|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Kameron obišao najdublju tačku Tihog okeana |
| |
 Američki
režiser Džejms Kameron (James Cameron) uspešno se spustio podmornicom do
najdublje tačke na planeti, na dubini od skoro 11 kilometara, kod ostrva
Gvam u Tihom okeanu, i proveo više sati istražujući i snimajući pre povratka
na površinu.
Reditelj brojnih filmskih hitova, potput "Titanika" i "Avatara", sam je
putovao u dubinu okeana u specijalno konstruisanoj podmornici, nazvanoj "Dipsi
čalendžer" (Deepsea Challenger), prenos Bi-bi-si (BBC).
Put do dna Marijanske brazde, najdublje tačke Tihog okeana koja se nalazi
320 kilometara juogistočno od ostva Gvam, trajao je dva sata. On je zatim
proveo tri sata u istraživanju okeanskog dna pre nego što se brzo vratio
nazad na površinu, za samo 70 minuta.
Podmornica je opremljena kamerama i svetlima tako da je mogao da snima na
ovoj dubini koja je u stalnom mraku, i važi za najneprijateljskije mesto na
planeti.
Ovo je tek druga ekspedicija na najdublju tačku okeana. Prva je bila 1960.
godine i obavili su je poručnik američke vojske Don Volš i švajskarski
okeanograf Žak Pikar. Oni su proveli oko 20 minuta na dnu okeana ali su pri
dodiru tla podigli pesak i zamutili vodu, tako da je vidljivost bila loša.
"Puštaj, puštaj, puštaj", bile su nestrpljive reči reditelja pre nego što je
podmornica zaronila.
Marijanska brazda je 120 puta veća od Velikog kanjona reke Kolorado u SAD i
više od 1,6 kilometara dublja nego što je visok Mont Everest.
Kameronova specijalna podmornica "Dipsi Čalendžer" napravljena je u
Australiji. Kameron je proveo poslednjih nekoliko godina sa timom inženjera
na projektovanju i konstrukciji ove podmornice teške 11 tona i duge više od
sedam metara. On je opisao kao "vertikalni torpedo", tako da može brzo da se
spušta.
Kabina za Kamerona sagrađena od debelog čelika, koji može da bude otporan na
pritisak od 1.000 atmosfera na dnu okeana. Ostatak podmornice napravljen je
od vertikalnih stubova od materijala sastavljenog uglavnom od šupljih "mikrobalona",
što podmornici daje mogućnost da lakše ispliva na površinu.
Podmornica ima takođe robotske ruke i može da skuplja uzorke stena i tla, a
uz reditelja radi i tim istraživača koji će ispitivati uzorke i raditi na
identifikaciji mogućih novih vrsta.
Kameron će o svojoj ekspediciji objaviti dokumentarni film u 3-D tehnici
koji će biti emitovan na kanalu Nešenal džiografik (National Geographic).
Reditelj je rekao da je spuštanje na dno okeana za njega "ostvarenje sna" i
da je odrastao uz naučnu fantastiku, u vreme kada su ljudi putovali na Mesec
a Žak Kusto je istraživao okean.
Kameronovu ekspedicija koja je koštala više miliona dolara finansirao je on
sam, Roleks i National Geographic.
Podmornica sa rediteljem vratila se na površinu u 22.00 časa po lokalnom
vremenu u Vašingtonu (4.00 po centralnoevropskom vremenu). |
|
Klaudija Šifer ponovo pozira za Ges |
| |
 Nemačka
manekenka Klaudija Šifer ponovo se slika za Ges (Guess?), modnu kuću koja ju
je proslavila pre više od dve decenije, objavio je američki novinski veb
sajt Hafington post.
Povodom 30-ogodišnjice Gesa, ona će pozirati za seriju crno belih reklamnih
fotografija nalik slikama koje su je učinile poznatom 1989.
Njena fotografkinja će i ovoga puta biti Elen fon Unverf.
"Šifer je bila prekretnica za Gues i prekretnica u Eleninoj karijeri, a Gues
prekretnica u Klaudijinom životu", rekao je izvršni direktor Gesa Pol
Marcijano za magazin Vimens ver dejli (Women's Wear Daily). Klaudija Šifer
je 1989. bila tek otkrivena a Ges je postojao samo osam godina.
Elenine fotografije, pogotovo ona na kojoj Šifer pozira u crnom čipkanom
korsetu sa podignutom kosom, privukle su pažnju na manekenku koja je tada
imala oko 19 godina.
