KANADA

Studiranje u poznijim godinama

Ministarka Oda vratila deo potrošenog novca

Ignatief veruje u nezavisnost Kvebeka

BLIC VESTI

Predavanja o Jasenovcu u Kanadi

Nagrada karikaturistima povodom Dana slobodne medija

Studiranje u poznijim godinama

Nekoliko univerziteta u Torontu namerava da ponudi starijim sugrađanima obrazovanje pod znatno povoljnijim uslovima. Ideja je da oni koji do sada, iz raznoraznih razloga, nisu studirali ili nisu završili studije koje su želeli sada dobiju priliku da se obrazuju. Programi se uglavnom odnose na starije od 60 godina, pod uslovom da su kanadski državljani ili da imaju boravišnu dozvolu. U ponudi će biti mogućnost da se studira ili da se samo slušaju određeni programi na fakultetima. Tako će Univerzitet Jork omogućiti onima sa završene dve godine dobiju diplomu četvorogodišnjih studija bez plaćanja školarine. To se ne odnosi na sve studijske grupe, pošto pravni fakulteti nisu obuhvaćeni, pa će na njima biti odobreni samo manji popusti, i to pod određenim uslovima. Univerzitet Rajerson će ponuditi slične uslove, dok su na Mekmasteru u Hamiltonu predviđene finansijske olakšice za ambiciozne seniore starije od 65 godina. Dodatni popust biće uveden za seniore registrovane za kurseve kontinualnog obrazovanja. Ova ideja svakako može biti veoma interesantna za mnoge koji bi želeli svoje vreme i energiju u poznijim godinama da iskoriste za dodatno obrazovanje, u skladu sa svojim sklonostima. Veruje se da će mnogima posebno biti zanimljivi programi iz oblasti umetnosti ili književnosti. Preporuka je da se zainteresovani raspitaju na odabranom fakultetu i saznaju pod kojim uslovima se mogu uključiti i na kolike popuste mogu da računaju.

Ministarka Oda vratila deo neopravdano potrošenog novca

Ministarka za međunarodni razvoj Bev Oda izvinila se poreskim obveznicima i refundirala je deo troškova koje je juna prošle godine napravila boraveći u Londonu, Velika Britanija, tokom trajanja međunarodne konferencije o imunizaciji dece u zemljama u razvoju. Tom prilikom, ministarka Oda je umesto u hotelu sa pet zvezdica Grandž St. Pol, gde se konferencija i održavala, odsela u otmenom Savoju, omiljenom hotelu kraljevskih porodica, koristila usluge prevoza limuzinom koja joj je bila na raspolaganju i do 15 sati dnevno i slično, sve na račun poreskih obveznika. Njen portparol Džastin Brokema, napominjući da ne može da komentariše sve detalje oko ministarkinih računa, istakao je da su poštovani propisi Saveta trezora. Ovo nije prvi put da ministarka Oda nadoknađuje troškove koje je napravila, pošto je poznata po svojoj sklonosti ka luksuzu i prekomernom trošenju budžetskih para.

Ignatief veruje u nezavisnost Kvebeka

Bivši lider Liberalne stranke Majkl Ignatief veruje da će Kvebek obnoviti svoje napore da se odvoji od Kanade, ukoliko se Škotlanđani na predstojećem referendumu opredele za nezavisnost. Ignatief je ovu svoju pretpostavku izneo u intervjuu emitovanom u utorak na BBC Škotska. On je, upozoravajući Škotlanđane da i sam početak pregovora o nezavisnosti pravi razdor između dveju strana, rekao da se izolovanost Kvebeka povećava od referenduma o suverenosti, održanog 1995. godine, i da je, po svoj logici, cilj puna nezavisnost. Ignatief napominje da dve strane jednostavno više nemaju šta da kažu jedna drugoj i skreće pažnju da takav indiferentan stav može potrajati generacijama, bez da donese ikome dobro. Ipak, Ignatief je naglasio da ne bi mogao da zamisli Kanadu bez Kvebeka, iako se sa njegovim mišljenjem verovatno ne bi složila većina anglofonih Kanađana, svesnih da zemlja funkcioniše dobro i zbog toga što Kvebek ima autonomiju u mnogim segmentima sistema. Ovakvom stavu usprotivili su se mnogi političari, širom zemlje i provincije. Među njima je i premijer Kvebeka Žan Šarest, koji naglašava da je protiv odvajanja provincije od Kanade, podjednako kao što ne odobrava ni odvajanje Škotske od Velike Britanije. On ističe da je to stav i većina žitelja provincije. Ni privremeni lider Liberalne stranke Bob Rej ne veruje da je odvajanje Kvebeka neizbežno. U međuvremenu se na društvenim mrežama oglasio i Ignatief, tvrdeći da su njegove izjave pogrešno protumačene i potencirajući da Kanada i Kvebek treba zauvek da ostanu zajedno.

