|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Listi 100 najuticajnijih bez dominacije političara |
| |
 Američki
nedeljnik Tajm (Time) objavio je listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu, na
kojoj se ove godine sportisti, zabavljači i umetnici nalaze ispred mnogih
političkih lidera, a na njoj su i neke kontroverzne figure.
Lista sadrži 54 međunarodne ličnosti iz 37 zemalja, među kojima i nekoliko
kontroverznih, poput sirijskog predsednika Bašara Asada, novog
severnokorejskog lidera Kim Džon Una i lidera talibana Mule Mohameda Omara.
Na listi za 2012. nalazi se i 38 žena što je više nego ikada pre.
Stotinu najuticajnijih ljudi sveta razvrstano je u pet kategorija: Moguli,
Nove zvezde, Ikone, Pioniri i Lideri.
Na devetoj godišnjoj listi prvo mesto pripalo je sportisti - košarkašu
Njujork Niksa Džeremi Linu (23), Amerikancu azijskog porekla.
Tajm navodi da je njegova priča velika lekcija za decu širom sveta, jer je
on uspeo da se nametne kao jedan od najboljih igrača svog tima i NBA lige,
uprkos mnogim preprekama i predrasudama sa kojima je morao da se suočava.
"Nije važno da li ste azijsko-američko dete, beo, crn ili Latinoamerikanac,
Džeremijeva priča vam poručuje da ćete ako pokažete borbenost, disciplinu i
integritet, i vi steći mogućnost da prevaziđete nejednakost", navodi Tajm.
Među prvih 15 najuticajnijih ljudi nalazi se još dvojica sportista -
kvoterbek američkog fudbala Tim Tibou (24), koji je zauzeo peto mesto, i
srpski teniser Novak Đoković na 14. mestu liste ljudi koji najviše inspirišu,
zabavljaju i menjaju svet.
Na listi se nalaze, kao što je i bilo očekivano, jedan od najbogatijih ljudi
sveta Voren Bafet, izvršni direktor Epla Tim Kuk, kao i verovatni kandidat
republikanaca na predsedničkim izborima u SAD, Mit Romni.
Tu su od moćnih i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard,
ali i američka državna sekretarka Hilari Klinton, nemačka kancelarka Angela
Merkel i predsednik SAD Barak Obama, koji su se "plasirali" u drugu polovinu
liste.
Od onih "neočekivanih" najuticajnijih ljudi sveta, na drugom mestu je
američki vizuelni umetnik i kompozitor Kristijan Marklej, na desetom je
sirijski politički karikaturista Ali Ferzat, dok je na 11. mestu
albansko-danski kuvar Rene Redžepi.
Tu su i poznati iz sveta šou biznisa, među kojima su i pevačica Rijana,
glumica, stend ap (stand-up) komičarka i producentkinja Čelsi Hendler,
glumice Kler Dejns i Kristen Vig, ali i vojvotkinja od Kembridža, žena
engleskog princa Vilijama - Kejt, kao i njena sestra Pipa Midlton.
Na listi je i iranski reditelj Ašgar Farhadi, čiji film "Razvod Nader i
Simin" je ove godine dobio Oskara za najbolji strani film američke filmske
akademije, kao i najpoznatiji svetski hakeri "Anonimusi" koji su poslednjih
godina "upali" u sisteme mnogih poznatih svetskih kompanija i vladinih
institucija. |
|
Brejvik tek jedan od zločinaca inspirisanih umetnošću |
| |
Izjava masovnog ubice Andersa Beringa Brejvika (Behring Breivik)
da mu je igranje video i onlajn igara "Call Of Duty: Modern Njarfare" i "Njorld
Of Njarcraft" pomoglo u pripremi zločina, pokazuje još jednom da život
imitira umetnost, koliko god da je ona ružna, piše danas Asošijeted pres
(AP).
Brejvik je izjavio na sudu u Oslu da je igrajući ove dve igre uspeo da izuči
veštine koje su mu pomogle da ubije 77 ljudi u dva napada koja je prošlog
leta u istom danu počinio u centru glavnog grada Norveške i na obližnjem
ostrvcetu Utoja.
Naime, koristeći virtuelni snajperski nišan u ovim simulatorima ratovanja iz
prvog lica, Brejvik je, kako tvrdi, obučio sebe za detektovanje,
identifikaciju i biranje meta za odstrel.
Stranice istorije su, podseća Asošijeted pres, pune ubica koje su
inspiraciju za zločine našle u umetnosti, a među najpoznatijim primerima su
Čarls Menson (Charles Manson), Mark Dejvid Čepmen (Mark David Chapman) i
Erik Harris (Eric Harris).