Šifer (41) je danas udata, ima troje dece i pretežno se bavi dizajnom
pletene odeće. |
|
Napisao kazne vredne 4,5 miliona evra |
| |
Jedan danski saobraćajni policajac je za sedam i po godina napisao kazne za
prekoračenje brzine u vrednosti od 33 miliona danskih kruna, odnosno skoro
4,5 miliona evra, prenosi portal fyens.dk.
Iako penzionisan, Ričard Vang je nastavio da radi skraćeno radno vreme tako
što, na putevima ostrva Fin, dva puta nedeljno sedi četiri sata u kombiju i
fotografiše vozila za koja radar pokaže prekoračenje brzine.
"Kada sedim ovde četiri sata retko se desi da napišem kazne za manje od
50.000 kruna (oko 6.700 evra)", izjavio je Vang za fyens.dk, koji navodi i
da se kazne kreću od 1.000 do 2.500 kruna. |
|
Poslednja Da Vinčijeva slika pred javnošću |
| |
Rad Leonarda Da Vinčija "Devica s detetom i Svetom Anom", posle dugačke i
sporne restauracije, predstavljena je juče javnosti u pariskom muzeju Luvr.
Restauracija, koja je trajala 18 meseci, dala je slici Device Marije s
njenom majkom Svetom Anaom i detetom Isusom jake boje i detalje.
Restauracija je dovedena u pitanje kada je dvoje francuskih stručnjaka dalo
ostavku u savetodavnom odboru Luvra, jer su bili nezadovoljni preteranim
radom na slici koji je Da Vinčijevoj slici trebalo da da svetlinu, iako to,
prema njihovom mišljenju, nije bila namera autora.
Na izložbi "Device s detetom i Svetom Anom", na kojoj je Da Vinči radio 20
godina do svoje smrti 1519. godine, biće predstavljeno 130 pripremnih crteža
i studija umetnika i njegovih učenika.
Kustos Vensan Delijeven rekao je da je istraživanje tih crteža poput "policijske
istrage" kojom se prati zamisao slike i njen razvoj u poslednjih 20 godina
Da Vinčijevog života.
Skica i matematički dijagrami daju ključ ne samo za tumačenje slike, već i
trag o godinama naučničkog istraživanje koje je definisalo rad tog
renesansnog majstora.
"Izložba je poput naučne radionice", rekao je Delijeven objašnjavajući da je
za Leonarda da Vinčija umetnost zasnovana na teoretskom poznavanju prirode.
Matematičke skice pokazuju kako je tokom nekoliko godina Da Vinči marljivo
proučavao odbijanje svetlosti od tamnih predmeta, što omogućava uvid u
tehniku po kojoj je bio poznat.
Luvr je pre 17 godina odustao od pokušaja da očisti sliku iz straha da će
hemikalije loše delovati na sfumato - tehniku po kojoj je Da Vinči čuven, a
kojom se oblici na slici predstavljaju kao da prelaze jedni u druge bez
upotrebe jasnih linja.
Pošto je restauracija odobrena 2009. godine, stručnjaci Žan-Pjer Kuzan i
Segolen Baržon Lanžl, podneli su ostavku prošle godine jer su, kako su
preneli mediji, bili nezadovoljni da se Da Vinčijevo telo previše čišti. |
|
Gruzijci nude turistima fontanu s domaćom rakijom |
| |
Kao poseban način privlačenja turista Gruzijci planiraju da u crnomorskoj
luci Batumiju naprave fontanu kojom će jednom nedeljno teći rakija, rekao je
gradonačelnik tog grada.
Fontanom, koja će biti napravljena na vrhu novog tornja, teći će piće čača,
rakija od grožđa koja po ukusu podseća na italijansku grapu, rekao je
gradonačelnik Robert Čakadže gruzijskoj televiziji.
"Jednom nedeljno, na deset do 15 minuta čača će teći fontanom umesto vode.
Turisti će moći da probaju jedno tradicionalno piće", dodao je.
Novi toranj u Batumiju visok 25 metara treba da bude završen ovog leta. U
njemu će takođe biti poslovni prostor i turistički informacioni centar,
prenela je gruzijska televizija.
Gruzijske vlasti počele su da razvijaju turistička mesta kao što je Batumi
da bi privukle više posetilaca u ovu kavkasku zemlju sa izuzetnim planinskim
predelima i plažama na obali Crnog mora. |
|
Švedski radnici uveli žurku za vreme radne pauze |
| |
Pojedini radnici u Švedskoj uveli su Lančbit (Lunch Beat) - žurku uz klupsku
muziku u vreme jednočasovne radne pauze.
