REGION

U Makedoniji podignuto pet krivičnih prijava za terorizam

Skup u Dobrovoljačkoj završen bez većih incidenata

Prijava protiv Đukanovića zbog deportacije Muslimana 1992.

Dve trećine testiranih policajaca pozitivni na drogu

Godišnjica vojne operacije Bljesak

Slovenački mediji nezadovoljni

Amfilohije predlaže da se Crna Gora registruje kod SPC

U Makedoniji podignuto pet krivičnih prijava za terorizam

Makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo je danas krivične prijave protiv pet osoba za terorizam, kao i pet prijava za nedozvoljeno držanje oružja, u vezi petostrukog ubistva koje se dogodilo kod Skoplja pre tri nedelje. Protiv deset lica podignute su prijave za pomaganje. Pet osoba koje su osumnjičene za terorizam su stare od 24 do 54 godine i svi su iz Skoplja. Njih trojica, među kojima i dva brata, su direktni izvršioci ubistva. Dvojica od pet osumnjičenih nalaze se u bekstvu. Petoro od 20 lica koji su privedeni juče u okviru akcije "Monstrum" osumnjičeni su da su izvršili ubistvo, navela je policija. Tužilaštvo traži maksimalne kazne za počinioce. Očekuje se nakon ispitivanja da privedenima bude određen pritvor. Na konferenciji za novinare, makedonska ministraka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska nije danas dala više detalje oko cilja i delovanje osumljičenih, ni o njihovoj eventualnoj povezanosti sa nekim osobama iz inostranstva. "Neki od privedenih su učesnici u zločinu, ali za dvojicom se još traga. Jedan od braće iz Skoplja je u bekstvu", rekla je ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska ali nije navela da li su ta dvojica direktni počinioci zločina ili pomagači. Prema navodima policije, troje ljudi je 12. aprila oko 20 sati sa oružjem, dve puške i jednom mašinkom, počinilo ubistvo i zatim pobeglo u vozilu marke "opel omega". Vozilo je napustilo mesto zločina a još dve osobe su im pomogle da pređu granicu i odu na Kosovo, navela je policija. "Cilj ovih krivičnih dela je da isprati poruku onih koji ih izvršavaju, da zavlada strah panika i nesigurnost kod ostatka populacije", izjavila je Jankulovska. Policija je za pet lica podnela krivične prijave za nedozvoljeno posedovanje, izradu i držanje oružja. Najveći broj privedenih su makedonski državljani koji su, prema policiji, sledbenici radikalnog islama, kazala je Jankulovska. Policija je potvrdila da je kod privedenih nađena velika količina naoružanja, literatura koja ukazuje na ideološku pripadnost ovih osoba, a koji bi mogli biti korišćeni u izrvršavanju krivičnih dela. U toku je veštačenje da se utvrdi da li je pronađeno oružje upotrebljeno za petostruko ubistvo. Javno tužilaštvo saopštilo je da će tražiti maksimalnu kaznu za počinioce i da se radi o najtežem krivičnom delu, terorizma, za koji je predviđena maksimalna kazna, doživotni zatvor, izjaviio je javni tužilac Ljubčo Švrgovski. Makedonska opoziciona partija Socijal demokratski savez pozdravila je akciju policije i navela je da se nada da će bezbednosne službe dati veliki doprinos u identifikovanju i obezbeđivanju materjalnih dokaza za potpuno rasvetljavanje ubistva. Demokratska partija Albanaca (DUI) saopštila je da je ovo je najveći kriminal u istoriji zemlje kakav nije bio ni u vreme konflikta 2001. Preko partijskog portparola Bujara Osmanija, partija je navela da je "DUI veoma zainteresovana da se brzo završi slučaj da se ne bi prejudicirala etnička pripadnost počinioca". Delegacija Evropske Unije saopštila je da je "posao državnih organa da izvršavaju svoju delatnost bez obzira na etničku ili versku pripadnost žrtava i izrvršioca". "Ostaje da mirno sačekamo da sudski organi donesu pravilnu odluku u razumnom roku", navodi se u reakciji EU. Američki ambasador u Makedoniji saopštio je da SAD sa pažnjom prate detalje hapšenja i istrage koja je u toku i pozivaju sve građane da ostanu mirni i da dozvole sprovođenje zakonskog procesa. Snežana Lupevska

