SRBIJA

Srbija u hodniku Evrope

Koalicija oko SNS 31,2, a oko DS 29,1 odsto podrške

Srbi putuju manje od proseka EU, ređe plaćaju smeštaj

Nema prečica do EU, Kosovo najveći problem

Registrovane nove dve stranke, 87 ukupno

Novi programi za Srbiju, ali ne i više sredstava

Sredstva iz fondova će se povećavati na putu ka EU

Srbija u hodniku Evrope

Noć između četvrtka i petka, prošle nedelje, je bila uzbudljiva za građane Srbije, jer se u Briselu na ministarskoj večeri, uz desert odlučivalo o sudbini zemlje koja je već dve decenije sinonim svega lošeg na svetu. Kada je u ponoć stigla prva informacija da je Savet Evrope, sastavljen od ministarstkih gava EU odlučio da Srbija postane kandidat za ulazak u evro-ligu, u Beogradu nije bilo pucanjave prangijama, petardama i automatima. Tako Srbi uvek slave svoje evropske pobede i titule šampiona, ali ovog puta je slavlje izostalo, jer skoro polovina žitelja nije da budu Evropejci, već i dalje Balkanci, a ako mogu i Rusi. Ključeve evropske brave držali su rumunski lider Trajan Basesku, nemačka kancelarka Angela Merkel i Žoze Manuel Barozo, knjigovođa EU, koji su uspeli da nagovore Rumuna da odustane od opstrukcije predloga da Srbija postane kandidat za ulazah u hodnik Evrope. Rumunija je, naime, potegla pi-tanje statusa Vlaha u Srbiji, koji su pola Rumuni, a pola Srbi i ostalo su pagani sa sopstvenim jezikom, da bi istakla svoju važnost u EU. U Beogradu se nagađalo da pravoslavna braća Rumuni to čine jer su ih ili Rusi ili Ameri nagovorili da bojkotuju srpsku kandidaturu, jer je navodno Rumunija igrač Moskve i Vašingtona u Briselu. A ispostavilo se da zvanični Bukurešt ima problem sa šengenskim režimom, vizom i 2,5 milijadri evra, koje su joj blokirane. Kada se Tadić sa komšijom Baseskum dogovorio da su Vlasi manjina koja će imati sva prava kao i rumunska manjina, koja već postoji u Srbiji, onda je Bukurešt dao svoju saglasnost. Ova rumunska zamka je pokazala šta nas sutra čeka u EU, gde po principu predsedništva mogu mnoge odluke da se storniraju, blokiraju ili bojkotuju. To smo mi već videli u Titovoj SFRJ kada smo imali predsedništvo i kolektivno odlučivali. Taj spor sa Rumunima je dobro došao Borisu Tadiću da javno kaže kako narod treba da vidi koliko je teško biti političar, kako se predsednik bori za svoj narod i državu. Liči kao da su se Tadić i Basesku dogovorili da odglume taj spor, kako bi meč za kvalifikacije u kandindata EU, bio interesantniji. Tek, dobijanje statusa kandidata EU i Srbija i Boris Tadić su izbrisali Miloševićevu nasilničku istoriju, prebacili priče o ratnim zločincima i kosmetskoj drami u drugi plan, i dobili priliku da se pokažu u elitnom društvu. Naime, Srbija da bi izvozila mora da dobija evropske dozvole, da bi se razvijala, mora da čeka strane investicije, da bi bila partner u politici, mora