BLIC VESTI

TORONTO – Posle usaglašavanja stavova vladajućih liberala sa NDP-om i određenih ustupaka sa obe strane, usvojen je ontarijski budžet sa 52:37 glasova, a time je izbegnut pad provincijske vlade. Za budžet su glasali liberali, konzervativci su bili protiv, dok poslanici NDP-a nisu glasali. Između ostalog, budžet sada predviđa dodatno oporezivanje primanja preko 500 hiljada dolara, ali i više novca za socijalna davanja. Premijer Dalton Mekgvinti je izjavio da je ovim dopunama u saradnji sa NDP-om, jak budžet postao još snažniji. TORONTO – Torontska policijska uprava je na tenderu za izbor kompanije za uklanjanje nepropisno parkiranih automobila, dala prednost kompaniji koja mnogo skuplje naplaćuje svoje usluge, pa će nesavesni vozači morati da plate 230 dolara po vozilu, u delu grada između Spadajne i Hambera, Lejk Šora i Lorensa. OTAVA – Ministarstvo za zdravlje namerava da pooštri propise koji se odnose na prirodne proizvode, tako da se više neće desiti da se obogaćene grickalice i napici prodaju kao prirodni proizvodi. Nadležni veruju da će do decembra biti završeno usklađivanje sa regulatornim okvirima za preko hiljadu proizvoda, među kojima su sokovi, vitaminski napici, sportski napici i čajevi, energetske pločice, čokoladice, pudinzi, jogurti i žitarice. OTAVA – Preko 1.300 zaposlenih u kazneno popravnim zavodima obavešteno je prošle nedelje da će njihova radna mesta biti na udaru vladine odluke o zatvoranju tri federalne ustanove tog tipa, uključujući i Kingston, zatvor sa najjačim obezbeđenjem. OTAVA – Kanada je ukinula sankcije protiv Burme, pošto je došlo do značajnog napretka i drastičnih demokratskih reformi u toj zemlji. Ministar inostranih poslova Džon Berd izjavio je da je u novije doba Burma jedan od najboljih primera da sankcije mogu biti delotvorne. Jedan od najboljih pokazatelja napretka je i izbor nekadašnje političke zatvorenice i dobitnice Nobelove nagrade za mir, Aung Sang Su Kju za poslanika u državnom parlamentu početkom ovog meseca.

