|
Oglasavanje Marketing
|
Linkovi
|
Kamera
Borisa Spremo
|
|
Kultura i zanimljivosti
|
Kako obići svet bespaltno |
| |
 PSvoje
putovanje zabeležio je kamerom i po snimcima napravio TV seriju "Kako obići
svet besplatno".
Vige, turistički novinar i videograf koji govori nemački, engleski i španski,
napustio je Berlin u junu 2010. i putovao svetom 150 dana. Obišao je 11
zemalja i stigao na Antarktik u novembru 2010. U poduhvatu mu je pomoglo
više od 100 ljudi, koji su mu pružili prevoz, hranu i prenoćište.
Za putovanje se pripremao godinu dana - sakupljajući kontakte koji bi mu
mogli pružiti smeštaj ili posao, ali se i oslanjao na ljubaznost nepoznatih.
Hranu je u početku tražio u kantama za otpatke iza supermarketa, ali je
ubrzo shvatio da to nije neophodno. Umesto toga, nudio je sitne usluge -
čišćenje poda ili polica, pranje suđa - u zamenu za sendvič. Većina ljudi
kojma je prilazio u radnjama, supermarketima i restoranima davala mu je
nešto, rekao je Vige.
U Latinskoj Americi, većina ljudi bila je spremna da mu pomogne kada bi im
došao na vrata i rekao "Nemam pojma gde bih spavao večeras, mogu li kod
vas?". Njihovu ljubaznost i gostoprimstvo shvatio je kao mo-guću posledicu
siromaštva. "Njih se moja priča nije ticala. Ali, u SAD, ona je bila na
prvom mestu. Rekli bi 'ovo je kul, želimo da ti pomognemo da dostigneš cilj'.
Amerkanci baš vole takve stvari".
Vige je prešao Atlantik teretnim brodom koji je plovio iz Belgije u Kanadu
na kome je, u zamenu za prevoz, radio sve - od farbanja do zamene ulja u
mašinskom odeljenju.
U Las Vegasu se na ulici borio jastucima za jedan dolar i nudio svoja leđa
kao "ljudski kauč".
U San Francisku, skupljao je bakšiš za "guranje teških turista uzbrdo". Na
koncu je imao 300 novčanica od jednog dolara od kojih je kupio avionsku
kartu za Kostariku. Odatle je autostopom otputovao do Paname, gde je radio
kao batler nemačkom ambasadoru.
Da bi prešao iz Ushuaie, u Argentini, na Antarktik, zaposlio se na luksuznom
brodu za krstarenje, kao asistent vođi ekspedicije. "Čistite čizme turistima,
pomažete im na ledu, postavljate crvene zastave oko polja pingvina, pomažete
da se brodovi napune benzinom", rekao je on.
Kako bi svoje putovanje mogao kasnije da pretvori u TV seriju, Vige je vodio
"video dnevnik". Sa sobom je nosio Kanonovu kameru HDV 1080 sa dobrim
širokougaonim objektivom i mikrofonom.
Kada je postigao svoj cilji - stigao do Antarktika bez novca, nije se
ustezao da za povratak kući podigne pare sa računa u banci.
"Želeo bih da ljudima dam motivaciju i insoiraciju. Ako niste suviše tašti
da se borite jastucima ili izigravate ljudski kauč, možete uz male razmene
da dođete do nečeg velikog. Zašto ne putovati i biti malo lud?".
Više detalja o Vigeovom poduhvatu može se naći na njegovom vebsajtu http://www.howtotraveltheworldforfree.com,
i knjizi "Kako obići svet besplatno: Ja sam to učinio, možete i vi!". |
|
Orangutani u Majamiju koriste ajpedove za komunikaciju |
| |
U zoološkom vrtu "Ostrvo džungla" u Majamiju počeli su da sprovode posebne
eksperimente sa oranguntanima kojima omogućavaju da koriste Eplove tablet
računare ajpedove (Apple iPad) kao sredstvo za komunikaciju.
Cilj programa je, kako navodi Linda Džejkobs (Jacobs) koja je zadužena za
nadgledanje ponašanja oranguntana, da pomogne da se prevaziđu razlike između
ljudi i majmuna, piše agencija AP.
"Naši mladi oranguntani su to odmah prihvatili. Oni shvataju. A naša dva
starija oranguntana jednostavno nisu zainteresovana. Kao da žele da nam
poruče: Meni je sasvim dobro u ovom svetu bez tih veština komunikacije na
tom ajpedu i meni ne treba kompjuter", kaže Džejkobsova.
