SRBIJA

U nedelju opšti izbori u Srbiji

Velika hajka na tajkune

Na Kosovu 6. maja može da glasa 109.000 ljudi

Srbija više nije na raskrsnici Zapad ili Rusija

U subotu postavljanje vrha pilona na Mostu na Adi

Euleks najavljuje masovna hapšenja na severu Kosova

Azem Silja ne može da ostane u Švajcarskoj

U nedelju opšti izbori u Srbiji

Građani Srbije će u nedelju, 6. maja, birati predsednika Srbije, 250 poslanika za sastav novog parlamenta, 120 poslanika Skupštine Vojvodine i odbornike u skupštinama gradova i opština u Srbiji. Na izborima za predsednika Srbije, koji su raspisani 5. aprila, učestvuje 12 kandidata. Na parlamentarnim izborima učestvuje 18 izbornih lista, od kojih je šest manjinskih, dok je ukupno predloženo 3.065 kandidata za 250 poslaničkih mandata u Skupštini Srbije. Pravo glasa na izborima 6. maja ima ukupno 7.026.579 građana. Na izborima će biti ukupno 8.390 biračkih mesta, od čega 8.323 u gradovima i opštinama u Srbiji, 38 u 22 zemlje u inostranstvu, a 29 u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Na pokrajinskim izborima u Vojvodini učestvuje 14 izbornih lista, a ukupan broj birača na tim izborima je 1.735.616. Izbori za Skupštinu Vojvodine održavaju se po kombinovanom sistemu, tako što se 60 od 120 poslanika bira po proporcionalnom izbornom sistemu, a druga polovina po dvokružnom većinskom izbornom sistemu. Za manjinske izborne liste ne važi cenzus od pet odsto glasova od ukupnog broja birača izašlih na izbore, već prirodan prag koji je na prethodnim parlamentarnim izborima 2008. godine iznosio oko 15.000 glasova za jedno poslaničko mesto. Biračka mesta biće otvorena u 7.00, a zatvaraju se u 20.00. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno. Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Na biračkom mestu zabranjeno je korišćenje pejdžera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacije. Svaki birač glasa lično, tajno i samo jedanput, na overenim glasačkim listićima. Glasački listići za parlamentarne izbore biće svetlo ljubičaste boje, a za predsedničke svetlo drap. Kad dođe na biračko mesto, birač saopštava biračkom odboru ime i predaje obaveštenje o glasanju, a ličnom kartom ili drugom ispravom dokazuje identitet. Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu. Kad mu se utvrdi identitet, birač potpisuje birački spisak i preuzima glasački listić. Potom se birač obeležava specijalnim sprejom na kažiprstu desne ruke, kao znak da je već glasao. Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu ili predsedničkog kandidata sa glasačkog listica. Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste ili kandidata za kojeg se glasa. Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja biće omogućeno da glasaju, propisano je Zakonom o izboru narodnih poslanika. Pripadnici policije na dužnosti mogu da uđu na biračko mesto samo ako su na biračkom mestu narušeni red i mir, na poziv predsednika biračkog odbora. Zbirne izborne liste, odnosno liste sa predsedničkim kandidatima, moraju za vreme glasanja biti vidno istaknute na biračkom mestu. Republička izborna komisija konačne rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora treba da objavi u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do objavljivanja konačnih rezultata RIK će objavljivati privremene rezultate. Pokrajinska izborna komisija trebalo bi da objavi rezultate pokrajinskih izbora u roku od 72 sati od zatvaranja biračkih mesta. Za predsednika Republike izabran je kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, u roku od 15 dana održaće se drugi krug glasanja u kojem će učestvovati dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova. RIK poslaničke mandate raspodeljuje primenom sistema najvećeg količnika, tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada. Najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, RIK će sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste. Nova Vlada Srbije rebalo bi da bude izabrana u naredna tri meseca.

