SVET

Nemcima preti nestašica jaja

60 odsto Amerikanaca skeptično prema ratu u Avganistanu

Nezavisnost Škotske dovela bi u pitanje članstvo u EU

Sarkozijeva kampanja očajna i odvratna

Gnev Kabula zbog prebacivanja vojnika-ubice u Kuvajt

Zvaničnik: Rusija i SAD daleko od dogovora oko štita

Policija u Kini 2011. oslobodila 24.000 otetih za trafiking

Australija ne odustaje od radio-teleskopa

Enterprajz krenuo na svoju poslednju plovidbu

Nemcima preti nestašica jaja

Potrošačima u Nemačkoj, samo tri nedelje pred Uskrs, mogla bi da zapreti nestašica jaja, kao i njihovo poskupljenje. Poznavaoci nemačkog i evropskog tržišta navode, kako prenose nemački mediji, da će ovaj problem zahvatiti pored Nemačke, i niz drugih zemalja Evropske unije (EU). Razlog je to što je u zemljama EU od 1. januara ove godine zabranjeno držanje kokoški nosilja u kavezima. Međutim, 13 država EU nije još uspelo da sprovede ovu meru, te još uvek 50 do 100 miliona kokošaka nosilja, od 330 miliona koliko ih ima u EU, nije promenilo "način život". Jaja koja nose kokoške koje se i dalje drže u kavezima, međutim, ne smeju da se prodaju izvan zemlje u kojoj su proizvedena. Cene jaja su zato u poslednjih nekoliko sedmica udvostručene, a očekuje se da će neposredno pred Uskrs još da porastu. To pogađa pre svega veletrgovinu i prehrambenu industriju. U maloprodaji to veliko poskupljenje potrošači još ne osećaju, jer trgovci sklapaju dugoročne ugovore o isporuci robe. Udruženje proizvođača testenina u Nemačkoj saopštilo je da je niz firmi došlo u tešku sistuaciju zbog drastičnog poskupljenja jaja. Slične su reakcije i predstavnika proizvođača keksa, kolača, gotovih sosova i majoneza. Mediji pišu da su prvi manji proizvođači već morali da proglase bankrot jer je cena jaja kokoški nosilja iz kaveza poskupela sa 8,1 na 14,5 centi. EU je propis o zabrani držanja kokoški nosilja u kavezima donela još 1999. i zemljama članicama dala rok od 12 godina da ga postepeno sprovedu. Određeno je da kokoške moraju da imaju više prostora, šipke za stajanje, kao i slamu za gnezda. Nemački proizvođači su 2010. okončali proces prelaska na novi sistem proizvodnje jaja. Manje od petine jaja koja se proizvedu u Nemačkoj je od kokošaka koje žive u kavezima, oko 60 odsto je sa farmi na kojima se kokoške drze u velikim halama na kojima sme da živi do devet životinja na kvadratnom metru. Oko 13 odsto jaja koja se proizvede u Nemačkoj je od kokošaka koje slobodno kljucaju na otvorenom prostoru, ostatak su jaja iz biološko-organske proizvodnje. Trećina jaja koje se u Nemačkoj godišnje potroše dolaze iz uvoza. Organizacije poljoprivrednika potrošačima ipak obećavaju da će nastojati da do uskršnjih praznika problem reše i obezbede nesmetano snabdevanje tržišta.

60 odsto Amerikanaca skeptično prema ratu u Avganistanu

Šezdeset odsto Amerikanaca smatra da nije vredno ulagati napore u rat u Avganistanu i podržava prevremeno povlačenje američkih vojnika, proizlazi iz ankete za televiziju Ej-bi-si (ABC) i list Vašington post. Samo 35 odsto anketiranih smatra da je taj desetogodišnji rat vredan gubitaka života i troškova SAD. Prema anketi, 54 odsto ispitanika je za to da se američki vojnici povuku iz Avganistana, čak i ako avganistanska vojska još nije spremna da preuzme odgovornost. Tog mišljenja je šezdest odsto pristalica demokrata ili nezavisnih, a četrdeset odsto pristalica republikanaca. Samo 30 odsto Amerikanaca smatra da američka strategija ima podršku većine Avganistanaca. SAD i saveznici u NATO nameravaju da povuku trupe iz Avganistana do kraja 2014. godine.

