|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
|
Česi prvi na listi poročnih naroda sveta |
| |
 Česi
su se ove godine obreli kao prvi na listi "najporočnijih" naroda sveta
rangiranih prema tome koliko su podložni bolestima zavisnosti, drogama,
alkoholu ali i kockanju, javljaju češki mediji.
Na rang listi 57 zemalja kod kojih je agencija Blumberg poredila koliko u
proseku njihovi žitelji popiju alkohola, popuše cigareta, konzumiraju droga
ili koliko utroše na kockanje, a na osnovu podataka Svetske zdravstvene
organizacije i UN, Česi su ubedljivo prvi a za njima su Slovenci.
Na listi zemalja sa žiteljima podložnim porocima slede Australija, Jermenija
i Španija.
Srbija nije na rang listi 57 zemalja budući da su poređene samo zemlje za
koje su dostupni podaci u svim kategorijama.
Sa zapadnog Balkana u prvih 10 ušle su još i Hrvatska, na 9. mestu, i Bosna
i Hercegovina na 10.
Česi su svoje neslavno prvenstvo zaslužili zbog najveće potrošnje alkohola,
ali takođe vode i u drogama, pošto je među njima najviše pušača marihuane a
po potrošnji ekstazija su drugi. |
|
Tajni agenti SAD više ne smeju na mesta na lošem glasu |
| |
Američka tajna služba koja pokušava da se "opere" od skandala
sa prostitutkama, pooštrila je pravila ponašanja svojih agenata.
Sada im je zabranjeno i da prekomerno piju, da posećuju mesta "na lošem
glasu" dok su na putu, ili da dovode strance u svoje hotelske sobe.
Nova pravila ponašanja će pogađati agente Tajne službe dok putuju, čak i kad
nisu na dužnosti.
Na osnovu memoranduma o promenama pravila do kojeg je došla agencija
Asošijeted pres (AP), oni ne smeju da piju alkohol 10 sati pre posla, a u
nekim slučajevima, stariji agent će pratiti mlađeg dok putuje.
Osramoćeni direktor američke Tajne službe Mark Saliven (Sullivan) pozvao je
agente i druge zaposlene da "razmotre dvoje ponašanje kroz prizmu onog što
se dešavalo poslednjih sedmica".
Tajna služba je saopštila da će sledeće sedmice sprovesti obuku iz etičkog
ponašanja.
Promene su izazvane skandalom sa američkim agentima u Kolumbiji koji je
otkriven 13. aprila.
Tom prilikom, po 12 pripadnika Tajne službe i vojnog osoblja SAD, koji su
bili u Kolumbiji uoči posete predsednika SAD Baraka Obame, "zabavljali su
se" sa prostitutkama.
Kritičari, međutim, postavljaju pitanje zašto bi se menjala pravila
kompletne Tajne službe, ako se radilo o izolovanom slučaju lošeg ponašanja.
Nova pravila ne spominju eksplicitno striptiz-barove i prostitutke, ali
zabranjuju pripadnicima Tajne službe da dovode strance u svoje hotelske
sobe, a izuzetak su hotelsko osoblje ili kolege iz stranih službi
bezbednosti.
Nije definisano šta tačno znači zabrana posećivanja "mesta na lošem glasu".
Očekuje se da će Stejt department obaveštavati zaposlene u Tajnoj službi
koji treba negde da putuju, na koja mesta ne smeju da odlaze. |
|
Velika borba za malo vlasti u Grčkoj |
| |
Nikada predizborna kampanja u Grčkoj "nije bila grozničavija i nikada se
nije više stranaka nadmetalo za manje vlasti i za prazniju kasu", kaže grčki
sagovornik pred glasanje u nedelju na prevremenim poslaničkim izborima.
U još jednoj, petoj godini recesije - ove godine se očekuje opadanje
privredne aktivnosti za još 4,5 odsto, Grčka je "pod diktatom" stranih
poverilaca, pre svega zone evra i Međunarodnog monetarnog fonda. Zato
buduća, kao i odlazeća vlada, praktično može malo o čemu da odlučuje, osim o
sprovođenju zahtevanih mera. Otuda i malo vlasti, i prazna kasa.
