SRBIJA

Kandidatura za EU na utiče na izbore

Parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori 6. maja

Tačiju obećan susret sa Obamom ako prihvati fusnotu

Srpski izbori na Kosovu tema svih prištinskih medija

Đaci u Srbiji mogu da uče kineski jezik

Edita Tahiri častila žene za 8. mart putem u Albaniju

Istraga protiv bivšeg predsednika Kosova

Kandidatura za EU na utiče na izbore

Većina građana Srbije smatra da je dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u Evropskoj uniji dobra stvar, ali to neće uticati na opredeljenje biračkog tela na predstojećim izborima, pokazali su rezultati ankete agencije za istraživanje tržišta i javnog mnjenja Partner konsalting. "Većina ocenjuje da je to jedna strateška priča koja ima implikacije na dalji tok događaja, na političku scenu u Srbiji, ali velika većina po tom osnovu neće menjati svoje stavove, taj čin neće bitno menjati izborni rezultat", rekao je direktor Partner konsaltinga Miroslav Šutić na konferenciji za novinare. Prema istraživanju, 50,9 odsto građana ocenjuje dobijanje statusa kandidata kao dobru stvar, od čega 20,1 odsto smatra da je to veoma dobro, a 30,8 odsto da je to uglavnom dobro. Da je dobijanje statusa kandidata veoma loše ili uglavnom loše, smatra 14,6 odsto ispitnika. Takav stav najviše je prisutan među pristalicama Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Među njima 35,3 odsto smatra da je to veoma loše, a 23,5 odsto da je uglavnom loše. Velika većina ispitanika, 64,2 odsto, izjavila je da neće promeniti svoje glasačko opredeljenje zbog dobijanja kandidature, a pet odsto da će to svakako uticati. U to da status kandidata neće uticati na njihovo opredeljenje uverene su pristalice svih stranaka, a najviše pristalice PUPS-a i Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), kojih ih se 100 odsto tako izjasnilo. Istraživanje je pokazalo da bi dodeljivanje statusa kandidata moglo uticati na pristalice Demokratske stranke Srbije (DSS) i Srpske radikalne stranke (SRS), pošto je 16,7 odsto pristalica DSS i 15,6 odsto pristalica SRS izjavilo da će to uticati na njihovo opredeljenje. Šutić je, međutim, rekao da to treba tumačiti oprezno i da je reč o malom procentu. Da status kandidata neće uticati na njihovo opredeljenje reklo je 69 odsto potencijalnih birača DSS i 42,2 pristalica SRS. Na pitanje u kojoj meri se slažu sa tvrdnjom da trenutak dobijanja kandidature nije u vezi sa predstojećim izborima u Srbiji, zakazanim za 6. maj, 46,6 odsto izjavilo je da se uopšte ili delimično ne slaže sa tom tvrdnjom. Taj stav je posebno izražen kod pristlaica SNS među kojima se 31,5 odsto delimično i 31,9 odsto uopšte ne slaže sa tom tvrdnjom. Takođe, 52 odsto građana slaže se ili delimično se slaže sa tvrdnjom da trenutak dobijanja kandidature pokazuje želju međunarodne zajednice da utiče na predstojeće izbore u Srbiji. U potpunosti se sa tom tvrđnom slaže 20,8 odsto pristalica SNS i 16,5 odsto pristalica DS. Delimično se slaže 40,5 potencijalnih birača SNS i 36,9 odsto pristalica DS. Najviše je ipak pristalica DSS koji zastupaju taj stav, pošto ih se po 40,5 odsto delimično ili uopše slaže sa tom tvrnđom. Oko polovine građana smatra da nije realno očekivati da Srbija u ovoj godini dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU, a 32,1 odsto smatra da Srbija može ući u Uniju za manje od pet godina. U pogledu dobijanja datuma za početak pregovora najveći optimisti su pristalice LDP među kojima 41,9 odsto smatra da će Srbija datum dobiti do kraja godine. Najviše optimista u pogledu ulaska u EU je među pristalicama DS, među kojima 67,8 odsto smatra da će Srbija ući u EU za manje od pet godina. Da Srbija nikada neće ući u EU smatra gotovo polovina pristalica SRS. Telefonska anketa je sprovedena od 7. do 11. marta, nesporedno posle dodeljivanja statusa kandidata Srbiji 2. marta, na uzorku od 1.400 ispitanika. Istraživanje je realizovano kao komercijalni projekat agencije Partner konsalting i sadrži otvoreni deo i dopunske informacije za pojedine klijente iz oblasti politike i medija.

Parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori 6. maja

Parlamentarni izbori u Srbiji, pokrajinski u Vojvodini i lokalni izbori u većini opština u Republici biće održani u nedelju, 6. maja. Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je u utorak parlamentarne izbore za 6. maj, što će biti deveti izbori od ponovnog uspostavljanja višepartijskog sistema 1990. godine. Za 6. maj lokalne izbore u većini opština raspisala je i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović. Lokalni izbori neće biti raspisani u 17 opština u kojima su održani vanredni izbori u periodu između 2008. i 2011. godine. Izbori nisu raspisani u Aranđelovcu, Boru, Vrbasu, Vrnjačkoj Banji, Knjaževcu, Kovinu, Kosjeriću, Kosovskoj Mitrovici, Negotinu, Leposaviću, Novom Brdu, Odžacima, Peći, Prijepolju, Prištini i Rumi. Lokalni izbori u Kuli, koji su ranije raspisani, biće održani 29. aprila. Đukić-Dejanović je dodala da će Vlada Srbije, u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 i u saradnji sa UNMIK-om, "preduzeti sve radnje u vezi sa održavanjem lokalnih izbora na teritoriji Kosova". Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši naveo je da će izbori za pokrajinski parlament biti održani takođe 6. maja, zajedno sa lokalnim i parlamentarnim. Izbori u Vojvodini se sprovode po kombinovanom izbornom sistemu u skladu sa odlukom o izboru poslanika. Po toj odluci, od ukupno 120 poslanika u Skupštini Vojvodine, 60 se bira po proporcionalnom, a 60 po većinskom izbornom sistemu. Rezultati parlamentarnih izbora od 2000. godine Predsednik Srbije Boris Tadić raspisao je parlamentarne izbore za 6. maj ove godine. Istog dana biće održani i lokalni i pokrajinski izbori. To su deveti parlamentarni izbori od obnove višestranačja u Srbiji, a četvrti od demokratskih promena 2000. godine. 2000. godina - 23. decembar - Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su u skladu sa sporazumom koji su 16. oktobra potpisali SPS, Demokratska opozicija Srbije (DOS) i SPO. Na izborima je učestvovalo osam stranaka i koalicija. Od upisanih 6.493.672 birača na izbore je izašlo 3.748.623 ili 57,72 odsto. Nevažećih glasačkih listića je bilo 89.738. Izbore su pratili strani i domaći posmatrači: OEBS, Savet Evrope (SE), CeSID i Centar za demokratsku tranziciju u Podgorici. SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika DOS - 2.402.387 (64,8 odsto) glasova - 176 poslanika SPS - 515.845 (13,76) - 37 poslanika SRS - 322.333 (8,59) - 23 poslanika SSJ - 199.847 (5,33) - 14 poslanika 2003. godina - 28. decembar - Na izborima je učestvovalo 12 partija, šest koalicija i jedna grupa građana. Od upisanih 6.511.450 birača, glasalo je 3.825.471 ili 58,75 odsto građana. Glasalo se na 8.589 biračkih mesta u Srbiji i 247 na Kosovu. Nevažećih listića je bilo 49.755 ili 1,3 odsto. Izbore je pratilo više od 160 posmatrača OEBS, CeSID, misije EU, Britanskog i Helsinškog odbora za ljudska prava. SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika SRS - 1.056.256 (27,61 odsto) glasova - 82 poslanika DSS - 678.031 (17,72) - 53 poslanika DS - 481.294 (12,58) - 37 poslanika G17 PLUS - 438.422 (11,46) - 34 poslanika SPO-NS - 293.082 (7,66) - 22 poslanika SPS - 291.341 (7,61) - 22 poslanika 2007. godina - 21. januar - Na izborima je učestvovalo 20 izbornih lista i koalicija, među kojima i šest manjinskih. Od upisanih 6.653.851 birača glasalo je 4.033.586 ili 60,62 odsto. Nevažećih listića je bilo 65.405 ili 1,62 odsto. Izbore je pratilo oko 50 posmatrača Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i OEBS-a, 111 stranih posmatrača, kao i aktivisti CeSID-a iz Beograda. SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika SRS - 1.152.105 (28,59 odsto) glasova - 81 poslanik DS - 915.014 (22,71) - 64 poslanika DSS-NS - 666.889 (16,55) - 47 poslanika G17 plus - 274.874 (6,82) - 19 poslanika SPS - 227.304 (5,64) - 16 poslanika LDP-GSS-SDU-LSV - 214.028 (5,31) - 15 poslanika SVM - 52.458 (1,3) - tri poslanika Lista za Sandžak - 33.819 (0,84) - dva poslanika Unija Roma Srbije - 16.995 (0,42) - jedan poslanik Koalicija Albanaca Preševske doline - 16.972 (0,42) - jedan poslanik Romska partija - 14.568 (0,36) - jedan poslanik. 2008. godina - 11. maj - Na izborima je učestvovalo 22 izborne liste stranaka i koalicija, među kojima je bilo 10 manjinskih. Od upisanih 6.749.688 birača glasalo je 4.141.176, odnosno 61,35 odsto birača. Nevažećih listića je bilo 89.940. Izbore je pratilo blizu 90 posmatrača uključujući 30 kratkoročnih posmatrača iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, 24 posmatrača iz Parlametarne skupštine OEBS-a i 35 dugoročnih posmatrača ODIHR. SKUPŠTINA SRBIJE 250 poslanika ZES - 1.590.200 (38,4 odsto) glasova - 102 poslanika LDP - 216.902 (5,24 odsto) glasova - 13 poslanika DSS - Nova Srbija 480.987 (11.61 odsto) glasova - 30 poslanika SRS - 1.219.436 (29,45 odsto) glasova - 78 poslanika SPS-PUPS-JS - 313.896 (7,58 odsto) glasova - 20 mandata Bošnjačka lista za evropski Sandžak Dr Sulejman Ugljanin - 38.148 (0,92 odsto) - dva poslanika Mađarska koalicija Ištvan Pastor - 74.874 (1,81 odsto) glasova - četiri poslanika Koalicija Albanaca Preševske doline - 16.801 (0,41 odsto) - jedan poslanik.