Velika hajka na tajkune

Iza rešeteka zatvora u Srbiji ovih dana su se našli pedesetorica čelnika velikih preduzeća “Kolubara”, “Azotara”, “Ratko Mitrović”, a na tapetu je opet odbegli Bogoljub Karić. Vlasnik kompanije “Braća Karić”, osumnjičen za prisvajanje 60 miliona evra, prozvan je od strane države jer ga je na tv u preizbornoj kampanji hvalio opozicioni lider Toma Nikolić. Isti neverni Toma je svojevremeno karao Karića, ali sada je u koaliciji sa njegovom ženom, pa ga hvali. Boris Tadić to neverstvo Nikolića koristi da ga malo ublati kritikom što pomaže sumnjive tajkune. U srpskoj javnosti se, inače, već misli da je velika hajka na tajkune pokrenuta najviše zbog toga što su tajkuni zapravo finansijski sponzori protivničkih partija vlastodržaca iz Demokratske stranke. Tako se tvrdi da je Dušan Stupar, vlasnik “Univerzala”, bivši načelnik Službe državne bezbednosti grada Beograda, zloupotrebio privatizaciju “Azotare” u Pančevu i uzeo neke pare od države, pritvoren jer je zapravo finansijer Srpske napredne stranke. Slična priča je i sa Živadinom Mihailovićem, koji je kao vlasnik “Satnkoma”, najvećeg graditelja stanova u Srbiji, koji je pred bankrotstvom, jer je osnivač miloševićevog SPS-a. Žiki Muštikli, kako ga narod zove, se preti da se oduzme imovina, zbog dugova državi za građevinske placeve. I mada Živadin Mihailović ima imovinu vrednu 50 miliona evra, duguje 40 miliona, država hoće da mu uzme sve. Da ga skloni sa političke i poslovne scene kao tajkuna, koji je moćan da utiče na političku scenu. Tajkune hapsi Ivica Dačić, ministar policije i potpredsednik vlade, koji malo peva, maše mikrofonom, a malo lisicama. I on se bori za vlast. Može se dogoditi da preko hapšenja tajkuna dogura do lidera Srbije. Da će se hapšenja tajkuna dogoditi najavile su pre nekoliko meseci novine, čiji su vlasnici simpatizeri vlasti. - Vrlo brzo će uslediti prva hapšenja zbog pojedinih kriminalnih privatizacija. Tužilaštvo već uveliko sprovodi istragu, ona je započeta mnogo pre nego što je EU dostavila spisak od 24 sporna akta u privatizaciji desetak firmi. Za pojedine kriminalne prodaje već postoje konkretni dokazi iodgovorni će vrlo brzo biti procesuirani. Ima ih iz državnih institucija, ali i sveta biznisa, to jest krupnog kapitala. Neki su već u strahu napustili zemlju. Kako su u Srbiji simboli poslovne moći i društvene elite biznismeni sa već popularnim prezimenima – Mišković, Beko, Todorić – to se očekuje da će i njihova imovina biti nekako procesuirana. Miroslav Mišković je već javno opominjan da svoj profit drži na Kipru, a ne u Srbiji, i tuđoj zemlji plaća poreze. Odmah je osnovao fondaciju za darivanje para narodu i državi. Milan Beko je kritikovan zbog loše privatizacije Luke Beograd, koju je on odmah vratio državi. Ivicu Todorića, najvećeg stranog tajkuna u Srbiji, javnost i mediji prozivaju zbog mogućeg otkaza 7.000 radnika u njegovim srpskim kompanijama. Ivica Todorić je sa sinom Antom u Srbiju kao biznismen ušao 2003. kupovinom „Frikoma", fabrike sladoleda i druge smrznute hrane. Godinu dana kasnije kupio je uljaru „Dijamant". Vlasnik je mlinarskog preduzeća. U Srbiji ima lanac marketa „Idea" i važi za kralja prehrambene industrije. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 700 miliona dolara. Konkurencija tvrdi da je Todorić monopolista i miljenik državne vlasti, a ovaj uzvraća da kako će njegova kompanija u narednih godinu dana u Srbiji investirati oko 100 milijuna eura i obećao kako neće biti otpuštanja već postojećih oko 7.000 radnika u Srbiji. U Futogu je otvorio farmu za tov 2.000 junadi godišnje. A obećao je da kada Srbija uđe u EU da će se udružiti sa glavnim srpskim tajkunima da haraju evropskim tržištem. Kako je Hrvatska politički sponozor ulaska Srbije u EU, naš balkanski tutor i mecena, to se smatra da je i Todorić, zapravo pravi srpski tajkun, koji treba da nam otvori vrata Starog kontinenta. Srbija je, ako se ne zna, i dalje pod tajnim ekonomskihm i finansijskim embargom. Ne može sve i svašta da proizvodi i izvozi. Ali stranci mogu. Uostalom to je i bila suština bombarodvanja Srbije, da se uništi 100 srpskih fabrika, a da se potom izgradi 150, ali njihovih, zapadnih fabrika. I profit ode napolje. Narod se zato pita da li Evropska unija vrši veliki pritisak na državne institucije da što pre razreše sumnjive privatizacije i da se odgovorni sarpki tajkuni nađu iza brave. Kako je izjavio Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji u Briselu je EU donela rezoluciju kojom od Srbije traži da reši desetak sumnjivih privatizacija. Priča se da listu za hapšenje tajkuna ima Jelko Kacin, izvestilac o Srbiji ili tačnije slovenački komesar za Srbe. Tako evropski poslenici pokazuju da od njih zavisi hoće li se Srbija dublje pozabaviti nekim spornim pitanjem kao što su sumnjive privatizacije, prevrtljivi tajkuni, rehabilitacija Draže Mihailovića, priznanje Kosmeta, otvaranje tajnih dosijea, kontrola političkih stranaka i njihovih para. Još u aprilu 2011. godine Evropska kancelarija za borbu protiv korupcije (OLAF) posle njihove opsežne istrage u Srbiji na spisak za kontrolu je stavila firme “ Luka Beograd”, “Šinvoz”, “Srbolek” i smederevsku železaru “Sartid”, koji je ugovorio bivši ministar Aleksandar Vlahović. Neki mediji najavljuju i njegovo hapšenje. Međutim, poznavaoci novokolonijalne politike EU i SAD tvrde da je uklanjanje tajkuna u Srbiji, zapravo namera zapadnjaka da očisti balkanski biznis od konkurencije. Tačnije, EU hoće da na Balkan, a posebnu u Srbiju instalira svoje tajkune i njihov manje prljavi kapital. Da bi, lagano, ulaskom stranih multinacionalnih kompanija privreda zemalja na Balkanu, a posebno Srbije, bila pod totalnom kontrolom američkih i evropskih tajkuna. Ko će onda njih u Srbiji da hapsi? Marko Lopušina

