SRBIJA

Tiho umiranje srpskih medija

Utvrđen redosled kandidata za predsednika Srbije

Od 2000. godine samo pet žena među 56 kandidata

Šef agencije za borbu protiv korupcije Kosova pod istragom

Uručene nagrade Grada Beograda za 2011. godinu

Euleks pojačao prisustvo na severu Kosova

Tiho umiranje srpskih medija

Dvanaestog aprila u Beogradu je održana četvrta po redu Komfenercija medija dijaspore i Srba u regionu. Skup je otvorio ministar vera i dijaspore Srđan Srećković koji je naglasio da su mediji oduvek bili važan činilac političkog, ekonomskog i kulturnog života u rasejanju. - Podsetiću vas da su prvi srpski listovi i časopisi nastali u dijaspori, kao, na primer, "Slavenoserbski magazin" 1768. u Italiji i "Novine Serbske" 1813. u Australiji. Oni su tada otvarali Srbiji prozor u sveta. Danas imamo preko 90 elektronskih, štampanih i internet izdanja u najmanje 25 zemalja širom sveta - rekao je ministar Srđan Srećković. Konferencija je zamišljena kao javna tribina 36 predstavnika redakcija iz rasejanja, kolega iz srpskih medija u otadžbini i političkih poslanika. Na prvom panelu u Pres centru UNS-a govoreno je o RTS-u kao javnom servisu Srba dijaspore i regiona i o programu Međunarodnog radija Srbije i interaktivne mape radija. Govornici su bili rukovodioci ova dva važna medija, Zoran Milikić, Nenad Lj. Stefanović, državni sekretar Miodrag Jakšić i dr Tatjana Ćitić, urednica Satelitskog programa. Na drugom panelu u Medija centru raspravljalo se o položaju medija dijaspore u globalnoj krizi, o čemu su govorili Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, Gojko Raičević, urednik sajta "In4s" iz Podgorice, Dragan Jakoviljević, urednik u "Srpskim nedeljnim novinama" u Mađarskoj i autor ovog teksta. Kriza je dovela do ogromnih promena kod tradcionalnih medija, jer se smanjuju njihove redakcije, budžeti i uloga u informisanju ljudi. Istraživanja su pokazala da na jednog čitaoca štampanog medija dolazi 10 čitalaca internet portala tog istog medija. U budućnosti, opstanak tradicionalnih medija je podređen prelasku na elektronska izdanja, čime se gubi njihov informativni značaj - upozorio je Vukašin Obradović. Dragan Jakoviljević je rekao da iako su "Srpske nedeljne novine" jedne od najstarijih u rasejanju, država Mađarska odvaja sve manje sredstava za njihovo uređivanje i štampanje. U Crnoj Gori pak, kako tvrdi Gojko Raičević nema srpskih medija, izuzev ove agencije i njenog sajta, koji se tek bori za svoje mesto. U Australiji, na primer, postoji deset radio stanica i srpskih etničkih programa, dva tv kanala, četiri novine i dvadesetak crkvenih glasila. Broj srpskih elektronskih stanica nije poznat, ali ih ima mnogo. Na 200.000 Srba na Petom kontinentu to je dovoljno, na prvi pogled, za redovno informisanje naših ljudi. Vlasnici srpskih medija u dijaspori prvo domicilne države, potom SPC i nacionalne organizacije, zatim udruženja, asocijacije i grupe, potom pojedinci. U Australiji postoji 10 etničkih radio-programa. Kada su osnovani da bi država pružila šansu da se čuje glas doseljenog naroda, 70 odsto tog programa bio je namenjen srpskim vestima, a samo 30 posto australijskim temama. Kako je multikulturizam zamro, danas država Australija traži da se u etničkim radio programima 70 odsto