Ona navodi da je program korišćenja ajpedova u cilju bolje komunikacije među
majmunima počela da sprovodi prošle godine na predlog poznanika koji je
ajped koristio u radu sa delfinima.
Program koji koristi originalno je namenjen autističnim osobama, a na ekranu
se prikazuju slike i različiti objekti. Učitelj onda kaže ime za svaki
predmet, a majmun treba da pritisne dugme koje to ime označava.
Zaposleni u zoo vrtu i ranije su koristili sistem znakova u komunikaciji sa
životinjama. Oranguntani, na primer, koristeći se rukama mogu da odgovore na
jednostavna pitanja, identifikuju predmete i izraze svoje želje i potrebe.
Džejkobsova tvrdi da su oranguntani izuzetno intelegentni, ali da ih
nesposobnost govora ograničava da to i pokažu.
"Oni su praktično zarobljeni u tim telima. Imaju intelegenciju koja je
potrebna za komunikaciju, ali nemaju potrebna sredstva jer nemaju glasovne
mogućnosti. Tako da im ovo (korišćenje ajpeda) daje mogućnost da nam pokažu
šta znaju, šta su u stanju da urade i šta žele", dodaje Džejkobsova.
Osnivač Međunarodne fondacije oranguntana Meri Galdikas podseća da su te
životinje najintelegentnije u životinjskom svetu.
"Ako ajpedove mogu da se koriste ljudi, onda nije iznenađenje što to mogu i
oranguntani, s kojima delimo 97 odsto zajedničkog genetičkog materijala",
kaže Galdikas.
Čini se da će se američka kompanija Epl, koja proizvodi ajpedove, najviše
obradovati novim korisnicima, posebno što slične programe nejavljuju i drugi
zoološki vrtovi. |
|
Muzej iz Prijepolja među finalistima za evropsku nagradu |
| |
Muzej u Prijepolju prvi je muzej iz Srbije koji je u ovogodišnjoj
konkrenciji za dobijanje evropske muzejske nagrade, a o pobedniku će u
subotu, 19. maja odlučivati žiri Evropskog muzejskog foruma.
To priznanje za evropski muzej godine dodeljuje se od 1977. godine, pod
pokroviteljstvom Saveta Evrope.
Sedište Evropskog muzejskog foruma je u Liverpulu, a odluka o pobedniku biće
saopštena u subotu, posle zasedanja žirija u portugalskom gradu Penafile.
U konkurenciji za najviše evropsko priznanje ove godine je 46 muzeja iz
evropskih kulturnih metropola, a Muzej iz Prijepolja je prva takva ustanova
iz Srbije i okolnih država koja se našla među finalistima.
"Za nas je ovo ogroman uspeh i potvrda da i muzej u provinciji, sa skromnih
2.600 eksponata, godišnjim budžetom od svega nekoliko miliona dinara, može
da radi po evropskim standardima", rekao je agenciji Beta direktor Muzeja
Slavoljub Pušica pre polaska u Portugal gde će žiriju obrazlagati
kandidaturu Muzeja iz Prijepolja.
Prema njegovim rečima, evropska muzejska nagrada nije nagrada za uobičajen i
svakodnevni muzejski rad, jer za prestižno priznanje može da aplicira samo
onaj muzej koji se istakao nekim posebnim i značajnim projektom.
On je dodao da je Muzej iz Prijepolja skrenuo pažnju na sebe nacionalnim
projektima koje je finansiralo Ministarstvo kulture, a da je višegodišnji
multidisciplinarni projekat "Na svetim vodama Lima" u potpunosti potvrdio
stroge uslove konkursa za dodelu najvišeg evropskog muzejskog priznanja.
"Taj projekat se sprovodi na teritoriji Srbije, Crne Gore i Bosne i
Hercegovine gde će, na širokom prostoru od Prokletija do Višegrada, biti
popisani i zaštićeni svi rimski, vizantijski, pravoslavni i islamski
spomenici na obe obale reke", rekao je Pušica.
Muzej u Prijepolju, otvoren 1991. godine, jedini je muzej van Beograda koji
zadovoljava sve propisane muzejske standarde.