Tačiju obećan susret sa Obamom ako prihvati fusnotu

Predsednik Vlade Kosova Hašim Tači pristao je na pominjanje Rezolucije 1244 UN u fusnosti pri regionalnom predstavljanju Prištine tek kada mu je američki diplomata Vilijams Berns obećao susret sa predsednikom SAD Barakom Obamom u Beloj kući, piše Koha ditore. List navodi da je Berns tu ponudu Tačiju izneo tokom boravka u Prištini polovinom februara i da je kosovski premijer potom pristao i na pominjanje Rezolucije 1244 SB UN što je do tada odlučno odbijao. To su za dnevnik, kako se navodi, potvrdila dva različita međunarodna izvora koji su želeli da ostanu anonimni. Beograd i Priština dogovorili su se 24. februara da se pri regionalnom predstavljanju Kosova koristi fusnota u kojoj se pominju Rezolucija 1244 UN, kao i Mišljenje Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova. Dnevnik piše da ni u Beloj kući, ali ni u kabinetu premijera Kosova nije ni potvrđena, ni demantovana informacija o susretu Tačija i Obame. Glavni politički savetnik premijera, Bekim Čolaku, rekao je da su posete Vašingtonu uvek veoma značajne, ali da trenutno nema zvaničnog poziva za posetu SAD. Čolaku je rekao da poziv na susret sa Obamom ne treba da bude iznenađenje zbog činjenice da je Kosovo izuzetno privrženo politici SAD i jer je Tači do sada već dva puta bio gost u Beloj kući. On je prvi put tamo boravio 2008. godine, nekoliko meseci nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova, kada je Tačija i predsednika Kosova Fatmira Sejdiua primio tadašnji američki predsednik Džordž Buš. Drugi put je u Beloj kući bio 2010. godine, nekoliko meseci pre okončanja prvog mandata na čelu vlade, kada je Tačija primio potpredsednik SAD Džozef Bajden. Koha ditore piše da će Tači u Beloj kući ponovo biti gost dve-tri nedelje pre nego što Obama, neposredno pred izbore u Srbiji, primi i predsednika Srbije Borisa Tadića.