Prvi Lančbit održan je 2010. u podzemnom parkingu u Stokholmu i imao 14
posetilaca. Njima se zamisao dopala i smesta su organizovali sledeći događaj.
Lančbit je ubrzo postao popularan širom Stokholma i sada se održava jednom
mesečno, uglavnom u kulturnom centru Kulturhuset u centru grada.
Žurka počinje u podne i traje jedan sat. Na njoj nema alkohola, a cena
ulaznica od 100 kruna (10,5 evra) pokriva zakup i hranu.
Lančbit može organizovati bilo ko - pojedinac, mreža ili kompanija - ali se
pri tom mora pridržavati njegovih pravila. Događaj mora biti neprofitan, a
svi prisutni obavezni su da igraju.
Slični događaji održani su u još najmanje 10 gradova u Švedskoj, a Lančbit
se proširio i na druge evropske gradove. |
|
Održana premijera Titanika u 3D projekciji |
| |
U Londonu je u sredu održana premijera filma "Titanik" u 3D projekciji,
kojoj su prisustvovali režiser Džejms Kameron (James Cameron) i glavna glumica
Kejt Vinslet (Kate Winslet).
Kameron je rekao novinarima da nova verzija filma iz 1997. godine podiže
iskustvo na potpuno novi nivo.
Film, u kojem drugu glavnu ulogu igra Leonardo DiKaprio (DiCaprio), osvojio je
11 Oskara i jedan je od filmskih ostvarenja sa najvećom zaradom svih vremena.
Film će početi da se prikazuje širom Velike Britanije početkom aprila, što će se
poklopiti sa 100. godišnjicom potonuća "Titanika". |
|
Obeleženo 150 godina postojanja Srpskog narodnog pozorišta |
| |
Svečanom akademijom i dodelom priznanja zaslužnim pojedincima i
institucijama Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada je obeležilo 150 godina
postojanja.
Povodom godišnjice je otvorena i izložba "Predstave koje su obeležile istoriju
SNP" i otkrivena bista Miloša Hadžića, jednog od bivših upravnika tog teatra.
Osnovano 1861. godine u tadašnjoj Carevini Austriji, Srpsko narodno pozorište je
najstariji profesionalni teatar na teritoriji Srbije, a prvi upravnik bio je
jedan od osnivača tog teatra Jovan Đorđević.
Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je sinoć na svečanoj akademiji da
je istorija pokazala da "samo škola i nauka, a ne ratovi, mogu Srbima povratiti
nekadašnju slavu".
"Već koliko sutra, 2161. godine kada budu proslavljali tri veka SNP-a, naši će
potomci u Novom Sadu, u Vojvodini u Srbiji biti u nekoj mnogo lepšoj i boljoj
sali i ja ih odavde jasno vidim. Ovo je teatar, dame i gospodo, ako širom
zatvorite oči i vi ćete ih jasno videti", rekao je Pajtić.
Zlatne medalje "Jovan Đorđević" dodeljene su prvaku Opere SNP Branislavu
Vukasoviću, koreografu Krunislavu Simiću, balerini Sonji Vukićević, kompozitorki
Aleksandri Vrebalov.
Specijalne medalje "Jovan Đorđević" dodeljene su Matici srpskoj. Gradskoj
biblioteci Novi Sad, Narodnom pozorištu iz Beograda i Hrvatskom narodnom
kazalištu iz Zagreba. |
|
Ček kojim je kupljeno pravo na Supermena na aukciji |
| |
Ček kojim je Di-Si Komiks (DC Comics) od autora Džerija Sigela (Jerry
Siegel) i Džoa Šustera (Joe Shuster) kupio prava na Supermena prodaće se na
aukciji, objavio je britanski šou biznis sajt Didžital spaj.
Ček na 412 dolara koji pokriva iznos od 130 dolara za kupovinu prava na lik,
prodaje se na sajtu CommicConnect.com. Nadmetanje je počelo u ponedeljak i
trajaće do 16. aprila.
"Taj ček na 130 dolara izgradio je industriju vrednu milijarde", rekao je
suvlasnik tog sajta Vinsent Zurzolo (Vincent Zurzolo).
"Bez tog čeka ne bi bilo Supermena, Betmena, Vondervumen, Spajdermena, Eks Mena
ili bilo kog lika izmišljenog posle Supermena sa kojim je i nastao koncept
superheroja", rekao je Zurzolo.
