Većina
građana u državama na prostoru bivše Jugoslavije, izuzev u Hrvatskoj i na
Kosovu, uverena je da bi im život bio bolji da je u istom obliku i sa istim
uređenjem ostala nekadašnja SFR Jugoslavija.
Ovo je jedan od ključnih rezultata istraživanja "20 godina posle 1991. -
Priča dve generacije" koje je predstavljeno u Berlinu i koje je na
incijativu Evropskog fonda za Balkan u državama zapadnog Balkana sproveo
Ipsos Stratedžik Marketing.
Cilj istraživanja je bio da se uporede stavovi o sadašnjem, ali i budućem i
ranijem životu među građanima država bivše SFRJ koji su rođeni 1991. i 1971.
godine.
Tako u Republici Srpskoj čak 81 odsto ljudi veruje da bi im život bio bolji
da je opstala nekadašnja država Jugoslavija, to isto smatra i 69 odsto
građana Srbije, 65 odsto u Crnoj Gori, 62 odsto u Makedoniji i 58 odsto u
Federaciji Bosne i Hercegovine.
U to da bi im život bio bolji da je nastavila da postoji SFRJ veruje samo 25
odsto građana Kosova i 30 odsto ljudi u Hrvatskoj, gde 24 odsto građana
smatra da bi im život u tom slučaju bio isti i 33 da bi bio gori.
Među građanima Kosova je 56 odsto onih koji veruju da bi im opstanak
Jugoslavije život učinio gorim.
U svim državama nekadašnje Jugoslavije je među mladom generacijom, rođenom
1991, doduše nešto manje onih koji veruju da bi im život bio bolji da je
sačuvana nekadašnja jugoslovenska država.
Ali, sa izuzetkom Kosova, ubedljiva većina mlade generacije veruje da bi im
život bio bolji, ili barem isti, da je opstala SFRJ.
Istraživanje "20 godina posle 1991." predstavljeno je u Fondaciji Robert Boš
u Berlinu, koja spada u organizacije koje finansijski pomažu rad Evropskog
fonda za Balkan.
Istraživanje, koje će biti narednih dana objavljeno i u državama na prostoru
bivše Jugoslavije, pokazuje da u Hrvatskoj većina građana za izbijanje
ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji odgovornim smatra političke vođe, na
Kosovu sam narod, dok u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori
odgovornost za događaje s početka devedestih godina pripisuju - međunarodnoj
zajednici.
Kada je reč o odgovornosti pojedinih političkih vođa, izuzev u Srbiji, u
svim državama bivše Jugoslavije se najodgovornijim za ratove smatra
nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević. U to je na Kosovu uvereno
92, u Makedoniji 65 i u Hrvatskoj 64 odsto građana.
Znatno manje odgovornim smatra se nekadašnji hrvatski predsednik Franjo
Tuđman, kao i načelno političke vođe tog vremena, a samo u Srbiji i
Republici Srpskoj se odgovornost za rat (10 i 32 odsto) pripisuje i
bosanskom predsedniku Aliji Izetbegoviću.
Kada je reč o kulturnoj identifikaciji (muzika, literatura, umetnost, zabava)
sa drugim zemljama zapadnog Balkana, ona je najizraženija na Kosovu i u
Makedoniji (58 i 50 odsto).
Najmanja je kulturna identifikacija sa susedima je u Hrvatskoj (28 odsto), u
Srbiji takvu bliskost sa susedima oseća 39, u Crnoj Gori 43 i u Federaciji
BiH i u Republici Srpskoj 40, odnosno 44 odsto građana.
Pri tome je udeo mladih, rođenih 1991. godine, koji se kulturno identifikuju
sa susedima u više zemalja veći nego među starijima, rođenim 1971. To je
slučaj posebno u Hrvatskoj, ali i u Srbiji i na Kosovu, dok je u Crnoj Gori
ta identifikacija veća u starijoj generaciji.
Mali automobili u borbi za zaradu u Evropi
Mali automobili na Ženevskom salonu automobila, koji je počeo u
četvrtak, elegantniji su i sportskiji jer se svetski proizvođači bore za
zaradu u Evropi pokušavajući da primame kupce uzdržane zbog ekonomske krize.