Srpski izbori na Kosovu tema svih prištinskih medija

Odluka institucija Srbije da i na Kosovu budu raspisani opštinski i parlamentarni izbori, glavna su tema sve štampe na Kosovu. Dnevnik Koha ditore prenosi izjavu premijera Kosova Hašima Tačija da tim činom Srbija provocira sukob sa posledicama po ceo region. "Srbija provocira otvoreni sukob sa državom Kosovo koji može imati posledice po ceo region i sveukupno međunarodno angažovanje u regionu kako SAD, takođe i NATO i EU", rekao je Tači. Koha ditore, kao i drugi dnevnici, prenosi reakcije međunarodnih zvaničnika na Kosovu povodom odluke o održavanju izbora Srbije na teritoriji Kosova. Dnevni Zeri, izveštavajući sa sednice Vlade Kosova, prenosi izjavu zamenika premijera Hajredina Kučija da Vlada ne želi da "stvara iluzije da će upotrebiti vojsku ili policiju na severu", ali neće ni "ostati skrštenih ruku". "Preduzećemo sve mere da bismo odbranili pravni i ustavni poredak na Kosovu i preduzećemo sve mere koje ne štete interesima Kosova", upozorio je Kuči. Dnevnik Lajmi piše da će Vlada Kosova upotrebiti sva ustavna sredstva da onemogući održavanje srpskih izbora na Kosovu. List piše da može biti upotrebljena sila, ali da će to biti poslednje sredstvo, kada se iscrpu druge mogućnosti i sva pravna sredstva. "Srbija je namerom da održi izbore i na Kosovu teško provocirala međunarodnu zajednicu. Namera održavanja izbora je težak udarac Srbije međunarodnoj zajednici", ocenio je za dnevnik "Epoka e re" šef poslaničke grupe vladajuće Demokratske partije Kosova Adem Grabovci, i ocenio da je "sever bomba koja može eksplodirati".

