REGION

Makedonija tužena u Strazburu zbog otmice i tajnih zatvora

Godišnji trošak prisustva CG u Avganistanu 300.000 evra

Zamalo tuča u crnogorskom parlamentu

Kriminalnu grupu predvodi državljanin Crne Gore

Žrtve potvrdile mučenja u logoru Kerestinec

Patrijarh Irinej osveštao crkvu na Goliji

Pozitivna Slovenija omiljena među strankama

Makedonija tužena u Strazburu zbog otmice i tajnih zatvora

Osam godina pošto je otet i predat agentima američke Centralne obaveštajne službe (CIA), mučen i držan pet meseci u tajnom zatvoru u Avganistanu, nemački državljanin Kaled el-Masri tužio je Makedoniju Evropskom sudu za ljudska prava. Slučaj tog državljanina Nemačke libanskog porekla koji je neosnovano osumnjičen za povezanost sa Al Kaidom, jedna je od poznatih otmica i zatočenja u tajnim zatvorima CIA. Njegova priča podstakla je istrage Saveta Evrope, Evropskg parlamenta i nemačkog Bundestaga - koji su je u glavnim crtama potvrdili - i sudske postupke u Nemačkoj i SAD. Al-Masri tvrdi da je 31. decembra 2003, kada je putovao autobusom na odmor u Makedoniji, uhapšen na granici, ispitivan 23 dana u Skoplju i zatim predat američkim agentima koji su ga tukli, mučili, drogirali i avionom odvezli za Kabul. Skoro pet meseci bio je u tajnom zatvoru u Avganistanu pre no što je, bez ikakvog objašnjenja, pušten i vraćen u Nemačku preko Albanije. Njegovi advokati su u Strazburu pred 17 sudija Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava nastojali da pokažu odgovornost makedonskih vlasti za to što se desilo njihovom klijentu. Naveli su da makedonske vlasti nisu sprovele efikasnu istragu o tome. Otmica el-Masrija bila je "zajednička operacije američkih i makedonskih tajnih službi" protiv nevinog čoveka, rekao je advokat Džejms A. Goldston iz jedne nevladine organizacije. Događaji koji su ga snašli ne bi bili mogući da je makedonska vlada odbila da ga preda agentima CIA, rekao je drugi advokat, Darian Pavli koji je govorio o "ekstrenalizaciji mučenja" i rekao da je makedonska vlada znala da će njihov klijent biti mučen i odveden u Kabul. Predstavnik makedonske vlade Kostadin Bogdanov je odbacio optužbe. On je rekao da u suštini ništa ne potvrđuje priču el-Masrija i držao se hipoteze da el-Masri nikada nije bio prebačen u Kabul, već da je napustio Makedoniju svojevoljno preko Kosova. Bogdanov je takođe rekao da tužba ne može da se uzme u razmatranje jer je zastarela. Sudije Evropskog suda treba da donesu odluku o tome da li će prihvatiti da razmatraju taj slučaj. El-Masri je krajem 2005. podneo tužbu protiv SAD, ali ju je odbacilo američko sudstvo krajem 2007, pozivajući se na to što su aktivnosti CIA državna tajna. Njegov slučaj je razmatralo i nemačko pravosuđe koje je 2007. izdalo naloge za hapšenje 13 agenata za koje se veruje da su radili za CIA. Nemačka vlada je, međutim, odbila da te ljude prebaci u Vašington. El-Masri je takođe u Skoplju pokrenuo civilnu tužbu protiv makedonskih vlasti od kojih traži 50.000 evra odštete i izvinjenje. Međutim taj postupak je prekinut jer se čeka mogućnost da se on sasluša. El-Masri u Nemačkoj izdržava dvogodišnju kaznu zatvora za dela koja nemaju nikave veze sa ovim slučajem.