Ipak, borba je grozničava. Grčka je pod teretom prinudne štednje, rukavice
su skinute i stalna sumnjičavost prema domaćim političarima je upotpunjena
potpunim razočaranjem u međunarodnu politiku i organizacije, pre svega
evropske.
Po prvi put od "obnove državnog uređenja" - kako se u Grčkoj nazivaju
zbacivanje sedmogodišnje vojne diktature 1974, reforma Ustava uz ukidanje
monarhije i uvođenje republike referendumom, legalizacija levice, ukidanje
starih i osnivanje novih političkih stranaka, "po prvi put od tada vodeće
stranke su izgubile svo poverenje, raspadaju se i teško bi i zajedno mogle
formirati narednu vladu", smatra grčki sagovornik.
"Više ne znaš za koga da glasaš: za stranke bez uticaja na odluke, za
ličnosti bez ugleda i sledbenika, za programe koje iznose nepoznati - kako u
njih imati poverenja", nastavlja i analizira doskorašnje suverene vladare
političkom scenom od kojih su neki ostali bez stranaka, neki bez fotelja,
svi na ostacima stare slave i moći.
Po njemu, "ostaće kako jeste - koaliciona vlada i dosadašnji premijer, Lukas
Papadimos - njega hoće strani poverioci".
Drugim rečima, spolja je izvedeno smenjivanje vlade socijalističkog PASOK-a
Jorgosa Papandreua novembra prošle godine, pod neskrivenim pritiskom Brisela
i uvođenje - bez izbora i po neobičnoj, skraćenoj proceduri, nove,
Papadimosove vlade u kojoj je PASOK, posle prinudne ostavke Papandreua,
morao da deli vlast sa svojim najljućim rivalom tokom pola veka, sa
desničarskom Novom demokratijom.
Uz to je u Papadimosovoj vladi i doskora marginalni, nacional-populistički
"Narodni pravoslavni zbor" (LAOS) čime je namirena još jedna strana
političkog spektra.
Kada je Papandreu u Briselu gubio vlast iako je pristajao na rastuće zahteve
poverilaca, govorilo se o formiranju "vlade nacionalnog jednistva". Ali,
uprkos njegovoj spremnosti da podnese ostavku, prepuštajući sve nasledniku
na dužnosti ma ko to bio u takvu, koncentracionu vladu nisu hteli opozociona
levičarska koalicija "Siriza" (Syriza) i Komunistička partija Grčke, obe
jače i uticajnije od LAOSA.
Tako je nastala krnja dosadašnja privremena koaliciona vlada ekonomiste
Papadimosa (65), bivšeg guvenera (centralne) Banke Grčke koji je, posle
doskorašnjeg mandata u vrhu Evropske centralne banke, "na molbu uticajnih
krugova" pred penziju odustao od lukrativne profesure na Harvardu, u SAD, i
prihvatio se, prvi put u životu, neposredne politike.
Vlada je od novembra do maja prihvatila i progurala sve mere koje su
zahtevali poverioci, uključujući neizvestan, zakonom uređen "dobrovoljni
oprost" polovine državnog duga Grčke.
Poverioci, pre svega strane francuske i nemačke banke, a uz njih i sve
velike grčke, kao i fondovi zdravstvenog i penzionog osiguranja, ostali su
bez polovine onoga što su pozajmljivali grčkoj državi poslednjih decenija.
Oni su ipak, po prvi put u istoriji, dobili čvrste, opipljivim merama
budžetske štednje i nadžora utemeljene garancije da će dobiti drugu
polovinu, kao i garancije da će Grčka vratiti o roku i s kamatom skupe
kredite koje sada dobija kao pomoć da bi vraćala dugove i plaćala račune.
Otuda je "sve već spakovano" i naredna vlada posle nedeljnih izbora malo će
šta moći zaista da radi.
Na toj novoj, "metapolitičkoj sceni" za glasove 9,8 miliona birača, u 52
izborna okruga nadmetaće se 32 stranke i grupe od kojih je svega sedam
postojalo pre ovih izbora.
Minimum za ulazak u Skupštinu je tri odsto i ankete pokazuju da će se njen
sastav bitno promeniti – računica ukazuje da će 300 poslaničkih mesta
podelitiu desetak stranaka.
