SVET

Diplomatska svađa oko predsedavanja u UN

Zemlje EU da istraže svoju umešanost u program CIA

Očekuje se neujednačen privredni rast u Grupi 7

Kosovo i Albanija nisu sigurne zemlje

Putovanja i luksuz prioriteti bogatih Kineza

Turci za svoje nukelarno oružje, ne veruju u zaštitu NATO

Italijanska policija zaplenila imovinu Gadafijeve porodice

Blagajnica prevarila demokrate za sedam miliona dolara

Novi problemi u Fukušimi

Diplomatska svađa oko predsedavanja u UN

Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić "pokrenuo je diplomatsku svađu u istočnoj Evropi" svojom kandidaturom za predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, piše u analizi agencija Frans pres. Frans pres podvlači da je šef litvanske diplomatije Audronius Ažubalis optužio Rusiju da oživljava neprijateljstva iz "Hladnog rata" time što podržava Jeremića za to mesto, a ne kandidata Viljnusa, litvanskog ambasadora u UN Dalijusa Čekuolisa, i kazao da je Jeremić pokušao da "ucenjuje" njegovu zemlju. Jeremić je u intervjuu Frans presu zvanično odbacio te optužbe i ocenio da Srbija zaslužuje da dobije neku važnu međunarodnu poziciju. Ove godine predsedavanje Generalnom skupštinom treba da pripadne jednoj od zemalja iz Istočne Evrope, ali 193 članice Generalne skupštine treba da glasaju o tome u junu, prvi put od 1991. pošto se zemlje u grupi nisu složile oko kandidata kao što se to obično radi. U grupi Istočne Evrope ima 23 zemlje. I Jeremić i Ažubalis vode žestoku kampanju za kandidaturu u Njujorku, navodi Frans pres Jedan ambasador iz istočne Evrope rekao je da je taj slučaj "oživeo sve stare rivalitete u Istočnoj Evropi" i dodao da im to sada nije potrebno. Ažubalis je rekao da odbijanjem da glasaju u okviru regionalne grupe, Rusija i Srbija pokušavaju da "stave veto" na ambicije Litvanije za to mesto. On je rekao da je Litvanija podnela svoju kandidaturu u junu 2011. godine i da je bio zaprepašćen kad je čuo u januaru ove godine da se za isto mesto kandidovao i Jeremić. Diplomate kažu da Litvanija misli da je Rusija podstakla Jeremića da podnese kandidaturu za to mesto zbog neprijateljstva između Moskve i Viljnusa oko litvanskog stava da je Litvanija pripojena Sovjetskom Savezu. Rusija je bila vrlo iritirana govorom litvanskog ambasador u UN 2010. povodom 65-ogodišnjice završetka Drugog svetskog rata kada je govorio o sovjetskoj aneksiji. "Ono što smo nezvančno čuli jeste da je Rusija opsednuta načinom na koji gledamo na Drugi svetski rat. To možda izgleda smešno, ali ovo je nesporazum oko istorije", rekao je Ažubalis. Kako navodi agencija Frans pres, Jeremić i ruske diplomate odbacuju svaku ideju zavere, ali je portparol ruske misije u UN Anton Uspenski potvrdio da se Moskva protivi izboru litvanskog predstavnika Čekuolisa. "Litvanci su prvi obavešteni da mi ne možemo da podržimo kandidata koji ne razume značaj pobede nad nacizmom ... koja je omogućila stvaranje UN" , rekao je Uspenski agenciji Frans pres i dodao da takva osoba ne treba da predsedava Generalnom skupštinom UN. Ažubalis je rekao da je Jeremić pretio da će blokirati kandidaturu Litvanije za mesto nestalne članice Saveta bezbednosti 2014. ako ne odustane od kandidature za predsedavanje Generalnom skupštinom. "Naši odnosi ne treba da budu zasnovani na ucenama ili vetu nego na dijalogu", rekao je Azubalis. Jeremić, s druge strane, kaže za Frans pres da je Litvanija već imala važna međunarodna mesta, sa predsedavanjem OEBS-om 2011. godine i da su i Srbija i Litvanija male zemlje i da veruje da će bolje služiti sistemu UN ako "podele odgovornosti". Jeremić je potvrdio za Frans pres da su se on i litvanski ministar sastali u Briselu prošle nedelje i da su pregovarali. "Mi smo Litvaniji ponudili fer trgovinu. Mi smo spremni da podržimo njihovu kandidaturu za Savet bezbednosti", rekao je Jeremić i ocenio da Vlada Srbije koja je mnogo učinila da osigura stabilnost i pomirenje na Balkanu, smatra da može da doprinese UN tako što se prvi put kandiduje na tako važno mesto.