Nakon rekonstrukcije pre četiri godine zgrada je proširena na 700 kvadrata,
a muzej je dobio nove galerije, podžemni depo, lapidarijum, letnju scenu i
centralnu klimu. |
|
Budućnost - automobili koji sami sobom upravljaju |
| |
Vozači u američkoj saveznoj državi Nevadi uskoro bi mogli da dele drumove sa
vozilima kojima uopšte neće biti potrebni.
Zvaničnik Sekretarijata za motorna vozila rekao je da je taj sekretarijat
izdao prvu nacionalnu dozvolu Guglu da na javnim ulicama testira samovozeća
kola.
Zvaničnici Nevade rekli su danas da su demonstracije u pojasu Las Vegasa i
Karson Sitija pomogle da se pokaže da je Gugl spreman da pređe u sledeću
fazu razvoja automobila kojima nije potreban vozač.
Tehnologija samovozećih vozila funkcioniše kao kod automatskog pilota, koji
upravlja automobilom uz male ili nikakve intervencije vozača.
Prema propisima Nevade potrebno je da prilikom testiranja automobila u
vozilu uvek bude najmanje dvoje ljudi.
Zvaničnik Sekretarijata za motorna vozila rekao je da će novi automobili
imati crvenu tablu i simbol za beskonačnost, koji će označavati status tih
vozila kao vozila budućnosti. |
|
Marini Abramović na Kubi dodeljena titula počasnog doktora |
| |
Visoki institut za umetnost (ISA) iz Havane dodelio je umetnici performansa
Marini Abramović titulu počasnog doktora, prenose kubanski mediji.
Abramović, rođena 1946. u Beogradu, koja se smatra jednom od najznačajnijih
predstavnica umetničkog performansa, učestvuje na Jedanaestom bijenalu u
Havani, prestonici Kube, u okviru izložbe "CIFO, višestruki pogled".
Kubanski mediji navode da delo Abramovićeve karakteriše strast da istraži
granice ekstremnog bola i ljudskog tela.
Da bi to postigla, umetnica koristi razne predmete, povređuje sebe, što
ponekad ide do ugrožavanja sopstvene bezbednosti.
Ona je dobitnica nagrada na festivalima u Veneciji, Njujorku i drugim
gradovima.
Od 1965. do 1970. je studirala na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu,
postdiplomske studije je završila na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu,
a zatim je predavala na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu.
Prve performanse izvela je 1970-tih godina. |
|
Vil Smit podržava povećanje poreza bogatima |
| |
Američki glumac Vil Smit, jedna od najvećih i najbolje plaćenih holivudskih
zvezda, podržava poziv predsednika Obame da se najbogatijima povećaju porezi.
Vil Smit je izrazio podršku tom koraku na premijeri filma "Ljudi u crnom
III".
"Čvrsto podržavam tu ideju", rekao je Smit u intervjuu za Asošijeted pres. "Amerika
je za mene bila fantastična. Nije mi teško da platim šta god treba da platim
da bi moja zemlja mogla da napreduje."
Obama je predložio da svi koji godišnje zarađuju milion dolara i više
plaćaju porez u iznosu od najmanje 30 odsto svog prihoda. Prema jednoj
istraživačkoj grupi, ta promena će dotaći oko 210.000 poreskih obveznika.
Magazin Veniti naveo je da je, prema procenama, Smit plaćen 20 miliona
dolara da glumi u "Ljudi u crnom III". |
|
Noć muzeja 19. maja u Beogradu |
| |
Manifestacija "Noć muzeja" održaće se u subotu 19. maja u Beogradu, a više
od 150 institucija kulture – muzeja, galerija i izložbenih prostora publici će
ponuditi 100 zanimljivih kulturnih sadržaja.
Detaljnije informacije o Devetoj po redu "Noć muzeja" dostupne su i na internet
prezentaciji www.nocmuzeja.rs, saopštili su organizatori.
Publici su u ponudi dečji kutak, istorijska i savremena tura, radionice,
performansi, nauka i muzika.
Posetioci će u "Noći muzeja", premijerno, moći da obiđu i Muzej Srpskog
lekarskog društva i pogledaju kako se u Srbiji lečilo kroz vekove.
U Galeriji Narodne banke Srbije, pored izložbe o brodovima u boci, autor će na
licu mesta pokazati kako se jedrenjaci ubacuju u flaše različitih veličina.