Godišnji trošak prisustva CG u Avganistanu 300.000 evra

Angažovanje Crne Gore u Avganistanu, posle povlačenja međunarodnih vojnih snaga iz te zemlje, koštaće državu 300.000 evra godišnje, saopštilo je u Podgorici Ministarstvo inostranih poslova. Ministar Milan Roćen kazao je u Skupštini da će Crna Gora od 2015. do 2018. godine izdvojiti po 300.000 evra godišnje kao pomoć Vladi Avganistana posle povlačenja međunarodnih vojnih snaga iz te zemlje. On je naveo da je to manje od sadašnjih rashoda za učešće crnogorskih vojnika u misiji NATO u Avganistanu. Roćen je najavio da će Crna Gora polovinom iduće godine smanjiti broj vojnika u Avganistanu, ali će povećati broj inspektora u međunarodnoj policijskoj školi u Kabulu, angažovanih na obuci avganistanskih snaga. U Avganistanu je sada 39 crnogorskih vojnika, a skupštinskom odlukom taj predviđeno 45. Ukupna pomoć "država-kontributora" Vladi Avganistana za period po povlačenju međunarodnih vojnih snaga je dve milijarde američkih dolara. Objašnjavajući motive Crne Gore da bude jedan od sponzora misije u Avganistanu, Roćen je kazao da je to "izraz odgovornosti za stabilan razvoj Crne Gore". Međunarodne vojne snaga trebalo bi da se povuku iz Avganistana do kraja 2014. godine i da do tada prenesu odgovornost na avganistanske snage bezbednosti. Crna Gora je ranije prihvatila inicijativu Hrvatske za formiranje zajednickog tima instruktora koji će u vojno-policijskoj školi u Kabulu obučavati avganistanske kolege. Tu inicijativu podržale su i ostale članice Američko-jadranske povelje (A5) - Albanija, BiH, Makedonija i Slovenija koja, međutim, nije članica inicijative, ali je u Kabul uputila dva instruktora. Crna Gora je u Akcionom planu za članstvo u NATO, a na predstojećem samitu u Čikagu očekuje potvrdu skorog prijema u taj savez.

Zamalo tuča u crnogorskom parlamentu

Zbog svađe poslanika koja se umalo pretvorila u tuču, u sredu je prekinuta sednica Skupštine Crne Gore. Kada je poslanik NSD Radojica Živković tražio reč da bi dao objašnjenje u vezi s ranijim izborom sudija u Bijelom Polju, reagovao je Vasilije Lalošević iz Socijalističke narodne partije (SNP). U to se uključio Andrija Mandić, takođe iz NSD, i pozvao Laloševića na obračun van skupštinske sale. Lalošević je krenuo, ali ga je zaustavio poslanik SNP Velizar Kaluđerović. Sednica je potom prekinuta.

Kriminalnu grupu predvodi državljanin Crne Gore

Grupu osumnjičenih kriminalaca, koja je uhvaćena u najvećoj akciji policije u Sloveniji, predvodio je 33-godišnji državljanin Crne Gore, saopštio je vođa kriminalističke policije Kranja Boštjan Lindava. Vođa grupe je živeo na području Škofje Loke, rekao je na današnjoj konferenciji za novinare Boštjan Lindava. I ljubljnski deo ove grupe je predvodio 40-godišnji građanin Crne Gore prijavljen sa boravkom u Ljubljani. U toku akcije u celoj Sloveniji je uhapšeno oko šezdest ljudi, koji su preprodavali oružje i drogu. Najviše droge je zaplenjeno u Ljubljani - osam kilograma hašiša, 7,3 kilograma kokaina, šest kilograma amfetamina i 1,8 kilograma drugih droga, rekao je danas pomoćnik direktora uprave kriminalističke policije Marjan Frank. Policija Kranja je zaplenila 2,5 kilograma konoplje, 1,5 kilograma amfetamina, pola kilograma heroina i nešto kokaina, dok je droge u manjim količinama zaplenila i policija Kopra. Kako je danas istaknuto malo ko od osumnjičenih bio je zaposlen, ali su kod njih zaplenjene veće sume gotovine, na primer u Ljubljani oko 35.000 evra, kao i skup nakit, satovi, a većina se vozila i skupim automobilima. Istražne sudije su juče ispitale 29 ljudi od kojih je protiv dvadeset određen pritvor, a troje je u kućnom pritvoru. U celoj akciji nije se radilo o uličnim preprodavačima, već o organizatorima poslova, rekao je Marjan Frank.