da pokaže da je stabilna i tolerantna. To sada kao kandidat treba svakodnevno dokazivati, a pravi ispit će biti odnos Beograda prema Prištrini, odnosno stav Srbije prema Albancima na Kosmetu, ali i na jugu Srbije, gde su oni u većini. Zvanični Beograd ima običaj da ćuti o Albancima u pokrajini i na jugu, pa čak i o Albancima u Beogradu, kao da nisu građani Srbije. EU je na večeri u Briselu, za koju se ne zna šta je bilo na meniju, jer je pravoslavni post u toku, odlučivala i o tzv. nezavisnom Kosovu, koje se približava vratima unije. Evropski komesar Štefan File je posle razgovora s kosovskim premijerom Hašimom Tačijem zatražio da vlasti u Prištini izrade "sveobuhvatan, dugoročni program za sever Kosova" u kome živi većinsko srpsko stanovništvo. Još se ne zna šta su jeli i pili evropski ministri, da li bunike i rakiju, kada su odlučili da Srbi uđu u čekaonicu kandidata za EU. To je bila pobeda Nemačke, koja je stalno nametala presing Borisu Tadić, jer mu je Angela Merker poslala tri savetnika da ga drže za ruke, poraz Rusije i remi za Amerikance, koji su bili protiv brzog uzdizanja Srbije. Nemci hoće preko Srbije da otvore politički i privredni koridor koji će da spoji Nemačku, Hrvatsku, Srbiju i Tursku i time da zatvore Balkan u svom naručju i stave ga pod kontrolu. Za samog Borisa Tadića najvažnije je da ulazak Srbije u hodnik EU otvara šansu da u finalu izbora u Srbiji pobedi naprednjake ujedinjene sa drugim nacionalistima proruske orijentacije i okasnele radikale. Običnim građanima, i pored inflacije i kraha dinara, Tadić obećava za početak 200 miliona evra iz EU, za poslovne programe sprskih opština. Problem je u tome što samo 15 odsto lidera srpskih komuna znaju šta imaju u opštinama i sa čime mogu u EU, dok ostali sem broja lokalnih kafana nemaju pojma kakvim privrednim potencijalima raspolažu. I tu počinju problemi. Srbija je dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Treba da ispuni još neke uslove i da izvede programe druženja sa liderima tzv. nezavisnog Kosova, da osudi zločince, da pomiluje tuđe krvnike, da se večno pomiri sa Hrvatima i da položi ispite za evropske investicije. Tako će se dobiti datum pregovora za priključivanje, a to je proces koji će opet da bojkotuju proruske i nacionalne snage, oni koji se hvale da mogu bez Evrope. Švedski šef diplomatije Karl Bilt se nada da će Srbija do kraja godine dobiti datum početka pregovora za članstvo u EU, ali i da će otpočeti pregovori. U takvim uslovima pozicija Nemačke i Hrvatske, a i Turske u Srbiji biće jako važna za Borisa Tadića, da pobedi na izborima i uđe u EU. Za početak, ima dogovore sa Ivom Josipovićem i Angelom Merker oko bratsko-sestrinske saradnje, a i sa Turcima koji su nam prodali tv seriju "Sulejman Veličanstveni", da se podsetimo kako nam je bilo pod Osmanlijama. Marko Lopušina