U Grčkoj koja decenijama ima dvopartijski sistem, dve vodeće stranke – PASOK
i Nova demokratija izgubile su dve trećine podrške i sada očekuju oko 30
odsto ukupnog broja glasova – i to zajedno.
Za većinom nove stranke koje se protive prinudnoj štednji zavedenoj spolja,
glasaće oko polovine ukupnog broja glasača, a preostalih 20-tak odsto kaže
da neće glasati ili da nije odlučilo kako bi glasalo, ukazuje anketa
agencije MRB Helas.
Poslednje iskustvo Grčke sa koalicionim vladama, pre Papadimosove, a takva
će, izvesno je, biti i buduća, bilo je je 1989. kada se glasalo dvaput, i
još jednom 1990. jer se na neslozi nije mogla izgraditi poslanička većina i
vlada.
U četvrtak, 17. maja trebalo bi da se prvi put sastane Skupština Grčke u
novom sastavu. Tada će se znati da li će je moguće formirati vladu, ili će
Grci ponovo na izbore.
Slobodan Marković |
|
Razaranja istorijskih i arheoloških lokacija u Siriji |
| |
Neke od najznačajnijih arheoloških lokacija u Siriji stradale su u unakrsnoj
vatri vladinih trupa i snaga pobunjenika, a neke su opljačkane ili
pretvorene u vojne baze, piše agencija Asošijeted pres (AP), pozivajući se
na stručnjake.
Nedavno je naoružana grupa ljudi upala u Krak de Ševalije koji spada u
najbolje očuvane zamkove krstaša i koji je pre 900 godina bezuspešno opsedao
muslimanski vojskovođa Saladin.
Iz ovog bisera sirijskog turizma o kojem je Lorens od Arabije pisao
hvalospeve, provalnici su izbacili kompletno osoblje i počeli su iskopavanja
sa namerom pljačke, rekao je generalni direktor Odseka za antikvitete i
muzeje u Damasku, Bašam Jamus.
Režim u gradovima granatira kvartove u koje su se zavukli pobunjenici, a od
projektila stradaju stare džamije, crkve i drugi objekti od istorijskog
značaja.
Takođe se navodi da pljačkaši kradu artefakte sa arheoloških nalazišta i iz
muzeja.
U martu je izuzetno teško stradala citadela Al-Madek, čiji su zidovi
izrovani gelerima, a na nekim mestima i probijeni, pokazuju slike
postavljene na Internet. Tokom borbi između vojske i pobunjenika, citadela
je gorela i iznad nje se nadvijao stub crnog dima.
Prema rečima lokalnih aktivista, režimske snage su posle granatiranja
citadele, smeštene na vrhu brda, ušle u nju sa tenkovima. Naknadno snimljene
fotografije prikazuju buldožere kako u zidu probijaju rupu, koja bi trebalo
da služi kao ulaz.
Vlada i opozicija se međusobno optužuju za oštećivanje istorijskih spomenika
i arheoloških nalazišta širom Sirije, kao i za njihovu pljačku.
Međutim, grupa evropskih i sirijskih arheologa tvrdi da je u nekoliko
slučajeva vojska režima Bašara al Asada direktno tukla po istorijskim i
arheološkim nalazištima, učestvovala u pljački, ili se pravila da pljačku ne
vidi.
Ono što se sada dešava u Siriji veoma je slično dešavanjima u Iraku 2003.
godine, neposredno posle svrgavanja režima Sadama Huseina.
I Egipat je posle Arapskog proleća, kako se tvrdi, doživeo epidemiju pljački
arheoloških nalazišta.
Damask, glavni grad Sirije, često se smatra najstarijim kontinuirano
naseljenim gradom na svetu, a u njemu su mnoge kulture ostavile tragove - od
onih iz Biblije, preko naslednika Aleksandra Velikog i Rimljana, preko
hrišćanskih krstaša do muslimanskih kraljevina. |
|
Francuska slavi 600 godina rođenja Jovanke Orleanke |
| |
Naredne dve nedelje će u francuskeom gradu Orleanu biti organizovano niz
aktivnosti kojima će biti obeležno 600 godina od rođenja francuske
nacionalne herione Jovanke Orleanke (Jeann d'Arc).