Fordova premijera je B-maks "subkompakt" namenjen porodicama, dok je
Mercedes u potrazi za mlađim kupcima - ispod 50 godina, za svoju novu A
klasu.
Audi je predstavio treću generaciju svoje serije A3 koja je pre 15 godina
bio prvi "kompakt" u vrhunskom segmentu tržišta.
Fiat je lansirao "500 L", produženu verziju svog malog gradskog automobila
"500", koja se pravi u Srbiji, a Tojota je "naoštrila" hibridnu verziju svog
bestselera - "jarisa" da bi mu dala agresivniji izgled.
Pežo postavlja nov standard auto-industrije time što je njegov novi 208
manji od svog prethodnika.
Svi ti novi modeli su daleko od vremena kada su mali automobili bili jeftini
i oskudno opremljeni.
Mada i dalje troše malo goriva i malo zagađuju, ovi modeli su opremljeni
najnovijim sigurnosnim uređajima i na rubu su luksuza čime se "kompaktna"
primiče "subkompaktnoj" diviziji, a obe zajedno čine oko 80 odsto podaje na
evropskom tržištu.
"Sećate li se kada su manji automobili bili jeftini i veseli? Sada potrošači
žele najbolji kvalitet, najveću štednju goriva, bezbednost i dizajn", rekao
je izvršni direktor Forda Alan Mulali.
Problem za masovno evropsko tržište automobila je to što se tražnja smanjila
pod pritiskom dužničke krize: ove godine se očekuje smanjenje prodaje za
skoro 5 odsto, na 12,9 miliona jedinica, kaže Centar za istraživanje auto-industrije.
Izbijanje finansijske krize 2008. je donelo podsticaje za zamenu staro za
novo koji su vozačima doneli bonus za kupovinu novog automobila ukoliko
stari daju otpadu.
Ti podsticaji su pomogli industriji i odložili neizbežno suočavanje sa
činjenicom da Evropa ima previše neiskorišćenih fabrika, za šta većina
rukovodilaca evropske autoindustrije kaže da se ne sme ponoviti.
"Ne želim podsticaje ili finansijsku pomoć", rekao je novinarima izvršni
direktor Fiata i Krajzlera Serđo Markione: "Fiat je finansijski čvrst i
protiv je bilo kakve intervencije za podršku prodaji".
Fiat je na dugačkoj listi evropskih proizvođača automobila koji gube novac u
Evropi, a tu su i grupa "Pežo-Sitroen" (PSA), "Adam Opel" Dženeral motorsa
(GM) i "Reno".
Cilj Fiata je da u Italiji pravi automobile za izvoz u SAD gde već skoro tri
godine ima 58,8 odsto udela u "Krajzelru". Ali, prvo treba da unapredi svoje
italijanske fabrike koje rade sa samo 60 odsto kapaciteta, po podacima
ustanove "IHS automotiv".
Neiskorišćene proizvodne linije ruše profit, a evropski proizvođači nailaze
na otpor države svakom pokušaju zatvaranja fabrika.
Stiven Odel, izvršni direktor Forda za Evropu, izjavio je da evropski
političari treba da prestanu da se mešaju u zatvaranje fabrika jer auto-industrija
nastoji da ponudu uravnoteži s potražnjom koja se smanjuje.
Fordove fabrike rade sa više od 90 odsto kapaciteta, zahvaljujući zatvaranju
nekih od njih 2008. i 2009.
"Smatram da političari treba da prestanu da daju izjave o tome da razumeju
da kapacitet treba smanjiti, ali ne u njihovoj zemlji", rekao je Odel.
Svež savez sklopljen prošle sedmice, Dženral motorsa (GM) i Pežoa, znak je
da industrija traži način da smanji troškove.
GM će uzeti 7 odsto udela u Pežou, evropskom proizvođaču automobila broj 2,
a sporazum predviđa zajedničku platformu budućih modela do 2016. i saradnju
u kupovini delova.