U Manakovoj kući biće izloženi rodoslovi izrađeni tokom prethodnih deset vekova
u Srbiji a zainteresovani će moći i da izrade i svoju prvu rodoslovnu tablicu.
Arhiv Jugoslavije predstaviće izložbu fotografija koja prikazuje omladinske
radne akcije u periodu njihove najveće popularnosti - graditelji pruga i ideja
na fotografijama, crtežima, graficima i u dokumentarnim filmovima.
Železnički muzej predstaviće makete putnih, teretnih i superbrzih vozova dok će
Muzej vazduhoplovstva pokazati makete minijaturnih helikoptera, aviona i
jedrilica. |
|
Bred Pit u novoj reklami za Šanel 5 |
| |
Američki glumac Bred Pit biće zaštitno lice u novoj reklamnoj kampanji
najslavnijeg parfema na svetu - Šanel 5, saopštila je pres-služba te francuske
modne kuće.
Predstavnici Šanela za sada ne žele da otkriju scenario buduće kampanje, niti da
komentarišu izbor popularne američke zvezde. Slavni parfem su do sada
reklamirale isključivo žene među kojima Katrin Denev, Karol Buke, Vanesa Paradi,
Nikol Kidman i Odre Totu.
Verovatno najveću reklamu je ipak, slavnoj modnoj kući donela glumica Merilin
Monro kada je u jednom intervjuu 1953. izjavila da noću nosi na sebi samo par
kapi Šanela 5.
Sajt "Dejli ELLE" navodi da kuća Šanel namerava da narednih meseci izbaci na
tržište Šanel 5 za muškarce. U toj modnoj kući međutim, nije bilo moguće
proveriti tu informaciju.
Šanel 5 je 1921. stvorio čuveni "nos za parfeme" Ernest Bo (1881-61) na zahtev
Koko Šanel koja je želela sasvim originalan miris u skladu sa njenom modom. |
|
Otvoren 65. Međunarodni filmski festival u Kanu |
| |
Američki reditelj Ves Anderson i cela ekipa filma "Moonrise Kingdom" kojim
počinje 65. Međunarodni filmski festival u Kanu, zvanično su u sredu otvorili
ovogodišnju smotru gde su 22 filma u trci za prestižnu Zlatnu palmu, zajedno sa
predsednikom žirija Nanijem Moretijem.
"Hvala Kanskom festivalu i ovoj zemlji, koja, za razliku od drugih, uvek filmu
daje važnu ulogu u društvu", rekao je otvarajući Festival predsednik žirija,
italijanski reditelj Nani Moreti.
"Za mene je velika čast, velika privilegija i velika odgovornost da budem
predsednik žirija najvažnijeg filmskog festivala na svetu", dodao je Moreti.
On je predstavio članove žirija, a onda je voditeljka Berenis Bežo, u crvenoj
haljini predstavila kratak kolaž o predsedniku žirija, dobitniku Zlatne palme
2001. čiji su filmovi šest puta bili u zvaničnoj selekciju, što je publika
pozdravila jakim aplauzom.
Zatim su svi članovi ekipa filma "Moonrise Kingdom" - Ves Anderson, Tilda
Svinton, Brus Villis, Bil Marej, Edvard Norton i muzičar Aleksander Depla
zajedno proglasili Festival zvanično otvorenim.
Pred početak svečanosti oni su se prošli crvenim tepihom kao i mnogobrojne druge
zvezde, pozirajući fotografima i šaljući poljupce obožavaocima.
Članovi žirija su takođe prošli crvenim tepihom i pozdravili snimatelje i
publiku - Nani Moreti, i glumci Dajan Kruger, Emanuel Devos, Juvan Makgregor i
modni kreator Žan Pol Gotje.
Viđeni su i glumci Džesika Častejn u beloj haljini, Džej Fonda u svetlucavoj
roze, Eva Longorija jedna od glavnih glumica serijala "Očajne domaćice" i Alek
Baldvin koji snima dokumentarni film o festivalu koji ove godine posećuje prvi
put.
Narednih 9 dana do proglašenja pobednika 27. maja kroz Kan će proći oko 80.000
ljubitelja filma, producenata, glumaca, reditelja kao i onih koji dolaze po
autograme ili samo žele da tu budu viđeni. |
|
Džinovska statua Merilin Monro stigla u Palm Strings |
| |
Statua Merilin Monro visoka osam metara i teška 15.422 kilograma stigla je
juče u turistički grad Palm Springs, u Kaliforniji.