Nezavisnost Škotske dovela bi u pitanje članstvo u EU

Mesto Škotske u EU neće biti zagarantovano ako građani na referendumu 2014. godine izglasaju nezavisnost, a strah drugih članica od secesionističkih pokreta mogao bi da uspori ponovno pridruživanje Škotske, pokazao je izveštaj britanske proevropske organizacije. Na proceduru bi uticali i zahtevi Škotske, koja u okviru Velike Britanije ima mnoge povlastice, uključujući izuzeće od obaveze da usvoji evro i smanjeni doprinos budžetu EU, za koji se izborila još britanska premijerka Margaret Tačer, preneo je portal EurAktiv Srbija (www.euractiv.rs). Škotska bi, kako se navodi u izveštaju britanske koalicije poslovnih lidera Biznis for nju Jurop (Busineš for Nenj Europe), mogla da odluči i da ne ostane u EU već da bude u Evropskoj zoni slobodne trgovine (EFTA), kao Norveška, ali to samo na prvi pogled može zvučati privlačno. Ukoliko bi se odlučila za članstvo u EFTA Škotska bi morala da plaća za pristup unutrašnjem tržištu EU i da primenjuje sve propise EU vezane za to tržište, ali ne bi imala predstavnike u institucijama EU koje donose odluke - Savetu EU i Evropskom parlamentu. Škotska nacionalna partija (SNP), čiji je lider sadašnji prvi ministar Škotske Aleks Samond (Salmond), veliki pobornik referenduma, najavila je da će Škotska ostati u EU u slučaju proglašenja nezavisnosti. Prema navodima medija, nezavisnost podržava između 30 i 40 odsto Škotlanđana. Međutim, ne može se uzeti zdravo za gotovo da će se prema Škotskoj postupati kao prema de fakto članici EU, a odluka o načinu pristupanja zavisiće od jednoglasnog dogovora svih članica EU, budući da osnivačkim ugovorima EU nije predviđena mogućnost otcepljenja dela neke zemlje članice. Stav zemalja članica zavisiće i od mogućeg straha da će se podstaći separatističke struje u Evropi i od zahteva Škotske za pogodnostima u okviru EU, navodi se u izveštaju Biznis for nju Jurop. Problem separatizma značajan je posebno za zemlje koje i same imaju jake separatističke pokrete, poput Španije i Belgije. One se, kako se navodi u izveštaju, mogu plašiti da bi lako pristupanje nezavisne Škotske EU dalo vetar u leđa takvim pokretima kod njih. Škotska bi pri pristupanju EU mogla da pokuša da sačuva neke od povlastica koje ima u okviru Velike Britanije - izuzeće od obaveze da usvoji evro, članstvo u Šengenu, smanjeni doprinos evropskom budžetu, izuzeće od Povelje o osnovnim pravima EU i mogućnost da ne učestvuje u nekim aktivnostima u pravosuđu i unutrašnjim poslovima. Za deo takvih zahteva, poput izuzeća od evra, veliki problem bi mogao da bude strah zemalja članica od narastanja secesionizma. Neke povlastice Velike Britanije su već sporne u okviru EU, poput smanjenog doprinosa budžetu EU, koji je Velika Britanija dobila kao trajnu povlasticu 1984. godine. Nedavni proračun donjeg doma britanskog parlamenta pokazao je da je neto doprinos Škotlanđana budžetu EU oko 16 funti po osobi, a da bi bez povlastica bio skoro šest puta viši - 92 funte. Kako se navodi u zaključku Biznis for nju Jurop (Busineš for Nenj Europe), u čijem su savetodavnom odboru čelnici velikih preduzeća, što više pogodnosti i izuzeća bude želela da traži, Škotska će imati i veći rizik da je članice vrate na redovan put pristupanja, koji iziskuje vreme. Izvršni odbor te organizacije čine stručnjaci za spoljnu i ekonomsku politiku, uključujući nekadašnje lidere diplomatskih službi EU i iskusni novinari.