Ček je 1970-ih sačuvao radnik Di-Si-ja. |
|
Srbija uvozi stripove srpskih strip crtača |
| |
Umesto da stripovi domaćih autora budu izvozni srpski brend, oni se, zbog
nemogućnosti objavljivanja u Srbiji, pojavljuju na stranom tržištu, da bi potom
domaći izdavači otkupljivali od stranaca autorska prava na te radove.
U Srbiji ima mnogo talenatovanih mladih strip crtača, ali oni nemaju priliku da
objave svoj radove u Srbiji, pa ih nude stranim izdavačima, koji potom prodaju
autorska prava srpskim izdavačkim kućama. kaže Vladimir Vesović, predavač u
beogradskoj školi stripa "Đorđe Lobačev" za Balkan Insajt (Balkan Insight), sajt
Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN).
Prema njegovim njegovim rečima, Srbija bi trebalo da počne da ulaže u svoje
strip crtače. "Apsurdno je da kupujemo naše autore iz inostranstva, umesto da ih
prodajemo po svetu", kaže Vesović.
Balkan insajt prenosi otvoreno pismo Udruženja stripskih umetnika Srbije, kojim
je ova asocijacija protestovala zbog toga što komisija Ministarstva kulture nije
uvrstila stripove na listu knjiga koje su prošle godine otkupljene za fondove
javnih biblioteka širom Srbije.
Srpski strip crtači koji rade u inostranstvu, kažu da Srbija ne daje dovoljnu
podršku razvoju ove umetnosti, i da bi trebalo da se ugleda na razvijenije
zemlje poput Francuske, koje su od "devete umetnosti" napravile nacionalni brend.
Dražen Kovačević, uspešan crtač koji radi za francuskog izdavača "Soleil", kaže
da u toj zemlji i najveći izdavači dobijaju državne subvencije kako bi se
stimulisala strip umetnost.
"Stripovi su jednaki sa drugim vrstama umetnosti, a izdanja stripova su obično u
vrhu najprodavanijih knjiga u Francuskoj", rekao je Kovačević Balkan insajtu.
U Francuskoj, zemlji sa najvećim strip tržištem u Evropi, tiraži strip albuma ne
samo što premašuju 100.000 primeraka, već ulaze na zvanične top liste
najčitanijih knjiga.
Kovačević veruje da bi stripovi mogli da postanu nacionalni brend Srbije zbog
veštih mladih autora čiji je rad "uporediv sa bilo kojom produkcijom u svetu".
Izdavači i crtači su jedinstveni u stavu da Ministarstvo kulture treba da pruži
istu podršku njima, kao što pruža umetnicima iz drugih oblasti poput pisaca,
koje šalje na najveće evropske i svetske sajmove knjiga i promoviše njihov rad.
"Ministarstvo vodi pisce u Frankfurt - zašto to ne čine i sa strip crtačima, i
ne odvedu ih na najveći evropski festival stripa u Angulemu u Francuskoj", bilo
je pitanje koje su strip crtači postavili Ministarstvu kulture.
Ministarstvo kulture je odgvorilo da ono predstavlja srpsku nacionalnu kulturu i
autore u odnosu na profil i programe sajmova na kojima učestvuje.
"Kada bi tema nekog od takvih sajmova bio strip, Ministarstvo bi organizovalo
nastup strip autora i izdanja", piše u odgovoru ove institucije. Ona tvrdi da
strip nije zapostavljen, i da odluku kojom je strip izostavljen sa liste za
otkup publikacija donela stručna komisija.
"Komisija koja je razmatrala materijal prijavljen na konkurs prvenstveno se
rukovodila kvalitetom publikacija i njihovom pogodnošću za bibliotečko
korišćenje", dodaje se u odgovoru Ministarstva za kulturu, koji prenosi Balkan
Insajt.
Posle raspada Jugoslavije, nekada najveće strip sile u regionu, tržište u Srbiji
se raspalo, a strip revije koje su objavljivale domaći strip su se pogasile.
Tokom prošle decenije, predstavnici francuskih izdavačkih kuća poput Dargoa,
dolazili su u Beograd da nađu nove talente i davali im savete kako da radove
predstave u inostranstvu.
Aleksa Gajić, tvorac stripa Tehnotajz, ostvario je uspeh sa ovim stripom - čija
je radnja smeštena u Beograd - prvo u Francuskoj, da bi njegovo hit ostvarenje
tek onda bilo objavljeno u Srbiji. |
|
Film o Kameronovoj ekspediciji možda krajem godine |
| |
Američki režiser Džejms Kameron (James Cameron) biće u glavnoj ulozi u
svojoj sledećoj filmskoj avanturi, o svom putovanju podmornicom do najdublje
tačke na planeti.