Izvršna direktorka trgovinske komore Nona Votson rekla je da se statua još
montira.
Skulptura prikazuje Monro kako pokušava da nad otvorom zadrži suknju u sceni iz
filma "Sedam godina vernosti".
Statuu je napravio 80-ogodišnji umetnik Sevard Džonson, naslednik bogatstva
Džonson & Džonson.
Statua je prethodno bila u Čikagu i za njeno dopremanje bilo je potrebno oko
sedam dana i 31.400 evra.
Traka će biti svečano presečena 24 maja. |
|
U Egiptu oživeo mrtvac, pogreb se pretvorio u slavlje |
| |
Pogreb 28-godišnjeg konobara iz Egipta, Hamdija Hafeza al-Nubije, pretvorio
se u slavlje kada je pokojnik ustao, pokazavši da nije mrtav, iako je u
lokalnoj bolnici proglašen preminulim.
To se desilo pošto je Al-Nubi, žitelj sela Naga al-Siman na jugu Egipta,
doživeo srčani udar dok je bio na poslu.
Ožalošćena porodica je telo odnela kući i, u skladu sa islamskom tradicijom,
oprala ga i pripremila za pogreb, koji je bio zakazan za sinoć.
Međutim, lekarka koja je trebalo da potpiše smrtovnicu smatrala je vrlo
čudnim što je mrtvačeva ruka - topla.
Pošto je bliže osmotrila telo, ustanovila je da je mrtvac zapravo živ.
Njegova majka se onesvestila kada su joj saopštene dobre vesti.
Uz asistenciju doktorke, i Al-Nubi i njegova majka su probuđeni, i ubrzo su
se pridružili gostima u slavlju. |
|
Najpopularnija imena u SAD |
| |
Imena Sofija i Džejkob su već 13-tu godinu za redom najpopularnija dečija
imena u SAD, gde veliki uticaj u tom pitanju imaju religija i rijaliti šou
emisije.
Prema listi američke uprave za socijalno osiguranje, Izabela je 2011. potisnuta
na drugo mesto, nakon dve godine na prvoj poziciji. Među prvih pet bile su Ema,
Olivija i Eva.
Ime Mejson popelo se za 10 mesta i postalo drugo najpopularnije muško ime,
izbacivši Majkla sa prvih pet pozicija po prvi put nakon 63 godine. Rijaliti
zvezda Kortni Kardašijan je 2009. svog sina nazvala Mejson, nakon medijski
široko propraćene trudnoće.
U prvih pet najpopularnijih muških imena još spadaju Vilijam, Džejden i Noa.
Majkl je sada na šestoj poziciji, najnižoj od 1948.
Na svom vebsajtu, američka uprava za socijalno osigurnje objavila je liste imena
koja su se davala deci od 1880. godine. Te godine, dva najčešća imena bila su
Džon i Meri.
Kako navodi komesar američke uprave za socijalno osiguranje Majkl Džej Astru,
ženska imena brže izlaze iz mode od muških i menjaju se iz godine u godinu, dok
su muška relativno stabilna. Ime Vilijem popularno je već 100 godina i nikad
nije isčezlo sa liste prvih 20. Mejson je izuzetak i našao se na listi 100
najčešćih prvi put posle 1997.
Sofija je u vrhu poslednji put bila 1997. U periodu od 1949. do 1990, Izabela je
sa te liste sasvim isčezla.
Uprava za socijalno osigurnje prati i kojim imenima opada, odnosno raste
poplurnost iz godine u godinu.
Žensko ime kome najbrže raste popularnost je Brijel - koje je proslavila Brijel
Kalafjore, zvezde rijaletišoa Džerzilišas. Ono se popelo se za 394 mesta na 497
poziciju.
Muške ime kome najbrže raste popularnost je Brantli - koje se popelo za 416
mesta na 320 poziciju zbog Brantlija Gilberta, pevača čiji je kantri hit
"Country Must Be Country Njide'' dospeo na vrh top liste. |
|
Most Golden gejt slavi 75. rođendan |
| |
Most Golden gejt (Golden Gate), simbol San Franciska, proslaviće ove godine
75. rođendan.
Godišnjica će biti obeležena izložbama, filmskim projekcijama, koncertima,
turističkim obilascima, debatama i drugim aktivnostima.
Najveća proslava biće organizovana na godišnjicu otvaranja mosta, 27. maja.
