REGION

Fašistička moda u centru Zagreba

Odmotava se klupko pljačke veka u Sloveniji

Za Makedonce najbezbednije u Srbiji

Uhapšena tri pripadnika bande Pink Panter

I mediji raspiruju međuetničke strasti

Ko je više za Veliku Albaniju

Brojne afere u prvim mesecima rada parlamenta

Fašistička moda u centru Zagreba

U jednoj prodavnici u centru Zagreba prodaje se odeća s fašističkim simbolima, a domaćim ekstremistima nude se i majice s lokalnim fašističkim simbolima, objavili su hrvatski portali. Prodavnica pod nazivom "Izvan kontrole" nalazi se u samom centru grada, u Amruševoj ulici, a u Hrvatskoj prodaje odeću nemačke marke "Tor Štajnar" (Thor Steinar). Kako piše portal Indeks, reč je o marki odeće popularne među ekstremnim desnicarima, koja je nedavno privukla pažnju svetske javnosti kada su u nemačkom Hemnicu otvorili trgovinu pod imenom "Brejvik". Reč je o aluziji na norveškog neonacistu Andersa Brejvika, koji je sredinom 2011. godine ubio 77 osoba, uglavnom mladih. U zagrebačkoj prodavnici "Izvan kontrole" nude se majice s lokalnim fašističkim motivima uključujući i one brendirane iz linije "Sokol - Hrvatska divizija". Tako se preko interneta može kupiti majica s motivom 369. "Vražje divizije", a od 10. aprila počinje prodaja s motivom 392. "Plave divizije". Hrvatski portal podseća da je 10. aprila 1941. osnovana takozvana Nezavisna država Hrvatska (NDH), a da su "Vražja divizija" i "Plava divizija" hrvatske divizije koje su delovale u sastavu nacističkog Vermahta. Medijska pažnja vlasnika prodavnice nije odvratila od veličanja ustaštva, navodi Indeks, pa je na stranicama svoje prodavnice na Fejsbuku, uz prigodnu pesmu Miroslava Škore i Tomsona "Sude mi", poručio "Nema povlačenja, nema predaje". Mirjana Vujović Đurak, Zagreb

Odmotava se klupko pljačke veka u Sloveniji

Nakon šest godina počelo je da se odmotava klupko slovenačke "pljačke veka" kada je u novembru 2005. godine iz sefova ljubljanske SKB banke ukradeno 32 miliona evra. Policija je pre nekoliko dana uhapsila dva aktera provale u sefove ljubljanske SKB banke - 34-godišnjeg muškarca iz Ljubljane i 31-gogodišnjeg muškarca iz okoline glavnog grada Slovenije, dok je jedan 28-godišnjak iz okoline Ljubljane u bekstvu u inostranstvu. Mediji su objavili da je prvi Slovenac, a drugi državljanin Srbije. Oni su osumnjičeni da su u noći 1. novembra 2005. godine učestvovali u pljački sefova SKB banke u centru Ljubljane, koju je, kako se opravdano sumnja, izvršilo više osoba. Tom prilikom je iz sefova banke odnete dragocenosti u vrednosti od 32 miliona evra. O motivima pljačke su kružile različite priče. Pored ostalog da ona ima političke nalogodavce čiji je cilj bio da se uklone dokumenti o poslovima sa oružjem, ali je predstavnik policija Marjan Frank na konferenciji za novinare potvrdio da je njen motiv bilo čisto koristoljublje. Policija je, takođe, utvrdila da je manji deo ukradenih dragocenosti ostao u Sloveniji, dok je najveći deo završio u nelegalnim poslovima u inostranstvu. Vođa sektora kriminalne policije Branko Japelj je novinarima rekao da su ionako komplikovanu istragu komplikovale pogrešne informacije koje nisu bile slučajne. Hvatanju počinilaca presudno su pomogli biološki tragovi koje su počinioci ostavili za sobom pri čemu je odlučujuća bila uloga policijske forenzičke laboratorije. Počinioci su, naime, ostavili na mestu događaja DNK tragove i otiske prstiju kojih nije bilo u policijskim bazama podataka. Ljubljanski forenzičari u bazi podataka imaju 130.000 otisaka prstiju i 22.000 profila DNK. Aleksandar Mlač, Ljubljana