Zemlje EU da istraže svoju umešanost u program CIA

Organizacija Amnesti internešnal ponovo je pozvala zemlje Evropske unije (EU) da rasvetle svoju umešanost u program "predaje u izuzetnim slučajevima" u sklopu kojeg je CIA tajnim letovima prebacivala osumnjičene za terorizam između svojih zatvora van SAD i američke baze Gvantanamo bej na Kubi. Pozivajući te zemlje da sprovedu istragu, Amnesti internešnal je u saopštenju ukazao na "zaprepašćujući nedostatak političke volje" među državama Evropske unije da se istina istera na videlo. Organizacije za zaštitu ljudskih prava već duže vreme optužuju neke evropske zemlja da zataškavaju sopstvenu umešanost u takozvani program "predaje u izuzetnim slučajevima". Te organizacije, među kojima i Amnesti internešnal, tvrde da je CIA - Centralna obaveštajna agencija SAD - koristila ovaj program kako bi mučila zatvorenike u zemljama gde je to dozvoljeno. Program je obustavljen 2009. godine. Evropski parlament priprema izveštaj iz kojeg će se videti da li su se pojedine zemlje povinovale rezoluciji tog tela da sprovedu nezavisnu istragu u pogledu svoju umešanost u sporni program CIA. O tom izveštaju će se Evropski parlament izjašnjavati u septembru. Amnesti smatra da bi rezolucija trebalo da obaveže zemlje članice EU da sprovedu istrage o kršenjima ljudskih prava do kojih je dolazilo u sklopu saradnje sa CIA, da obešteti žrtve i reformiše agencije koje su dopuštale zlostavljanja. Parlamentarni "proces je savršena prilika da se neodlučne (evropske) vlade pritisnu da učine napredak u pogledu sopstvene odgovornosti za akcije tokom kojih je došlo do nečuvenih kršenja ljudskih prava i nasilnih nestanaka ljudi", ocenila je Džulija Hol, stručnjak Amnestija za antiterorizam i ljudska prava. Savet Evrope procenjuje da je preko Starog kontinenta obavljeno 1.245 letova pod nadležnošću CIA, ali je tačan broj zapravo nemoguće utvrditi. Švajcarski političar Dik Marti je na osnovu istrage sprovedene 2007. godine optužio vlade 14 evropskih zemalja da su između 2002. i 2005. dozvolile CIA da na njihovim teritorijama otvore pritvorske jedinice, odnosno da su dozvolile prelet avionima CIA sa pritvorenicima u sklopu spornog programa prebacivanja.

Očekuje se neujednačen privredni rast u Grupi 7

Ekonomski rast Grupe 7 industrijski najrazvijenjih zemalja (G7) biće snažniji u prvoj polovini ove godine, ali će oporavak i dalje biti nestabilan i neće imati isti tempo u Severnoj Americi i Evropi, prognozira Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). U najnovijim Privremenim ekonomskim procenama koje je juče u Parizu predstavio vodeći ekonomista OECD Pjer Karlo Padoan, privredni rast u G7 u prvom i drugom kvartalu 2012. procenjen je na 1,9 odsto pri čemu će se stopa rasta razlikovati od zemlje do zemlje. "U prvoj polovini godine očekujemo snažan rast u SAD i Kanadi ali i znatno sporije privredne aktivnosti u Evropi, gde su izgledi i dalje krhki", kazao je Padoan. OECD prognozira da će u SAD oporavak zaposlenosti, veće poverenje potrošača, više cene kapitala i rast kredita podstaći ekonomski rast na 2,9 odsto u prvom i 2,8 odsto u drugom kvartalu 2012. Kanadi OECD prognozira ekonomski rast od 2,5 odsto i za prvo i za drugo ovogodišnje tromesečje. S druge strane, prognoze za Evropu su mnogo sumornije zbog slabog poverenja potrošača, rastuće nezaposlenosti i oskudnih kredita, što sve ukazuje na dalji pad aktivnosti. OECD prognozira da će tri najveće ekonomije zone evra - Nemačka, Francuska i Italija, u prvom kvartalu u proseku ubeležiti pad privrednih aktivnosti od 0,4 odsto da bi u drugom došlo do umerenog oporavka i rasta od 0,9 odsto. Britanska ekonomija će, prema prognozama OECD, u prvom tromsečju ove godine biti u padu od 0,4 odsto a u drugom u rastu od pola procenta. Japan će pak u prva tri meseca tekuće godine imati ekonomski rast od 3,4 odsto a u iduća tri od 1,4 odsto. OECD je među faktore koji prete ekonomskom oporavku u G7 ubrojio rastuće cene nafte, slabljenje aktivnosti u zemljama koje beleže brz rast, posebno u Kini, i usporavanje svetske trgovine zbog manje globalne tražnje. "Akcije vlada i dalje će biti od odlučujuće važnosti, posebno u zoni evra, gde se moraju završiti poslovi na fiskalnim okvirima, finansijskoj zaštiti i fundamentalnim strukturnim reformama", istakao je Padoan predstavljajući Privremene ekonomske procene.