Sarkozijeva kampanja očajna i odvratna

Američki dnevnik Njujork tajms (NYT) kritikovao je francuskog predsednika Nikolu Sarkozija zbog "ubiranja glasova krajnje desnice" i ocenio da je njegova predizborna kampanja "očajna i odvratna". "Kampanja predsednika Nikole Sarkozija za reizbor polako postaje očajna i sve više odvratna", piše njujorški list samo dan nakon sličnih kritika koje je objavio Vol strit džornalu. Ocenjujući da Sarkozi pokušava da dostigne popularnost svog glavnog rivala, socijaliste Fransoa Olanda "napadajući imigrante i čak način ishrane francuskih muslimana", NYT piše da "Sarkozi možda misli da je politički dobro popuštati zahtevima rasizma i ksenofobije". "On je to već uradio", a, kako dodaje NYT, zbog "novog nasilnog tona" poboljšao mu se rejting u anketama. "Ali, to šteti francuskom društvu", ukazuje NYT. "Vremena su teška u Francuskoj", piše list i dodaje da bi "Sarkozi mogao da vodi mnogo slavniju kampanju". "On iza sebe ima uspeh u unutrašnjoj politici (penziona reforma) i u spoljnoj politici (Libija). Njegov glavni protivnik, Oland, ima nejasne ideje, a ekonomski predlozi uopšte nisu ostvarivi", piše list i dodaje da je "Sarkozi umesto toga izabrao da gađa nisko". Ističući da je ideju o obeležavanju halal mesa izvorno predložila Marin Le Pen, liderka krajnje desnice, list podseća da ju je Sarkozi najpre kritikovao da bi je potom prihvatio. "Okrutno je i destruktivno izvrgavati podsmehu muslimansku veru", piše NYT. "Žalosno je što Sarkozi nema nikakav problem da bude okrutan ako mu to omogućava da dobije glasove nekih od birača" Le Penove, zaključuje list. Vol strit džornal juče je kritikovao nameru odlazećeg predsednika o pooštravanju "šengena" radi bolje zaštite Evrope od ilegalnih imigranata, ocenjujući da je njegova "antiimigrantska retorika potpuno cinična" i Sarkozija nazvao "Nikola Le Pen".

Gnev Kabula zbog prebacivanja vojnika-ubice u Kuvajt

Avganistanski poslanici izrazili su gnev zbog toga što su SAD prebacile iz Avganistana u Kuvajt američkog vojnika koji je ubio 16 civila. Poslanici kažu da Kabul ne bi trebalo da potpiše sporazum o strateškom partnerstvu sa Vašingtonom, ukoliko se vojniku-ubici ne bude sudilo u Avganistanu. Pregovori o sporazumu koji bi trebalo da reguliše prisustvo američkih snaga u Avganistanu pošto se većina njihovih borbenih jedinica povuče iz te zemlje do kraja 2014, bili su napeti i pre nego što je u nedelju vojnik SAD ubio civile, među kojima i devetoro dece, u južnoj provinciji Kandahar. Amerikanci su sinoć avionom prebacili osumnjičenog vojnika iz Avganistana, naveli su zvaničnici SAD. Vojska SAD je saopštila da transfer vojnika ne isključuje mogućnost da mu se sudi u Avganistanu. Ta izjava, međutim, nije umirila Avganistance, primećuje agencija AP. "Zahtev porodica ubijenih u ovom incidentu, naroda Kandahara i Avganistana je da mu bude suđeno javno u Avganistanu", rekao je poslanik Kandahara Mohamed Naim Lalaj Hamidžaj, koji je deo parlamentarne komisije koja istražuje ubistva. SAD su obavestile avganistanske lidere da će vojnik biti prebačen iz zemlje, i "oni su to razumeli", rekao je zamenik komandanta američkih snaga u Avganistanu, general-potpukovnik, Kertis Skaparoti. On je dodao da će prebacivanje osumnjičenog omogućiti vojsci SAD da ga do suđenja drži u pritvoru, i obezbedi mu pravičan postupak. Pentagon je naveo da SAD nemaju odgovarajuće pritvorske jedinice u Avganistanu. Avganistanski poslanik Abdul Halik Balakarzai je rekao da predsednik Hamid Karzai treba da zbog poteza SAD odbije da potpiše sporazum o strateškom partnerstvu. "Kada bi suđenje bilo u Avganistanu, ljudi bi videli da Amerika ne voli ovog vojnika i da želi da ga kazni. Ali, nažalost, Amerika je ignorisala naš zahtev", rekao je Balakarzai. Plemenski lider Hadži Abdul Gani iz oblasti okruga Pandžvai u kojem je američki vojnik ubio civile, upozorio je da će potez SAD izazvati "pobunu naroda i povećanje neprijateljstva između Avganistana i Amerike".