Reka Loara juče je bila prepuna drvenih čamaca sa meštanima obučenim u
srednjovekovne kostime, koji su prikazivali legendarni ulazak Jovanke
Orleanke u grad 1429. godine.
Orelan je tada oslobođen od engleskih osvajača, a tim događajem zapisano je
mesto Jovanke Orelanke u istorijskim knjigama. Tokom vekova oslobađanje
Orleana bilo je inspiracija za bezbroj romana, pesama, rok pesama, opera i
pozorišnih komada - čak i blokbaster film sa Milom Jovović u glavnoj ulozi.
Kao znak njene međunarodne slave oko 600 umetnika, čak iz udaljenih zemalja,
kao što su SAD, Japan i Rusija, naslikali su portrete Jovanke Orleanke.
Projekcija tih portreta biće u petak organizovana na zgradi Gradske većnice.
Kasnije ove nedelje biće organizovana srednjovekovna pijaca gde će biti
nuđena hrana iz tog vremena i svirana srednjovekovna muzika, a šou zvuka i
svetlosti biće priređen na gotskoj katedrali Orleana u znak slavljenja
njegog života.
Jovanka Orleanka je sa samo 17 godina predvodila francusku vojsku u pobedu,
a samo dve godine kasnije spaljena je na lomači hao jeretik i veštica.
Ona je slavljena kao politički simbol francuske ekstremne levice tokom
Drugog svetskog rata, a 30 godina kasnije ekstremna desnica je uzela kao
svoju maskotu.
Ono oko čega se svi mogu složiti je izgleda samo to da je ona vrhunska
francuska ikona, navodi agencija AP.
"Dve najpoznatije figure iz Francuske su Napoleon i Jovanka Orleanka, niko
drugi im nije ni blizu", rekao je ruski novinar Vladimir Dobrovolski, jedan
od oko 40.000 ljudi koji je juče učestvovao u svečanostima u Orleanu.
Postavlja se pitanje zašto je žena čija su dostignuća ostvarena u jedva dve
godine toliko inspirisala ljude.
"Ona je ostvarila veličinu, ali umrla mlada i prema njoj je načinjena
nepravda. Imala je jaka ubeđenja i karakter, ali je bila žena, devica",
rekao je Olivje Buzi, istoričar i savetnik reditelja Lika Besona za njegov
film iz 1999. godine o Jovanki Orleanki. "Da, po mnogo čemu ona je bila
ispred svoga vremena", dodao je.
U Francuskoj ona se smatra svojevrsnim simbolom nacije, ali mitovi oko nje
počeli su relativno kasno.
U Prvom svetskom ratu slika Jovanke Orleanke u oklopu, koja se pojavila na
slikama i razglednicama prvo je počela da simbolizuje državnost, u ovom
slučaju francusku borbu protiv Nemačke.
"Ona jeste simbol nacije u ratu, ali najveći mit je da je ona zaparavo
vodila Francuze u borbu. Ona je bila prorok koji je moralno vodio vojsku u
pobedu. Ona nije bila komandant ili borac", rekao je istoričar Buzi.
Nepoznanice oko njenog tačnog identiteta omogućile su da su u raznim erama
razne grupe popunjavale te praznine, i nju uzimale za inspiraciju. Vođa
francuske ekstremne desnice Marin Le Pen je organizovala ovogodišnji
prvomajski miting protiv imigracije ispred velike plakate Jovanke Orleanke.
Buzi smatra da će identitet Jovanke Orleanke opet da se pomeri.
"Pošto je tokom 1980-ih bila politička figura ekstremne desnice, ali posle
filma Lika Besona ona se ponovo vratila u okvir kulture, postala mekša",
rekao je Buzi.
Zaista izgleda da postoji obnovljen interes za "mekše" kulturno lice Jovanke
Orleanke, navodi AP. Ona je tema komada poznata japanske dramske kompanije
Teatar No, koji će biti prikazivan u Orleanu od subote.
"Svako želi da je prisvoji, i da ima deo nje, ali ovaj festival će je
vratiti tamo gde pripada", rekao je zamenik gradonačelnika Orleana Žan Pjere
Gabel. |
|
Merdok ostaje na čelu svoje medijske imperije |
| |
Vlasnik medijske grupe Njuz korporejšn (News Corp) Rupert Merdok zadržaće
apsolutnu vlast nad medijskom imperijom koju je izgradio, iako ga je
britanska parlamentarna komisija ocenila kao "nepodobnog" da upravlja tom
grupom, navode stručnjaci.