Narandžasti viseći most spaja San Francisko i oblast Marin, preko moreuza
Golden Gejt, po kojem je dobio ime.
Kada je sagrađen bio je najveći viseći most na svetu, a u narandžasto je
ofarban delom iz estetskih razloga, a delom zbog veće vidljivosti u magli.
Ukupna dužina mosta je 2.737 metara, a nalazi se na 211 metara iznad vode.
Od 1937. godine preko njega je prošlo više od dve milijarde vozila. |
|
Britanski komičar na kamili promoviše svoj film u Kanu |
| |
Britanski komičar Saša Baron Koen, napravio je sopstveni šou na kanskoj
Kroazeti uoči zvaničnog početka 65. Međunarodnog filmskog festivala u Kanu:
jahao je kamilu među luksuznim buticima.
Predstava za promociju njegovog filma "Diktator", inspirisanog bivšim
predsednikom Iraka Sadamom Huseinom, privukla je desetine snimatelja i fotografa,
kao i prolaznika.
U neopisivoj gužvi "diktator" je seo u kafe ispred kojeg je "parkirao" kamilu.
Sa lažnom bradom Saša Baron Koen je zatim posetio jedan butik, uz pratnju mase
novinara i znatiželjnih posmatrača.
Iz radnje je izašao sa narandžastim šalom koji je "poklonio" kamili,
iznajmljenoj za ovu priliku.
Saša Baron Koen poznat je po ulozi Borata u istoimenom filmu o putovanju "kazahstanskog
novinara" po Americi.
Festival je počeo u sredu projekcijom filma "Moonrise Kingdom" Amerikanca Vesa
Andersona. U takmičarskom delu za "Zlatnu palmu" su 22 filma. Festival traje do
27. maja.
Agencija Frans pres je za ovogodišnji festival izložila na zidovima po Kanu 17
slika zvezda velikog formata. Likovi Alfreda Hičkoka, Sofije Loren, Majkla
Daglasa, Ani Žirardo su među fotografijama koje ukrašavaju zidove ovog grada. |
|
Za dve godine 317 miliona dolara za umetnine |
| |
Dvoje kineskih kolekcionara potrošilo je u protekle dve godine 317 miliona
dolara na kupovinu umetničkih dela, piše Čajna dejli.
Supružnici Vang Vei i Liu Jićan, najpoznatiji kolekcionari umetnina u Kini,
planiraju da svoju kolekciju kineske rezolucionarne i savremene umetnosti izlože
u privatnom muzeju u Šangaju.
Otvaranje muzeja Long, čija će površina biti 10.000 kvadratih metara, planira se
za kraj oktobra u Šangaju. Godišnje, vođenje muzeja koštaće 1,6 miliona dolara.
Vang Vej planira i izgradnju drugog muzeja u Šangaju, čija će izgradnja početi u
avgustu i koji će biti otvoren u oktobru 2013.
Kina je prošle godine bila najveće tržište umetninama drugu godinu za redom. |
|
Političar ušao u automobil na sajmu, i odvezao ga |
| |
Političar iz Zimbabvea ušao je u poslednji model automobila izložen na
Fordovom sajmu i odvezao ga, saopštilo je danas državno tužilaštvo.
Aron Mozungu (38), zvaničnik male opozicione grupe, idućeg meseca će odgovarati
pred sudom za krađu automobila.
Kako navode sudska dokumenta, Mozungu se novim Ford rejndžerom prešao 1.300
kilometara pre nego što je uhapšen. Prema saopštenju tužilaštva, on je rekao da
je imao nameru da kupi vozilo. Ključevi su bili u kontakt bravi automobila kada
je seo u njega.
Obezbeđenje na sajmu je bilo slabo, a lokalni pretstavnici Forda priredili su
koktel uz živu muziku, saopštila je policija.
Kompanija Ford donela je prvo motorno vozilo u Zimbabve pre oko 100 godina. |
|
Scenarista Društvene Mreže u filmu o osnivaču Epla |
| |
Dobitnik Oskara za film o Fejsbuku Aron Sorkin pisaće scenario za film o
osnivaču Epla Stivu Džobsu, saopštili su zvaničnici producentske kompanije Soni
Pikčers.
Američki scenarista i producent nagrađen je Oskarom za scenario filma "Društvena
mreža", a 2011. u istoj kategoriji nominovan je za "Formulu uspeha".