Menson, koji je 1969. godine sa bandom satanista ubio četvoro ljudi,
uključujući trudnu ženu Romana Polanskog, glumicu Šaron Tejt (Sharon Tate),
rukovodio se navodnim "proročanstvom" koje je video u stihovima pesme Bitlsa
(The Beatles) "Helter Skelter".
Tvorac te pesme, Džon Lenon (John Lennon) i sam je ubijen 1980. godine, a
njegov ubica Mark Čepmen bio je opsednut klasikom književnosti "Lovac u raži"
Dž. D. Selindžera (J. D. Salinger).
Erik Haris, koji je 1999. godine u svojoj srednjoj školi ubio 12 učenika i
jednog profesora, mnogo je vremena provodio igrajući video igru "Doom" -
klasičnu igru sa pucanjem, iz prvog lica.
Asošijeted pres podseća na još četiri zločina čiji su počinioci imitirali
ono što su videli u filmovima, televizijskim emisijama i video igrama i
knjigama, i time stvorili užase u stvarnom životu koji su zaprepastili svet.
Džejson Batista (Jason Bautista) i njegov polubrat ubili su svoju majku
2003. godine a potom joj odsekli glavu i ruke da prikriju zločin. Kada su
uhvaćeni, ispričali su da su se ugledali na Tonija Soprana, mafijaša iz TV
serije "Sopranovi", koji je na taj način postupio sa svojim saradnikom pre
no što se oslobodio njegovog tela.
Ted Kačinjski (Kaczynski), poznatiji kao "Unobombaš", koji je u SAD
pismima-bombama usmrtio tri osobe i ranio još 23, inspirisao se romanom
Džozefa Konrada (Joseph Conrad) "Tajni agent" (1907). U tom romanu, ludi
profesor, zgađen svetom oko sebe, napušta akademski život i povlači se
osamljenost u kojoj pravi - bombu.
Federalne vlasti SAD veruju da je Kačinjski koristio varijacije Konradovog
imena kao pseudonime pod kojima se prijavljivao u hotele u Sakramentu, u
Kaliforniji.
Bar deset ljubavnih parova, uključujući Bendžamina Darasa (Benjamin Darras)
i Saru Edmondson (Sarah Edmondson), počinilo je serijska i masovna ubistva "okrivljujući"
za to kontroverzni film Olivera Stouna (Stone) "Rođene ubice" (1994), sa
Vudijem Harelsonom (Woody Harrelson) i Džulijet Luis (Juliette Lewis) u
glavnim ulogama.
Jedna od preživelih žrtava napada Darasa i Edmondsonove iz 1995. godine
podnela je tužbu protiv tvoraca "Rođenih ubica". Tužba je odbačena 2001.
godine.
Na kraju AP-ove liste su Dejl Šelbi Pjer (Dale Selby Pierre) i Vilijem
Endrjus (William Andrews), počinioci takozvanih "haj-faj" ubistava iz 1974.
godine - praćenih pljačkom, mučenjem i višestrukim silovanjem - koji su
svoje tri žrtve naterali da popiju sredstvo za otpušavanje slivnika.
Pjer i Endrjus, koji su kasnije osuđeni na smrt, rekli su na sudu da im je
ideja za brzo i efikasno likvidiranje talaca pala na pamet dok su gledali
film "Klopka za inspektora Kalahana/Magnum Force" (1973), drugi iz serijala
o Prljavom Hariju sa Klintom Istvudom (Clint Eastwood) u glavnoj ulozi.
U ovom filmu, prostitutka je primorana da popije sredstvo za otpušavaje
slivnika. |
|
Popokatepetl i dalje bljuje velike količine pepela |
| |
Vulkan Popokatepetl u Meskiku izbacuje danas ogromnu količinu pepela u
vazduh, jugoistočno od Meksiko sitija, a TV snimci prikazuju crvenkasti sjaj
pored kratera na vrhu.
Kamere Nacionalnog centra za prevenciju katastrofa snimili su u zoru po
lokalnom vremenu oblak kako se diže sa vrha Popokatepetka, koji je visok
5.450 metara.
Televizija Teviza prikazala je slike crvene materije koja se sjaji blizu
kratera.
Vlasti Meksika su ove sedmice podigle stepen opasnosti od vulkana zbog
pojačane aktivnosti Popokatepetla. On je juče izbacio u nebo usijane
fragmente stena i ogroman oblak pepela, a zvaničnici su upozorili na
mogućnost još jačih erupcija.
Kamenje je letelo po kilometar uvis.
Prethodna velika erupcija tog vulkana bila je 18. decembra 2000. godine, i
bila je najsnažnija u poslednjih 1.200 godina. |
|
Homoseksualcima zabranjen pristup školama |
| |
Homoseksualcima i muškobanjastim devojkama biće zabranjen ulazak u javne
škole i na fakultete u Saudijskoj Arabiji, piše dnevnik Šark.