Skup u Dobrovoljačkoj završen bez većih incidenata

Obeležavanje godišnjice stradanja pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, prošlo je juče bez većih incidenata. Delegacija Republike Srpske, predvođena ministrom rada i boračko-invalidske zaštite Petrom Đokićem, polaganjem cveća je odala počast stradalim pripadnicima JNA koji su poginuli pre 20 godina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Skupu od stotinak osoba prisustvovali su i članovi porodica ubijenih vojnika JNA, uz jako policijsko obezbeđenje MUP-a Kantona Sarajevo. U isto vreme i na istom mestu su i predstavnici boračkih organizacija Kantona Sarajevo odali počast pripadnicima Armije tadašnje Republike BiH koji su poginuli u sukobu s pripadnicima JNA, na početku rata u Sarajevu. Delegacija iz RS je na mostu Drvenija u Dobrovoljačkoj ulici dočekana povicima "Ubice, ubice...", a skandiralo je par desetina građana Sarajeva koji su dobacivali: "Zašto ste došli ovde, vi ste nam ubili decu". Karakter događaja s početka maja 1992. i dalje se sasvim suprotno tumači, a iznose se različiti podaci o broju žrtava pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj - od šest, koliko stoji u dokumentima Tužilaštva BiH, do 42 koliko tvrde zvaničnici Republike Srpske. Nakon ceremonije u Dobrovoljačkoj ulici, u Spomen-crkvi u Miljevićima u Istočnom Sarajevu služen je parastos i položeno cveće na Spomen-krstu na Vojničkom groblju ubijenim vojnicima JNA. Tužilaštvo BiH je u januaru ove godine obustavilo istragu protiv državljana osumnjičenih za dešavanja u Dobrovoljačkoj 3. maja 1992. godine. Tužilaštvo Srbije je podiglo 19 optužnica protiv civilnih i vojnih komandanata BiH zbog Dobrovoljačke. Merima Spahić

Prijava protiv Đukanovića zbog deportacije Muslimana 1992.

Poslanik Pokreta za promjene, profesor Pravnog fakulteta u Podgorici i odgovorni urednik Monitora podneli su Vrhovnom državnom tružilaštvu Crne Gore krivičnu prijavu protiv predsednika vladajuće Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića zbog deportacije iz Crne Gore Muslimana iz BiH, u proleće 1992. Poslanik Koča Pavlović, profesor Milan Popović i urednik podgoričkog nedeljnika Monitor Esad Kočan, Đukanovića smatraju odgovornim samim tim što je u vreme deportacije bio premijer, na osnovu čega se, kako su naveli, može izvoditi njegova takozvana komandna odgovornost. U proleće 1992, iz Herceg Novog i još nekih primorskih opština crnogorska policija deportovala je više desetina Muslimana/Bošnjaka, državljana BiH, koji su u Crnu Goru došli da bi izbegli učešće u ratu u BiH. Njihovo izručenje, kako je ranije vise puta bilo saopšteno, tražila je vlast bosanskih Srba, na čijem je čelu tada bio Radovan Karadžić, da bi, navodno, bili zamenjeni za zarobljene Srbe. Deportovane Muslimane/Bošnjake je, međutim, kasnije pobila Vojska bosanskih Srba. Porodice deportovanih su zbog toga tužile Crnu Goru, a u Podgorici je održan sudski proces grupi funkcionera crnogorske policije koji su bili optuženi za deportaciju. Viši sud u Podgorici ranije je oslobodio optužbe devet policijskih funkcionera, ali je Apelacioni sud Crne Gore u martu ove godine ukinuo tu presudu i odlučio da se u ovom slučaju ponovi sudski postupak. Prema presudi Višeg suda bosansko-hercegovački civili su 1992. godine iz Crne Gore deportovani na osnovu nezakonite naredbe tadašnjeg crnogorskog ministra unutrašnjih poslova Pavla Bulatovića. Optuženi policijski fukcioneri, međutim, kako je obrazloženo u presudi, nisu bili deo sukobljenih strana u ratu u BiH, te zato nisu mogli odgovarati po odredbama međunarodnog prava za ratne zločine. Pavlović, Popović i Kočan pozvali su se, u obrazloženju svoje krivične prijave, na svedočenje bivšeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića, u pomenutom sudskom postupku, koje su oni okarakterisali kao "dokaz najveće dokazne snage". Oni su naveli Bulatovićeve reči tokom svedočenja da je tadašnje crnogorsko rukovodstvo "sve znalo" o slučaju deportacije, a da je Milo Đukanović, kao tadasnji premijer, "najviše znao". Pavlović, Popović i Kočan smatraju da je na osnovu te "samooptužujuće" izjave Bulatovića, državno tužilaštvo moglo da optužnicu proširi na njega samog i Mila Đukanovića. Bulatović je tada bio predsednik Crne Gore. Đukanović, bivši crnogorski premijer je, prema obražloženju Pavlovića, Popovića i Kočana, od 1989. bio na najvišim državnim i političkim funkcijama u Crnoj Gori i samim tim je uticao na odugovlačenje pokretanja sudskog postupka i sam sudski postupak. Pavlović, Popović i Kočan navode da ratni zločini ne zastarevaju i da ne mogu biti predmet nikakve tajne međunarodne diplomatije, realpolitike i abolicija.