Za Makedonce najbezbednije u Srbiji

Građani Makedonije se na putovanju po regionu najbezbednije osećaju u Srbiji, a najmanje bezbedno na Kosovu, pokazalo je istraživanje koje je objavio skopski list "Dnevnik". Na pitanje da li se osećate bezbedno kada putujete po regionu, najveći broj anketiranih je pomenuo Srbiju, potom Tursku, dok su na samom dnu te liste Grčka i Kosovo. U anketi koju je za list "Dnevnik" sprovela agencija "Rejting" od 3. do 7. marta, konstatuje se da građani Makedonije bezbednost direktno povezuju sa političkim odnosima koje Makedonija ima sa drugim zemljama Balkana. Anketa je pokazala i da svaki treći građanin Makedonije ima rodbinu u Srbiji, da 12,6 odsto kaže da ima rođake u Turskoj, a 5,8 odsto u Albaniji. Troje od četvoro ispitanih izjavilo je da može da se sporazumeva na srpskom jeziku, a kao drugi strani jezik pominje se engleski, za koji je trećina anketiranih (34,4 odsto) rekla da može da ga koristi.

Uhapšena tri pripadnika bande Pink Panter

Trojica državljana Crne Gore, pripadnika međunarodne grupe pljačkaša zlatara "Pink Panter" uhapšena su u Švajcarskoj. Osumnjičeni su da su u Lucernu opljačkali zlataru i ukrali nakit i novac vrednosti od milion evra, prenose podgoričke "Dnevne novine". Hapšenje trojice početkom marta potvrđeno je tom listu u Upravi policije Crne Gore koja, međutim, nije želela da otkrije identitet uhapšenih. Podgorički list, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, navodi da je među uhapašenima Vlado Vujačić vlasnik, popularnog kafea "Rembrant" u strogom centru Podgorice. Vujačić je od ranije poznat policiji kao pripadnik bande nazvane "Pink Panter". Bio je predmet provere nekoliko inostranih policija, pišu "Dnevne novine". List podseća da je, prema procjenama Interpola, od 70 evidentiranih "Pink Pantera" čak 35 iz Crne Gore. Poslednjih godina u Švajcarskoj je uhapšeno nekoliko crnogorskih državljana pod sumnjom da su pljačkali zlatare i prodavnice skupocenih satova.