Među njegovim ostalim filmovima su "Rat Čarlija Vilsona" i "Nekoliko dobrih
ljudi", a autor je i televiziske serije "Zapadno krilo" (Njest Njing). |
|
Austrija slavi 150. godišnjicu rođenja Artura Šniclera |
| |
Austrija je prošle nedelje počela obeležavanje 150 godina od rođenja
književnika Artura Šniclera, koji je zahvaljujući temama u stvaralaštvu i danas
izuzetno popularan u rodnoj zemlji.
"Artur Šnicler je veoma popularan u Austriji, pošto se istorijski tok njegovog
stvaralaštva zasniva na Habzburškoj monarhiji i Prvoj republici, sa pričama i
dramama povezanim sa istorijom zemlje", objasnio je Isa Šventner, profesor
germanistike na Univerzitetu u Beču.
Ta istorijska pozadina prisutna je u celokupnom Šniclerovom stvaralaštvu,
potvrdila je Konstans Šefer, predstavnik za štampu Burgteatra, najvećeg
pozorišta u austrijskoj prestonici.
Rođen 1862. u porodici jevrejskog porekla i umro 1931, Šnicler je bio sin jednog
bečkog lekara. Studije medicine završio je 1885. i počeo je karijeru u jednoj
bečkoj bolnici. Kada je shvatio da ga više zanima pisanje, brzo dospeva u sam
centar književnog pokreta aktivnog u to vreme.
"Intelektualno veoma povezan sa svojim bečkim savremenikom, psihoanalitičarom
Sigmundom Frojdom, Artur Šnicler u svojim dramama predstavlja psihogram modernog
čoveka, koji je i danas aktuelan", kaže Konstans Šifer.
Izuzetno vezan za domovinu, "iako je u štampi bio izložen žestokim antisemitskim
napadima", Šnicler u svom delu nudi "detaljan prikaz topografije grada i opis
austrijskog pejzaža, kao i mentaliteta", objašnjava Isa Šventner.
"Šniclerov Beč je sastavni deo svetske literature, isto kao Pariz Onorea de
Balzaka i Dablin Džejmsa Džojsa", dodao je.
Odnos između žene i muškarca takođe je jedna od omiljenih tema, obrađena u "Noveli
o snu" iz 1926.
Američki reditelj Stenli Kjubrik je po tom romanu snimio svoj poslednji film "Širom
zatvorenih očiju" iz 1999.
Pored jednočinki i drama kao sto su "Anatol", "Paracelzus" i "Usamljeni put",
Šnicler je bio poznat i po pripovetkama i novelama "Potporučnik Gustl", "Doktor
Gresler, banjski lekar", "Kazanovin povratak u zavicaj", "Gospođica Elza", kao i
romanu "Tereza. Hronika zivota jedne žene".
Povodom 150. godišnjice Šniclerovog rođenja, predviđene su broje manifestacije u
Beču i drugim austrijskim gradovima, ali i izvan njegove rodne zemlje. |
|
Marina Abramović gradi centar za umetnost performansa |
| |
Austrija je prošle nedelje počela obeležavanje 150 godina od rođenja
književnika Artura Šniclera, koji je zahvaljujući temama u stvaralaštvu i danas
izuzetno popularan u rodnoj zemlji.
"Artur Šnicler je veoma popularan u Austriji, pošto se istorijski tok njegovog
stvaralaštva zasniva na Habzburškoj monarhiji i Prvoj republici, sa pričama i
dramama povezanim sa istorijom zemlje", objasnio je Isa Šventner, profesor
germanistike na Univerzitetu u Beču.
Ta istorijska pozadina prisutna je u celokupnom Šniclerovom stvaralaštvu,
potvrdila je Konstans Šefer, predstavnik za štampu Burgteatra, najvećeg
pozorišta u austrijskoj prestonici.
Rođen 1862. u porodici jevrejskog porekla i umro 1931, Šnicler je bio sin jednog
bečkog lekara. Studije medicine završio je 1885. i počeo je karijeru u jednoj
bečkoj bolnici. Kada je shvatio da ga više zanima pisanje, brzo dospeva u sam
centar književnog pokreta aktivnog u to vreme.
"Intelektualno veoma povezan sa svojim bečkim savremenikom, psihoanalitičarom
Sigmundom Frojdom, Artur Šnicler u svojim dramama predstavlja psihogram modernog
čoveka, koji je i danas aktuelan", kaže Konstans Šifer.