Komisija koja je ispitivala aferu prisluškivanja, juče je u zaključicma
oštro kritikovala Merdoka, izvršnog direktora Njuz Korpa, i optužila ga za
"namerno slepilo", a njegovog sina Džejmsa da je "svesno ignorisao" ono što
se dešavalo, iako je imao odgovornost za britanske listove u okviru grupe.
To je zaključak komisije posle devet i po meseci istrage o skandalu
telefonskih prisluškivanja tabloida Njuž of d' Vorld, koji je zbog toga i
ugašen prošlog leta. Sumnja se da su novinari tog nedeljnika prisluškivali
oko 800 ljudi tokom 2000-ih da bi dobili ekskluzivne vesti.
Njuz korp i njegova britanski ogranak Njuz internešenel uvučeni su u opsežnu
krivičnu istragu oko prisluškivanja telefona i navoda o hekovanju kompjutera
i podmićivanju.
Zaključi komisije nemaju pravne posledice ali bi mogli da pojačaju pritisak
na britanskog medijskog regulatora OFKOM koji ispituje da li je britanska
satelitska televizija Bi-Skaj-Bi (BSkyB), u kojoj je Mardokova kompanija
najveći akcionar, dovoljno odgovorna da zadrži svoju licencu za emitovanje.
Njuz korp ima kontrolni udeo od 30 odsto u BSkyB-iju.
Bi-Skaj-Bi je u saopštenju stala u svoju odbranu i navela da je "podobna i
sposobna" kompanija.
Primećeno je da je glasanje u komisiji takoreći podeljeno po partijskoj
liniji. Pet članova komisije laburista i jedan liberalni demokrata podržali
su da se ubaci to da Mardok "nije podobna osoba da vodi jednu veliku
međunarodnu kompaniju", a četiri člana iz konzervativne partije britanskog
premijera Dejvida Kamerona su bili protiv.
Merdok (81) drži vlast nad strukturom kapitala svoje grupe "Njuz korp" i,
zajedno sa svojom porodicom, kontroliše oko 40 odsto prava glasa iz svog
sedišta u Njuorku. Saudijski milijarder Al-Valid ben Tagtal, koji podržava
upravu grupe, drži još oko sedam odsto prava glasa.
Kao posledica ovakvog rasporeda prava glasa, nemoguće je za akcionare da
smene upravu kompanjije, rekao je profesor prava na Kolumbija univerzitetu u
Njujorku Robert Džekson.
Ovaj oblik akcionarskog kapitala dosta je rasprostranjen u sektoru medija
gde menadžeri ne žele da ih akcionari preispituju svaki put kada ostvare
rezultate slabije od očekivanih.
Džekson ocenjuje, međutim, da će Merdok, koji je već morao da se suoči sa
vrlo neprijateljskom generalnom skupštiom akcionara u oktobru, morati da
položi račune svom upravnom odboru.
Iako Merdok neće biti smenjen, to neće sprečiti akcionare njegove kompanije
da i dalje vrše pritisak, ocenjuje Džejms Post, predavač na fakultetu za
menadžment na Bostonskom univerzitetu.
"Porodica Merdok, međutim, ipak ima čitav niz sredstava na raspolaganju da
zadrži svoju vlast", rekao je Post i dodao da bi budućnost "Njuz Korpa"
mogla više da bude određena porodičnim neslaganjima nego pravilima
upravljanja u kompaniji. |
|
Egipatska vojska ponovila obećanje da će otići s vlasti |
| |
Vladajući vojni savet u Egiptu privržen je obećanju da će predati vlast
civilnoj administraciji do 1. jula, rekao je juče jedan od visokih članova
ovog tela.
General Mohamed al-Asar takođe je rekao novinarima u Kairu da će vojska
osigurati da se predsednički izbori zakazani za 23. i 24. maj budu održani u
fer i poštenoj atmosferi.