Ta dva proizvođača automobila kažu da će im to uštedeti 2 milijarde dolara
godišnje u narednih pet godina. Do sada nisu razgovarali o mogućnosti
otpuštanja i zatvaranju fabrika što analitičari, međutim, očekuju.
Šef Dženeral motorsa za Evropu, Karl-Fridrih Štrake je pokušao da ublaži
strahovanje od masovnog otpuštanja, ali to nije ni isključio.
"Treba nam održivo stanje. Ni jedna kompanija ne može da nastavi da
proizvodi gubitke", rekao je Štrake.
U međuvremenu, japanski proizvođač automobila Nisan koji je u savezu sa
francuskim proizvođačem Reno, saopštio je da investira 198 miliona dolara u
nov kompaktni model svoje britanske fabrike što je retka ekspanzija auto-proizvodnje
u Zapadnoj Evropi.
Nisan kaže da će se taj njegov budući model koji kreće iduće godine, nazvan
"invitejšn" (Invitation - poziv), nadmetati sa Fordovom "fiestom" i
Folksvagenovim "polom".
Većina migranata u svetu hrišćani
Blizu polovine od 214 miliona
migranata koliko ih je u svetu bilo 2010, hrišćanske su veroispovesti, a
više od četvrtine su muslimani, pokazala je studija koja otkriva da su,
uzimajući u obzir sve religije, SAD destinacija svakog petog migranta.
Prema studiji "Vera u pokretu" o verskoj pripadnosti migranata koju je
sproveo američki institut Pju, 106 miliona ljudi (49 odsto) su hrišćanski
emigranti, najviše iz Meksika, Rusije i Ukrajine.
Blizu 60 miliona (27 odsto ukupnog broja) su muslimani, koji su u najvećem
broju došli iz Palestine, Pakistana, Bangladeša i Indije, 11 miliona (pet
odsto) su hindusi, sedam miliona (tri odsto) su budisti, a 3,6 miliona
Jevreji (manje od dva odsto).
Sklop migrantske populacije u skladu je sa sklopom svetske populacije, kojom
dominiraju hrišćani, iza kojih slede muslimani, zaključak je studije.
Ipak, dok je svaki treći stanovnik sveta hrišćanin, toj veri pripada svaki
drugi migrant.
Studija je pokazala da trećina migranata dolazi iz azijsko-pacifičkog
regiona, iza kojeg sledi Evropa, u kojoj su premeštanja stanovništva većinom
unutar kontinenta.
Najviše imigranata primaju Severna Amerika, Evropa, Australija i zalivske
zemlje.
Samo u SAD došao je svaki peti imigrant (blizu 43 miliona), a slede Rusija i
Nemačka koje jedine premašuju 10 miliona primljenih imigranata.
SAD, koje su prva destinacija za migrante hrišćane, većinom Meksikance,
glavno su odredište i za budiste, dok su za hinduse na drugom mestu iza
Indije, kao i za Jevreje iza Izraela.
Suprotno široko rasprostranjenom verovanju, Evropa prima više hrišćanskih
nego muslimanskih imigranata, čak i ako se ne uzmu u obzir preseljenja
unutar kontinenta.
Saudijska Arabija glavno je odredište za muslimane, koji se posle te zemlje
najčešće odlučuju za Rusiju, Nemačku i Francusku.
Što se pojedinačnih religija tiče, migraciji su najskloniji Jevreji - van
rodne zemlje živi svaki četvrti Jevrejin.
Broj migranata utrostručen je od 1960-ih godina, ali je njihov procenat u
odnosu na celokupnu svetsku populaciju skoro isti - tri odsto u odnosu na
2,6 odsto pre 60 godina.
Romni pobednik super utorka, ali ne i sigurni kandidat
Unutarpartijski izbori u
deset američkih saveznih država, takozvani "super utorak", nije odlučio
sigurnog kandidata republikanaca na predsedničkim izborima, iako je Mit
Romni izašao kao pobednik i sa najvećim šansama da se u novembru suoči s
demokratom Barakom Obamom.