Kameron je rekao da planira da o svojoj ekspediciji za kanal Nešenel
džiografik (National Geographic) napravi televizijski specijal i
dokumentarni film u 3D tehnici.
Film bi mogao da bude završen krajem ove ili početkom sledeće godine, rekao
je Kameron u telefonskom intervjuu agenciji AP.
"Celu ekspediciju ćemo snimiti kao 3D film", rekao je Kameron, posle
londonske premijere u utorak svog filmskog hita "Titanik", snimljenog u 3D
tehnici.
Kameron se u specijalno konstruisanoj podmornici, nazvanoj "Dipsi čelendžer"
(Deepsea Challenger), spustio do dna Marijanske brazde, na dubini od skoro
11 kilometara, kod ostrva Gvam u Tihom okeanu.
Put do dna je trajao dva sata, zatim je tri sata proveo istražujući i
snimajući okeansko dno pre nego što se za 70 minuta vratio na površinu.
Dokumentarac će uključiti i rekonstruisane scene prvog spuštanja do dna
Marijanske brazde, koje su 1960. godine izveli poručnik američke vojske Don
Volš i švajskarski okeanograf Žak Pikar.
Kameron je rekao da je nemoguće utvrditi da li se on spustio dublje od
svojih prethodnika, zbog nepreciznih podataka koji su zabeleženi tokom ta
dva spuštanja u okeanske dubine. |
|
Istraživanjem lavina do boljeg sladoleda |
| |
Kompanija Nestle koristi specijalizovane tehnologije naučnika koji
proučavaju lavine kako bi poboljšala kvalitet sladoleda.
Nestleovi istraživači sarađuju sa Institutom za istraživanje snežnih pojava i
lavina u Švajcarskoj (SLF) da bi ispitali mikroskopske delove kristala koji se
nalaze u snegu, ali i u sladoledu.
Saradnja sa SLF za cilj ima da pomogne Nestleu da reši problem svih proizvođača
sladoleda - kako da duže održi originalnu teksturu i strukturu proizvoda.
Istraživanja su već pokazala da neki kristali leda rastu i spajaju se stvarajući
veće kristale koji uništavaju teksturu sladoleda.
Kada bude identifikovan glavni mehanizam rasta kristala, biće moguće naći bolji
način da se taj proces uspori, uvereni su u kompaniji Nestle koja u Srbiji
upravlja fabrikom sladoleda u Staroj Pazovi. |
|
Mačka zalutala na teren tokom košarkaške utakmice |
| |
Košarkašku utakmicu u Izraelu između Makabija iz Tel Aviva i Bnei Hašarona
obeležio je nesvakidašnji detalj, pošto je jedna mačka zalutala na teren, a
sa njega ju je oterala maskota u obliku velikog psa.
Kako prenose lokalni mediji, ovaj snimak je za samo nekoliko dana postao hit
na internet sajtu Jutjub (Youtube), a pogledalo ga je oko 100.000 ljudi.
Makabijeva maskota "Doni" bacila se na mačku koja je na teren došla iz
obližnje teretane, ali je ona ipak uspela da pobegne i izgubi se u gužvi
među gledaocima u prvom redu. |
|
Ejmino bogatstvo naslediće roditelji |
| |
Nasledstvo Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse), koje će po smrti britanske
pevačice pripasti njenim roditeljima, vredno je 4,66 miliona dolara, navedeno je
u dokumentima iz ostavinske rasprave.
Vajnhaus (27), koja je umrla 23. jula prošle godine u svom domu u Londonu, imala
je imovinu vrednu ukupno više od 6,7 miliona dolara, od kojih će, posle
oduzimanja poreza, ostati 4,66 miliona dolara.
Pošto Vajnhausova nije ostavila testament, novac će pripasti njenim roditeljima,
dok njenom bivšem mužu Blejku Filder-Sivilu, od koga se razvela 2009. godine,
neće pripasti ništa.
Vajhaus se proslavila albumom "Back to Black" 2006. godine, posle čega se
godinama borila protiv zavisnosti od narkotika i alkohola, a poslednji koncert,
neposredno pre nego što je umrla, održala je u Beogradu. |
|
Najbolji Kovačevićevi "Kumovi" Zvezdara teatra |
| |
Predstava Zvezdara teatra iz Beograda "Kumovi", po tekstu Dušana Kovačevića,
najbolja je na 41. festivalu "Dani komedije" u Jagodini, odlučili su i žiri, i
publika čije su se ocene podudarile.