Koalicija oko SNS 31,2, a oko DS 29,1 odsto podrške

Koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) i dalje uživa najveće poverenje građana i za nju bi u ovom trenutku glasalo 31,2 odsto birača, pokazalo je istraživanje agencije "Faktor plus". Na drugom mestu je koalicija okupljena oko Demokratske stranke (za koju se u istraživanju pretpostavilo da bi je činile DS, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratska partija Srbije), sa 29,1 odsto podrške. Na trećem mestu, sa 13,5 odsto podrške ispitanika, nalazi se koalicija Socijalistička partija Srbije-Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Jedinstvena Srbija (SPS-PUPS-JS) koja, ukoliko nastupi zajedno, može da računa na više glasova nego što bi u zbiru svaka partija osvojila pojedinačno. Na predstojeće parlamentarne izbore sigurno neće izaći 25 odsto učesnika ankete, 34 odsto nije sigurno, dok je dva odsto najavilo da će poništiti listić. Direktor agencije "Faktor plus" Vladimir Pejić, međutim, smatra da će na izbore ipak izaći oko 60 odsto, odnosno oko četiri miliona, što je ocenio pristojnom izlaznošću. On je to objasnio činjenicom da se, kako se bliže izbori, povećava broj ljudi koji se opredele da izađu na glasanje i ocenio da će ovaj put predizborna kampanja imati veoma važnu ulogu za konačan ishod. Rezultati istraživanja pokazali su da bi Srpska radikalna stranka mogla da računa na 6,9 odsto podrške, Pokret za preokret 6,3 odsto, dok bi Demokratska stranka Srbije dobila 5,7 odsto glasova. Pejić je rekao da Ujedinjeni regioni Srbije u istraživanju imaju oko 3,2 odsto ali da bi mogli da budu "najveće iznenađenje" na izborima jer ta koalicija ima mnogo lokalnih stranaka koje nisu naročito "vidljive" na globalnim istraživanjima. Prema njegovim rečima, ukoliko se stranke posmatraju pojedinačno, najbolji rezultat ima SNS (29,3 odsto), Demokratska stranka (26,4), SPS (7,1), Liberalno-demokratska partija (6,2), Srpski pokret obnove (0,7), dok bi SDPS Rasima Ljajića dobio 2,6 odsto podrške. Za ulazak Srbije u Evropsku uniju izjasnilo se 47 odsto birača, dok se tome odlučno protivi 27 odsto ispitanika. Za ulazak u EU, ali ne po svaku cenu odlučilo se 26 odsto glasača. Kao najveće razloge za protivljenje ulaska Srbije u Uniju građani navode krizu koja je zahvatila države članice, pitanje Kosova, gubitak ekonomskog ili teritorijalnog suvereniteta i utisak da je Unija neprijatelj Srbije. Institucije čijim radom su građani najzadovoljniji su Predsednik Srbije i policija, kojima su građani na skali od jedan do pet dali ocenu 2,9. Na trećem mestu nalazi se Vojska Srbije sa ocenom 2,6, dok je Srpska pravoslavna crkva ocenjena ocenom 2,5. Najlošije ocenjeni su prosveta, pravosuđe i zdravstvo, čija se ocena kreće u rasponu od 1,5 do 1,8. Čak 80 odsto ispitanika uopšte ne veruje da je posle izbora moguća koalicija DS-a i SNS-a, dok svega četiri odsto građana u velikoj meri veruje da će te dve stranke praviti koaliciju. Izvršni direktor agencije "Faktor plus" Predrag Lacmanović rekao je da 70 odsto ispitanika uopšte ili veoma malo veruje onim strankama za koje glasa, iz čega sledi da se građani mnogo više opredeljuju za opciju (proevropsku ili antievropsku) nego za ličnosti i partije. Dodao je da svega devet odsto ljudi u velikoj meri veruje u partiju kojoj daje svoj glas na izborima. Nešto manje od polovine ispitanika, odnosno 46 odsto, misli da dobijanje statusa kandidata neće uticati na ishod predstojećih parlamentarnih izbora. Predstavnici agencije "Faktor plus" izrazili su zabrinutost zbog toga što već duže vreme u istraživanju ličnog raspoloženja ispitanika kao najzastupljenija osećanja beleže nezadovoljstvo, bes, zabrinutost, strah i depsresivnost, dok se najređe spominju osećanja poput nade i optimizma. Istraživanje agencije "Faktor plus" obuhvatilo je punoletno stanovništvo na teritoriji Srbije, bez Kosova i Metohije, a obavljeno je putem ankete na uzorku 1.200 ispitanika u periodu od 25. februara do 4. marta. Prema rečima ljudi iz agencije "Faktor plus", nijedna stranka nije naručila istraživanje već je ta firma odlučila da ga samostalno obavi zbog sopstvene promocije u medijima.