emisija posveti australijskim temama, a samo 30 odsto srpskim. Time se gubi etnički smisao ovog državnog radija - rečeno je na tribini. Najveći problem 90 srpskih redakcija u dijaspori su finansijska kriza, pad tiraža štampanih medija, a sa tim i pad prihoda od marketinga i od donacija. Srpska ekonomska baza u rasejanju nije velika i zbog pada prihoda, u Čikagu se, na primer, časopis "Ogledalo" nalazi pred gašenjem. A u Kanadi i Australiji poslednjih godina neki dnevnici izlaze periodično - dva puta nedeljeno. Drugi problem je nepostojanje uredništva kao kolektivnog nacionalnog tela, koje funkcioniše kao glavni urednik i spona između medija i srpske zajednice. I nepostojanje profesionalnih urednika, novinara i snimatelja. Redakcije naših medija u rasejanju uglavnom čine pojedinci, entuzijasti, koji se bore za opstanak glasila. U Kanadi radi Srpska televizija, koju uspešno vodi Blagoja Ristić, a i Detroitu sajt "Serbijana" Mikija Božinovića, koji je postao izvor informisanja američke publike. Veoma značajan je i časopis "Zavičaj" koji izlazi u Srbiji i Beču i piše o zbivanjima u evropskom rasejanju. Kao i radio "Avala", koji vodi Aleksandar Žigić u Čikagu, koji je dopisnik RTS-a. Među aktivnijim medijima pomenuti su "Beoradio" iz Sidneja, "Srpski radio" iz Los Anđelosa, "Novine" iz Toronta, "Amerikanski Srbobran" iz Pitsburga, "Naša reč" iz Temišvara, kao radio i tv program iz Rumunije. Rade Bakračević, urednik iz Maribora je u svojoj diskusiji zatražio da se postigne dogovor između Televizije Srbije, Radia Beograd, srpskih štampanih medija iz Srbije i srpskih medija po svetu da dozvole objavljivanje tekstova i fotografija iz svojih medija bez autorskih dozvola. Ekonomska kriza je, po opštem utisku oko 70 prisutnih srpskih medijskih poslenika iz 36 zemalja sveta, ostavila negativne posledice, jer, kako je ocenjeno, mediji manjina i etničkih grupa u svetu, koji izlaze na njihovom maternjem jeziku, predstavljaju jedino nadgradnju osnovnih potreba dijaspore u inostranstvu. Mediji su bitni da bi sprečili asimilaciju Srba, a razvili integraciju našeg naroda u tuđini. Kao privatni mediji neprofesionalaca, naše radio i tv stanice, na primer, nisu nikada razmatrale mogućnost da se udruže i naprave celodnevni radio program. Tako, na primer, u Čikagu doseljenici iz Meksika i Poljske imaju svoje nacionalne radio stanice koje rade 24 sata, dok mi imamo samo radio emisije, koje emituju program samo subotom ili nedeljom - kaže Žigić. Govoreno je o tome kako država Srbija kao matica može da pomogne da naša glasila uspešno funkcionišu i izvršavaju svoj zadatak nacionalnog i verskog očuvanja i ujedinjavanja Srba u rasejanju. Potrebno je da se redakcijama srpskih medija uputi kadrovska pomoć preko državnih javnih servisa i agencije, kako bi se unapredio rad naših redakcija u svetu i da se finansijski pomognu najbolji medijski projekti i programi u rasejanju. - Zaključeno je da je neophodno da se stvori srpska informativna mreža u rasejanju, da RTS bude nosilac medijske slike dijaspore i da se uz pomoć države, srpske redakcije profesionalizuju, kako bi odgovorno i bolje radile svoj posao - konstatovao je na kraju konferencije Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a i jedan od domaćina. Marko Lopušina