Na Kosovu 6. maja može da glasa 109.000 ljudi

Portparol OEBS-a na Kosovu Nikola Goan izjavio je juče da na Kosovu ima 109.000 ljudi koji imaju pravo glasa na parlamentarnim i predsedničkim izborima 6. maja koje organizuje Beograd. Goan je novinarima u Prištini rekao da misija ni na jedan način nije uključena u najavljeno sprovođenje lokalnih izbora na severu Kosova. "OEBS će doneti materijale na Kosovo, otvoriće glasačka mesta, ljudima će biti omogućeno da glasaju, da ubace listiće u kutije, koje će zatim biti prenesene u Rašku i Vranje gde će se ti glasački listići prebrojavati", kazao je Goan. Goan je rekao da je izborni materijal u prostorijama OEBS-a. Povodom bezbednosti na predstojećim srpskim izborima na Kosovu, OEBS sarađuje sa Kosovskom policijom, Kforom i Euleksom koji su zaduženi za bezbednost i sa njima je napravljen plan da podrže izborni proces. "Otvorićemo naša glasačka mesta i na njima će ljudi moći da glasaju za parlamentarne i predsedničke izbore. OEBS ne može biti odgovoran za nešto što neko drugi može da uradi, a za šta OEBS nije odgovoran", kazao je novinarima Goan. Portparol je ponovio da je OEBS zadržao pravo da se povuče iz tog procesa ukoliko sve strane ne budu poštovale dogovoreno. Izbori se održavaju u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, sam modalitet njihovog održavanja dogovoren je sa svim akterima uključujući i Republičku izbornu komisiju Republike Srbije. Upitan kako parlamentarni i predsednički izbori mogu biti održani po Rezoluciji 1244, a ne i lokalni, Goan je kazao da je dogovoreno da lokalni izbori neće biti organizovani i da su tim povodom date mnoge izjave, te da bi se one, ako odgovori, samo ponavljale. Povodom operativnog plana Kosovske policije kojim se brani propagiranje predstojećih srpskih izbora na Kosovu Goan je rekao da se OEBS bavi samo jednim aspektom izbora. Naveo je da će kriterijum da neko učestvuje na predsedničkim i parlamentarnim izborima biti važeći dokument Republike Srbije i da se ime nalazi na glasačkom spisku. Ispred glasačkih mesta biće isključivo OEBS-ova obeležja, a da će izborni listići koje je izdala Republička izborna komisija na sebi imati "oficijelno znamenje". Prema njegovim rečima, na glasačkim mestima biće ljudi koji imaju OEBS-ov ugovor i to će biti jedine osobe koje će se nalaziti unutar glasačkog mesta. Jedne od pet osoba sa ugovorom, identifikovaće glasače na osnovu dokumenta koji ima sliku i matični broj, dodao je on. OEBS će na kraju tog dana zapečaćene kutije transportovati u Rašku i Vranje gde će glasački listići biti prebrojani. OEBS neće biti uključen u prebrojavanje, rekao je Goan. RIK je ranije saopštila da će na Kosovu biti 90 biračkih mesta na ukupno 28 lokacija.