Predstava "Kumovi" je, kao najbolja, odlukom žirija dobila nagradu "Mija Aleksić",
a odlukom publike, kao najsmešnija, dobila je nagradu "Miodrag Petrović Čkalja"
i statuetu "Jovanča Micić".
Žiri su činili reditelj Jug Radivojević i glumci Dara Džokić i Dragiša
Milojković.
Statuetu "Ćuran" za najbolje rediteljsko ostvarenje, žiri je dodelio Stefanu
Sabliću za predstavu "Dobri ujkica" Ustanove kulture "Vuk Karadžić" iz Beograda.
Tri ravnopravne nagrade i statuete "Ćuran" za najbolja glumačka ostvarenja
pripale su Predragu-Mikiju Manojloviću za ulogu Milana u "Kumovima", Branimiru
Brstini za ulogu inspektora u istoj predstavi i Tamari Dragičević za ulogu Saše
u predstavi "Dobri ujkica".
Nagradu "Nikola Milić" za najbolju epizodnu ulogu dobio je Radoslav Milenković
za ulogu Vučka u "Kumovima".
Nagradu za najboljeg mladog glumca žiri je dodelio Viktoru Saviću za ulogu Ike u
predstavi "Svojta" Pozorišta "Boško Buha" iz Beograda, a za najbolju mladu
glumicu dobila je Nikolina Jelisavac za ulogu Dubravke u predstavi "Sedam i po"
u koprodukciji Ateljea 212 iz Beograda, Narodnog pozorišta Republike Srpske i
Novosadskog pozorista.
Nagradu za najbolju kostimografiju žiri je dodelio Mirni Ilić za kostim u
predstavi "Komedija zabune" Narodnog pozorišta Subotica, a za najbolju
scenografiju Darku Nedeljkoviću za "Dobrog ujkicu".
Specijalna nagrada za najbolji savremeni komediografski tekst pripala je
Kovačeviću, za "Kumove".
Nagrada "Zlatni ćuran" za životno delo glumici Mileni Dravić je uručena na
početku Festivala, 20. marta.
Selektor 41. festivala bila je teatrolog Ana Tasić.
Povodom 50 godina Radio-Jagodine, Upravni odbor Festivala je toj ustanovi
dodelio povelju za emisiju Radio fest i doprinos afirmaciji festivala.
Nagrade će biti uručene u utorak uveče, na Svetski dan pozorišta, 27. mart, kada
se festival zvanično završava.
U čast laureata biće izvedena predstava Pozorišta Slavija iz Beograda "Dogodine
u isto vreme", po tekstu Bernarda Slejda, u režiji Božidara Đurovića. |
|
Grčka policija otkrila antičku statuu u toru za koze |
| |
Grčka policija je na periferiji Atine, u toru za koze, pronašla 2.500 godina
staru statuu, koja je ilegalno iskopana iz zemlje radi prodaje na crnom tržištu.
Kako se navodi u današnjem saopštenju, policajci su uhapsili pastira i još
jednog čoveka, koji su pokušali da prodaju ovo antičko delo za pola miliona evra.
Porcelanska statua mlade žene potiče iz otprilike 520. godine pre nove ere i
visoka je 1,2 metra.
Na fotografijama načinjenim prilikom današnje akcije, vidi se da je statua
uglavnom netaknuta. |
|
Programi u pet gradova Srbije u čast dečje knjige |
| |
Srpska sekcija IBBY (International Board Of Books For Young People)
organizovaće različite programe u pet gradova Srbije povodom 2. aprila
Međunarodnog dana knjige za decu, najavilo je danas to udruženje.
Međunarodni dan knjige za decu proslavlja se od 1967. godine svakog 2. aprila,
na dan rođenja pisca Hansa Kristijana Andersena.
U Srbiji, manifestacije, programi, izložbe i pozorišne predstave biće
organizovani u Nišu, Požegi, Rudovcima, Novom Sadu i Beogradu, navodi se u
najavi.
Biblioteka grada Beograda u 75 ogranaka u glavnom gradu svakom detetu koje se
upiše 2. aprila odobriće popust od 50 odsto na cenu godišnje članarine, dodaje
se u saopštenju.
Svim korisnicima uz pozajmljene knjige tog dana biće ponuđeno i jedno delo za
decu, kao dodatna usluga Biblioteke grada Beograda "Poklon za čitanje".