Rusija i SAD daleko od dogovora oko štita

Rusija i SAD nisu uspeli da smanje razlike oko planiranog američkog raketnog štita i takoreći nema šanse da se postigne kompromis na samitu NATO u Čikagu u maju, rekao je jedan visoki ruski zvaničnik. Zamenik ministra odbrane Anatolij Antonov rekao je da Vašington ide dalje sa svojim planovima za postavljanje raketnog štita u Evropi, ne uzimajući u obzir ruske primedbe. SAD navod da je NATO raketni štit namenjen da se preduprede potencijalne raketne pretnje iz Irana, ali se Moskva plaši da bi on mogao da bude dovoljno jak da ugrozi ruske strateške potencijale. "Mislim da bi bilo vrlo teško postići bilo kakav uspeh na samitu. Sa današnjim danom ne postoji nikakav dokument pripremljen za lidere da ga odobre", rekao je Antonov. NATO je ponudio Moskvi da sarađuje na ovom raketnom štitu dok Rusija smatra da dve zemlje treba zajedno njim da upravljaju, što NATO odbija. Odlazeći ruski predsednik Dmitrij Medvedev tražio je garancije od SAD da bilo koji budući štit neće biti usmeren protiv Rusije. On je zapretio da će rasporediti rakete usmerene na SAD ako se ne postigne sporazum. Antonov je rekao da svaki potez Rusije zavisiti od toga kako SAD sprovode svoje planove. "Još nam je potrebno da uradimo dosta sa našim američkim prijateljima i kolegama iz NATO da dođemo do zajedničkog stava i da ga stavimo na papir", rekao je Antonov i ocenio da će za to trebati više vremena nego što ima do samita, koji se održava 20. maja. On nije želeo da kaže da li će novoizabrani predsednik Rusije Vladimir Putin učestvovati na samitu NATO-a u maju.

Policija u Kini 2011. oslobodila 24.000 otetih za trafiking

Kineska policija je tokom 2011. oslobodila više od 24.000 žena i dece koji su bili oteti i većinom prodati mrežama za prostituciju ili za ilegalno usvajanje, saopštile su kineske vlasti. Policija je prošle godine pronašla 8.660 dece i 15.458 žena koji su svi bili žrtve raznih oblika trafikinga, navodi se na internet sajtu Ministarstva za javnu bezbednost. Vlasti su pronašle i rasformirale skoro 3.200 grupa koje se bave trafikingom tokom 2011. godine. Jedna od njih na primer slala je žene u Angolu radi prostitucije. Više od 2.000 dece oteto je da budu prodati za usvajanje, što je česta pojava u Kini delimično kao posledica nacionalne politike jednog deteta ali i slabih propisa o poreklu usvojene dece. U novembru 2011. policija istočne provincije Šandong uhapsila je jednu grupu koja je kupovala bebe od siromašnih porodica i prodavala ih po cenama koje su dostizale 8.000 dolara (6.100 evra) po detetu.

Australija ne odustaje od radio-teleskopa

Australijski ministar za nauku Kris Evans (Ćris Evans) izjavio je danas da Vlada ostaje pri tome da Australija bude domaćin najvećeg i najosetljivijeg radio-teleskopa na svetu. Konzorcijum od 20 država će idućeg meseca objaviti da li će radio- teleskop biti instaliran u Južnoafričkoj Republici ili će pobediti zajednička ponuda Australije i Novog Zelanda. Radio teleskop SKA (Sljuare Kilometer Array), vrednosti 1,5 milijardi evra, imaće 3.000 antena, biće 50 puta osetljiviji od svih drugih teleskopa i moćiće da istražuje nebo 10.000 puta brže. Teleskop će biti korišćen za istraživanje, između ostalog razvoja galaksija i nastanka prve crne rupe. U finansiranju tog projekta učestuje 67 organizacija iz 20 zemalja, a izgradnja teleskopa počeće 2016. godine. Evans je rekao da je najveća prepreka da teleskop bude postavljen u Australiji to što među zemljama koje su u konzorcijumu, postoji uverenje da je novac potreban Africi i da treba više uraditi za razvoj tog kontinenta. Prema pisanju australijskog lista Fairfaks Media prošlog vikenda, naučni savetodavni odbor konzorcijuma Mančester nedavno je u poverljivom izveštaju preporučio da Južna Afrika bude domaćin teleskopa.

Enterprajz krenuo na svoju poslednju plovidbu

Prvi nosač aviona na nuklearni pogon, američki "Enterprajz" (USS Enterprise), isplovio je u svoju poslednju misiju iz Norfolka, u Virdžinji. "Enterprajz" će biti povučen iz upotrebe 1. decembra, saopštila je mornarica SAD. Proces deaktivacije počeće sledeće godine, a predviđeno je da 2015. godine bude završeno u potpunosti demontiranje nuklearnog pogona na brodu. Nosač "Enterprajz" deo je istorije. Brod je napravljen pre 50 godina i ima 4.000 članova posade. To je najduži i najstariji nosač aviona u američkoj vojsci. Korišćen je u nekoliko ratova, a imao je značajnu ulogu u Kubanskoj krizi 1962. godine. "Enterprajz" je služio i kao osmatrački poligon prilikom istorijskog lansiranja Džona Glena (John Glenn) u orbitu u februaru 1962. godine. Brod je korišćen i u holivudskom filmu "Top Gan". Održavanje "Enterprajza" veoma je skup i zahtevan proces, tako da će nosač posle 50 godina u američkoj mornarici biti povučen.