećao da će policija učiniti sve da rasvetli napad. "Pred nama su pregovori za ulazak u Evropsku uniju, a ovo su sve stvari koje ne idu u prilog tome. Ovo je jedan ružan čin. Policija će u okviru svojih nadležnosti uraditi sve što može i pružiti maksimum da se ovaj napad rasvetli. Predstavnici medija ne smeju zbog svog pisanja na bilo koji način da snose ovakve posledice", kazao je Vuksanović. Novinarka Lakić je početkom prošle godine napisala seriju tekstova o fabrici duvana u Mojkovcu u kojima je istraživala sumnje u vezi sa falsifikovanjem cigareta. Potom je i njoj i njenoj porodici više puta prećeno. Glavni i odgovorni urednik dnevnika Vijesti Mihailo Jovović ocenio da je napad na novinarku tog dnevnog lista "opasan udarac na bezbednost građana". "Pošto država, ni otkad je na njenom čelu nova 'reformska' vlada, nije uspela da reši nijedan raniji napad na novinare, pa ni da nađe one koji su prošlog februara pretili našoj koleginici Oliveri, a kamoli one koji su to naložili, organizovani kriminal nema nikakvog zazora da nastavi da radi svoj posao kada država ne radi svoj", rekao je Jovović medijima. On je ocenio da u "vrhu vlasti ima onih" koji napade na novinare "koji kritikuju vlast i pišu o mafiji ne smatraju napadom na državu, već napadom na neprijatelje njihove države". "Dok je tako, znam da se napadači nikad neće naći. Očekujem da vlada i drugi državni organi ulože u rasvetljavanje ovog slučaja makar onoliko truda koliko su uložili u one čija su meta bili visoki državni funkcioneri, jer je njihov obraz u pitanju", izjavio je Jovović. "Ako ne mogu da nađu dripca koji je ovo uradio i one koji su mu to naložili, mislim da je došlo vreme da to priznaju i odu da rade nešto drugo", kazao je glavni i odgovorni urednik Vijesti.

Evropska policija u junu smanjuje snage

Brojnost Evropske policije u BiH (EUPM) smanjuje se krajem juna posle deset godina delovanja. Šef evropske policije u BiH Štefan Feler rekao je da će se isti posao obavljati u okviru Kancelarije specijalnog predstavnika EU (OHR). "To je dobar znak za BiH, jer onog trenutka kada s radom prestane jedna organizacija čija je svrha delovanje u kriznim situacijama, to znači prepreku manje na putu aplikacije za članstvo u EU", rekao je Feler za Dnevni avaz. Upitan da li će policija u BiH moći sama da se nosi sa svim izazovima, šef EUPM je ocenio da "policija jeste u stanju da se nosi sa svim problemima, ali da dalji razvoj njene osposobljenosti zavisi od političkog razvoja i sposobnosti celokupnog sistema da osigura okvir koji će policija dalje unapređivati". "Najviše me zabrinjava kada vidim da su direktori policija i policijski komesari, kao i državni tužioci, s jedne strane, posvećeni borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, a za to nemaju dovoljnu političku podršku. Problem je u nedostatku institucionalne saradnje", ocenio je Feler. Komentarišući zakonska rešenja koja regulišu rad policije u BiH, evropski policijski komesar je naglasio da je skoro sve u BiH "palo pod politički uticaj". "Uzaludan je sav rad policije ako su ograničeni u svom delovanju zbog neuključenosti celokupnog sistema vlasti", izjavio je Feler i dodao da policija stalno mora da sagledava šta je akutna potreba građana.