U Požegi će pored ostalog biti organizovano i predstavljanje postera
prezentacije za Svetski IBBY kongres koji će biti održan u Londonu od 23. do 26.
avgusta.
Poster je izradila predstavnica Narodne biblioteke iz Požege u Srpskoj sekciji
IBBY Danijela Skoković, a njime je predstavljena dvogodišnja saradnja te
biblioteke sa bibliotekom Vestoverledingen iz Nemačke. |
|
Miki Manojlović gost tribine Narodnog pozorišta |
| |
Pozorišni i filmski glumac Miki Manojlović biće gost ciklusa "Susreti" u
Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu u petak 30. marta u 18.00 sati, najavio je
taj teatar.
Razgovor će voditi dramaturg Ivana Dimić, a za sve zaintersovane ulaz je
slobodan, navodi se u najavi.
Manojlivić je rođen u glumačkoj porodici. Diplomirao je 1972. godine na
Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a do 1993. godine
bio je član beogradskog Narodnog pozorišta.
Za pozorišna ostvarenja Manojloviću je dodeljena Oktobarska nagrada grada
Beograda, priznanje festivala MES S u Sarajevu, Sterijina nagrada u Novom Sadu i
druge.
Posle prve uloge u televizijskom serijalu "Otpisani" 1974. godine, glumio je u
seriji "Grlom u jagode" (1976), a pored ostalih i u filmovima "Nešto između",
"Tito i ja", "Rane", "Otac na službenom putu", "Mi nismo anđeli", "Tuđa Amerika",
"Klopka", "Andergraund" (Underground).
Od 1995. godine Manojlović počinje da snima i u inostranstvu, uglavnom u
Francuskoj i Italiji, a jedno od najpoznatijih ostvarenja u kome je glumio je
italijanski film "Mesar".
Manojlovih je pre nekoliko godina pokrenuo "Radionicu integracije" udruženje
koje se bavi uključivanjem osoba sa invaliditetom u normalan život i
svakodnevicu. |
|
Spomen ploča Nevenki Urbanovoj |
| |
Spomen ploča glumici Nevenki Urbanovoj otkrivena je u sredu, povodom 103.
godišnjice rođenja umetnice, na zgradi broj osam na Andrićevom vencu u Beogradu
u kojoj je Urbanova provela najveći deo života.
Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović rekao je da ploča
posvećena Nevenki Urbanovoj poručuje da je ona bila velika glumica koja je
zadužila nacionalni teatar i svoj narod.
"Ploča kojom obeležavamo mesto zemnog bivstvovanja velike umetnice kao da
izgovara njene reči da to tako mora da bude, jer ako ne negujemo sećanje na naše
najveće duhovne vrednosti nestaćemo sa mape evropskih naroda", rekao je Đurović.
On je rekao da je Urbanova često isticala svoju nezavisnost i osećaj slobode kao
najvažnije za svakog umetnika, a tome je pridodavala i sopstveni zanos
pozorištem koji je upućivao da sve nedaće i nepravde podnosi sa uverenjem da to
tako mora biti.
Teatrolog Jovan Ćirilov rekao je da je Urbanova bila "živa istorija pozorišta,
sa emotivnim nijansama koje je nemoguće staviti na hartiju, pa čak i snimiti, i
da je posedovala harizmu kakvu drugi glumci nisu imali".
On je dodao da je lepa okolnost što se spomen ploča Nevenki Urbanovoj nalazi
pored obeležja piscu Ivi Andriću, jer se ona sa njim družila i bila, kako je
rekao, jedna od malobrojnih osoba prema kojoj je nobelovac pokazivao neke
emocije.
"Nema osobe koja je do te mere izazivala emocije kao Nevenka Urbanova", rekao je
Ćirilov i istakao da je Urbanova i tokom njihovog bliskog poznanstva i druženja,
za njega ostala ista veličina kao i u vreme dok je kao student samo gledao njene
predstave.
Akademski slikar i suprug Nevenke Urbanove Dimitrije Marić rekao je da je ona
došla u Beograd 1925, a iste godine stupila na scenu Narodnog pozorišta u kome
je provela čitav svoj umetnički vek.
Prema njegovim rečima, Urbanova je dobijala brojne ponude da glumi u
inostranstvu, između ostalog u Parizu, zatim za američku filmsku kuću Paramaunt,
imala je poziv da ode u Zagreb, ali ona do kraja nije napuštala ni Narodno
pozorište, ni Beograd.