Srbi putuju manje od proseka EU, ređe plaćaju smeštaj

Građani Srbije ove godine će putovati manje od evropskog proseka, a veliki procenat njih prošle godine je bio u besplatnom smeštaju, pokazalo je istraživanje Evropske komisije Eurobarometar. Na odmor će ove godine ići najviše građana Danske i Finske (89 odsto), Nemačke i Norveške (87 odsto), kao i Austrije (86 odsto), a najmanje građana Turske (43 procenata) i Malte i Srbije (45 odsto), preneo je EurAktiv Srbija. Istraživanje, koje je obuhvatilo EU i još sedam zemalja, pokazalo je da veliki procenat građana koji će ići na put planira da ode van Srbije i EU - 41 odsto, po čemu je Srbija na vrhu skale, odmah iza Slovenije (55 odsto). Nešto više od 40 odsto ispitanika kazalo je da planira odmor u trajanju između 4 i 13 noćenja, dok 27 odsto njih planira kratak put do tri noćenja. Srbija je sa 24 odsto među zemljama u kojima je put od 4 do 13 noćenja najmanje zastupljen, kao i u Grčkoj, Turskoj, Mađarskoj i Letoniji. Srbija je, takođe, među zemljama sa natprosečno visokom zastupljenošću besplatnih noćenja na odmorima - smeštaj je prošle godine platilo 20 odsto građana Srbije koji su prošle godine proveli manje od četiri noći na putovanju i Srbija je po tome šampion u Evropi. Za boravak od najmanje četiri noći 39 odsto ispitanika u Srbiji je platilo smeštaj, a taj procenat je niži samo u Estoniji (36 odsto) i Litvaniji (37 procenata). Prošle godine je u svim zemljama izuzev Turske (44 odsto) i Srbije (42 odsto) većina ispitanika imala najmanje jedno noćenje na privatnom ili poslovnom putovanju. Interesantno je da građani Srbije, iako su u dnu lestvice po putovanjima, nisu među zemljama gde je nedostatak novca najčešće navođen kao razlog. Među ispitanicima koji nisu išli na putovanje u 2011. finansijske razloge su najčešće navodili građani Bugarske (71 odsto), Grčke (70 odsto), Mađarske (66 odsto), kao i Irske i Rumunije (po 62 odsto). Prošle godine najpopularnije destinacije za odmor bile su Španija i Italija (po 17 odsto), Francuska (16 odsto), Nemačka (13 odsto) i Velika Britanija (10 odsto).

Nema prečica do EU, Kosovo najveći problem

Nerešen status Kosova i dalje će biti najveća prepreka na putu Srbije ka EU, ocenila je analitičarka briselskog Centra za evropsku politiku (EPC). "EU neće u svoje okrilje prihvatiti zemlju sa takvim nerešenim problemom. Neće se ponoviti iskustvo sa Kiprom, podeljenim ostrvom koje je 2004. godine postalo član", rekla je Balfur za EurAktiv (www.euractiv.rs). Kada se Kipar pridružio EU podsticaj za rešavanje problema podele je nestao, ali taj problem i dalje često ometa rad EU, kazala je Balfur, ukazavši da se to iskustvo neće ponoviti. "To znači da Srbiju na putu ka EU još očekuje veliki napor - ne samo da će morati da sprovede sve neophodne reforme da bi ispunila standarde EU, već je potrebno da se i dalje angažuje na normalizaciji odnosa sa Kosovom kako bi se našlo sporazumno rešenje za njegov status", kazala je ona. Sudbina odnosa i Beograda i Prištine sa EU zavisiće od dijaloga za rešavanje problema, istakla je Balfur, napomenuvši da to možda zvuči paradoksalno. "To je međutim sustina evropske integracije: miroljubivo rešavanje sukoba i sporova, pri čemu koristi od članstva treba da ublaže gorčinu te pilule", rekla je Balfur. Prema njenim rečima, dodela statusa kandidata je politički značajan korak, ali je pred Srbijom i dalje veliki posao. Balfur je ocenila da je Srbija, u poređenju sa drugim zemljama, na putu ka članstvu u prilično dobrom položaju za pregovore o institucijama, strukturi i reformama koje je sprovela, ali treba biti svestan da će EU biti dosledna u pogledu standarda koje treba da usvoje zemlje kandidati za članstvo. "Proširenje je dugoročan projekat, bez prečica", ukazala je analitičarka Centra za evropsku politiku. Ona je rekla da odluka o pokretanju studije izvodljivosti za Kosovo ima veliki značaj za Kosovo koje nema formalne odnose sa EU, ali i za Srbiju jer ŠP utiče na regionalnu saradnju, kao i slobodan protok robe i ljudi. "Značaj toga je tim veći što su - iako je EU i dalje posvećena širenju na Balkan - ekonomska kriza, zamor od proširenja, kao i težak politički kontekst većine zemalja u regionu, umanjili polet zemalja članica", rekla je Roza Balfur za EurAktiv Srbija.