Kosovo i Albanija nisu sigurne zemlje

Francuski sud poništio je odluku Kancelarije za zaštitu izbeglica i apatrida (Ofpra) koja je Albaniju i Kosovo svrstala među "sigurne zemlje porekla" u kojima vlada demokratija, saopšteno je danas u Parizu. Državni savet, najviša administrativna sudska instanca u Francuskoj, "poništio je odluku Ofpre", navode u saopštenju Forum izbeglica i Francuska zemlja azila, koji su to zatražili od suda. Državljani zemalja svrstanih među "sigurne zemlje porekla" nailaze na teškoće prilikom dobijanja političkog azila. Zemlja se smatra "sigurnom" ako se u njoj "poštuju principi slobode, demokratije i vladavine prava, kao i ljudskih prava i osnovnih sloboda". Na listi "sigurnih zemalja" Ofpra su Jermenija, Bangladeš, Benin, BiH, Zelenortska ostrva, Hrvatska, Gana, Mauricijus, Indija, Mali, Makedonija, Moldavija, Mongolija, Crna Gora, Senegal, Srbija, Tanzanija i Ukrajina.

Putovanja i luksuz prioriteti bogatih Kineza

Najbogatiji Kinezi novac pre svega troše na putovanja, luksuz i školovanje dece, sve više značaja pridajući značaj kvalitetu proizvoda koje kupuju, pokazalo je jedno istraživanje. Oko 2,7 miliona Kineza su dolarski milioneri, sa ličnom imovinom vrednom više od šest miliona juana (714.000 evra), rezultat je studije koju je objavio magazin Hurun report. Oni u proseku poseduju tri automobila, četiri skupa ručna sata i godišnje uzimaju tri sedmice odmora. "Kvalitet se smatra glavnom karakteristikom luksuza... što znači da se luksuzni artikli više ne smatraju samo simbolima društvenog statusa", zaključak je istraživanja. U proseku, kineski milioneri svake godine potroše tri odsto svog bogatstva pre svega na putovanja, luksuzna roba je na drugom mestu, a obrazovanje dece na trećem. "To predstavlja veoma veliku potrošačku moć", ocenio je osnivač magazina Hurun report Rupert Hudžverf i dodao da su bogataši "ciljna grupa svih luksuznih marki, u Kini i u inostranstvu". Blizu tri četvrtine kineskih milionera kupuje u Hongkongu, a 85 odsto planira da decu školuje u inostranstvo, u nekim slučajevima već od srednje škole. Najbogatiji među njima - 63.500 ljudi - poseduju imovinu vredniju od 100 miliona juana (11,9 miliona evra). Takvih je prošle godine bilo 60.000. Oko 13 odsto Kineza iz te kategorije planira kupovinu aviona. Ipak, zbog usporavanja kineske ekonomije i svetske ekonomske krize, bogati Kinezi "više vode računa o novcu" nego ranije, kazao je Hudžverf.