"Duboko me je dirnulo da joj je Narodno pozorište uzvratilo na ovaj način, kao i
da je grad Beograd preko svojih institucija podržao tu inicijativu", rekao je
Marić koji je i izradio spomen ploču Nevenki Urbanovoj.
Urbanova je rođena u Starom Bečeju 28. marta 1909. godine, a preminula je u
Beogradu 7. januara 2007. godine. Bila je članica dramskog ansambla Narodnog
pozorišta u Beogradu od 1925. godine, a status prvakinje drame stekla je 1936.
godine.
U dugoj karijeri Urbanova je ostvarila više od 150 uloga, a publika je volela
njenu ženstvenost, duboku emotivnost, inteligenciju, glumački talenat i
interpretaciju.
Najviše pozorišno priznanje nagradu za životno delo "Dobričin prsten" Urbanova
je dobila 1984. godine, a 2001. je objavila knjigu uspomena i portreta o
kolegama savremenicima "Svici koji slovima svetle". |
|
Bobi Braun uhapšen jer je vozio pijan |
| |
Bivši suprug pokojne pevačice Vitni Hjuston Bobi Braun uhapšen je
u Los Anđelesu pošto je vozio pod uticajem alkohola, saopštila je policija.
Brauna je u ponedeljak uveče policija zaustavila kada je primećeno da za volanom
razgovara mobilnim telefonom.
"Braun je pokazao znake pijanstva i uradio je alkotest na kojem je bio pozitivan",
navode policijski izvori.
Braun (43) je odveden u zatvor u blizini Los Anđelesa, a nedugo zatim je pušten
uz 5.000 dolara kaucije.
Bobi Braun je 15 godina bio oženjen sa Vitni Hjuston, koja je umrla 11. februara
u 49. godini.
Pevač grupe "Nju Edišen" (New Edition) je i 1996. uhapšen zbog vožnje pod
uticajem opijata, zbog čega je proveo osam dana u zatvoru. |
|
Indijski Džejms Bond zabranjen u Pakistanu |
| |
Pakistanski cenzori su zabranili film "Agent Vinod" o indijskom Džejmsu
Bondu koji se kritički odnosi prema generalima i špijunima u Pakistanu.
Potpredsednik cenzorske komisije Muhamed Ašraf Gondale rekao je Asošijeted presu
da ovaj film iz bolivudske produkcije krši kodeks koje je postavila njegova
organizacija. On, međutim, nije rekao šta pod tim podrazumeva.
U "Agentu Vinodu", pakistanski zvaničnici podržavaju avganistanske talibane i
kuju zaveru da se u Nju Delhiju, glavnom gradu Indije, aktivira atomska bomba
skrivena u aktentašni.
Indija i Pakistan su, inače, ljuti rivali na indijskom potkontinentu, obe zemlje
poseduju nuklearno oružje i tri puta su ratovale otkako su se 1947. godine
razdvojile jedna od druge.
"Agent Vinod" je prošle nedelje trebalo da počne da se prikazuje u Lahoreu i
Karačiju, što se nije dogodilo. |
|
Hari Poter izlazi u elektronskom izdanju |
| |
Serija knjiga o Hariju Poteru postala je dostupna u elektronskom i audio
formatu i može se poručiti sa autorkinog vebsajta Potermor (Pottermore),
objavljeno je na tom sajtu.
Knjige su trenutno dostupne na engleskom jeziku, u izdanju za britansko i
američko tržište, po ceni od 7,99 dolara (4,99 funti) za elektronsku knjigu i
29,99 dolara (17,99 funti) za audio format.
Izdanja na francuskom, italijanskom, nemačkom i španskom izaći će u narednim
nedeljama, objavio je Potermor.
Knjige se mogu nabaviti isključivo preko Potermora. Kompatibilne su sa najvećim
elektronskim čitačima poput Amazon Kindla i Soni Ridera, kao i tabletima i
mobilnim telefonima.
Kompletan sajt Potermor otvoriće se početkom aprila i sadržaće elemente
virtualne enciklopedije, video igara, društvene mreže i onlajn prodavnice.
Njegovo otvaranje je bilo predviđeno za oktobar ali je otkazano nakon što je
testiranje na ograničenom broju korisnika pokazalo da su mu potrebne izmene.
"Hari Poter i relikvije smrti", poslednja knjiga u seriji, objavljena je 2007.
Autorka je prošlog meseca rekla da će objaviti knjigu za odrasle, ali nije
otkrila naslov i datum izlaska. |
|
Oglasavanje Marketing
|