Umereni Mit Romni nije uspeo da ubedljivo pobedi svoje rivale Njuta Gingriča
i ultrakonzervativnog Rika Santoruma, ali je zahvaljujući tesnoj pobedi u
Ohaju učvrstio mesto favorita za republikanskog kandidata.
Romni je pobedio u Ohaju, Ajdahu, Masačusetsu, Vermontu, Aljasci i
Virdžiniji, dok je Santorum zabeležio pobede u Tenesiju, Oklahomi i Severnoj
Dakoti. Njut Gingrič je morao da se zadovolji samo pobedom u rodnoj
Džordžiji.
Analitičari ističu da Romniju nije pošlo za rukom da ubedi pristalice
konzervativne struje u stranci, niti je zadobio simpatije srednje klase, kao
ni onih najsiromašnijih - što su i bili nedostaci njegove dosadašnje
kampanje. Ipak, bivši guverner Masačusetsa može da se pohvali pobedama u
Ohaju i Floridi, što su dve ključne države tokom predsedničkim izbora, bez
kojih nijedan republikanac nikada nije ušao u Belu kuću.
Ohajo se smatra za takozvanu "sving stejt", saveznu državu u kojoj na opštim
izborima ne postoji čvrsto opredeljenje za republikance ili demokrate, pa je
utoliko izuzetno bitna za pobedu na predsedničkim izborima.
Istovremeno, poraz Romnija u duboko konzervativnim sredinama na jugu još
jednom je pokazao u kojoj meri je teško privući simpatije šarolikog
republikanskog izbornog tela.
S druge strane, neuspeh u Ohaju izgleda da pokazuje da Nik Santorum ne može
da pobedi u saveznim državama koje su ključne na predsedničkim izborima.
"Super utorak" pokazuje konačno i specifičnost ovogodišnje trke za
republikanskog kandidata: Romni se pojavljuje kao očigledan favorit, ali
koji, ipak, ne uspeva da objedini sve struje Republikanske stranke. Osim
toga, dosadašnji tok kampanje republikanskih kandidata mogao bi svojim
trajanjem i nedostatkom jasnog vođe da ugrozi imidž budućeg pobednika za
kandidata republikanaca, ali i odbije neodlučne birače sa centra čiji bi
glasovi mogli da se preliju Baraku Obami.
Prema anketi koju je Si-En-En sproveo po izlasku sa glasačkih mesta, birači
kojima je najvažnije da kandidat republikanaca pobedi Obamu u 53 odsto
slučajeva glasali su za Mita Romnija.
Na istoku Libije proglašena poluautonomna oblast
Plemenske vođe i komandanti lokalnih milicija u istočnom delu Libije
proglasili su danas za poluatonomnu oblast područje od Sirta do granice sa
Egiptom, deo zemlje bogat naftom.
Protivnici ovog poteza strahuju da on predstavlja prvi korak ka podeli
zemlje, šest meseci posle svrgavanja dugogodišnjeg vođe Muamera Gadafija.
Libijski Prelazni nacionalni savet, odnosno privremena vlada sa sedištem u
Tripoliju, više puta je izrazio protivljenje formiranju delimično autonomne
istočne oblasti, upozoravajući da bi to moglo da dovede do raspada zemlje.
Hiljade predstavnika glavnih plemenskih vođa, komandanti milicija i
političari proglasili su poluautonomnu oblast na ceremoniji u istočnom gradu
Bengaziju, koji je bio centar pobune protiv Gadafija i dugo uporište
pobunjenika dok se pobuna nije proširla na ostatak zemlje.
Oni su rekli da žele da okončaju višedecenijsku marginalizaciju kojoj su
bili podvrgnuti tokom vladavine Gadafija i imenovali su savet koji će se
baviti pitanjima novoformirane oblasti.
Na skupu je za vođu vladajućeg saveta imenovan Ahmed Al Zubair, čovek koji
je bio najduže politički zatvorenik u vreme Gadafijevog režima. Al-Zubair,
takođe član Prelaznog nacionalnog saveta, obećao je da će štititi prava
novoformirane oblasti, ali i da njegov savet priznaje da privremena vlada u
Triplilju vodi međunarodne poslove zemlje.
