SRBIJA

Lešinarska tura po Srbiji

Srpski svetski kongres traži predstavnike dijaspore u parlamentu

Srbi u regionu besplatno do srpskog državljanstva

Srbija među 10 zemalja po rezervama uljnih škriljaca

Prosečna neto zarada u februaru 40.003 dinara

Okončan spor sa Srbom Ilićem vratio OPIC u Srbiju

EP: Bitan napredak u dijalogu Beograd-Priština

Lešinarska tura po Srbiji

Posle rata na tlu bivše Jugoslavije dobili smo i prvi "ratni turizam" u Srbiji i BiH. Predviđa se da će i prvi turisti željni da vide kuda su prolazili balkanski heroji i zločinci, stići u maju u Beograd i potom u Sarajevo. Naime, britanska agencija "Politikalturs", svima koje zanimaju aktuelna politička dešavanja u svetu, od nedavno nudi mogućnost da krenu stopama vojskovođa diktatora i vojskovođa po svetu. U tom turističkom paketu Britanci nude turistima putovanje Srbiji i BiH pod nazivom "Mladićevo nasleđe" i "Karadžićeva kuća". U Londonu su analitičari turizma ovu turističku ponudu već pogrdno nazvali "Lešinarska tura". Tura "Mladićevo nasleđe" trajaće od 19. do 27. maja, a vodič će grupi od 18 putnika biti Luis Sel, bivši službenik britanskog ministarstva spoljnih poslova, i Kejt Adi, nekadašnja dopisnica BBC sa prostora bivše Jugoslavije. Za skoro 3.000 evra ovi posebni turisti će obići Mladićev zavičaj u Bosni, komandni štab u Han Pijesku, brda sa kojih je pucano na Sarajevo, tunele koji su za vreme rata služili za dopremanje hrane, kao i Specijalni sud u Beogradu iz kog je Mladić izručen Hagu. Ne zna se samo da li će turisti dobiti priliku da sami malo pucaju i šenluče, ili će im se pokazati Mladićevi pištolji smešteni u Muzeju BIA. Drugi paket od osam dana putovanja "Karadžićeva kuća" predviđa posetu Palama, gde se Radovan skrivao, Sarajevu i Srebrenici, gde je ratovao, kao i Beogradu, gde je držao predavanja kao gradska vračara i vidovnjak, i kafani "Luda kuća", u kojoj je dr Karadžić sedeo, jeo i pio prerušen u doktora Dragana Dabića. Britanci će probati čuvenu Rašinu rakiju i slušati njegov guslarske pesme, tek da osete kako se veliki Srbin nadahnjivao borbenim duhom. U programu je poseta kanjonu Neretva gde se Josip Broz tukao sa Nemcima i četnicima, ali i Titovog nuklearnog bunkera u Topčideru. Srpski operatori mogu turistima da ponude razgledanje Titovog hrama na Dedinju, groba Draže Mihailovića na Adi Ciganliji, za koji nije sigurno d aje njegov, ali je tu i Arkanove kuće pored stadiona gde dečki Prosinečki vežba crveno-bele. Poželjno je da se poseta Arkanovoj vili dogodi u vreme kada je udovica Ceca doma. Na primedbu da "Lešinarska tura" po Srbiji i Bosni, na svoj način veliča diktatore, heroje i zločince, britanski vlasnici agencije "Politikalturs" kažu da su njihove ratne ture nezavisne. - Nije nam cilj da zauzimamo bilo čiju stranu u predstavljanju događaja sa određenog podneblja. Trudimo se da pokušamo da shvatimo šta se dogodilo, pa zato podsećamo na ljude koji su bili glavni u tim životnim dramama i prostorima - objašnjavaju u agenciji. I nabrajaju da je jedna od najpopularnijih tura po Severnoj Koreji, koja će se ove godine poklopiti sa 100-godišnjicom rođenja Kim Il Sunga, koja će biti obežena masovnim slavljem. Zanimanje postoji i za turu po Libiji, koja je tek u pripremi zbog još nestabilnog stanja u ovoj državi, a koja će obuhvatiti obilazak mesta kojima je prolazio Gadafi. Britanci nude i putovanje po Kosmetu pod nazivom "Najmlađa evropska država". Tura uključuje posetu Prištini za koju kažu da je najružniji grad na Balkanu, Dečanima, Gazimestanu, Gračanici i razgovor sa predstavnicima UN i Euleksa. Poseta Hašimu Tačiju, zvanom Zmija, a i drugim komandantima terorističke OVK, nije u programu. Poslednje dane ove neobične turističke avanture planiraju se doručak sa Nilom Mekdonaldsom, dopisnikom "Fajnenšel tajmsa" za Balkan u Beogradu, ručak u legendarnom Klubu književnika, večera u Zemunu, gradu mafijaša s gostima iz nevladinih organizacija i odlazak na fudbalsku utakmicu. Kakav se fudbal igra u Beogradu, sigurno je da će opravdati naziv "ratna tura", jer se kod nas ne zna ko koga više tuče, fudbaleri jedni druge, ili navijači igrače i međusobno. Srbi su naravno nezadovoljni ovakvom turističkom ponudom Britanaca, ali ne zato što su predstavljeni kao loši momci, već zato što u paket nije uvrštena poseta Kalemegdanskoj tvrđavi Sulemjana Veličanstvenog. Dotički turski diktator je vladao Beogradom godinama, a sada osvaja Srbe preko tv sapunice, u kojoj se otkriva da je više bio švaler, nego državnik. Više je cura Sulejman Veličanstveni, zvani Suljo, natakao na ..., nego li Srba na kolac - tvrde danas razočarani Beograđani. Marko Lopušina