Dve trećine testiranih policajaca pozitivni na drogu

Inspektor Odeljenja za borbu protiv narkomanije MUP-a Sarajevskog kantona Džemal Murga rekao je da je iznenadnim testom utvrđeno da je na drogu bilo pozitivno 66 odsto testiranih policajaca u Sarajevu. "Pre nekoliko godina testirali smo tri policajca na drogu. Jedan je bio pozitivan na heroin i marihuanu, drugi samo na marihuanu, a treći je bio čist", rekao je Murga za današnji sarajevski Dnevni avaz. On je rekao da ne treba da čudi to što je pre manje od mesec dana jedan od pripadnika policije Federacije BiH ubio devojku, jer policija ne radi psiho testove, i dodao da je u policiji bilo i nekoliko slučajeva samoubistava, o čemu, kako je naveo, svi ćute. Murga tvrdi da se u Sarajevu dnevno troši dva kilograma heroina i da u tom gradu ima oko 3.000 ovisnika koji se svakog dana drogiraju. On je istakao i da u BiH još ne postoji komisija za uništavanje narkotika i da bi nju trebalo da formira Savet ministara BiH na osnovu Zakona o sprečavanju zloupotrebe droga, koji je usvojen još 2006. godine. "Toliko godina je prošlo, a na nivou BiH nemamo zakonskog osnova za uništavanje droge. Ne postoji ni akt koji određuje na koji način drogu treba uništiti. Zbog toga ta zaplenjena roba stoji u depoima ili kasama zapečaćena", rekao je inspektor Murga.

Godišnjica vojne operacije Bljesak

U utorak, 1. maj 2012., se navršilo 17 godina od ofanzive hrvatskih snaga na područje zapadne Slavonije koje je do tada bilo u sastavu samoproklamovane Republike Srpske Krajine (RSK). Tokom dvodnevne operacije Bljesak, koja je počela 1. maja 1995. godine oko pet sati ujutro artiljerijskim napadom na Pakrac, hrvatska vojska preuzela je kontrolu nad zapadnom Slavonijom. U akciji Bljesak stradao je veliki broj srpskih civila, a oko 30.000 njih je napustilo to područje. Prema izveštaju Hrvatskog helsinškog odbora za ljudska prava (HHO), koji je predstavljen 24. jula 2003. godine, u akciji Bljesak pripadnici hrvatske vojske ubili su ukupno 83 srpska civila. Od tog broja, njih 30 ubijeno je u napadima na izbegličke kolone, a 53 osobe su ubijene u svojim kućama. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra Veritas iz aprila 2003, prvih dana maja 1995. ubijeno je ili nestalo 283 Srba iz zapadne Slavonije. Dan po otpočinjanju akcije Bljesak bivši predsednik RSK Milan Martić naredio je raketiranje Zagreba koje je trajalo dva dana, zbog čega je kasnije optužen pred Haškim sudom i osuđen na 35 godina zatvora. Snage bivše RSK ispalile su na grad 23 projektila i tada je poginulo šest ljudi, a 176 osoba je ranjeno.

Amfilohije predlaže da se Crna Gora registruje kod SPC

Mitropolit crnogorsko-primorski Srpske pravoslavne crkve (SPC) Amfilohije sugerisao je danas vlastima Crne Gore da državu registruju kod crkve. Amfilohije je posle liturgija u Manastiru Svetog Dimitrija kod Danilovgarada za slavskom trpezom kazao da se "moli bogu da prosvetli" lidera vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića jer on i "njegova vlast progone crkvu i traže od svete, drevne crkve svetosavske da se registruje", saopštila je Mitropolija. Crnogorske vlasti traže od Mitropolije crnogorsko-primorske SPC da se registruje u Crnoj Gori kao verska zajednica i ukazuju da je to način rešavanja statusa sveštenika te crkve koji nemaju državljanstvo, a borave na teritoriji Crne Gore. Mitropolija odbija da to učini i poziva se "ima viševekovni crkveni i pravni kontinuitet i subjektivitet" u Crnoj Gori. Mitropolije je takođe u više navrata saopštila da registracija SPC nije moguća jer za to "ne postoji pravni osnov" u Zakonu o pravnom položaju vjerskih zajednica iz 1977. godine koji, u interpretaciji Mitropolije, traži registraciju samo novoosnovanih verskih zajednica. Amfilohije je zato kazao da bi "bilo normalnije" da on, kao mitropolit, zatraži od Đukanovića i njegovih saradnika da se registruju jer je Mitropolija "stvorila" državu Crnu Goru. "Ako ne želi da se registruje, neka ne ponižava Crkvu", poručio je Amfilohije Đukanoviću i crnogorskoj vlasti. Mitropolit je izrazio nadu da će ilider DPS i bivši premijer "primiti sveto krštenje, kao što su bili kršteni svi njegovi preci, pa će i on razmišljati o crkvi na način na koji su razmišljali ono koji su stvarali Crnu Goru".

Za

Bo