Srbija više nije na raskrsnici Zapad ili Rusija

Bez obzira na rezultate predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji, Beograd će ići u Evropsku uniju, sačuvavši pri tom odnose sa Moskvom, ocenjuje danas moskovski dnevnik Komersant. "Građani Srbije prvi put posle svrgavanja Miloševićevog režima ne stoje na raskrsnici Evropa ili izolacija, Zapad ili Rusija. Niko od osnovnih kandidata ne stavlja pod sumnju ni veze sa Moskvom, ni strateški kurs ulaska Srbije u EU", navodi list. Dnevnik navodi da je u tom smislu ostala u prošlosti epoha Miloševića, "sa agresivnim nacionalizmom i traženjem posebnog srpskog puta". Komersant dodaje da je ambasada Rusije u Beogradu, bez obzira na to, "odlučila da stane na stranu jednog kandidata", što na kraju nije pomoglo ni tom kandidati, ni reputaciji Rusije. Dnevnik piše da sva istraživanja javnog mnjenja ukazuju da su glavni favoriti dosadašnji predsednik Boris Tadić i lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, koji će ući u drug krug. Za Nikolića list navodi da je njegova pozicija posle raskida s radikalima pretrpela suštinsku evoluciju, i da se danas njegova spoljnopolitička koncepcija malo razlikuje od Tadićeve, koji "ima reputaciju prozapadnog liberala". Dnevnik piše da na parlamentranim izborima takođe nema jasnog favorita i da će i koalicija oko Nikolića i Tadićev blok morati da traže saveznike. Dodaje se da tu ulogu može da odigra lider socijalista Ivica Dačić, "politički naslednik Slobodana Miloševića". "Eksperti smatraju da će Dačić podržati onog kandidata koji će socijalistima ponuditi vise portfelja u budućoj vladi, koju će, verovatno i predvoditi", piše dnevnik. List navodi da je Dačić uoči izbora aktivno igrao na rusku kartu, da je početkom aprila bio u Moskvi, i nedavno u Nišu otvorio rusko-srpski centar za vanredne situacije. "Na ruskom pravcu niko od osnovnih pretendenata nema očigledno preimućstvo. Dok je Tadić bio predsednik, potpisani su krupni sporazumi o kupovini Naftne indistrije Srbije i izgradnji Južnog toka. Nikolić vidi u Rusiji glavno tržište za Srbiju i spas za njene proizvođače", zaključuje Komersant. Zorana Bojić, Moskva