Srpski svetski kongres traži predstavnike dijaspore u parlamentu

Srpski svetski kongres (S S K) pozvao je političke partije u Srbiji da podrže ideju da dijaspora ima svoje predstavnike u Skupštini Srbije. Kako je saopšteno, S S K traži da posle predstojećih izbora, novi saziv Skupštine Srbije među prvim donese zakon po kojem će dijaspora biti posebna izborna jedinica. Pokret Dveri je podržao zahtev Srba iz rasejanja da dijaspora ima svoje predstavnike u parlamentu, dodaje se u saopštenju. Navodi se i da ukoliko državljanima Srbije u rasejanju ne bude omogućeno glasanje poštom, dijaspora neće priznati rezultate izbora. Srpski svetski kongres će vršiti monitoring izbornog procesa i eventualne prigovore proslediti OEBS-u, dodaje se u saopštenju.

Srbi u regionu besplatno do srpskog državljanstva

Srbi u zemljama regiona besplatno će moći da dobiju državljanstvo Srbije jer je počela primena Vladine odluke da se ne naplaćuju konzularne i administrativne takse prilikom podnošenja zahteva za dobijanje državljanstva, izjavio je danas ministar za dijasporu Srđan Srećković. "Srbi u regionu će imati priliku da potpuno besplatno dobiju srpsko državljanstvo u skladu sa Zakonom o državljanstvu Republike Srbije, čime se još jednom manifestuje podrška našim sunarodnicima u ostvarivanju njihovih, međunarodnim standardima zagarantovanih prava, ali i podrška u očuvanju nacionalnog identiteta", naveo je Srećković u pisanoj izjavi. Odluka se odnosi na Srbe sa mestom prebivališta u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji i Albaniji, naglasio je Srećković. Prema rečima Srećkovića, uz odgovarajuće obrasce koji se dobijaju u konzulatu odnosno ambasadi Srbije prilikom podnošenja zahteva, građani su dužni da prilože i originale izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih i uverenje o državljanstvu kao i kopije lične karte i pasoša zemlje u kojoj maju prebivalište. "Vlada Srbije će u kratkom roku predložiti i mere za pojednostaljivanje i skraćivanje procedure dobijanja srpskog državljanstva, kako bi svi naši sunarodnici koji to žele u što kraćem roku mogli postati državljani RS", izjavio je Srećković.