Registrovane nove dve stranke, 87 ukupno

U Registar političkih stranaka Srbije upisane su nove dve partije, Bunjevačka stranka i Bošnjačka narodna stranka, što je ukupno 87 registrovanih stranaka, objavljeno je u najnovijem "Službenom glasniku". Na registarskom listu broj 86. upisana je Bunjevačka stranka (BS), čije je sedište u Subotici i čiji je zastupnik Srđan Evetović. Stranka je osnovana 4. januara ove godine, a u Registar je upisana 24. febuara. Pod rednim brojem 87. upisana je Bošnjačka narodna stranka (BNS) čije je sedište u Novom Pazaru, a kao zastupnik u Registru je naveden Mujo Muković. Stranka je osnovana 15. januara 2012. godine u Novom Pazaru, a u Registar je upisana 27. februara. U Registru političih stranaka Srbije koje vodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu do sada je upisano ukupno 87 političkih stranaka. Više od polovine stranaka upisanih u Registar su stranke nacionalnih manjina kojima je za osnivanje potrebno da prikupe 1.000 potpisa građana koji ih podržavaju. Za upis u Registar političkih stranaka neophodno je 10.000 potpisa građana. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke. Na političkoj sceni Srbije pre preregistracije stranaka na osnovu novog Zakona o političkim partijama bilo je više od 600 političkih stranaka.

Novi programi za Srbiju, ali ne i više sredstava

Srbija je dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji uključena u još tri od pet komponenti IPA programa za pripremni proces, ali će tek od 2014. moći da računa na šezdesetak miliona evra više bespovratnih sredstava koje može povući iz tog fonda. Prema informacijama koje je agencija Beta dobila u Evropskoj komisiji u Briselu, sredstva za još tri komponente IPA u koje je sad uključena, Srbija će dobiti preraspodelom iz postojećih fondova predviđenih za nju u već određenim komponentama I i II. Srbija je bila uključena u samo dve komponente IPA, a to su podrška tranziciji i izgradnji institucija, i za prekograničnu saradnju, za šta je bespovratno dobijala oko 200 miliona evra godišnje, a za 2013. predviđeno je 214,7 miliona evra. Uz status kandidata za članstvo, Srbiji se sada otvaraju i IPA komponente III, IV i V. To su regionalni razvoj, ljudski resursi (uključujući obrazovanje i socijalno ugrađivanje) i razvoj seoskih područja, kao i prvenstveno ključno važna poljoprivreda, koja je, i prema procenama Evropske komisije, važna razvojna i izvozna privredna grana Srbije, s moćnim komparativnim prednostima. U Evropskoj komisiji se radi na izvesnom preobražaju programa IPA od 2014. godine, kad kreće iduće budžetsko sedmogodišnje razdoblje finansiranja strukturnih i drugih reformi političkog, ekonomskog i društvenog preobražaja zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU. Kako sada stvari stoje, od dobijanja statusa kandidata Srbija može koristiti postojeća sredstva za svih pet komponenti IPA, uz nužne temeljito pripremljene odgovarajuce projekte, i to tek pošto usvoji i počne da sprovodi Decentralizovani sistem upravljanja. To znači da vlada Srbije treba da uspostavi za to nadležno telo, kao i da se zvaničnici u tom telu obuče da upravljaju dobijenim sredstvima, što inače trenutno radi Delegacija EU u Beogradu. Povećanje IPA od 30 odsto za Srbiju predviđeno je usvajanjem budžeta EU za razdoblje 2014-2020, što znači da će u tom periodu godišnja suma nepovratnih sredstava biti 260 miliona evra za svih pet komponenti. Vlada u Beogradu moći će efektivno ta sredstva da kroz projekte usmerava kada se usvoji Decentralizovani sistem upravljanja. To je vrlo zahtevan poduhvat, ali je od dugoročne koristi zato što se time Srbija priprema za korišćenje strukturnih fondova koje koriste članice EU, a moći će da dobija sredstva za neke vidove projekata koji do sada nisu mogli da se finansiraju evropskim novcem. Reč je, pored ostalog, o podršci poljoprivrednicima, malim i srednjim peduzećima i izgradnji infrastrukture. Zasad nema znakova da bi sredstva EU za temeljite promene i pripremu novih članica sa Zapadnog Balkana od 2014. mogla biti osetnije uvećana, uključujući povlačenja novca iz strukturnih i kohezionih fondova Unije. Ta sredstva su desetostruko veća od IPA, a bivaju dostupna tek kad neka država kandidat potpiše sporazum i postane članica EU. Time bi se iz raspoloživih, ne novih sredstava, mnogo brže i bolje zemlja-kandidat pripremila za ono što je najbitnije - da po političkoj demokratiji, sposobnosti državne uprave i konkurentnosti privrede bude u stanju da se kao partner ravnopravno uključi u sve politike i sistem odlučivanja EU. To je svojevremeno predložila Srbija i dobila podršku tri komesara Evropske komisije, o tome se ozbiljno razmišljalo u krugovima Komisije u Briselu, ali zasad opipljivijih poteza još nema. Dragan Blagojević, Brisel