I mediji raspiruju međuetničke strasti

"Trojica Albanaca prebili Makedonca", "Makedonci polomili izloge Albancima u naselju Saraj","Pretučen 65-godišnjak makedonske nacionalnosti", "Makedonci spalili drveni most koji spaja albansko naselje sa drugim delom Skoplja"... Ovo su samo neki od naslova koji su se povodom serije međuetničkih incidenata u Makedoniji proteklih dana mogli pročitati u medijima. U zavisnosti od toga da li je reč o mediju na albanskom ili na makedonskom jeziku, po nacionalnosti su bile podeljene i vesti. Urednici najuticajnijih medija generalno smatraju da su objektivno obaveštavali javnost na osnovu informacija koje su dobijali od Ministarstva unutrašnjih poslova. Ministartvo je, međutim, prvi put u saopštenjima o međuetničkim incidentima, pored inicijala žrtve ili napadača, stavljalo i nacionalni predznak. "Mi smo u Kanalu pet pokušavali da izbegnemo sve to, ali nismo mogli ostaviti po strani saopštenja MUP-a, pa smo ih objavljivali onako kako su dolazila ili smo koristili zvanične izjave ministarstva", kaže Lidija Bogatinova, glavna i odgovorna urednica nacionalne privatne televizije Kanal 5 koja je često u naslovima vesti na internet portalu ili na televiziji navodila nacionalnu pripadnost učesnika u incidentima. Za razliku od nje, urednik televizije na albanskom jeziku Alsat M, Muhamed Zekiri smatra da su neki mediji zloupotrebljavali incidente pa su podgrevali i podsticali napetost, umesto da je smiriju. Ipak i Zekiri najviše za to optužuje policiju i informacije koje su odatle dolazile. "Nespretne izjave zvaničnika MUP-a apsolutno su doprinele podgrevanju strasti i podsticanju incidenata. MUP kao institucija ne treba da čini takve greške i treba biti oprezan. Incidenti su prestali kada je policija pokazala da je stvarno spremna i odlučna da kažnjava počinioce takvih dela", kazao je Mihamed Zekiri glavni i odgovorni urednik Alsat-M televizije na albanskom jeziku. Ova televizija zatražila je od javnog tužioca da pregleda vesti nacionalne televizije Sitel i lista Večer čiji je glavni i odgovorni urednik Deragan Pavlović Latas u svojim komentarima i kolumnama vređao Albance. Latas je u svojim tekstovima postavio pitanje "zašto nema Albanaca u umetnosti, nauci, sportu", da bi kao odgovor zaključio da se "tamo ne uspeva mržnjom i pištoljima". Tužilac do sada nije podneo tužbu, a Savet za radio-difuziju, telo koje reguliše rad elektronskih medija, upozorio je televiizje da ne koriste govor mržnje. Do sada, međutim, nije izrečena niti jedna kazna zbog poziva za nasilje, podsticanje nacionalne ili verske mržnje. U Zakonu o radio-difuziji predviđene su novčane kazne, ali i zabrana emitovanja programa na tri meseca. Jedan od članova tog Saveta, Stojan Naumov izjavio je da Savet još ne primenjuje tako rigorozne kazne jer smatra da će mediji odnosno urednici ili vlasnici primeniti sistem samoregulacije i lične odgovornosti. Većina urednika ocenjuje da je stanje izmaklo kontroli. "Mediji su napravili grešku zato što su dnevno počeli da prate incidente, ne kao nešto što bi moglo da bude marginalno, nego kao glavnu vest, pa kako su se informacije množile tako je i incidenata bivalo više", izjavila je Mirka Velinovska kolumnista u listu "Nova Makedonija", koja naglašava da je takvo "intenziviranje informacija i komentara" moglo prouzrokovati i veće incidente i žrtve, što se na sreću nije dogodilo. Iskusniji urednici uporedili su ove incidente i izveštavanje o njima sa izveštavanjem o međuetničkoj krizi 2001. godine. "Tokom krize 2001. godine nisu se upotrebljavali termini 'Slavomakedonci', ili 'Šiptari', to su tada, ponekad koristili političari ali ne i novinari. Tada su na jednom mestu makedonski i albanski novinari razmenjivali informacije, zajedno su izveštavali. Nije bilo šovinizma, možda zato što su znali da je taj konflikt fingiran", kaže dugogodišnji urednik u makedonskom radiju, sada urednik u Alfa televiziji, Zoran Ivanov. Početak takvog "nacionalističko-šovinistočkog izveštavanja", Ivanov vidi u izveštavanju sa sportskih događaja gde su se pojavile antialbanske ili antimakedonske parole, ali mediji nisu dovoljno pažnje tome posvetili. Visoka škola za novinarstvo i odnose sa javnošću objavila je istraživanje o tome kako su mediji izveštavali o međuetničkim i međureligisjkim pitanjima za vreme rukometnog prvenstva u Srbiji. "Kada su se ređali uspesi makedonske rukometne reprezentacije mediji su različito izveštavali. Makedonski su pisali o onome što se događalo na terenu, a oni na albanskom jeziku pisali su o navijanju sa tribina i izvikavanju antialbanskih parola, pa je bilo naslova kao što su 'Invazija u Nišu', 'Falanga trese Beograd', 'Da izbacimo kaure i šiptare', predstavila je analizu profesorka Marina Tuneva. Ona smatra da su generalno mediji u Makedoniji u poslednje vreme suočeni sa velikom profesinalnom i etičkom krizom. Na pitanje šta je uzrok ovakvog informisanja većina novinara upire prstom u političare i centre moći, a malo ih je koji su samokritični. "Negde je reč o neprofesionalizmu a negde o služenju politici i političarima, a u velikom broju slučajeva urednici su nesavesno reagovali", komentariso je Ilir Ajdini koji je bivši urednik u makedonskoj novinskoj agenciji i bivši član Saveta za radio-difuziju, sada analitičar u nevladinoj organizacviji "Civil". Nakon reagovanja policije situacija se smiruje, incidenata je manje, ali, dok vlast i opozicija razmenjuju optužbe, još nema jasnog odgovora ko je odgovoran za porast međuetničke napetosti i nasilje. U znak podrške miru i zaustavljanju nasilja proteklog vikenda nekoliko hiljada ljudi u Skoplju odazvalo se pozivu intelektualaca, umetnika i javnih ličnosti svih nacionalnosti koji žive u Makeodniji na miran marš pod nazivom "Zajedno za mir". Na zaustavljanje etnički motivisanog nasilja zajedno su apelovali i predstavnici Makedonske pravoslavne crkve i Islamske verske zajednice. Snežana Lupevska, Skoplje