Utvrđen redosled kandidata za predsednika Srbije

Kandidat Ujedinjenih regiona Srbije Zoran Stanković biće prvi na izbornoj listi za predsedničke izbore 6. maja, utvrđeno je cinoć žrebom u Republičkoj izbornoj komisiji (RIK). Kandidat koalicije "Izbor za bolji život" Boris Tadić je na trećem mestu, a kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić na 12. mestu. Na izbornoj listi na mestu broj dva biće kandidat Dveri Vladan Glišić, a na četvrtom mestu predsednički kandidat Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica. Na petom mestu na izbornoj listi je kandidat za predsednika Srbije Zoran Dragišić koga je kandidovao Pokret radnika i seljaka, na šestom mestu je Jadranka Šešelj ispred Srpske radikalne stranke. Muftija Muamer Zukorlić koga je za predsednika kandidovala grupa građana je na sedmom mestu na izbornoj listi, a na osmom Danica Grujičić iz Socijaldemokratskog saveza. Na devetom mestu je Ivica Dačić iz Socijalističke partije Srbije, a na 10. na izbornoj listi je Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno demokratske partije ispred koalicije "Preokret". Na 11. mestu na izbornoj listi je Ištvan Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara. Žreb su obavili čelnici RIK-a u prisustvu svih članova i predstavnika političkih partija.

Od 2000. godine samo pet žena među 56 kandidata

Na predsedničkim izborima 6. maja učestvovaće dve žene, a za tu funkciju od petooktobarskih promena 2000. godine nadmetale su se još samo tri žene, među ukupno 56 kandidata. U nedelju, 6. maja na predsedničkim izborima, šestim od smene vlasti 2000. godine, nadmetaće se 12 kandidata među kojima su dve žene - Jadranka Šešelj (Srpska radikalna stranka) i Danica Grujičić (Socijaldemokratski savez). Na izborima 2004. godine bilo je 15 kandidata, od kojih dve žene - Ljiljana Aranđelović (Jedinstvena Srbija) i Jelisaveta Karađorđević (Grupa građana "Inicijativa za lepšu Srbiju"). Za Ljiljana Aranđelović glasalo je 11.796 biračca ili 0,38 odsto, a za Jelisavetu Karađorđević 62.737 ili 2,01 odsto. Milanku Karić za predsedničkog kandidata 2008. godine predložio je Pokreta snaga Srbije i ona je bila jedina žena među devet kandidata. Za nju su glasala 40.332 birača ili 0,98 odsto. Među predsedničkim kandidatima nije bilo žena na izborima održanim u septembru i decembru 2002. godine, kao i u novembru 2003. godine.

Šef agencije za borbu protiv korupcije Kosova pod istragom

Direktor Kosovske agancije za borbu protiv korupcije Hasan Preteni je pod istragom za korupciju i falsifikovanje izjava o imovini visokih zvaničnika Kosova, piše danas prištinski dnevnik Lajm. Kako dnevnik navodi Preteni - najviši zvaničnik jedne kosovske institucije za borbu protiv korupcije je u utorak pozvan u tužilaštvo povodom istrage koju vode Euleksovi tužioci. List dodaje da su tu informaciju potvrdili i u Euleksu. Preteni je odbacio kao neistinite informacije da je pod istragom, međutim portparol Euleksa Bljerim Krasnići je za dnenvik izjavio da "Euleks može da potvrdi da su članovi NVO Čohu i Hasan Preteni dali izjave (Euleksu) zbog žalbe koju je NVO Čohu podnela protiv šefa Agencije protiv korupcije". Izvori dnevnika u Specijalnom tužilaštvu rekli su da se istraga protiv Pretenija vodi pod sumnjom za korupciju i falsifikovanje dokumenata.