Predavanja o Jasenovcu u Kanadi

Pod geslom "Govorim u ime svih onih čija je ćutnja večna" minulog vikenda u Kanadi su održana predavanja o stradanju Srba, Jevreja i Roma u logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata. Predavač na temu "Jasenovački sistem hrvatskih logora za istrebljenje Srba, Jevreja i Roma od 1941. do 1945. godine" bio je antropolog i paleopatolog, akademik tri akademije nauka (srpske, ruske i britanske), profesor i doktor nauka iz Londona Srboljub Živanović. Profesor Živanović govorio je pripadnicima srpskih zajednica u Torontu i obližnjim gradovima Kičeneru, Vaterlou i u Torontu na engleskom Kanađanima-Jevrejima i drugim zainteresovanim slušaocima. Predavanja su praćena izložbom originalnih fotografija iz mučilišta Jasenovac, kao i izložbom knjiga na srpskom i engleskom jeziku o Jasenovcu. Prikazan je i 35-minutni odlomak iz dugometražnog dokumentarnog filma "Pravda za Jasenovac" u režiji Spasoja Jovanovića iz Beograda čije je snimanje u toku, a u kome učestvuju i preživeli jasenovački logoraši. Predavanja i propratne manifestacije organizovali su Kulturni klub i časopis "Ljudi govore" iz Toronta, uz pomoć Crkveno-školske opštine "Sveti Đorđe" iz Vaterloa i Kosovskog zaveta. "Ljudi govore" je jedinstven časopis za književnost i kulturu u srpskoj dijaspori koji već četiri godine izlazi u Torontu, ali objavljuje radove autora iz matice i rasejanja sa svih kontinenata. Uređuju ga kulturni poslenici iz Kanade, Engleske, Novog Zelanda i Beograda koji se ranije nisu poznavali, a uređivačka načela obuhvataju estetsko, etičko i duhovno jedinstvo. Časopis "Ljudi govore" nazvan je po istoimenoj prozi pesnika, pripovedača i romansijera Rastka Petrovića, a uredništvo je za zaštitnika i slavu odabralo mislioca, teološkog pisca i doktora nauka evropskih univerziteta svetog Nikolaja Srpskog (Ohridskog i Žičkog) koji se slavi na dan Petrovićevog rođenja (3. mart). "Tema o Jasenovcu jedna je od 15 rubrika u prolećnom dvobroju našeg časopisa, a osim rada profesora Živanovića objavljen je i prilog doskorašnjeg urednika, filozofa i priređivača i autora monumentalnog dela 'Kantena Mundi' Predraga R. Dragića Kijuka", izjavio je za Betu osnivač, izdavač i glavni i odgovorni urednik časopisa "Ljudi govore", doktor nauka o književnosti Radomir Baturan. Dvobroj 16/17 štampan je na 400 strana, a prvi put otkad časopis izlazi tekstovi su štampani i na srpskom (ćirilicom) i na engleskom jeziku. Među brojnim proznim, poetskim, istorijskim, polemičkim, likovnim, pozorišnim i drugim prilozima objavljeni su i eseji Vladete Jerotića o poeziji Sunčice Denić i o racionalizmu, Jungu i hrišćanstvu, zatim razgovor sa doajenom srpskih pisaca Svetozarom Vlajkovićem iz Beograda, mišljenja srpskih pisaca o srpskom jeziku danas i jezikoslovaca o srpskom jeziku u svetu računara, "Britanska istoriju o Draži i Brozu" Miloslava Samardžića i druge teme. Milomir Niketić

Nagrada karikaturistima povodom Dana slobodne medija

Trojica karikaturista su nagrađena, a desetorica pohvaljena na jedinom u svetu konkursu za karikaturu povodom Dana slobode medija, a koji organizuje Kanadski komitet u Otavi. Prvu nagradu i 1.500 dolara osvojila je Liza Franka (Franca) iz Brazila, drugu (750 dolara) Riber Hanson (Hansson) iz Svedske, a treću (500 dolara) Hikabi Demirči (Hicabi Demirci) iz Turske. Tema ovogodišnjeg, 12. međunarodnog konkursa, bila je "Vlast narodu: građani i društveni mediji" (Ponjer to the People: Citizens and Social Media). Na konkurs je stiglo 300 radova karikaturista iz 40 zemalja među kojima su, po tradiciji, učesvovali i karikaturisti sa Balkana i iz Srbije. Osim nagrađenog autora iz Turske, među pohvaljenima je i karikaturista iz Bugarske Trajko Popov. Prošle godine drugu nagradu osvojio je beogradski karikaturista i ilustrator Jugoslav Vlahović. On je nagrađen za trodelnu karikaturu na temu "Vikiliks i njegovi kreatori: negativci ili heroji?". Bio je to najveći Vlahovićev uspeh u Kanadi i i najbolji plasman bilo kog karikaturiste iz Srbije i bivše Jugoslavije. Na 3. maj, Dan slobode medija, pažnja se ukazuje na gušenje slobode medija naročito u zemljama sa represivnim režimima, ali i na sve opasnosti, uključujući i smrtnu, sa kojima se suočavaju novinari da bi pribavili i objavili informacije. Prema saopštenju Kanadskog komiteta za slobodu medija, prošle je godine 103 novinara i medijska profesionalca smrtno stradalo na radnim zadacima, a 179 autora, urednika i fotoreportera bili su u zatvorima širom sveta.