Komisija za promociju čednosti i prevenciju poroka, najrigoroznija agencija
u Saudijskoj Arabiji, dobila je naredbu s najvišeg mesta da nove mere
primeni na homoseksualce i muškobanjaste devojke.
"Instrukcije su poslate svim javnim školama i univerzitetima o zabrani
ulaska homoseksualaca i muškobanjastih devojaka u cilju intenziviranja
napora za borbu protiv tog fenomena koji promovišu neki veb sajtovi",
prenosi dnevnik.
Izbačeni tinejdžeri moći će da se vrate u školu samo ako "prestanu s takvom
praksom i neprihvatljivim ponašanjem" na javnim mestima i kada promene svoj
izgled, odevanje i način ophođenja.
U Saudijskoj Arabiji je na snazi šerijatski zakon, pa se homoseksualci
osuđuju na telesne kazne i čak na smrtnu kaznu.
Saudijske vlasti su pre dve godine pooštrile zakon, pa je zabranjeno
zapošljavanje homoseksualaca i lezbijki. |
|
Svi putnici najverovatnije poginuli |
| |
Svih 127 putnika i članova posade poginulo je u avionskoj nesreći blizu
Islamabada, navode vlasti Pakistana.
Boing 737 privatne pakistanske aviokompanije Bodža leteo je iz Karačija kada
se srušio u polje i eksplodirao pri pokušaju da sleti na aerodrom u
Ravalpindiju, u predgrađu pakistanske prestonice.
U avionu se nalazilo 127 osoba - 121 putnik, uključujući 11 dece, i šest
članova posade, prema spisku putnika koji je dala avio kompanija.
"Nema nikakve šanse da ima preživelih, osim nekog čuda. Avion je potpuno
uništen", rekao je agenciji Frans pres zvaničnik lokalne policije Fazil
Akbar, koji se nalazi na mestu nesreće.
Avion je pao blizu sela Husain Abad na poljoprivrednom zemljištu.
"Vreme je bilo loše, bilo je grada i sevale su munje. Pilot je izgubio
kontrolu i udario o tle. Letilica je eksplodirala od udara i pretvorila se u
vatrenu loptu", rekao je pakistanski vojni zvaničnik, kapetan Aršad Mahmod.
Na mestu nesreće vide se ostaci ljudskih tela, krv i razni predemeti kao sto
je odeća, cipele, nakit koji su pripadali putnicima. Sve je rasuto su u
krugu od oko dva kilometara, rekao je vođa operacije istrage i sakupljanja
ostataka, general Sarfaz Ali.
On je rekao da će njegovi timovi raditi tokom noći i da očekuju da će
završiti posao za 24 sata. Vojska je ogradila zonu oko srušenog aviona.
Avion je trebalo da sleti u 1850 na aerodromu u Islamabadu, a kontrolni
toranj je izgubio kontakt sa pilotom u 1840, i nesreća se desila ubrzo posle
toga, rekao je jedan izvor sa aerodroma.
Jedan očevidac je rekao da mu je izgledalo kao da je pilot pokušao da sleti
u polje, ali da je avion udario u drveće i eksplodirao.
Na aerodromu nalaze se brojni rođaci putnika u šoku i suzama.
Kompanija Bodža er (Bhoja Air) je ponovo u martu počela da leti sa nekoliko
boinga 737 između Islamabada i Karačija i planirala je da uskoro počne da
leti i u druge veće pakistanske gradove. Pakistanske vlasti su naredile toj
kompaniji da prekine letove 2000. zbog finansijsih teškoća. |
|
Marš živih stazom od kapije Aušvica do gasnih komora |
| |
Stazom smrti, od glavne kapije do gasnih komora u najvećem nemačkom
nacističkom logoru Aušvic-Birkenau na jugu Poljske, u sredu je prošao 21.
Marš živih kojim su mladi Jevreja iz celog sveta i njihovi vršnjaci, Poljaci,
odali poštu žrtvama holokausta.
Prvi put zajedno s hiljadama mladih iz Izraela, SAD i drugih zemalja i 2.000
mladih Poljaka u nemom pohodu stazom dugom tri kilometra prošli su i
veterani američke armije koji su na kraju Drugog svetskog rata oslobađali
nacističke koncentracione logore u Nemačkoj i Austriji kao sto su Dahau ili
Mauthauzen.
"Kada preživelih logoraša i oslobodilaca više ne bude među nama, oni koji
negiraju holokaust još smelije će propagirati svoje laži prožete mržnjom",
kazao je uoči ovog Marša živih jedan od njegovih organizatora Šmuel Rozenman.