Uručene nagrade Grada Beograda za 2011. godinu

Osnivaču galerije "Haos" Borki Božović uručena je danas nagrada Grada Beograda za 2011. godinu za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoja grada. U Starom dvoru su povodom dana Grada Beograda dodeljene nagrade iz 19 oblasti. Nagradu za pozorišno stvaralaštvo dobio je Vlastimir Đuza Stojiljković za ulogu Dina u predstavi "Otac na službenom putu", nagradu za književnost i prevodno stvaralaštvo dobio je Borislav Pavlović za delo "Ponešto o pesnicima i poeziji", a nagradu za film i radio-televizijsko stvaralaštvo Miloš Radivojević za režiju dugometražnog igranog filma "Kako su me ukrali Nemci". Za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije Vjera Damjanović, za izložbu "Biblioteka svetlosti, za muziku i muzičko-scensko stvaralaštvo Vojislav Bubiša Simić, dirigent, kompozitor i aranžer, za koncert "Sentimentalno putovanje" sa Big bendom RTS. Za društvene i humanističke nauke profesor Vukašin Pavlović za delo "Država i društvo", za prirodne i tehničke nauke Velimir Radmilović za delo objavljeno u međunarodnom časopisu, za pronalazaštvo nagrađeni su Aleksandar Veg, Aca Gobeljić, Dejan Simić i Goran Šiniković. Nagradu iz oblasti medicine su dobili doktor Miodrag Ostojić doktor Vladimir Kanjuh i doktor Branko Beleslin za delo "Kardiologija", a za arhitektru i urbanizam Milenija Marušić i Darko Marušić za kombinovanu dečju ustanovu Cerak Vinogradi. Iz oblasti poljoprivrede nagradu je dobio Ivan Jeremić za uspešno uvećanje stada goveda i proizvodnju mleka, za novinarstvo voditeljski par Irena Jovanović i Jugoslav Pantelić za koncept emisije "Beograde, dobar dan". Nagradu iz oblasti obrazovanja dobio je Nebojša Cvetković direktor predškolske ustanove "Jelica obradović", za sport teniser Novak Đoković, za herojsko delo Nikola Vlahović koji je branio mladića romske nacionalnosti zaštitivši ga od napada trojice huligana u gradskom prevozu zbog čega je i sam lakše povređen. Specijalno priznanje za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za Grad Beograd autorski tim Beogradske nedelje arhitekture - BINA. Za stvaralaštvo mladih u oblasti nauke nagrađen je Luka Breneselović za publikaciju Spomenica Valtazara Bogišića o stogodišnjici njegove smrti. Dobitnici nagrade "Svetislav Stojanović" su Slobodan Stojičić, vatrogasac u Vatrogasnoj spasilačkoj jedinici Zemun i Vatrogasna spasilačka četa Mladenovca. "Hvala vam što ste nam pomogli da naš grad izgleda bolje i vašim delima učinili da budemo ponosni na Beograd", poručio je gradonačelnik Dragan Đilas nagrađenima. On je rekao da nagrađeni najbolje prezentuju ono što je urađeno u gradu protekle godine. Prijemu na kojem su dodeljene nagrade, prisustvovali su na poziv gradonačelnika i radnici koji su radili na izgradnji Mosta preko Ade, obnovi Gazele i izgradnji i obnovi predškolskih ustanova. "Ljudi čija imena i ne znamo radili su i na minus 20 i plus 40 stepeni celzijusovih, neki su na tim gradilištima ostavili i svoje zdravlje da bi Beograd danas izgledao lepše i bolje" rekao je Đilas i zahvalio im što su gradili nešto u čemu svi danas uživamo. Vlastimir Đuza Stojiljković zahvalio je u ime svih nagrađenih. On je zahvalio Beogradu, u koji se doselio pre 65 godina, što mu je omogućio da uspe da napravi nešto u životu i poželeo da Beograd i dalje bude divna i vesela metropola. Dani Beograda proslavljaju se od 2002. godine kada je ustanovljena i dodela nagrada.

Euleks pojačao prisustvo na severu Kosova

Euleks je pojačao prisustvo na severu Kosova zbog pojačanih tenzija proteklih nedelja, saopštila je ta misija Evropske unije. Cilj pojačanog prisustva je, kako je navedeno iz Euleksa, jačanje javne bezbednosti. Policija Euleksa je pojačala svoje patrole u selima oko Kosovske Mitrovice, a takođe i u severnom delu grada. Kako je navedeno, Euleks nastavlja tesnu saradnjom sa svojim kolegama iz Kfora i kosovske policije. Kfor je, prema saopštenju Euleksa, nedavno pojačao sopstvene patrole i njegove snage mogu biti pozvane da pomognu Euleksu, kada okolnosti to budu zahtevale. Eleks je pozvao sve zajednice da ostanu mirne i da poštuju zakon. Pre nekoliko dana srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović pozvao je međunarodne snage u pokrajini da razoružaju albanske ekstremiste na severu Kosova, čiji su pripadnici prikazani na jednom snimku na internetu.