Srbija među 10 zemalja po rezervama uljnih škriljaca

Srbija se nalazi među deset zemalja koje imaju naveća nalazišta uljnih škriljaca iz kojih se dobijaju nafta, gas i struja, izjavio je jedan od direktora u finskoj kompaniji Ototek koja se bavi tehnologijama u mašinskoj i rudarskoj industriji Nikola Anastasijević. "Uljni škriljci će kao nekonvencionalni izvor energije iz koga može da se dobije sirova nafta, postajati sve traženiji, jer se količine nafte smanjuju, a potrošnja raste, naročito u Kini, Brazilu i Indiji", rekao je Anastasijević novinarima iz Srbije koji su boravili u poseti Estoniji, zemlji koja više od 100 godina eksploatiše uljne škriljce. On je kazao da se uljni škriljac, kamena nalik uglju koji u sebi ima u proseku 10 odsto organske materije iz koje se dobija nafta, najviše prerađuje u Estoniji, Kini i Brazilu, a velike zalihe imaju i SAD, Rusija, Maroko, Jordan. Ukupne svetske rezerve uljnih škriljaca mogle bi, prema procenama, da omoguće dobijanje više od dve hiljade milijardi barela nafte. Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu Vojin Čokorilo kazao je da su procene potencijalnih geoloških rezervi uljnih škriljaca u Aleksničkom rudarskom basenu oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijade barela nafte, dok se ukupne rezerve uljnih škriljaca u Srbiji procenjene na oko 4,7 milijardi tona. Čokorilo je naveo da bi u Aleksincu godišnja proizvodnja mogla da iznosi između 500.000 i 600.000 tona nafte. Prema njegovim rečima, investicija u eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu, koja bi obuhvatila otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, koštala bi između 700 miliona i jedne milijarde evra, a mogla bi da bude realizovana za pet do šest godina. Procenjuje se da bi proizvednjom iz uljnih škriljaca Srbija zadovoljila 10 do 15 procenata potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta. Čokorilo smatra da se proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca isplati, bez obzira na toškove koji se procenjuju na 50 do 60 dolara po barelu, što je najmanje tri puta skuplje od troškova pri konvencionalnoj eksploataciji nafte. Jedan od direktora u estonskoj državnoj kompaniji Esti enerdži Prit Rajd, koja je zainteresovana da se uključi u projekat eksploatacije škriljaca u Aleksincu, kazao je da se Estoniji godišnje preradi 17 miliona tona uljnih škriljaca. Od toga se proizvede 95 odsto električne energije i oko 400.000 tona nafte, što podmiruje četvrtinu potreba države za tim energentom koji koriste brodovi, industrija i toplane. Esti enerdži je najveća svetska kompanija za rudarsku eksploataciju i preradu škriljaca sa oko 8.000 zaposlenih, u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane, kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca. Vlada Srbije je krajem februara raspisala tender za savetnika za izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljca iz Aleksničkog basena. Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dobilo je pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera - investicionih fondova Hatoro i Zao staro, Esti enerdži, estonske kompanije VKG i Naftne industrije Srbije.

Prosečna neto zarada u februaru 40.003 dinara

Posečna neto zarada u Srbiji u februaru je iznosila 40.003 dinara, što je nominalno za 9,2 odsto više nego prethodnog meseca, a realno je povećanje od 8,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. U tom procentu je povećana i prošečna bruto zarada koja je iznosila 55.505 dinara. Prosečna februarska neto zarada nominalno je veća za 12,6 odsto nego u istom mesecu prošle godine, a realno za 7,3 odsto, dok je prošečna bruto zarada nominalno veća za 12,4 procenta, a realno za 7,1 procenat. Za prva dva meseca ove godine prosečna primanja zaposlenih u Srbiji nominalno su veća za 10,1 odsto nego u istom periodu prošle godine, a realno za 4,7 odsto, dok je prosečna bruto zarada nominalno veća za 9,8 odsto, a realno za 4,4 odsto.