Žrtve potvrdile mučenja u logoru Kerestinec

Prvi svedoci na suđenju petorici bivših hrvatskih vojnika svedočili su danas na sudu u Zagrebu o zlostavljanjima ratnih zarobljenika i civila 1991. i 1992. u Zagrebu i u logoru Kerestinec kod Zagreba. Bivši zapovednika Konačišta ratnih zarobljenika u Kerestincu Stjepan Klarić (54) i četvorica njemu podređenih vojnika - Dražen Pavlović (46), Viktor Ivančin (59), Željko Živec (43) i Goran Štrukelj (44), terete se za teška psihička i fizička zlostavljanja pripadnika bivše JNA i civila srpske nacionalnosti, među kojima i žena, uglavnom uhapšenih u okolini Zagreba i Siska. Oni su optuženi da su od decembra 1991. do maja 1992. u Zagrebu i u logoru Kerestinec počinili ratni ratni zločin nad 34 ratna zarobljenika kojima su nanete velike patnje i povrede telesnog integriteta i zdravlja. Žrtve Đorđe Jovičić i Danica Poznanović izneli su danas potresna svedočenja o zlostavljanjima u tadašnjem vojnom zatvoru u Gajevoj ulici u centru Zagreba, a zatim i u bivšoj raketnoj bazi JNA u Kerestincu gde je bilo smešteno Konačište ratnih zarobljenika. Jovičić je, kako je prenela agencija Hina, svedočio da su ga posle hapšenja u Petrinji doveli u Zagreb gde su ga četvorica muškaraca, posle razgovora s Klarićem, u susednoj sobi izudarali rukama i nogama, ali i drvenom palicom. Zbog toga je, kako je rekao, nekoliko dana mokrio krv. Tukli su ga svakodnevno, a mučenje je prestalo kada je odveden u Kerestinec, ali je tamo svakog dana svedočio mučenju zarobljenika u sobi pored njegove, ispričao je svedok. Žrtva Danica Poznanović ispričala je da je uhapšena u Sisku, a da su je stražari u Kerestincu tukli, mučili strujom zajedno s drugim zarobljenima, te terali da s drugim zarobljenicima pleše gola do pasa. Ona je svedočila i da je jedna zarobljenica pod imenom Nada pobacila od posledica zlostavljanja. Petorica bivših hrvatskih vojnika odbacili su na početku suđenja krajem marta optužbe.

Patrijarh Irinej osveštao crkvu na Goliji

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej osveštao je novosagrađenu crkvu na području Golije u opštini Nikšić, a njenog ktitora, biznismena Miodraga Davidovića odlikovao Ordenom Svetog Save. Patrijarh Irinej je rekao da podizanje crkava pokazuje da će narod "izdržati sve oluje" i pozvao i druge da grade i obnavljaju manastire. Na svečanosti u Goliji govorio je i književnik Matija Bećković. Miodrag Davidović, vlasnik fabrike za preradu i punjenje alkoholnih i drugih pića "Neksan" u Nikšiću najavio je da će večeras na gradskom trgu organizovati koncert. Davidović je dva puta preuzimao upravljanje Željezarom u Nikšću, a nedavno je izrazio želju da na upravljanje dobije Kombinat aluminijuma i Duvanski kombinat u Podgorici. On je ranije kazao da nema nikakav profitni interes da ulaže novac u oporavak crnogorskih fabrika, kao i da će sve što on uloži, njemu "nadoknaditi Gospod Bog". Davidović je takođe rekao da mu "anđeli govore" gde treba da uloži novac.

Pozitivna Slovenija omiljena među strankama

Stranka Pozitivna Slovenija predsednika Zorana Jankovića sa osvojenih 22,7 odsto glasova vodi na listi omiljenih političkih stranaka u Sloveniji, pokazala je najnovija anketa lista Delo. Na drugom mestu je Slovenska demokratska stranka premijera Janeza Janše sa 19,4 odsto glasova, na trećem Socijalni demokrati Boruta Pahora sa 19,1 odsto glasova, dok druga stranke bitno zaostaju za njima. Na tabeli omiljenih ličnosti vodi predsednik Slovenije Danilo Tirk, najvići pad je doživeo Janez Janša, koji je na 14. mestu, a predsednik Pozitivne Slovenije Zoran Janković je na 5. mestu.