Hiljade mladih sa zastavama Izraela i svojih zemalja do spomenika žrtvama
holokausta pratio je samo glas spikera koji je čitao imena žrtava
monstruoznog nacističkog plana "konačnog rešenja jevrejskog pitanja".
Na spomeniku je upaljeno šest velikih baklji - simbola šest miliona
jevrejskih žrtava holokausta a takođe i jevrejske dece koju su nacisti
pobili, takozvanih Pravednih koji su tokom Drugog svetskog rata spasavali i
krili Jevreje ne vodeći računa da to i njima može doneti smrtnu presudu, dok
je jedna baklja za državu Izrael.
Prema procenama istoričara u Drugom svetskom ratu Hitlerovi nacisti pobili
su šest miliona Jevreja - trećinu svih Jevreja na svetu.
Od toga su pet miliona pobili u koncentracionim logorima počev od Aušvica do
Treblinke na teritoriji okupirane Poljske. Dva miliona među žrtvama
holokausta bila su deca, a oko tri miliona poljski Jevreji.
Marševi živih u najvećoj nacističkoj fabrici smrti, kako se često naziva
kompleks logora Aušvic-Birkenau, na Dan šoe, sećanja na žrtve holokausta,
organizuju se od 1988. godine a redovno svake godine od 1996.
U prvom Maršu živih stazom smrti prošlo je 1.500 učesnika a najviše, više od
20.000 ljudi zajedno s državnim delegacijama 50 zemalja 2005. godine tokom
koje se obeležavala 60. godišnjica oslobođenja logora.
Logor Aušvic Birkenau je posle krvavih borbi oslobodila Crvena armija 27.
januara 1945. godine i taj dan se u celom svetu obeležava kao međunarodni
Dan sećanja na žrtve holokausta.
Daša Pavlović,
Varšava |
|
Nemačka i Francuska prete graničnim kontrolama |
| |
Nemačka i Francuska zapretile su ponovnim uvođenjem graničnih kontrola
ukoliko na spoljnim granicama Evropske unije (EU), odnosno Šengenskog
sporazuma na jugu i istoku kontinenta, ne bude uspostavljena zadovoljavajuća
zaštita od ilegalnih useljenika.
Ovo danas piše nemački dnevnik Zidojče cajtung (Sueddeutsće Zeitung)
pozivajući se na pismo koje su na ovu temu EU-kolegama uputili nemački i
francuski ministri unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih (Friedrić) i Klod
Gean (Claude Gueant).
Dvojica ministara zahtevaju da se nacionalnim vladama da pravo da onda kada
same smatraju da je to nužno, na 30 dana uvedu graničnu kontrolu na svojim,
unutaršengenskim granicama.
O francusko-nemačkom predlogu bi ministri unutrašnjih poslova EU trebalo da
raspravljaju na sastanku u Luksemburgu narednog četvrtka. Odluka bi, pak,
mogla da bude doneta najranije u junu, prenosi nemački list navode
zvaničnika Danske, koja trenutno predsedava EU.
Zidojče cajtung citira EU-diplomatu visokog ranga koji je ovaj predlog
nazvao iznenađujućim. Francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy)
je, doduše, već u svojoj predizbornoj kampanji zapretio istupanjem iz
Šengena, ali nemačka savezna vlada do sada nije imala nikakve rezerve u
pogledu ovog sporazuma.
Berlinski vladini krugovi, kako prenosi nemački dnevnik, odbijaju
interpretacije po kojima je ovaj predlog predizborna pomoć nemačke
konzervativno-liberalne vlade Sarkoziju. Želja je, kako se navodi, da se
razjasni da o graničnoj kontroli odlučuju nacionalne vlade, a ne Brisel.
Ovo je sporna tačka u debati o Šengenskom sporazumu u EU. Evropska komisija
želi da, uprkos protivljenju više zemalja članica, ubuduće ona bude
poslednja instanca koja će odlučivati o eventualnom ponovnom uvođenju
graničnih kontrola.
Nemačka, Francuska i Španija su i ranije nagovestile da u ovom pitanju žele
da sačuvaju nacionalni suverenitet.
Šengenski sporazum, sklopljen 1985. i kojem je do sada pristupilo 25 država
Evrope, predviđa ukidanje graničnih kontrola među njima, ali su izuzeci
mogući. Prošle godine je privremeno sporazum suspendovala Francuska, želeći
da spreči dolazak izbeglica iz Severne Afrike preko Italije.
Prošlog leta je Danska kratko vreme kontrolisala granice prema Švedskoj i
Nemačkoj, što je izazvalo kritike članica EU. To je bio povod da Evropska
komisija ponudi novo, sada sporno rešenje za važenje Šengenskog sporazuma.
Snežana Bogavac,
Berlin |
|
Oglasavanje Marketing
|