Okončan spor sa Srbom Ilićem vratio OPIC u Srbiju

Američka agencija za osiguranje privatnih investicija (OPIC) ponovo je, po okončanju dugogodišnjeg spora između Srbije i američke kompanije "Uninjorld Holdings", aktivna u Srbiji. Nakon dužih pregovora i nekoliko međunarodnih arbitraža, rešen je dugogodišnji spor Republike Srbije (Agencije za privatizaciju) i američke kompanije "Uninjorld Holdings" (u vlasništvu američkog biznismena srpskog porekla Srbe Ilića), podseća u saopštenju za medije Ministarstvo ekonomije Srbije. Po osnovu odluke arbitražnog veća Međunarodnog arbitražnog suda američkoj kompaniji "Uninjorld Holdings" biće vraćeno preduzeće "Srbijaturist". Arbitražnom odlukom je utvrđena obaveza "Uninjorld Holdings-a" da u "Srbijaturist" investira dodatnih 3,4 miliona dolara, u cilju ispunjenja standarda za njegovu višu kategorizaciju. Po okončanju tog spora OPIS je rešila da obnovi investicione aktivnosti u Srbiji, "jer su se stekli uslovi za normalizaciju odnosa, odnosno dobijanje podrške za realizaciju direktnih američkih ulaganja na srpskom tržištu", navodi se u saopštenju Ministarstva. Prema najavi iz SAD radi se o blizu 600 miliona dolara u narednom periodu. Istovremeno, doći će do poboljšanja ukupne ekonomske saradnje dve zemlje, koja je zbog spora oko "Srbijaturista" već duži vremenski period bila u zastoju.

EP: Bitan napredak u dijalogu Beograd-Priština

Evropski parlament usvojio je danas u Briselu rezoluciju o Kosovu u kojoj se "pozdravljaju do sada postignuti dogovori i poziva Vlada Srbije da ih potpuno i neodložno sprovede". Evropski parlament je pozdravio bitan napredak u dijalogu Beograd-Priština i ponovo naglasio da jedino rešenja postignuta kroz pregovore "mogu trajno otkloniti zategnutosti u regionu". U rezoluciji se takođe ocenjuje da su važni prvi koraci ka primeni dogovora u dijalogu Beograd-Priština to što je uredan promet robe omogućen prihvatanjem carinskih pečata, što su srpske vlasti Euleksu dostavile kopije matičnih knjiga, kao i što je primena dogovora o slobodi kretanja počela 26. decembra 2011. EP je izrazio "ozbiljnu zabrinutost" zbog stanja na severu Kosova i nasilja u drugoj polovini prošle godine. U dokumentu EP "pozdravljaju se izjave predsednika (Srbije Borisa) Tadića o neophodnosti uklanjanja barikada, ponovo se traži sloboda prometa lica, robe, ideja i kapitala što su ključne vrednosti EU". Od srpskih vlasti se očekuje da "zajamče da se potpuno uklone preostale barikade čime bi se obezbedio slobodan pristup prelazima, a srpske vlasti se pozivaju da olakšaju saradnju kosovskih Srba s Euleksom i Kforom da bi oni u potpunosti mogli da sprovode svoje mandate". EP u rezoluciji naglašava "važnost procesa šire regionalne saradnje, stabilnosti i dinamike postupka koji vodi članstvu" zemalja regiona u EU. Usvojeno je i nekoliko amandmana, ali među njima nije prihvaćen predlog grupe socijalista i demokrata da se ubuduće u EP uz Kosovo stavlja fusnota u kojoj se navodi da se ne prejudicira status i da je predstavljanje Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova. U EP su zastupljeni poslanici 22 zemlje koje priznaju nezavisnost Kosova, dok pet zemalja EU to ne prihvata. Među amandmanima se iznosi stav i da Srbija krši međunarodno pravo i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Un ukoliko organizuje lokalne izbore i na Kosovu. Poslanici EP takođe izražavaju zabrinutost što Srbija nije u celini sprovela dogovor oko carinskih pečata i matičnih knjiga. EP prima na znanje najavu vlade u Prištini da se prekine međunarodni nadžor nad suverentitetom Kosova kroz postepeno ukidanje međunarodne civilne kancelarije. Navodi se i da se od vlasti u Prištini traži da u novi ustav budu uneta osnovna načela Ahtisarijevog plana.