Sredstva iz fondova će se povećavati na putu ka EU

Srbija do 2014. godine ne može da računa na više novca iz pretpristupnih fondova EU, ali će se sredstva povećavati kako bude napredovala u evropskim integracijama, rečeno je danas na javnom slušanju "Korišćenje pretpristupnih fondova EU (IPA)" u Skupštini Srbije. Sticanjem statusa kandidata za članstvo u EU, Srbija je dobila pravo da konkuriše i za sredstva IPA fondova za ljudske resurse, ruralni i regionalni razvoj, a u periodu od 2007. do 2013. godine, za Srbiju je namenjeno 1,4 milijardi evra. Srbija je do sticanja statusa kandidata imala pravo da koristi sredstva za pomoć tranziciji i za prekograničnu saradnju. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je da su koristi od kandidature i članstva u EU "mnogo više od prisutupa IPA sredstvima" i da bi Srbija iz samog postupka u vezi sa IPA fondovima trebalo da uči o načinu na koji funkcioniše sistem EU, kako bi to znanje bilo iskorišćeno i nakon prijema u EU. "IPA fondove ne treba da posmatramo isključivo kroz nominalne iznose, već kao pripremu Srbije da izgradi sistem koji će biti u stanju da privuče sredstva koja budu namenjena Srbiji i nakon prijema u EU", kazala je Đukić Dejanović. Ona je rekla da bi Srbija, da je članica EU, godišnje iz fondova dobijala 1,4 milijarde evra. Đukić Dejanović je kazala da je Srbija posle brojnih izazova i dosta truda postala kandidat za člana EU i da to nije samo priznanje već i znak da je na putu da postane članica organizacije kojoj pripada značajno mesto na svetskoj političkoj i ekonomskoj sceni. Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adriano Martins rekao je da je od 2000. godine EU obezbedila 2,2 milijarde evra pomoći Srbiji i da je sa prosekom od 200 miliona evra godišnje najveći donator u Srbiji. "Sada kad je Srbija postala kandidat za člana EU, naša podrška biće sve više usmerena na ubrzanje priprema Srbije za članstvo u EU", kazao je Martins. On je rekao da je kandidatura znak priznanja napora koje je Srbija uložila proteklih godina i dodao da je "zemlja već prešla pola puta ka EU i da će brzina integracija zavisiti od Srbije". "EU će podržati Srbiju na ovom putu, ne samo u davanju smernice već i u stalnom pružanju finansijske pomoći", kazao je on. Direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht ocenila je da EU u toku finansiranja projekata uslovljava Srbiju, ali da istovremeno pomaže građanima da žive zdravije. Ona je kazala da se u Srbiji nedovoljno govori o finansijskoj podršci koju EU daje za projekte u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena koji su, kako je navela, i prilika za otvaranje novih radnih mesta. Među korisnicima IPA fondova su i ministarstva prosvete i nauke, zaštite životne sredine kao i opštine, čiji su predstavnici naveli da su svi projekti imali razvojni karakter i da je novac iskorišćen za izgradnju institucija, infrastrukture kao i usavršavanje kadrova.