Đaci u Srbiji mogu da uče kineski jezik

Blizu 2.500 učenika iz 31 osnovne i srednje škole u Srbiji počeće od ponedeljka da uči kineski jezik, na osnovu memoranduma o saradnji u oblasti obrazovanja koji su predstavnici kineske i srpske vlade potpisali u Beogradu. Memorandum o saradnji povodom realizacije projekta 'Učenje kineskog jezika u osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji" u Vladi Srbije su potpisali ministar prosvete i nauke Žarko Obradović i ambasador Kine u Srbiji Đang Vanhu, uz prisustvo ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića. "U pilot projektu će učestvovati 2.462 učenika iz 31 osnovne i srednje škole iz osam školskih uprava širom Srbije, a sa njima će raditi 14 profesora iz Kine", rekao je ministar Obradović. Prema njegovim rečima, cilj projekta je da se kroz učenje osnova kineskog jezika učenici u Srbiji upoznaju sa kineskim jezikom, kulturom i tradicijom. "Na taj način omogućavamo da naše mlade generacije steknu jednu značajnu prednost - da upoznaju i razumeju jednu veliku i prosperitetnu državu, naciju i njenu kulturu, kao i da nauče kineski jezik, koji će svakako biti jedan od najznačajnijih jezika u veku u kome živimo", rekao je Obradović. Ministar je istakao da će privredna saradnja između dve drzave biti olakšana ukoliko Srbija bude imala stručan kadar koji razume kineski jezik i kulturu kao i običaje kineskog naroda. Kako je rečeno na konferenciji, đaci od trećeg i petog razreda osnovnih škola će dva časa nedeljno imati nastavu kineskog, a za sada su se za učenje tog jezika u Beogradu prijavili učenici 10 osnovnih škola, a nijedan srednjškolac. Ambasador Kine u Srbiji Đang Vanhu istakao je da memoradnum predstavlja konkretan rezultat u bilateralnoj saradnji u oblasti obrazovanja. "Srbija je dobar prijatelj i partner Kine. Tadicionalno prijateljstvo dve zemlje ima čvrste korene i dugu istoriju. Poslednjih godine je u ekspanziji želja za učenjem kineskog među mladima u Srbiji", rekao je Vanhu. Ambasador je kazao da će mladi u Srbiji učenjem kineskog jezika moći da upoznaju 5.000 godina dugu istoriju, "očaravajući kulturu savremenog i harmoničnog društva koje se razvija". Vanhu je dodao da nastavnici govore engleski jezik, a neki od njih znaju i srpski. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je istakao da je za jačanje partnerstva između dve zemlje potrebno kinesku kulturu učiniti dostupnom mladima u Srbiji. "Imamo razloga da budemo ponosni na činjenicu da smo strateški partner zemlje kao što je Kina, i jedini strateški partner u ovom delu sveta", rekao je Jeremić i naveo da je Kina danas ključni faktor svetskog mira i svetske ekonomije. Jeremić je istakao da će 21. vek biti vek Kine, i poručio mladima "učite kineski".

Edita Tahiri častila žene za 8. mart putem u Albaniju

Zamenica kosovskog premijera i žene zaposlene u toj kancelariji "častile" su se za 8. mart putem u Albaniju koji je budžet Kosova koštao oko 50.000 evra, piše prištinski dnevnik Koha ditore. List navodi da je Edita Tahiri, šefica pregovaračkog tima Prištine u razgovorima sa Beogradom, bila "široke ruke prema ženama zaposlenim u kancelariji premijera", ali ne "iz svog džepa", nego iz budžeta. "Tako je 36 žena koje rade u najznačajnijoj kancelariji izvršne vlasti u četvrtak stiglo u Tiranu, a u nedelju posle podne su se vratile u Prištinu", navodi Koha ditore. Dodaje se da su one sa putovanja na Fejsbuku objavile fotografije, čak i sa planine Dajti na koju se iz Tirane ide žičarom. "Žene iz vlade ne samo da nisu imale potrebe da posegnu u svoje džepove već su ostvarile i dopunsku zaradu. Iako se radilo o hiru, svaka od njih je dobila i dve dnevnice. A jedna dnevnica za službeni put u Albaniju je 209 evra", piše list.

Istraga protiv bivšeg predsednika Kosova

Okružno tužilaštvo u Prištini počelo je istragu protiv bivšeg predsednika Kosova Fatmira Sejdiua i predsednika Skupštine Kosova Jakupa Krasnićija zbog nepoštovanja zakona o pomilovanju. Sejdiu, kao predsednik Kosova, i Krasnići kao vršilac dužnosti predsednika Kosova nakon ostavke Sejdiua, pomilovali su 227 osoba kažnjenih zbog teških krivičnih dela - trogovine ljudima, teških ubistava i silovanja. Od toga, 217 je muškaraci, a 10 žena. Tužilac Okružnog tužilastva u Prištini Drita Hajdari je za Koha ditore izjavila da se vrlo intenzivno radi na obezbeđenju informacija o tom slučaju. Istragom su obuhvaćeni i članovi ad hok radne grupe za pomilovanja, koji su predsednicima dostavljali predloge za pomilovanja. Koha ditore piše da je F.H. dan nakon pomilovanja ubio svoju suprugu. Od 2009. godine predsednici Kosova su delimično ili potpuno pomilovali osobe koje su bile osuđene na ukupno 236 godina zatvora. Predsednica Kosova Atifete Jahjaga je ove godine pomilovala 15 osoba koje su osuđene na lakše zatvorske kazne.