Salon lepote za ugrožene žene slavi godišnjicu
Salon lepote Žozefin u Parizu, koji za malo novca pruža usluge siromašnim,
obespravljenim i na bilo koji način ugroženim ženama, proslavio je, na
Međunarodni dan žena, prvu godišnjicu postojanja.
Žozefin je za godinu dana imao oko 1.200 mušterija. Usluge ovog salona
koriste žrtve zlostavljanja, bivše osuđenice ili zavisnice od raznih
supstanci, nezaposlene samohrane majke, žene koje zbog invaliditeta ne mogu
da nađu posao.
One dolaze da ih profesionalci friziraju, našminkaju, ili da pozajme odeću u
kojoj će otići na intervju za posao.
Frizura košta tri evra, uključujući šišanje, farbanje kose ili izvlačenje
pramenova - što je manje od cene kafe s mlekom u pariskom bistrou.
Međutim, ključna privlačnost salona Žozefin leži u podizanju morala,
ukazivanju poverenja pa čak i davanju poslovnih ponuda, kažu osnivači.
U Parizu, gradu koji je sinonim za modu i ulepšavanje, Žozefin je prvi salon
ovakve vrste, a posluje u vremenima kada se Francuska bori sa visokom stopom
nezaposlenosti i pokušava da smanji jaz između bogatih i siromašnih.
Slični projekti su pokrenuti u SAD i drugim zemljama.
Neke žene dolaze u salon Žozefin po preporuci humanitarnih organizacija, a
neke su same saznale za to. U svakom slučaju, neophodno je da pokažu
dokument kojim dokazuju da su u teškoj situaciji.
Žozefin je osnovala frizerka Lusija Irasi , koja je prvo godinama
volontirala i sarađivala sa humanitarnim organizacijama, a potom u
mondenskom kvartu San Žemen de Pre otvorila sopstveni salon u kojem je
svakog ponedeljka isključivo primala siromašne žene.
Zatim se udružila sa Majom Vendling, direktorkom za razvoj u jednoj
dobrotvornoj organizaciji, kako bi našla sponzore za otvaranje salona koji
bi, po davnašnjoj zamisli Lusije Irasi, potpuno bio okrenut siromašnim,
obespravljenim i ugroženim ženama.
"Kad stvari postanu loše, sakriješ se u krevet i prestaneš da vodiš računa o
sebi. Smatram da se kroz lepotu ženi može vratiti samopouzdanje koje ona
gubi kad se ne oseća dobro", rekla je Irasi u jednom intervjuu.
Iako su ugrožene, ženama koje dolaze u Žozefin pružena je mogućnost da za
neke usluge dodatno plate - na primer, ako žele više uz paket šišanja,
farbanja i šminkanja dobiju i lakiranje noktiju, to će da ih izađe jedan
evro više, to jest četiri evra.
Godišnji budžet salona Žozefin je 250.000 evra, i ima samo tri plaćene
radnice. Svi ostali, uključujući Lusiju Irasi, rade bez nadoknade.
Projekat podržavaju opštinske vlasti, ali najveći deo finansija dolazi od
korporacija. Pored novca, donacije se sastoje u proizvodima za negu lepote,
odeće, obuće, itd.
Mitropolit Simeon bio tajni agent i član KP
Iz arhive Državne bezbednosti
Bugarske, koja je sada dostupna javnosti, saznaje se da je sadašnji
mitropolit zapadnoevropski Simeon decenijama bio ne samo tajni agent već i
član Komunističke partije, javlja Verska informativna agencija (VIA).
Iz tajnih arhiva saznaje se da je od 15 sadašnjih mitropolita Bugarske
pravoslavne crkve (BPC) bar njih 11 radilo za tajnu službu, ali je član KP
bio samo mitropolit Simeon, iako nije sačuvana njegova članska knjižica,
navodi VIA.