Ko je više za Veliku Albaniju

Dve albanske partije u Makedoniji - Demokratska unija za integraciju i Demokratska partija Albanaca, takmiče se da dokažu ko više sanja o Velikoj Albaniji, ocenjuje skopski Dnevnik. List navodi da je, posle lidera opozicione DPA Menduha Tačija, ideju o svim Albancima u jednoj državi podržala i članica vladajuće koalicije, Demokratska unija za integraciju, kroz usta poslanice Emire Mehmeti-Devaja, ali i dodaje da je zanimljivo da i DPA i DUI to čine posredstvom televizije, iz susedne Albanije. Dnevik piše da je izjava poslanice DUI koju je sinoć prenela jedna skopska televizija, deo rasprave u kojoj je učestvovala još početkom januara. "Ako mene pitate, i ja se, kao i svi drugi Albanci, nadam ujedinjenju, sanjam ujedinjenje svih Albanaca, ali je pitanje kako to sada da se ostvari. Da li postoji platforma, neki dokument... i drugo, koliko je realno da se to ostvari", rekla je Mehmeti-Devaja na snimku koji je juče prenela TV Sunce. Mehmeti Davaja je za Dnevik potvrdila da je u Tirani 5. januara u jednoj debati govorila o Velikoj Albaniji, ali je istakla da je njena izjava istrgnuta iz konteksta i da se njome manipuliše radi podizanja etničke napetsoti. "Moj stav je bio da je ideja o Velikoj Albaniji neostvariva. Zapitala sam kako bi se ta vekovna želja ostvarila u postojećoj međunarodnoj konstelaciji koja joj ne ide u prilog", kazala je ona. Analitičar Albert Musliu slaže se u oceni da je izjava poslanice DUI istrgnuta iz konteksta i ukazuje da nije slučajano što je objavljena dva dana posle izjave Menduha Tačija, ali ne može da proceni u čijem je to interesu. "Nije slučajno što se sada objavljuje ta izjava, ali nemam informacije da bi mogao da procenim da li je to učinio neko od simaptizera ili članova DUI kako bi se posle Tačijeve izjave napravila ravnoteža ili neko ko ima sopstvene inetrese i ko bi mogao da ima koristi od konflitne situacije. Ne znam ko je i zašto odabrao tajming", rekao je Musliu za Dnevnik. Kosovski prmijer Haši Tači prošle nedelje je izjavio da bi u slučaju promene granica na Balkanu najbolje bilo da kada bi svi Albanci živeli u jednoj državi, a lider makedonske DPA, Menduh Tači je u intervjuu albanskoj televiziji Ora vesti podržao taj stav.

Brojne afere u prvim mesecima rada parlamenta

Otkriće da se među poslanicima u Sloveniji nalazi i nekadašnji saradnik jugoslovenske tajne službe samo je poslednja u nizu afera koje potresaju slovenački parlament u prvim mesecima rada. Reč je o poslaniku Pozitivne Slovenije koja je na decembarskim izborima osvojila najviše mandata, Mitji Meršolu. Za Meršola je u arhivima otkriveno da je u vreme službovanja na britanskom Bi-Bi-Siju (BBC) sedamdesetih godina prošlog veka radio za UDB-u. Pojedini poslanici zahtevali su od Meršola, koji je bio i glavni urednik lista Delo, da iz etičkih razloga podnese ostavku na poslaničku funkciju. Meršol je, međutim, izjavio da to neće učiniti rekavši da čovek u životu svašta radi, ali da on svojim delovanjem nije "nikoga ugrozio". Iza Mitje Meršola stala je i njegova partija, saopštivši da se njegova saradnja sa Udbom dešavala u drugoj državi, u druga vremena i da nikome nije štetila. Pre afere Meršol, poslanici su se bavili slučajem poslanika Liste Virant Ivana Vogrina, čije preduzeće Interles, koje se bavi montažom prozora i vrata, duguje novac brojnim poveriocima. Aktuelna je i afera poslanika Stranke penzionera Ivana Simčiča, koji je sa falsifikovanim svedočanstvom iz BiH upisao i završio studije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Predsednik parlamenta Gregor Virant smatra da svi učesnici u aferama škode ugledu parlamenta i da bi trebalo da daju ostavke. Aleksandar Mlač, Ljubljana