On je ovo izjavio dan posle krvavih sukoba između demonstranata i napadača u
Kairu kada je poginulo najmanje 11 osoba, zbog čega su neki političari
izrazili bojazan da bi vojska mogla da iskoristi ovo nasilje kao izgovor da
odstupi od roka za predaju vlasti koji je sama zacrtala.
Vojska je preuzela vlast posle narodne pobune u kojoj je svrgnut autoritarni
vođa Hosni Mubarak, februara 2011. godine.
Za godinu dana koliko je na vlasti vojska je optužena da pravi greške u
tranziciji, da ubija demonstrante, da je izvela više od 10.000 civila pred
vojne sudove i da planira da sebi nađe političku ulogu kada preda vlast.
"Mi jasno i iskreno kažemo da su oružane snage sa Vrhovnim savetom posvećene
tome da predaju vlast 30. juna", rekao je al-Asar.
"Mi ne želimo vlast. Vrhovni savet nije zamena za legitimitet u Egiptu",
dodao je on.
Demonstranti dugo traže da vojska odmah ode, ali su generali rekli da će se
držati ranije najavljenih vremenskih odrednica za prenos vlasti.
Al-Asar je takdoje odbacio sumnje, koje uglavnom izrazavaju islamistički
političari, da bi majski predsednički izbori mogli biti namešteni ako vlada
premijera Kamala el-Ganzurija, koju podržava vojska, ostane na vlasti.
"Kako neko može i da pomisli da bi oružane snage, koje imaju uzvišen mandat
da štite zemlju, mogu biti uključen u nameštanje izbora ili u prikrivanje
tako nečega", rekao Al-Asar.
Al-Asar i još dva člana vojnog Saveta razgovarali su danas sa novinarima u
Kairu. |
|
Zemlje pod embargom uvezle oružje za dve milijarde dolara |
| |
Zemlje koje su pod međunarodnim embargom na oružje, ipak su
uspele da uvezu oružje u vrednosti od više od 2,2 milijarde dolara od 2000.
godine, pokazuje objavljen izveštaj humanitarne organizacije Oksfam (Odžfam).
Iako je tokom tog perioda bilo na snazi 26 međunarodnih zabrana koje su
proglasile UN ili regionalne organizacije, više zemalja uspelo je da nagomila
značajnu količinu naoružanja, ocenjuje ova organizacija.
Izveštaj posebno pominje Mjanmar (bivšu Burmu) gde je između 2000. i 2010.
kupljeno oružje za 600 miliona dolara, Iran sa 574 miliona dolara za oružje
između 2007. i 2010. i Demokratsku Republiku Kongo, sa 124 miliona dolara
potrošenim na oružje između 2000. i 2002.
Prema ovoj nevladinoj organizaciji ove cifre ukazuju na potrebu izrade
obavezujućeg dokumenta koji će regulisati trgovinu konvencionalnim naoružanjem u
svetu. Međunarodni ugovor o trgovini klasičnim oruzjem treba da se razmatra od
2. do 27. jula u Ujedinjenim nacijama.
"Postojeće zabrane se suviše lako zaobilaze", ocenila je Ana Makdonald,
direktorka Kampanje za kontrolu oružja u Oksfamu.
"Potrebno je da novi ugovor bude vrlo strog. Kako objasniti da je trgovina
bananama strožije regulisana nego trgovina mitraljezima", dodala je.
Da bi bio efikasan, ugovor mora da uključi obavezujuće kriterijume koji bi
sprečili transfer oružja kada postoje veliki rizici da bi ono moglo da se
upotrebi za kršenje međunarodnih propisa o ljudskim pravima, ocenjuje Oksfam.
"Blag ugovor bio bi gori nego da ne bude nikakvog ugovora, jer bi se time dao
legitimitet jednom lošesm sistemu", zaključila je Ana Makdonald.
Oksfam je takođe naveo primer Sirije čiji je glavni snabdevač oružjem Rusija.
Sirija je 2010. nabavila opremu za protivvazdušnu odbranu za 167 miliona dolara
i lako oružje i municiju za milion dolara. Deo tog oružja je "igrao centralnu
ulogu u represiji sirijske vlade nad demonstrantima" tokom pobune koja traje
godinu dana, ocenjuje Oksfam. |
|
Oglasavanje Marketing
|