Izuzetno vezan za domovinu, "iako je u štampi bio izložen žestokim antisemitskim
napadima", Šnicler u svom delu nudi "detaljan prikaz topografije grada i opis
austrijskog pejzaža, kao i mentaliteta", objašnjava Isa Šventner.
"Šniclerov Beč je sastavni deo svetske literature, isto kao Pariz Onorea de
Balzaka i Dablin Džejmsa Džojsa", dodao je.
Odnos između žene i muškarca takođe je jedna od omiljenih tema, obrađena u "Noveli
o snu" iz 1926.
Američki reditelj Stenli Kjubrik je po tom romanu snimio svoj poslednji film "Širom
zatvorenih očiju" iz 1999.
Pored jednočinki i drama kao sto su "Anatol", "Paracelzus" i "Usamljeni put",
Šnicler je bio poznat i po pripovetkama i novelama "Potporučnik Gustl", "Doktor
Gresler, banjski lekar", "Kazanovin povratak u zavicaj", "Gospođica Elza", kao i
romanu "Tereza. Hronika zivota jedne žene".
Povodom 150. godišnjice Šniclerovog rođenja, predviđene su broje manifestacije u
Beču i drugim austrijskim gradovima, ali i izvan njegove rodne zemlje. |
|
Dastin Hofman pomogao džogeru posle srčanog udara |
| |
Britanac Sem Dempster koji je imao srčani udar dok je džogirao u
londonskom Hajd parku rekao je da mu je život spasio čuveni američki glumac
Dastin Hofman.
Dempster je rekao da je 27. aprila dvostruki dobitnik Oskara pozvao hitnu pomoć
i čekao s njim dolazak lekara.
Na svom blogu, na kojem piše o oporavku, 27-godišnji Dempster je zahvalio
medicinskom osoblju i njegovoj "novoj omiljenoj slavnoj ličnosti Dastinu Hofmanu".
Hofman je, kako je naveo radnik hitne pomoći Martin Mekartur, rekao spasiocima "odličan
posao, momci" posle intervencije defibilatorom, preneo je danas list San (The
Sun). |
|
Areta Frenklin u Kući slavnih gospel muzike |
| |
Kraljica soula, američka pevačica Areta Frenklin dobiće svoje mesto u Kući
slavnih gospel muzike.
Areta Frenklin je među šestoro umetnika koji će svečano ući u Kuću slavnih 14.
avgusta u Tenesiju.
Ta počast pripala je još grupi Hopers, Rikiju Skagsu, Dalasu Holmu, Reksu
Hambardu i rok bendu Lov song.
Slavna pevačica karijeru je počela za svojim ocem, baptističkim sveštenikom.
Njen album "Amazing Grace" iz 1972. prodat je u više od dva miliona primeraka i
jedan je od najbolje prodavanih albuma gospel muzike svih vremena.
Kuća slavnih gospel muzike ustanovljena je 1971. godine i do sada je u nju ušlo
više od 150 ličnosti uključujući Elvisa Prislija i Doli Parton. |
|
Venecija: Ruskom paru tražili 400 evra za vožnju gondolom |
| |
Bračni par iz Moskve koji je bio u turističkom obilasku Italije dobio je
račun od 400 evra za vožnju gondolom po kanalima u Veneciji koja je trajala 50
minuta, dok je uobičajena tarifa za 40 minuta vožnje oko 80 evra, piše list
Gacetino.
"Idemo odavde i veoma smo uvređeni, nikada se nećemo vratiti u Veneciju", rekli
su Dimitri i Olga Kurdijukov jednoj prijateljici koja je turistički vodič u
Veneciji, a koja je o čitavom slučaju pisala na Fejsbuku.
Predsednik udruženja gondolijera Aldo Reato izrazio je žaljenje i dodao da "takve
stvari ne bi smele nikada da se dešavaju".
"Naše udruženje je spremno da nadoknadi štetu tim klijentima ili da ih preveze
besplatno ako požele da ponovo dođu u Veneciju", rekao je Reato.
Za sada nije utvrđen identitet gramzivog gondolijera.
"Ako ga pronađemo, neće se dobro provesti. Želimo da utvrdimo šta se desilo i
zato prikupljamo sve neophodne informacije", rekao je Reato. |
|
Oglasavanje Marketing
|