Mitropolit je koristio dva pseudonima, "Hristov" i "Toris", i radio je za
Prvo (glavno) odeljenje tajne službe, a u izveštajima, koje je često
završavao "s drugarskim pozdravom", u više navrata navodi da je "ponosan"
što je član KP.
"Ponosan sam što sam član avangarde i socijalističke nam otadžbine - slavne
Komunističke partije, za koju radim i za koju živim", stoji u njegovom
dopisu Državnoj bezbednosti od 8. septembra 1984.
VIA navodi da je mitropolit Simeon u inostranstvu bio i ispovednik bugarske
carske porodice Saksenburg u egzilu.
U špijunskom radu mitropolit je bio veoma vredan, o čemu ima "na tone"
materijala. Pored ostalog, kako navodi VIA, davao je podatke i o rutama za
bežanje iz Bugarske, preko Turske i Grčke, na Zapad, o kojima je saznavao od
sagovornika. Bivša Jugoslavija se povremeno pominje u raznim kontekstima.
VIA navodi i da ga se bugarska emigracija u Evropi i Americi veoma bojala,
naslućujući da je agent. Neki emigranti su, pretpostavlja se, platili glavom
zbog informacija koje je mitropolit poslao Sofiji.
Agnjencija dodaje da se iz ovog, ali i drugih slučajeva, u Sofiji zaključuje
da nije tačna pretpostavka da su arhijereji bili prisiljeni da rade za tajnu
sluzbu, već je najčešće ta delatnost bila dobrovoljna.
Simeon Kostadinov rođen je 1926. u Varni. Studirao je teologiju u Sofiji i
Moskvi. Rukopoložen je 1958. a za episkopa je hirotonisan 1973. i delovao u
Njujorku. Od 1980. je mitropolit za srednju Evropu, prvo u Budimpesti, potom
u Berlinu. Pokušaj da bude penzionisan pre više godina propao je zbog
njegovog intenzivnog protivljenja.
Bolonja najmobilniji grad u Evropi
Italijanski grad Bolonja dobitnik je nagrade kao najmobilniji
grad u Evropi u 2011. godini.
Nagradu "Evropske nedelji mobilnosti 2011." uručio je evropski komesar za
životnu sredinu Janez Potočnik, a u najužem izboru su bili i glavni grad
Hrvatske Zagreb i kiparski grad Larnaka.
Evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik rekao je da su u užem izboru
bili i glavni grad Mađarske Budimpesta, dva grada iz Španije - Mursija i Leon,
Gaile i Ostersund iz Švedske i Skoplje iz Makedonije i uz Zagreb iz Hrvatske još
i Labin.
U akciji gradova za najbolje organizovanu "Evropsku nedelju mobilnosti 2011"
učestvovalo je 2.250 gradova koji se na najrazličitije načine zalažu za
alternativne načine prevoza.
Nacionalni koordinator za Evropsku nedelju mobilnosti Mirko Radovanac, kaže da
ova akcija propraćena u 15 gradova Srbije ali da nažalost nijedan grad nije
kandidovan za nagradu, jer je nužno ispuniti određene uslove,
"Beograd se nije zvanično kandidovao, ali se nadam da će u narednom periodu biti
sluha u Beogradu i da će se Beograd iduće godine kandidovati, a za kandidaturu
je potrebno je da grad uvede makar jednu trajnu meru koja će uspostaviti
alternativni saobraćaj u gradu", rekao je agenciji Beta Mirko Radovanac.
On je istakao da bi to moglo da bude "neko novo rešenje za pešačke zone, nove
biciklističke staze i mnogo toga drugog što nam omogućava da mobilniji i
zdravije živimo, da se krećemo umesto da vozimo ili nas voze".
Evropskoj nedelji mobilnosti prisustvovala je i Vesna Šabanovic, član opštinskog
veća Palilule, zadužena za ekologiju. koja se nada da će Beograd iduće godine
možda istači kandidturu akcuiom "Ima nade od Ade do Ade", koja će u organizaciji
opštine Palilula i Jugocikling kampanje pokušati biciklističkom strazon da
poveže Adu Cingaliju i Adu Huju.