U subotu postavljanje vrha pilona na Mostu na Adi

Poslednji segment pilona Mosta na Adi biće montiran u subotu, 5. maja, na vrhu pilona i u tome će pomoći Helikopterska jedinica Vojske Srbije, saopšteno je iz Gradske uprave. "U skladu sa nacrtom arhitekte idejnog projekta Mosta na Adi, u subotu ujutro će na pilon biti montiran njegov poslednji segment. To će biti urađeno u saradnji sa Helikopterskom jedinicom Vojske Srbije, čiji piloti će podići i doneti konstrukciju na vrh pilona, gde će je bravari prihvatiti i učvrstiti", kaže se u saopštenju. Dodaje se da će podizanje konstrukcije biti organizovano sa poligona Nastavnog centra Ministarstva unutrašnjih poslova u Makišu i da će tokom postavljanja biti obustavljen saobraćaj na Mostu na Adi, kao i rečni saobraćaj na Savi. "Vrh pilona je kupastog oblika i napravljen je od nerđajućeg čelika. Visina konstrukcije je sedam metara, a izrađena je od osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svaki metar. Element ima zaštićene servisne merdevine, pomoću kojih će se održavati elektrooprema na vrhu pilona, a donji deo konstrukcije će zavrtnjima biti spojen sa postojećim vrhom pilona", navodi se u saopštenju.

Euleks najavljuje masovna hapšenja na severu Kosova

Euleks će nakon srpskih izbora 6. maja početi masovna hapšenja kriminalaca na severu Kosova, gde su Srbi većina stanovništva, objavio je portal koha.net, pozivajući se na neimenovanog diplomatu. Navodi se da će oko 300 pripadnika elitnih jedinica Euleks policije početi široku akciju hapšenja kriminalaca srpske nacionalnosti u tom delu Kosova zbog ilegalne trgovine i drugih krivičnih dela. Na taj način su osumnjičeni, kako se navodi, zaradili milione evra na štetu Kosova. "Među ovim kriminalnim grupama su i Albanci koji sarađuju sa kriminalcima na severu Kosova", rekao je taj strani diplomata.

Azem Silja ne može da ostane u Švajcarskoj

Švajcarski savezni sud doneo je konačnu odluku po kojoj poslanik kosovskog parlamenta i jedan od bliskih saradnika premijera Hašima Tačija, Azem Silja (Syla) mora da napusti Švajcarsku, pišu mediji na nemačkom u ovoj zemlji. Još 1994. je Silja sa porodicom u Švajcarskoj dobio politički azil. Pet godina kasnije mu je dodeljena i boravišna viza sa dozvolom nastanjivanja u Švajcarskoj. Krajem devedesetih je Silja bio među vođama Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a tokom intervencije NATO u Srbiji je, kako prenose švajcarski mediji, bio i šef generalštaba OVK. U Švajcarskoj Silja, kako navodi štampa, nikada nije radio. Najpre je dobijao socijalnu pomoć, da bi od 2002. uz potvdu o invaliditetu iz psihičkih razloga, dobijao invalidninu, ukupno 426.000 franaka (354.000 evra). Međutim, Silja je posle rata 1999. kratko bio i kosovski ministar odbrane, a od 2000. je često putovao na Kosovo i u Albaniju i to, kako piše štampa, sa falsifikovanim albanskim pasošem. Sud je u izricanju odluke imao u vidu i da je Silja između 2001. i 2003. vanredno studirao na jednom američkom privatnom univerzitetu i na njemu dobio doktorsku titulu, kao i da je u decembru 2010. postao član kosovskog parlamenta. Na Kosovu Silja, kako je ustanovio sud, ima kuću i učestvuje u zasedanjima tamošnjeg parlamenta. Plaćanje invalidnine je Silji obustavljeno prošle godine, a državno tužilaštvo kantona Soloturn je u martu ove godine pokrenulo protiv njega istragu zbog prevare. Savezni sud sada je potvrdio odluku nižih instanci da Silja, zbog mnogobrojnih boravaka u inostranstvu i obezbeđene egzistencije na Kosovu, u Švajcarskoj više ne može da ima boravišnu vizu sa dozvolom nastanjivanja, te da do 15. maja mora da napusti Švajcarsku. Siljina žalba na odluku nižeg suda nije ni razmatrana.