Turci za svoje nukelarno oružje, ne veruju u zaštitu NATO

Više od polovine anketiranih Turaka (54 odsto) je za to da i njihova zemlja stekne nuklearno oružje jer takva pretnja postoji iz Irana, objavljeno je u sredu. Na pitanje o tome da li Turskoj treba nuklearno oružje ili bi trebalo da se oslanja na zaštitu NATO kojem pripada, 54 odsto anektiranih je reklo da Turskoj treba nuklearno oružje jer Iran ima atomsku tehnologiju. Anketu je naručio Centar za ekonomske studije i međunarodnu politiku (Edam), a sprovedena je na reprezentativnom uzorku od 1.500 ljudi. Ispostavilo se da samo 8,2 odsto veruje da je "bezbednosni kišobran" NATO dovoljan, te smatraju da Turska ne bi trebalo da razvije sopstveno nuklearno oružje. Nešto više od trećine (34,8 odsto) anketiranih je protiv toga da Turska razvije nuklearnu tehnologiju za vojne svrhe. Vlada u Ankari koja se protivi širenju nuklearnog oružja u zemljama svog regiona, uključujući Iran, zalaže se, međutim, za nukelarnu tehnologiju u civilne svrhe. Turska je siromašna u energetskim izvorima, ali brzo raste, te je odlučna da sprovede plan za izgradnju tri nuklearne elektrane u naredne četiri godine.

Italijanska policija zaplenila imovinu Gadafijeve porodice

Italijanska policija saopštila je da je zaplenila 1,1 milijardu evra u imovini porodice i saradnika bivšeg libijskog vođe Moamera Gadafija, među kojom su i akcije u italijanskoj najvećoj banci. Ta imovina je zamrznuta prošle godine u skladu s rezolucijom UN koja je donesena zbog napada Gadafijevih snaga na civile. Među zaplenjenom imovinom je 1,256 udela u banci Unikredit (Unicredit), 1,5 odsto vlasništva fudbalskog kluba Juventus i 0,58 u energetskoj kompaniji Eni. Zvaničnik finansijske policije Gavino Peci rekao je za televiziju Sky24 da su među zaplenjenom imovinom i stan u Rimu, zemlja na ostrvu Pantelerija kod Sicilije i dva motocikla. Italijanske vlasti su saopštile da su zvaničnici Međunarodnog krivičnog suda koji istražuje pitanja u vezi s Libijom, tražili zaplenu imovine.

Blagajnica prevarila demokrate za sedam miliona dolara

Blagajnica predizborne kampanje amričkih demokrata prevarila je najmanje 50 kandidata, funkcionera i političkih organizacija za sedam miliona dolara tokom više od deset godina, piše u saveznoj tužbi podnetoj protiv nje. Prema sudskim dokumentima, Kinde Durki je novac od januara 2000. do hapšenja septembra 2011, preusmeravala na druge račune. Upravljala je sa oko 700 bankovnih računa, među kojima su bili računi za finansiranje političkih kampanja. Kancelarija državnog tužioca u Sakramentu sastavila je izveštaj u kojem se pominje da su pojedini kandidati demokrata ostali skoro bez novca za predizbornu kampanju. Durki, upravnica kompanije Durki & Saradnici u Berbanku, uhapšena je septembra i optužena za prevaru pošto je nekoliko miliona dolara nestalo sa računa senatorke Dajen Fajnstin (Dianne Feinstein) i još nekoliko demokratskih poslanika. U jednom opisanom slučaju, Durki je sa računa Fajnštin uzela 23.000 dolara kojima je platila svoje račune. Novac je, između ostalog, potrošen na bejzbol utakmice, posetu Diznilend i kupovinu preko interneta. Isti račun Durki je upotrebila za kupovinu kuće na Long biču i finansiranje penzionog programa svojih zaposlenih. Fajništin je ocenila da ju je Durkin oštetila možda i za pet miliona dolara. Precizna procena gubitka ne postoji jer je kretanje novca vesto preusmereno, te ga je teško pratiti.

Novi problemi u Fukušimi

Novim ispitivanjem u japanskoj nuklearki u kojoj je prošle godini izbila katastrofa, ustanovljeno je da je nivo radijacije deset puta veći od smrtonosnog nivoa i da unutar reaktora jedva da ima vode za rashlađivanje. Novi podaci su obnovili bojazan za stabilnosti postrojenja Fukušima u kojem je nuklearna kastastrofa izbila pre godinu dana posle razornog zemljotresa i cunamija. Operater Fukušime saopštio je da endoskopskim ispitivanjem utvrđeno da je u prostoriji s reaktorom nivo radijacije 10 puta veći od smrtonosnog, što ukazuje da predstoje novi izazovi pre zatvaranja ovog nuklearnog postrojenja. Istraživanjem je takođe ustanovljeno da je nivo vode za rashlađivanje samo 60 centimetara, što je znatno manje od 10 metara koliko je vlada procenila u decembru pri objavi da je nuklearka stabilna. Radnici u Fukušimi su takođe prijavili nova curenje radioaktivne vode od koje je deo otekao u okean.